Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

Da sam sad umro ne bi znao da preko brane Djerdap postoji kolosek. (1435mm) :bash:
 
Pruga Beograd-Negotin, preko Pozarevca i Majdanpeka je u stanju koje je gore od jadnog. Ne znam za koju je brzinu projektovana, znam da je otvorena 1938, a koliko se secam, pred raspad SFRJ je ozbiljnije rekonstruisana. I tada se relacija od oko 160km prevaljivala za vise od tri sata, delom i zbog toga sto je dolazilo do zamena lokomotive u Po za dizel. Voleo bih da neki EMV u bliskoj buducnosti vidim na toj, rekonstruisanoj i elektrificiranoj, pruzi.
 
Pre WWII postojala je samo pruga Beograd - Požarevac - Kučevo. Poale rata, 1948, radnom akcijom omladine pruga je produžena od Kučeva do mesta Brodice. Negde šezdesetih godina prošlog veka dalje je produžena preko Majdanpeka do Zaječara. Zaječar se inače nalazi na pruzi Niš - Negotin - Prahovo na Dunavu. Ovu prugu je izgradila još kraljevina Srbija pre WWI. Jednom sam putovao prugom Beograd - Zaječar preko Požarevca. Predeli su vrlo lepi ali sam se iznenadio kako je deo istočno od Požarevca pa sve do Zaječara slabo nastanjen. Vozite se kilometrima i takoreći nigde kuće ili bilo kakvog znaka prisustva čoveka. Na toj pruzi se inače nalazi najveći železnički vijadukt u exYu. Što se tiče železničkih koloseka preko brane oni su izgrađeni kad i brana. Neophodni su prilokom remonta turbina i postavljanja raznih teških delova koji se ne mogu dopremiti kamionom. Sa Rumunske strane je veliki grad Turn Severin koji je modernom prugom povezan sa Bukureštom još u XIX veku. Slabo poznajem istočnu Srbiju i bilo bi interesantno kad bi neko ko je iz tih krajeva napisao nešto više.
 
Потписан уговор о набавци нових електромоторних возова
БЕОГРАД, 4. марта (Тањуг) - Уговор о набавци 21 новог електромоторног путничког воза потписан је данас између "Железнице Србије" и швајцарске компаније Штадлер Буснанг (Стадлер Бушнанг).
Уговор вредан 99 милиона евра потписали су генерални директор "Железнице Србије", Драгољуб Симоновић, и подпредседник за маркетинг и продају Штадлера, Петер Јенелтен.
Симоновић је на конференцији за новинаре најавио да ће први нови електромоторни воз у Србију бити испоручен 29. септембра наредне године, док ће последњи стићи крајем августа 2015. године.
"Капацитет воза је 464 путника, од чега су 234 места намењена за седење, што је велики напредак у односу на постојеће возове које 'Железнице' поседују", рекао је Симоновић.
Он је додао да ће новопристгли возови бити оспособљени за брзину од 160 километара на сат, и да су углавном намењени за регионални путнички железнички саобраћај.
Јенелтен је изјавио да ће коначан дизајн нових возова типа "ФЛИРТ" треће генерације бити презентован следеће године, на Међународном сајму опреме и технологије савремене железнице.
"Штадлер ће Србији испоручити возове који се најбоље продају, јер до сада је у Европи испоручено 890 возова овог типа у 13 земаља", истакао је Јенелтен.
Нови електромоторни возови имаће најсавременију опрему, ГПС систем, РДУ уређај, систе за информисање путника, ауто стоп уређај, клима уређаје као и тоалете универзалног типа и улазну рампу за инвалидска колица.


Информација да је реч о возовима "ФЛИРТ 3" је изузетно важна за наше железнице, јер отвара могућност накнадне набавке дизел-модула, чиме би биле омогућене директне вожње између свих градова у Србији, са комбинованом вучом (Београд - - Крагујевац - Краљево - Звечан; Београд - Прокупље - Куршумлија; Београд - Крушевац; Београд - Сомбор, Пирот - Ужице...). Ово је најбоља вест са железница до сада :kk:
 
Ako je treca generacija FLIRTA onda je to ovo. I jos 4 delna garnitura. Ma ko bombonica je. :kk: :kk: :kk:
flirt3_panto_korr_01_fenster_jpg_960x350_crop_q95.jpg
 
Мркоњић и амбасадор о изградњи пруге Београд-Будимпешта
БЕОГРАД, 4. марта (Танјуг) - Министар саобраћаја Милутин Мркоњић и амбасадор Мађарске у Србији Оскар Никовиц сагласили су се данас о потреби формирања радне групе за израду пројекта изградње пруге Београд-Будимпешта за брзине веће од 200 километара, која би била финансирана кинеским кредитом од 10 милијарди долара.
Они су, после разговора у министарству, изјавили за Тањуг да је у интересу обе државе да саобраћај који иде тим путним правцем буде европски и да представља везу Србије са западном Европом.
"Одмах смо се договорили да формирамо једну радну групу, односно да предложимо владама Србије и Мађарске да се формира радна група од стручњака из области из саобраћаја, финансија, економије и железнице која би до краја марта припремила предлог за реализацију тог значајног пројекта", рекао је Мркоњић.
Он је истакао да је интерес обе државе да се искористи кинески кредит од 10 милијарди долара који је усмерен ка земљама источне Европе.
"Интерес и Мађарске и Србије јесте да та пруга буде завршена, да она буде двоколосечна, јер је сада једноколосечна, са елементима пруга за велике брзине од 200 километара па на више", рекао је Мркоњић.
Напомињући да очекује да тај посао врло брзо крене, он је оценио да су могућности велике.
"Нема великих географских препрека. Терен је раван", рекао је Мркоњић и додао је пруга дугачка око 390 километара.
Наводећи да је сада време путовања између два града негде око осам сати, он је истакао да ће, када пруга буде завршена, оно бити два и по до три сата.
Мркоњић је подсетио да се већ изводе радови на тој прузи.

"Стигли смо од Београда до Старе Пазове, а припремамо деоницу од Старе Пазове до Новог Сада што је најтежа деоница на тој прузи", рекао је Мркоњић и додао да би укупна вредност радова на територији Србије била 900 милиона евра.


Ово је већ много умеренија и реалнија прича од претходне о прузи за 300 км/ч.
Амбасадор Мађарске Никовиц поновио је да ће се за тај пројекат, који је сјајна прилика за повезивање Будимпеште и Београда, користити кинески кредит који је био понуђен европским земљама пре два месеца.

"За сада не постоји добра веза и може се рећи да она није у складу са нашим добрим односима. Пут траје осам, девет сати између наших главних градова и зато треба да се повезујемо модерно", рекао је Никовиц и додао да се ова прилика мора искористити.

Он је напоменуо да је на састанку договорено формирање радне групе за израду пројекта.

"Договорили смо се да ћемо први корак направити баш на дан када ће бити отворен прелаз између Ашот Халома и Бачких винограда крајем месеца, када ће бити први састанак радне групе", рекао је Никовиц.

Указујући да не може ништа рећи о финалној фази пројекта, он је навео да се мора радити корак по корак.

"Израдићемо једну добру пругу на којој возови могу саобраћати 200 километара на сат. Тиме би направили први корак ка повезивању Србије, Београда са западном Европом и искористили прилику да изградимо пројекат за Коридор 10", рекао је Никовиц.
 
mvbg1":p6keq0vu je napisao(la):
Izgleda da su vec odlucili gde ce da ih rasporede?!!?!!?! Barem po pisanju RAILWAY GAZETTE.
http://www.railwaygazette.com/news/...-awarded-beograd-suburban-train-contract.html
Kliknite za proširenje...

волео бих да Београд добије барем 10 гарнитура, али чисто сумњам. мислим да ће пре бити намењене регионалном саобраћају (уместо садашњих РВР-ова и композиција од једног до два вагона). оно што би могли да ураде је да 4 до 5 гарнитура опреме за ИЦ саобраћај, нешто као ово, само из четири дела
 
JohnnyLee":nru853ks je napisao(la):
оно што би могли да ураде је да 4 до 5 гарнитура опреме за ИЦ саобраћај, нешто као ово, само из четири дела
Kliknite za proširenje...

Mislim da je to trenutno cisto bacanje para. Medjutim po odradjenim remontima koloseka i podizanja brzina na barem projektovane brzine to bi imalo smisla. Svi znamo kako je zavrsio IC 591/590 na relaciji Beograd -Nis. Daleko od toga da sam protiv,ali nekom drugom prilikom. Pozzz...
 
изгледа да возови стварно иду за Београд:
Serbian Railways (ŽS) has ordered 21 electric FLIRTs (Fast Light Innovative Regional Train) from Stadler Rail for commuter rail services in the Belgrade region. The contract worth around EUR 100 million was signed today in Belgrade. The order is being financed by the European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) in London. The vehicles will be delivered in two-week intervals between autumn 2014 and late summer 2015. The trains are very environmentally friendly due to their low energy consumption.
Kliknite za proširenje...

http://www.stadlerrail.com/en/news/2013 ... in-serbia/
 
Sad bimogli po ovom principu da bojaju sve ostale vozove a ne da sve bude kao papagajlend .Odlicni su ,kad bi i sledeci dmv rusi bili ovako ofarbani
 
Ma ljudi šta se odmah hvatate za šemu farbanja? To su samo orijentacione vizualizacije i ne mora da znači da će tako izgledati. Što se tiče toga kome će pripasti znajte da su kupljeni za regionalni saobraćaj a ne za gradski. Grad Beograd ima svoj kredit za kupovinu vozova za gradsku železnicu koji, ako se ne varam, nije u mogućnosti da realizuje.
 
Taman za BG/NS na taktno na 1h PLUS spregnuta dva svaka 2h polazak za SU i da ZS svane i da pocnu da mlate pare
 
dedinje":og1q73z5 je napisao(la):
Za sada je idealno da na našim magistralnim prugama dostignemo brzinu od 160/h. Ipak je to skok 3 do 4 puta sa 40 -50 na 160. Veće brzine za sada nisu realne, do njih se dolazi ipak postepeno. Nije bitna veličina države već činjenica da su naše železnice deo (i to veoma važan) šireg evropskog sistema. Nije u redu da na putu ka istoku vozovi kroz Mađarsku idu preko 200/h pa kroz Srbiju 160/h i onda kroz Bugarsku i Tursku opet preko 200/h. Nikako ne treba dozvoliti gašenje pruga u istočnoj Srbiji. Zašto se ne postgne dogovor sa Rumunijom da vozovi za Bukurešt i dr. idu preko Đerdapa a ne preko Vršca što je mnogo dalje. Već dugo postoji pruga Beograd-Madanpek-Negotin (Zaječar) i postavljani su koloseci preko brane koja pregrađuje Dunav.
Kliknite za proširenje...

Koliko ja imam informacija, pruga je predviđena da ide preko Đerdapa 2. Potrebno je izgraditi samo infrastrukturu sa naše strane od Prahova do brane Đerdap 2, što je par km, ali problem je Rumunija tamo fali malo više kilometra. Po meni je bolja varijanta da se uradi pruga Negotin Vidin u BG, i onda preko novog mosta za Rumuniju, jbg. 2 granice ali nekako realnije.
 
Planik, sasvim si u pravu - moguća je i veza prako Bugarske. Smatram da je dobro da imamo još neki uređen prelaz prema Bugarskoj osim onog kod Dimitrovgrada. Što se tiče granica bila bi samo jedna. Ona između Rumunije i Bugarske bi bila pojednostavljena do nestajanja pošto su obe u EU. Narvno,kada Srbija uđe u EU nestaće i granica između nas i Bugara. Međutim mislim da je jednostavnija veza preko Đerdapa. Jednom davno sam putovao u Bukurešt preko Vršca i Temišvara (kao što se i sad putuje) i sećam se da je pruga išla dosta blizu Đerdapa sa Rumunske strane. Tamo su gradovi Oršava i Turnu Severin a oni su direktno povezani magistralnom prugom sa Bukureštom. Pogledao sam na kartu i koliko vidim, tamo nedostaje minimalno pa da se uspostavi veza. Najbliža je Oršava.
 
Ne bih da se menja kolor šema,plava sa oranž vratima je nekako najbolja ,navikli smo da Beovoz ima tu boju i kada dođe na stanicu, znaćemo da nije Dmu Ruski ,koji vozi na drugim pravcima.
 
dedinje":2sv5mvca je napisao(la):
Planik, sasvim si u pravu - moguća je i veza prako Bugarske. Smatram da je dobro da imamo još neki uređen prelaz prema Bugarskoj osim onog kod Dimitrovgrada. Što se tiče granica bila bi samo jedna. Ona između Rumunije i Bugarske bi bila pojednostavljena do nestajanja pošto su obe u EU. Narvno,kada Srbija uđe u EU nestaće i granica između nas i Bugara. Međutim mislim da je jednostavnija veza preko Đerdapa. Jednom davno sam putovao u Bukurešt preko Vršca i Temišvara (kao što se i sad putuje) i sećam se da je pruga išla dosta blizu Đerdapa sa Rumunske strane. Tamo su gradovi Oršava i Turnu Severin a oni su direktno povezani magistralnom prugom sa Bukureštom. Pogledao sam na kartu i koliko vidim, tamo nedostaje minimalno pa da se uspostavi veza. Najbliža je Oršava.
Kliknite za proširenje...

evo otprilike šta treba da se izgradi za varijantu sa Rumunijom

Gradnja "DJerdapa II" pocela je 3. decembra 1977. godine, pet godina posle pustanja u rad "DJerdapa I". Preko brane ove elektrane vec je izgradjen most za drumski saobracaj, a na stubovima pored puta planirana je izgradnja zeleznicke pruge. Novi most prijateljstva izmedju dve zemlje, na ovoj elektrani, dugacak je 1.168 metara.

Na nasoj strani potrebno je da se postavi 7km sina, do naselja Samarinovac, i da se tako most na "Djerdapu II" poveze sa prugom Prahovo - Negotin. Na rumunskoj strani treba postaviti oko 60 km sina, kako bi se most povezao sa magistralnom prugom Krajova - Turn Severin.
"Djerdap II" bi preko Zajecara, Paracina i Cicevca bio povezan sa prugom Beograd - Bar. Tako bi Istocna Evropa najkracim putem bila povezana sa Jadranskim morem i Zapadnom Evropom.
Kliknite za proširenje...
text iz 2002. sa vibilia.rs

dok preko Bugraske fali nekih 30km od NG do Vidina. Imaš na raileurope.com mapu svih železnica gde se i vidi ovo područje što se tiče trenutne izgrađenosti.
 
U ovom tekstu iz 2002 fali i kompletna pruga Zaječar - Paraćin :)
 
Pruga Zaječar-Paraćin je bila uskog koloseka i gradila ju je još Kraljevina Srbija početkom XX veka. Umesto da bude normalizovana ona je, kao i druge uske, ukinuta negde oko 1960. Taj kraj Srbija slabije poznajem ali znam da je ta pruga bila važna zbog eksploatacije rudnika koji se tu nalaze. Bez obzira na budući status Kosova i Metohije treba modernizovati i održavati u funkciji prugu Niš (Doljevac) - Prokuplje - Kuršumlija - Priština - Peć. Najveći deo te pruge je izgrađen između WWI i WWII. Od Peći je pruga trebala da prođe tunelom kroz Čakor i da se spoji sa prugom Beograd-Bar. Oko Kuršumlije i Prokuplja putna mreža je veoma slabo razvijena a još početkom XX veka ova pruge je zamišljena kao deo velike magistrale koja bi spajala Dunav sa Jadranskim morem preko Niša. Nažalost, s obzirom na političku situaciju, bojim se da od toga skoro neće biti ništa.
 
Pruga Paraćin-Zaječar nije mogla da bude normalizovana na trasi kojom je išla. Nikako. Previše oštrih krivina..
 
Stedi se papir pohvalno evo kakva se karta dobija krajem 2012
dsc08137.jpg

dsc08138.jpg
 
Za "Međutim". Uvek kad se pruga uzanog koloseka prevodi u normalni dolazi do veće ili manje promene trase. Iz jedne knjige o železnicama Kraljevine Srbije saznao sam da je najveći problem prilikom izgradnje te uzane pruge bio prevoj "Čestobrodica". Zbog njega je trasa pruge više puta menjana. Sada te pruge više nema ali postoji moderan i širok put Zaječar - Paraćin koji se priključuje na koridor X. Inače, pruga se često gradi ne zbog putnika već zbog eksploatacije rudnog bogatstva. Sa iscrpljenjem ruda obično se gasi i pruga.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh