Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

direktor":2yck73b5 je napisao(la):
Za rugu od 120 nora biti denivelisano bez prelaza u nivou sto se tice barske pruge dok se marsal vozao vozom do mora se stizalo za upola krace nego danas 7 h danasnji politicari za razliku od marsala se nevoze vozom pa nam je i pruga takva kakva je
Kliknite za proširenje...

Direktore, cinimi se da za brzine >=160km/h trebaju svi pruzni prelazi da budu denivelisani, i uradjena kabinska signalizacija. Za brzine >140km/h, mislim da mora da bude dvokolosecna pruga, sto znaci za jednokolosecne pruge Vmax je 140km/h. Ako gresim, nek me neko ispravi. Cinimi se da su to standardi EU.

Negde sam procitao da je min.horizontalni radijus krivine na barkoj pruzi 300m, sto je, prema proracunima, dovoljno za 80km/h ,ali bez nadvisenja spoljne sine u krivini. Sa nadvisenjem ili nagibnim vozovima je moguci postici vecu brzinu, ali tacno ne znam koliku.
 
Što se tiče pruge Beograd - Bar, da za početak postignemo Max 120 km/h a prosečna da bude čak i 80 km/h već je konkurentna.
Tom brzinom bi se do Prijepolja stizalo za 3h 45min a do Bara oko 6h što je već dobar rezultat.
 
Свака прича о неким пругама за брзине већим од 160 км/х је из угла ситуације у којој се сада налазимо чист безобразлук зато што:

1. Пруге су нам у таквом стању да би само враћање на пројектоване брзине коштало неколико милијарди евра.

2. Нама веће брзине од 160 км/х нису потребне. И то је 2 и по пута брже и ко зна колико пута јефтиније од друмске алтернативе а држава нам је толика да при тим брзинама ни једно путовање на било којој релацији не би трајало дуже од 3 сата.

3.Када би све пруге вратили само на пројектоване брзине ова држава би се економски препородила а народ би једноставно заборавио на аутобуски међуградски превоз.
 
Delija":mvn3mtlw je napisao(la):
3.Када би све пруге вратили само на пројектоване брзине ова држава би се економски препородила а народ би једноставно заборавио на аутобуски међуградски превоз.
Kliknite za proširenje...

Ovo je vrlo diskutabilno

http://www.dw.de/popups/mediaplayer/con ... d_16496898
 
nikola32":2jqtna55 je napisao(la):
Delija":2jqtna55 je napisao(la):
3.Када би све пруге вратили само на пројектоване брзине ова држава би се економски препородила а народ би једноставно заборавио на аутобуски међуградски превоз.
Kliknite za proširenje...

Ovo je vrlo diskutabilno

http://www.dw.de/popups/mediaplayer/con ... d_16496898
Kliknite za proširenje...

Ničeg diskutabilnog nema u Delijinoj izjavi. Ne postoji niti jedna dodirna tačka, niti sličnost između
nemačkog načina života, organizacije, privrede, saobraćaja... bilo čega, sa srpskim. U prilogu je priča koja neupućenima može da liči na tezu "voz nije jeftiniji od busa", pa kada su to još Nemci utvrdili, onda nema više dileme. Razlozi zbog čega je to tamo tako su kompleksni, pa ne mogu da podupiru nikakvo poređenje sa našom stvarnošću, moje je mišljenje.
 
nikola32":gok51ngh je napisao(la):
Delija":gok51ngh je napisao(la):
3.Када би све пруге вратили само на пројектоване брзине ова држава би се економски препородила а народ би једноставно заборавио на аутобуски међуградски превоз.
Kliknite za proširenje...

Ovo je vrlo diskutabilno

http://www.dw.de/popups/mediaplayer/con ... d_16496898
Kliknite za proširenje...
Делијино запажање је на месту, уз извесно прејаку реч "заборавио". Исправније би било, "железница би била избор већине путника на међуградским релацијама". Аутобуски превоз би и даље био значајан (премда не доминантан) зато што:
1) Многа већа насеља немају пругу, нити постоји изглед да ће је добити у скоријој будућности: Аранђеловац, Горњи Милановац, Бољевац...
2) На неким релацијама, превозни пут железницом је знатно дужи: Београд-Смедерево, Нови Сад-Зрењанин, Рума-Нови Сад и слично.
3) Уколико се аутобуским превозницима укине монопол, уколико се скине забрана са железничког стваралаштва тренутно важећа на Железницама Србије, и уколико се појаве нови путнички оператери на пругама, и сами аутобуски превозници ће побољшавати услугу.
4) Чест је случај у Србији да аутобуска линија покрива један део насеља, а железничка други део насеља, и људи се оријентишу на онај превоз који им је ближи. У Војводини најчешће аутобус има по неколико станица у главној улици у насељу, а железничка станица је на периферији насеља. У Шумадији су села углавном врло разуђена и

5) Све у свему за мало становништва је железница пешачки доступна. Коришћење железнице ће у великој мери зависити од интеграције са бициклистичким саобраћајем, аутомобилским и аутобуским на краћим релацијама, и могућностима примене интегралног тарифног система.
 
Ja bih samo dodao na ovo tačku 5a: prokleti park and ride, koji je jedna jako prirodna i logična stvar a kod nas se totalno zaboravlja.
 
relaciju di smedereva ćemo skratiti izgradnjnom pruge d autokomande do istočnih naselja beograda, koju ćemo jednog dana produžiti do smedereva.
 
Pov.karta za ICE voz Berlin - Freiburg je 139€. Putuje se 6-6 ipo casova. Autobus je 28€. 820km, znaci 7- 8 sati. Ocigledno je nekim stanovnicima Nemacke, i pored viseg standarda nego u Srbiji, bitnija cena od komfora. Koja je ta marginalna cena na kojoj se jedan deo kupaca usluge odlucuje za alternativu je ekonomska kategorija o kojoj ovde moze mnogo da se diskutuje. Nikada u ekonomiji stvari nisu crno-bele. Mnogo faktora utice na preferencije kupaca. E sad, drzava moze zarad viseg interesa da se umesa na trziste i ogranici konkurenciju. Kao sto je Nemacka uradila na duzi vremenski period zabranivski medjugradski autobuski saobracaj. Problem je nastao kad je sveopsta korist od zeleznica zbog 'loseg' upravljanja postala trosak. Jednostavno cena prevoza od tacke A do tacke B zbog ogromnih ulaganja i ogromnog broja zaposlenih je postala preskupa. I taj trosak se svalio na gradjane. Monopol je bio dobar samo dok je zeleznici omogucavao da zaradu od putnickog saobracaja prebacuje na robni saob. Cineci robni transport zeleznicom izuzetno konkuretnim drumskom. To je sve islo u korist ukupne nemacke ekonomije. Do skoro. Uvodeci konkurenciju drzava ce primorati Nemacke zeleznice na racionalizaciju i smanjenje troskova. I smanjenje cene prevoza. Sto ce opet imati dobar efekat na privredu. I gradjane.

Ne vidim sto je drugacije u Srbiji. Vecina gradjana gleda ekonomski na prevoz. Ako im je brze i jeftinije vozom nece ici autobusom. I obratno. Karlo je rekao nekoliko dobrih stvari. Ja bih dodao, da npr. kad se odradi drugi kolosek do NS ili Panceva, drzava treba destimulise autobuski i kombi prevoz do NS i P. Nekim eko. taksama ili porezima. I tako da zeleznici prednost, radi opste koristi
 
Прећи 820 километара АУТОБУСОМ за 7-8 сати, а при томе не кршити прописе? Да ли сте сигурни? Чак ни Ластини манијаци и убице (потенцијално, повремено и стварно) уз потплаћивање и политичке везе са саобраћајном полицијом не могу то да постигну! Узгред, 139 евра је на дан путовања, 5 дана раније 80 евра, 10 дана раније 65, а 20 дана раније 55.

Право побољшање услуге ће се десити тек када Немачком крену да вршљају приватни оператери, али на пругама! Примера ради, Вестбан у Аустрији нуди нижу цену превоза од Аустријских железница, и далеко већи комфор. Временом, биће све више и више приватника на железницама. Један наш човек, гастарбајтер, хтео је да постане приватник у Србији са два половна воза још 2001. године. Малтретирали су га наши све док на крају 2005 није послао гарнитуре у старо гвожће да спасе губитке. Али, како год се окрене, опет нам требају добре пруге, јер са оваквим пругама нико није луд да буде путнички оператер. Иначе, на Турским железницама оперативни трошкови возова великих брзина (до 250км/с) су 4 цента по путничком километру, а класичних возова 7 центи по путничком километру. Оперативни трошкови путничког километра аутобусом у Србији су 5-12 центи по путничком километру, уз добијање путева на поклон, право највећим превозницима да крше саобраћајне прописе, право да преоптерећују возила и на тај начин урнишу путеве, право да буду апсолутни монополисти, или да доминантни превозник добија најзначајније линије и поласке...
 
24.02.2013 12:49
U martu ugovor sa Štadlerom za nabavku novih vozova

Quote:
BEOGRAD - Železnice Srbije i švajcarska firma Štadler (Stadler Bus snang AG) potpisaće početkom marta ugovor o nabavci 21 voza za regionalni putnički saobraćaj, u vrednosti oko 99 miliona evra, najavio je danas generalni direktor srpskih železnica Dragoljub Simonović.
 
U pravu si Karlo, 100 km/h je ogranicenje za autobuse. znaci minimum 10 ipo sati, proverio(edit). Cene karata za ICE, nisam siguran da li si dobro pogledao. Povratna karta Berlin - Freiburg 55, 65€, 80 ?! Neverovatno mi je. Ja sam najjeftiniju povratnu, mesec dana unapred, bez doplata, nasao za 139. Moguce da sam pogresio..
 
Možda su za taj dan, za koji si ti tražio, sve karte već bile rasprodate.
Evo primera za recimo 16.03.2013. godine > http://reiseauskunft.bahn.de/bin/query2 ... 1&OK#focus
Inače, za putovanje železnicom po Evropi mogu da se nađu jako povoljne karte ako se kupuju unapred i za nekoliko relacija u okviru jedne. Ja sam do Beča platio povratnu kartu 57€ sa uključena 2 dana gradskog prevoza u Beču i to povratnu Novi Sad - Budimpešta i posebno Budimpešta - Beč.
 
Kako sam shvatio po pisanjima upućenijih na želj. forumima, nijedne željeznice, osim japanskih, ne zarađuju od putničkog saobraćaja.
Glavno na čemu željeznica zarađuje je teret, jer tehnički nema jeftinijeg načina da se teret bilo koje vrste prebaci sa jednog mjesta na drugo od kombinacije brod+voz.
Naravno da se i u prevozu tereta očekuje tačnost i brzina (ne "svemirska" od 300+ km/h; teretni vozovi idu manjim brzinama). Penale koje ŽS plaćaju ka strancima odnose se na traljavo obavljen teretni saobraćaj - putničkih vozova ka van ionako skoro pa nema.
 
Železničar":1owznlj2 je napisao(la):
Možda su za taj dan, za koji si ti tražio, sve karte već bile rasprodate.
Evo primera za recimo 16.03.2013. godine > http://reiseauskunft.bahn.de/bin/query2 ... 1&OK#focus
Inače, za putovanje železnicom po Evropi mogu da se nađu jako povoljne karte ako se kupuju unapred i za nekoliko relacija u okviru jedne. Ja sam do Beča platio povratnu kartu 57€ sa uključena 2 dana gradskog prevoza u Beču i to povratnu Novi Sad - Budimpešta i posebno Budimpešta - Beč.
Kliknite za proširenje...

Probao sam za 16.03. Karta u jednom pravcu Berlin-Freiburg 69€, a sa povratnom za 17.03, ukupno 168€. Da bi dobio ukupnu cenu, moras da pritisnes retern jorney sa desne strane. Ovi popusti se dobijaju iskljucivo uz BahnCard 25, koja godisnje kosta 60€ za drugu klasu a 122€ za prvu. I to je deo cene, potrebno je kupiti bar dve karte da bi se isplatilo.

Da ne bi dalje isli u ovo oko cene karata, nije mi bila zelja da pokazem da su zeleznice mnogo skuplje od autobusa. Cak bi manja cena voza jos bolje poduprela ono sto dokazujem. Smisao je, da je odredjena grupa stanovnika Nemacke spremna i za malu razliku u ceni karte, da zrtvuje mnogo na pouzdanosti, udobnosti i brzini prevoza. Sklupcati se deset i po sati u autobusu ili za 6 sati ICE vozom opusteno se voziti? Na toj relaciji, najskuplja karta za autobus je 45€ a najjeftinija za voz? 55? 65? Znaci, sa Nemackim standardom, su neki spremni, na tolikom putu, da zrtvuju komfor zbog 10€ -20€ razlike..

Sta mislite sta ce biti u Srbiji? Naravno da narod nece zaboraviti na autobuse.

Karlo je lepo rekao, da su ulaganja u puteve besplatna za autobuske prevoznike. Po meni, kako se bude poboljsavala usluga na zeleznici, treba uvoditi i takse na autobuski prevoz. A na odredjenim linijama favorizovati zeleznicu, ukidanjem autobusa. Jer, sto je vise putnika na zeleznici, bice i vise novca za fiksne troskove tj. infrastrukturu. Samim tim, i robni transport ce moci da jos bolje konkurise drusmskom, brzinom i cenama. S obzirom na strukturu nase privrede tj. industrije, zeleznicki transport je apsolutni prioritet. A ne sleperima da se vozi roba iz Zelezare S, Sapca, petrohemije.
 
krkan1":2x3rcjy3 je napisao(la):
Kako sam shvatio po pisanjima upućenijih na želj. forumima, nijedne željeznice, osim japanskih, ne zarađuju od putničkog saobraćaja.
Glavno na čemu željeznica zarađuje je teret, jer tehnički nema jeftinijeg načina da se teret bilo koje vrste prebaci sa jednog mjesta na drugo od kombinacije brod+voz.
Naravno da se i u prevozu tereta očekuje tačnost i brzina (ne "svemirska" od 300+ km/h; teretni vozovi idu manjim brzinama). Penale koje ŽS plaćaju ka strancima odnose se na traljavo obavljen teretni saobraćaj - putničkih vozova ka van ionako skoro pa nema.
Kliknite za proširenje...

U francuskoj SNCF gubi pare od teretnog saobracaja (i to dosta) i na regionalnim linijama (ne svim) ali odlicno zaradjuje na LGV linijama (valjda svim ali nisam siguran).
 
Ali regionalne i lokalne linije SNCF su dotirane od strane lokalnih/regionalnih vlasti, zar ne? Je li taj gubitak pre ili posle subvencije?

Takodje, u troskove SNCFa valjda ne ulazi odrzavanje infrastrukture jer je to sad druga firma, zar ne
 
Dobijamo 21 voz iz Švajcarske
Izvor: Beta

Beograd -- Železnica Srbije najavila da će u ponedeljak sa švajcarskom firmom Stadler busnang potpisati ugovor o nabavci 21 novog elektromotornog putničkog voza.

Kako se navodi u najavi, ugovor koji će generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović potpisati sa švajcarskom kompanijom (www.stadlerrail.com) vredan je oko 99 miliona evra.

Novi vozovi uglavnom će biti korišćeni u putničkom železničkom saobraćaju Srbije.

Napominje se da srpske železnice nove elektromotorne vozove nabavljaju zahvaljujući sredstvima iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj u okviru Projekta obnove železnice.


http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=691279
 
Ако наши "Штадлери" као ови за Мађарску буду нископодни, као што вероватно хоће, очекујем масовне изливе беса анти-ЛРТ-анти-нископодног-за-што-тежи-воз лобија на овом форуму...


28.02.13
Stadler wins order for the delivery of 48 FLIRTs in Hungary
Stadler Rail has won a tender for the delivery of altogether 48 electric multiple units to Hungary. The public procurement was issued jointly by Hungarian State Railways MÁV and Austrian-Hungarian regional operator GYSEV in November 2012. The result of the tender was announced on 26 February, the delivery contract will be signed by the parties during the next 30 days. Within the frames of the contract Stadler will deliver 42 FLIRT units for MÁV and 6 units for GYSEV. The new four-part trains will be single voltage low floor vehicles with a seating capacity of 200 and a maximum speed of 160 km/h. The last train will have to be delivered by Stadler by Autumn 2015.
 
Pa valjda neće biti niskopodni je bi onda na peronima moralu da se uskače u voz.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
 
Na sajtu Stadlera nema nista o ovom potpisivanju. :?
 
Za sada je idealno da na našim magistralnim prugama dostignemo brzinu od 160/h. Ipak je to skok 3 do 4 puta sa 40 -50 na 160. Veće brzine za sada nisu realne, do njih se dolazi ipak postepeno. Nije bitna veličina države već činjenica da su naše železnice deo (i to veoma važan) šireg evropskog sistema. Nije u redu da na putu ka istoku vozovi kroz Mađarsku idu preko 200/h pa kroz Srbiju 160/h i onda kroz Bugarsku i Tursku opet preko 200/h. Nikako ne treba dozvoliti gašenje pruga u istočnoj Srbiji. Zašto se ne postgne dogovor sa Rumunijom da vozovi za Bukurešt i dr. idu preko Đerdapa a ne preko Vršca što je mnogo dalje. Već dugo postoji pruga Beograd-Madanpek-Negotin (Zaječar) i postavljani su koloseci preko brane koja pregrađuje Dunav.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh