Ne moze ti niko revci sigurno nisu nista ostetili osim onih sto su bili tamo, ali generalno ne, ovde isto ne. Ubusivanje novih greda galerije u postojece stubove je isto normalno, doprinos sili u stubu je mizeran. Nosaci novog stakla su ubusivani u fasadnu gredu, cak nisu ni u stub. Nove fasadne grede moraju se ubusiti u stub. Druga opcija je da nema fasade, ostaje otvoreno . U sta bi ti ubusio/la nove profile za fasadu? Sve u objektima mora se ubusiti u plocu/gredu/stub/zid. To je normalno. U sta da ubusis nosace za kuhinju, klimu, boijler, antenu, gips plafon, gips zid, ograde za stepenista, ogradu za terasu? Evo zastakljujes terasu i imas betonsku ogradu. U sta ce majstori ubusiti ankere za profile za staklo?Ja cu da ponovim pitanje od pre 10tak dana i jednu teoriju posto prosli put mi niko nije dao odgovor:
U ovom domumentu i proracunu se jasno vidi da je cela strana tj. Polovina galerije, i to ne samo metalne, vec preko metalne konstrukcije popunjena betonom armiranim , oslonjena i ubusena u stubove gde je i nadatresnica bila spojena sa zgradom i to u svega par desetina cm nizoj osi.
Na iste te stubove tacno par desetina cm vise je ubusena i ona spoljna konstrukcija metalna koja nosi stakla
Takodje je iz tih stubova prvo cupana stara staklena fasada, pa busena i kacena nova.
Da li mozda mi svo vreme promasujemo odakle dolazi problem, i da je nadstresnica oslabljena tj. Odkacena na strani zgrade tj. Da je svo to dodatno opterecenje izazvalo neko pomeranje betona i armature u stubovima i horizontalnim gredama, a onda kako se sva tezina prebacila na zatege one popustile posto nisu projektovane za to ? Sasvim sigurno je deo tezine same nadstresnice bio i nosen stubovima stanice i gredama ka njoj, a ne sve na zategama
Sledeči put samo izvorni kod (view-source) straniceNe otvara mi ovaj embedovan pdf, može li neko da ga preuzme i postavi na neki share sajt a može i na forum ako nije prevelik u mb.
Ovo je osnova, tako da vidis zid zavesu samo u preseku, a ovi profili su nosaci nove galerije (one koja je dodata iznutra), a ovo gde je znak pitanja je onaj bocni zid (linija u kojoj su bile one vertilalne sajle). Vidi se i mesto za olucne vertikale na svakom stubu, definitivno se nadstresnica odvodnajvala kroz one poprecne grede na svakom stubu.Crteži:
Nisu mogla ni dva crteža da se usklade, pa imamo varijantu i sa zid zavesom ispred i između stubova...Pogledajte prilog 220750
Ovaj deo apsolutno ne izgleda ovako...Pogledajte prilog 220751
A nadstrešnica nigde ni na vidiku...
Za koliko tačno minuta je urađena dokumentacija, 30 ili 31??
Prva slika: dva spojena crteža, dve osnove, potpuno različite. (1-zid zavesa ispred stubova, 2-zid zavesa između stubova)Ovo je osnova, tako da vidis zid zavesu samo u preseku, a ovi profili su nosaci nove galerije (one koja je dodata iznutra), a ovo gde je znak pitanja je onaj bocni zid (linija u kojoj su bile one vertilalne sajle). Vidi se i mesto za olucne vertikale na svakom stubu, definitivno se nadstresnica odvodnajvala kroz one poprecne grede na svakom stubu.
Da izvini, ne videh tu razliku uopste. Mada to je crtez na arh podlozi, oni obicno ne znaju do kraja gde im tacno stoji fasada. Slazem se da fali i stub u zidu svakako!Prva slika: dva spojena crteža, dve osnove, potpuno različite. (1, 2)
Druga slika: poenta upitnika je bila da ukaže na to da kod tog bočnog zida, po mom mišljenju, nedostaje nešto u preseku. (noseći stub)
Za odvodnjavanje se slažem. To očigledno jeste bila zamisao, makar u originalnom projektu.
Naravno sve je moguće, ali je ovo malo verovatno. Ne mogu da zamislim način kako bi se to desilo. Ankeri zatega moraju biti uz samu ivicu krova pošto na tom mestu ulaze sa donje strane, a vertikalne su (barem po toj osi). Kocke za reklame su barem pola metra od ivice krova. I da su ankerisane za krov to ne bi trebalo da ima veze sa ankerima zatega.Да ли је уклањање тих коцки које су носиле рекламе могло да наруши стабилност?
Ja mislim isto da moraju da otkače novu galeriju i svaku rupu da provere da nije pokidana armatura.Ja cu da ponovim pitanje od pre 10tak dana i jednu teoriju posto prosli put mi niko nije dao odgovor:
U ovom domumentu i proracunu se jasno vidi da je cela strana tj. Polovina galerije, i to ne samo metalne, vec preko metalne konstrukcije popunjena betonom armiranim , oslonjena i ubusena u stubove gde je i nadatresnica bila spojena sa zgradom i to u svega par desetina cm nizoj osi.
Na iste te stubove tacno par desetina cm vise je ubusena i ona spoljna konstrukcija metalna koja nosi stakla
Takodje je iz tih stubova prvo cupana stara staklena fasada, pa busena i kacena nova.
Da li mozda mi svo vreme promasujemo odakle dolazi problem, i da je nadstresnica oslabljena tj. Odkacena na strani zgrade tj. Da je svo to dodatno opterecenje izazvalo neko pomeranje betona i armature u stubovima i horizontalnim gredama, a onda kako se sva tezina prebacila na zatege one popustile posto nisu projektovane za to ? Sasvim sigurno je deo tezine same nadstresnice bio i nosen stubovima stanice i gredama ka njoj, a ne sve na zategama
Toliko gledam te slike da sam počeo da se gubim. Iz nekog razloga sam bio ubeđen da sam i na gornjim krajevima video taj plašt, a na nekim slikama vidi se da je plašt na donjoj bele boje. To me je zbunilo. Na ovim slikama je crn (sad vidim i beli ispod) pa sam povezao da je to gornji kraj. Naknadnim gledanjem slika uverio sam se da nigde na gornjoj strani nema plašta.Kod krajnje desne se vidi donji kraj. To se može zaključiti po tome što je obmotana slojevima koji su verovatno rađeni tokom hidroizolacije nadstrešnice. Važi i za crvenu.
Crvena zapravo predstavlja samo mali segment, što bi značilo da je isečena na svom drugom kraju iz nekog opravdanog razloga, pretpostavljam.Pogledajte prilog 220703
По снимцима пада надстрешнице, види се да је прво попустила веза затега и крова и да је одатле кренуо пад тј. надстрешница је кренула да пада ка згради.Ja cu da ponovim pitanje od pre 10tak dana i jednu teoriju posto prosli put mi niko nije dao odgovor:
U ovom domumentu i proracunu se jasno vidi da je cela strana tj. Polovina galerije, i to ne samo metalne, vec preko metalne konstrukcije popunjena betonom armiranim , oslonjena i ubusena u stubove gde je i nadatresnica bila spojena sa zgradom i to u svega par desetina cm nizoj osi.
Na iste te stubove tacno par desetina cm vise je ubusena i ona spoljna konstrukcija metalna koja nosi stakla
Takodje je iz tih stubova prvo cupana stara staklena fasada, pa busena i kacena nova.
Da li mozda mi svo vreme promasujemo odakle dolazi problem, i da je nadstresnica oslabljena tj. Odkacena na strani zgrade tj. Da je svo to dodatno opterecenje izazvalo neko pomeranje betona i armature u stubovima i horizontalnim gredama, a onda kako se sva tezina prebacila na zatege one popustile posto nisu projektovane za to ? Sasvim sigurno je deo tezine same nadstresnice bio i nosen stubovima stanice i gredama ka njoj, a ne sve na zategama
Zanimljiv detalj. Pre toga se vide i fasadni stubovi sa armaturom i vertikalnim kanalima za odvodnjavanje.Ovde se malo vidi dno donjih ankera.
Jesu, kao i kompletno krilo B i krilo C.Чак, шта више, рекао бих да су надстрешница и тераса две независне конструкције.
Ako je ovo tačno, onda je pitanje da li je originalna armatura propala u ovom procentu i pre početka rekonstrukcije, odnosno da li je rekonstrukcija dovela do ubrzanja propadanja, ili je takva bila.Ako je verovati adv. Gajiću i podacima koji cure iz nalaza veštaka, stanje postojeće armature je bilo očajno. To objašnjava progresivni lom zatega i trenutni kolaps nadstrešnice.
. Pogledajte prilog 220757
Ово је врло важно питање, и своди га на политичку одговорност.neko drugi nije smatrao da nije opasno pa su ovi morali da potpišu
Ово је већ инжењерска тј организациона одговорност.Onda ili nije provereno, ili nisu smatrali da je opasno
Ja verujem da je ovo tačno. Jednostavno nadstrešnica nije mogla da padne tako kako je pala, a da veći broj zatega nije bio znatno preopterećen. Cela sajla (sve žice) mogu da puknu odjednom samo ako im se nosivost višestruko pređe. Ovde to nije slučaj. Te žice pucaju već dugo vreme što će nadam se istraga pokazati. Lako se utvrđuje koje su pukle u trenutku pada, a koje u prošlosti.Ako je ovo tačno, onda je pitanje da li je originalna armatura propala u ovom procentu i pre početka rekonstrukcije, odnosno da li je rekonstrukcija dovela do ubrzanja propadanja, ili je takva bila.
Što u svakom slučaju ne menja odgovornost, odnosno i dalje za to postoje odgovorna lica koja su morala to utvrditi. Samo da neko od njih progovori, jer je meni potpuno nemoguće da u tom lancu odgovornosti, i kroz koliko ruka prolazi elaborat, da niko nije video toliko propadanje armature i da nije pomislio da je to opasno. Onda ili nije provereno, ili nisu smatrali da je opasno ili neko drugi nije smatrao da nije opasno pa su ovi morali da potpišu.