Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Došao sam do insajderske fotografije iz hale "Želvoza" gde je trenutno i jedan 711, po slici bih rekao da je u pitanju 057/058..
Ono što je interesantnije jeste garnitura 710-001, koja je u završnoj fazi i po mojoj proceni bi mogla da se kompletira uz probe do kraja Decembra, naravno ako sve protekne kako treba...
Malo je lošija fotka, ali šta je tu je...:D

 
Значи станице од Пожаревца до Звижда и све од Звижда до Мајданпека или ипак мање ?
А зна ли се да ли ће туда ићи ишта осим теретних возова у скоријој будућности ?
 
Radiće se sve što je u lošem stanju, verujem da će stanice poput Stig, Sirakovo, Ljubinje, Rabrovo-Klenje i Brodicu preskočiti ili će odraditi mašinsku regulaciju skretnica u njima...
Ko zna, možda se i iznenadimo..:)
Dok se ne zaposedne više stanica i dok Srbija Voz ne stane na noge sa dovoljnim brojem DMV-a ne treba očekivati ništa u putničkom saobraćaju.
 
Screenshot 2022-12-04 133141.jpg
Screenshot 2022-12-04 133207.jpg
Screenshot 2022-12-04 133451.jpg
Screenshot 2022-12-04 133539.jpg
Screenshot 2022-12-04 133613.jpg
 
Велика је штета што ће Крагујевац бити изостављен из овог пројекта брзе пруге. Нејасно ми је зашто тако важан град прво географски био одвојен од путног коридора 10 а сада и од железнице.
Могао би да буде међустаница брзог воза између Београда и Ниша, интересовање путника би било још веће. С обзиром да крак од Баточине већ постоји потребно је урадити још један крак из Крагујевца ка Ћуприји или Параћину, сада рачунам да би то било неких 40км ваздушном линијом. Тако би се брзи воз одвојио са трасе код Баточине, стао у Крагујевцу и опет се вратио на трасу код Ћуприје/Параћина и даље ка Нишу. Зна ли неко да ли су икада постојали такви предлози и зашто се не разматра озбиљније повезивање железницом са четвртим највећим градом у земљи?
 
Велика је штета што ће Крагујевац бити изостављен из овог пројекта брзе пруге. Нејасно ми је зашто тако важан град прво географски био одвојен од путног коридора 10 а сада и од железнице.

Мислим да би и Велику Мораву могли да ретрасирају да тече кроз Крагујевац. :ROFLMAO:
 
Ja ne vidim problem što Kragujevac nije na trasi. Da se ja pitam :grand:, rešio bih to ovako:

1. Jedan koridor koji ide kao što je i planirano
2. Jedan koridor koji se odvaja od Lapova i ide trasom Kragujevac - Kraljevo - Raška - Novi Pazar. Taj koridor bi mogao i da počinje još od Požarevca pa preko Svilajnca do Lapova, ili npr. Zaječar-Bor-Majdanpek-Petrovac-Svilajnac-Lapovo. Svakako sa ukrštanjem tj. presedanjem u Lapovu.

Rekao bih da se uz dobru organizaciju takta vozova može postići dobra funkcionalnost.

Takvo rešenje imaju Švajcarci (a ko drugi), kod kojih ulogu Lapova vrši malo mesto Arth Goldau u kantonu Švic, gde se ukrštaju koridori jug-sever (Milano-Lugano-Arth Goldau-Cug-Cirih i dalje) i severoistok-severozapad (St. Galen-Arth Goldau-Lucern-Olten-Bazel i dalje).

Primera radi, ako ste pošli iz Milana ili Lugana za Bazel, gotovo sigurno vas čeka presedanje u Arth-Goldau. Sistem je organizovan tako da su rute koje se ukrštaju postavljene na naspramne perone, vaš voz iz Milana uvek stiže na peron u XX sati i 11 minuta, pređete na suprotni peron u voz koji u XX sati i 15 minuta kreće za Bazel. U suprotnom pravcu važi XX:45 i XX:49, i sve funkcioniše vrlo jednostavno i bez mnogo muke. Jedini zahtev je da vozovi budu (manje ili više) tačni, što bi možda mogao da bude problem kod nas :D

Praksa u Švajcarskoj je da ako jedan voz kasni 5-10 minuta, drugi ga sačeka da bi ljudi mogli da presednu, i onda se to kašnjenje naravno nadoknađuje tako što ga majstor malo nagazi između stanica.
 
Poslednja izmena:
Мислим да би и Велику Мораву могли да ретрасирају да тече кроз Крагујевац. :ROFLMAO:
Између КГ и Мораве нису никакави Алпи нити Хималаји већ шумадијски брегови, брда и побрђа тако да топографски положај не представља нерешив проблем ако је то била поента твоје изузетно смешне досетке.
Причам о нелогичности трасирања, ако су већ провукли аутопут долином Мораве, други крак железнице би могао директно преко КГ па онда ка Нишу (или у горе наведеном случају евентуално да се уклопе тактови преседања у Лапову). Крагујевац је толико економски запостављен само зато што се директно не наслања на коридор. Исту кардиналну грешку праве и Мађари јер не трасирају брзу пругу кроз веће градове као што су Сегедин и Кечкемет (а имају изузезтно повољан равничарски терен) већ кроз варошице и мале градове, ту исплативости нема ни за сто година.
 
Poslednja izmena:
Велика је штета што ће Крагујевац бити изостављен из овог пројекта брзе пруге. Нејасно ми је зашто тако важан град прво географски био одвојен од путног коридора 10 а сада и од железнице.
Могао би да буде међустаница брзог воза између Београда и Ниша, интересовање путника би било још веће. С обзиром да крак од Баточине већ постоји потребно је урадити још један крак из Крагујевца ка Ћуприји или Параћину, сада рачунам да би то било неких 40км ваздушном линијом. Тако би се брзи воз одвојио са трасе код Баточине, стао у Крагујевцу и опет се вратио на трасу код Ћуприје/Параћина и даље ка Нишу. Зна ли неко да ли су икада постојали такви предлози и зашто се не разматра озбиљније повезивање железницом са четвртим највећим градом у земљи?
Главни разлог је рељеф. Најпогоднија траса и за прву пругу Београд - Ниш и за путни правац који ће касније постати ауто-пут Београд - Ниш био је је долина Мораве. Тако је Крагујевац остао и изван трасе пруге и ауто-пута јер је "затворен" и са севера и са југа у односу на трасу.
 
Ja ne vidim problem što Kragujevac nije na trasi. Da se ja pitam :grand:, rešio bih to ovako:

1. Jedan koridor koji ide kao što je i planirano
2. Jedan koridor koji se odvaja od Lapova i ide trasom Kragujevac - Kraljevo - Raška - Novi Pazar. Taj koridor bi mogao i da počinje još od Požarevca pa preko Svilajnca do Lapova, ili npr. Zaječar-Bor-Majdanpek-Lapovo. Svakako sa ukrštanjem tj. presedanjem u Lapovu.

Rekao bih da se uz dobru organizaciju takta vozova može postići dobra funkcionalnost.

Takvo rešenje imaju Švajcarci (a ko drugi), kod kojih ulogu Lapova vrši malo mesto Arth Goldau u kantonu Švic, gde se ukrštaju koridori jug-sever (Milano-Lugano-Arth Goldau-Cug-Cirih i dalje) i severoistok-severozapad (St. Galen-Arth Goldau-Lucern-Olten-Bazel i dalje).

Primera radi, ako ste pošli iz Milana ili Lugana za Bazel, gotovo sigurno vas čeka presedanje u Arth-Goldau. Sistem je organizovan tako da su rute koje se ukrštaju postavljene na naspramne perone, vaš voz iz Milana uvek stiže na peron u XX sati i 11 minuta, pređete na suprotni peron u voz koji u XX sati i 15 minuta kreće za Bazel. Isto važi i za suprotni pravac, i sve funkcioniše vrlo jednostavno i bez mnogo muke. Jedini zahtev je da vozovi budu (manje ili više) tačni, što bi možda mogao da bude problem kod nas :D

Praksa u Švajcarskoj je da ako jedan voz kasni 5-10 minuta, drugi ga sačeka da bi ljudi mogli da presednu, i onda se to kašnjenje naravno nadoknađuje tako što ga majstor malo nagazi između stanica.
Tačno, kada sam se vraćao iz Italije ili Lugana/Belinzone presednem u Arth-Goldau i predjem na SOB-ov "Voralpen Express" i stignem direktno do Rapperswil-a, Wattwill-a, Herisau-a ili krajnje St. Gallen-a
Ima još opcija u vidu Bern-a, Baar-a, Biberbrugga, Olten-a, takodje i do planine Rigi odatle ide zupčana železnica...
Ja sam se stalno zezao sa porodicom kako je ta stanica ko Mala Krsna s obzirom i na broj teretnih vozova koji tamo prodje..:gobb:
 
Ja bih strašno voleo da angažujemo švajcarske stručnjake da nam srede železnicu i obuče domaći kadar. U smislu:

- organizovanja taktova
- planiranja trasa
- kreiranja raznih planova za dnevne/mesečne/godišnje/porodične karte
- kreiranja jasnog vizuelnog identiteta (upečatljiv logo, standardizovane boje i uvek i svuda isti font za sve natpise)
- redizajn aplikacije za proveru reda vožnje i kupovinu karata.

Dođu, organizuju nam, pokažu kako treba, pa ćemo možda posle toga umeti i sami, kad se neki standardi uspostave.

Obe zemlje su relativno male i sa manje ili više istim brojem stanovnika (SRB oko 6-7, CH oko 8-9 miliona), a broj putovanja koji švajcarska železnica pruži svojim građanima je ogroman. Čudo jedno šta su ljudi napravili, uvek se iznova divim kako sve sjajno funkcioniše, i pre svega koliko su jednostavnih i logičnih rešenja smislili za sve šta ti padne na pamet.

Mislim da ne bi trebalo previše truda da se njihova rešenja bukvalno iskopiraju ii primene kod nas, jedino je potrebno vremena i novca da se nadoknadi 30 godina propadanja.
 
Могао би и ÖBB доста да помогне нашем кадру, поготово у логистичком смислу ако би се вратила линија за Беч једног дана. Ионако њихова карго групација већ отпочиње пословање од јануара у Србији.

 
Uskoro bi trebala da krene "Ponovna rekonstrukcija" pruge Požarevac-Majdanpek..
Radiće se tuneli i stanice koji su bili preskoćeni u prošloj rekonstrukciji, kao i par kritičnih mesta..
znači da kroz par godina očekujemo ponovljenu rekonstrukciju Niš - Knjaževac pošto jedva da se išta promenilo po pitanju brzine
 
znači da kroz par godina očekujemo ponovljenu rekonstrukciju Niš - Knjaževac pošto jedva da se išta promenilo po pitanju brzine
Pa rekonsktrukcija te pruge je sada podeljena po fazama...
1) Matejevac-Knjaževac - Završen remont gornjeg stroja, vraćena projektovana brzina od 65 km/h..
2) Niš Putnička-Matejevac - Završava se remont gornjeg stroja (uglavilo nešto oko prijema radova za Matejevac-Crveni Krst) projektovana Niš - Crveni Krst 80 km/h & Crveni Krst - Matejevac 65 km/h..
3) Knjaževac-Zaječar -trebalo bi da počne krajem sledeće godine, projektovana brzina 80 km/h...
4) Zaječar-Prahovo - remont kreće nakon gore pomenute deonice, projektovana za 65 km/sa mogučnošću za dizanje na 80 km/h za DMV
Sve u svemu, nije bajno...
 
Razumem nezadovoljstvo, ali na deonici izmedju Svrljiga i Knjaževca nije moglo ništa da se učini zbog terena, jedino da se pravila nova kompletna saobraćajnica, što je naravno neisplativo..
Nadam se da će povećati brzinu na 80km/h izmedju Matejevca i Crvenog Krsta, jer tu realno i ima uslova za tako nešto, samo da se razreše par stvari koje trenutno muče tu deonicu..
 
Vrh