Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Ovde sam mislio koliko su okoline urbanizirane. Stanica NBG uz glavnu magistralu je primer tehnokratske gradevine. Nasuprot se Prokop uklapa u pejsaz, prati prirodni pravac pruzanje geomorfoloskih stuktura, i uklapa se u ambijentalni pejsaz
Takode ima predispoziciju za katabatske (vertikalne gravitacijske) vetrove sa Topciderskog brda i dolinskih (advektivnih) vetrova uzduz Mokroluskog potoka.Lokacija nije slucajno birana za znacajne rezidencijalne objekte. Na lokaciji stanice NBG nema vertikalnu izmenu zracnih masa (nema odkud da se formiraju gravitacijski vetrovi) ni horizontalne strujanje advektivnih atmosferskih masa sto nema prirodnih useka u reljefu. U mikroklimatskom smislu Prokop je zdravija lokacija sto je i na osojni strani Topcidera.
Takode ima predispoziciju za katabatske (vertikalne gravitacijske) vetrove sa Topciderskog brda i dolinskih (advektivnih) vetrova uzduz Mokroluskog potoka.Lokacija nije slucajno birana za znacajne rezidencijalne objekte. Na lokaciji stanice NBG nema vertikalnu izmenu zracnih masa (nema odkud da se formiraju gravitacijski vetrovi) ni horizontalne strujanje advektivnih atmosferskih masa sto nema prirodnih useka u reljefu. U mikroklimatskom smislu Prokop je zdravija lokacija sto je i na osojni strani Topcidera.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.873
- Pohvaljen
- 56.129
Искрено, брже се од НБГ пешке преко моста на Ади стигне до Аде пешке него што се аутом стиже од Прокопа до Топчидера. Али ради се о два потпуно супротна рељефа. Што се тиче урбанизма и он је условљен географијом. Прокоп је ушушкан међу брдима уз корито потока док се станица НБГ налази у блоку где се матрица блокова Новог Београда криви због тока Саве. Непостојање шума у близини станице НБГ последица је накнадног урбанизма и предвиђене намене. Околина Прокопа се развила и пре њега. А могли смо и ту да имамо бетонску џунглу кањона зграда каквих има у широј околини Прокопа.
U Berlinu se kod gradnje cetvorokolosecnog tunela sever jug (3,5 km) dogodio prodor podzemne vode. Posle je 2 godine ispumpana. Ovo ceka graditelje beograda u projektovanoj prvoj trasi. Berlinski tunel je stvarao puno glavobolja a izgradnja cetvorokolsecnog je bilo preterivanje potreba. Celokupni transport je mogao i dvokolosecni tunel da preduzme. Cak i kad se ove godine otvara novi aeroport Berlin-Brandenburg. Trenutno idu sest para za sat a i 12 para za sat lagano moze proci kroz dvokolosecni tunel. Daleko je i Beograd od 12 para na sat (svakih pet minuta po smeru).
Iz almanaha BZC:
3. ŽELEZNIČKE STANICE
3.2. Beograd Centar
Početak izgradnje buduće glavne železničke stanice u Prokopu datira sa početka
sedamdesetih godina prošlog veka - izgradnja potpornog zida (dijafragme) koji drži
brdo iznad Prokopa sa svim stambenim objektima, kao i iskop i odnošenje zemlje,
čime je formiran plato stanice. Izgradnja stanice odvijala se kroz više faza, a njena
izgradnja do konačnog izgleda još uvek traje. Najznačajniji datumi izgradnje
železničke stanice Beograd Centar su, 1984. godina kada je deo stanice pušten u
saobraćaj puštanjem pruge do Novog Beograda, godina 1988. kada je pušten južni
krak železničkog čvora ka Rakovici. Kada su stanični kapaciteti prošireni i puštanjem
severnog kraka železničkog čvora ka stanici Vukov spomenik, 1995. godine, stanica je
dobila novu fizionimiju. U periodu od 1996. do 2000. godine izgrađen je najveći deo
konstrukcije do kote 105.
2.5. Mostovska konstrukcija do kote 105 u železničkoj stanici Beograd Centar
Jedna od najvećih i najkompleksnijih konstrukcija u okviru železničkog čvora je
armirano betonska konstrukcija do kote 105. Stubovi ove konstrukcije počinju od
donjeg stroja stanice do betonske ploče dužine 400 m i širine 100 m. Dubine temelja
stubova, koji nose ovu konstrukciju su i do 14 m.
Statički je predviđeno da ploča ove konstrukcije može da drži oko 14.000 m²poslovno
komercijalnog prostora i gradski autobuski i trolejbuski saobraćaj.
9. DVONAMENSKI OBJEKTI U OKVIRU ŽELEZNIČKIH TUNELA
9.1. Skloništa u tunelu Dedinje
Leva tunelska cev u tunelu Dedinje iskorišćena je za izgradnju dva skloništa (STD).
Jedno sklonište je za sklanjanje stanovništva (pešački silaz u dvorištu IV beogradske
gimnazije), a drugo za sklanjanje materijalnih dobara.
9.2. Skloništa u tunelu Vračar
U desnoj tunelskoj cevi tunela Vračar izgrađena su tri skloništa (STV I, STV II i STV
III). Predviđena su za sklanjanje stanovništva (oko 6.000 ljudi), za šta je predviđeno
pet pešačkih silaza: Kalenić pijaca, Vukov spomenik, Cvijićeva ulica, Ulica Jaše
Prodanovića i Ulica Mije Kovačevića. Izgradnju skloništa je finansirao Gradski
sekretarijat za narodnu odbranu, u periodu od 1979. do 1989. godine.
3. ŽELEZNIČKE STANICE
3.2. Beograd Centar
Početak izgradnje buduće glavne železničke stanice u Prokopu datira sa početka
sedamdesetih godina prošlog veka - izgradnja potpornog zida (dijafragme) koji drži
brdo iznad Prokopa sa svim stambenim objektima, kao i iskop i odnošenje zemlje,
čime je formiran plato stanice. Izgradnja stanice odvijala se kroz više faza, a njena
izgradnja do konačnog izgleda još uvek traje. Najznačajniji datumi izgradnje
železničke stanice Beograd Centar su, 1984. godina kada je deo stanice pušten u
saobraćaj puštanjem pruge do Novog Beograda, godina 1988. kada je pušten južni
krak železničkog čvora ka Rakovici. Kada su stanični kapaciteti prošireni i puštanjem
severnog kraka železničkog čvora ka stanici Vukov spomenik, 1995. godine, stanica je
dobila novu fizionimiju. U periodu od 1996. do 2000. godine izgrađen je najveći deo
konstrukcije do kote 105.
2.5. Mostovska konstrukcija do kote 105 u železničkoj stanici Beograd Centar
Jedna od najvećih i najkompleksnijih konstrukcija u okviru železničkog čvora je
armirano betonska konstrukcija do kote 105. Stubovi ove konstrukcije počinju od
donjeg stroja stanice do betonske ploče dužine 400 m i širine 100 m. Dubine temelja
stubova, koji nose ovu konstrukciju su i do 14 m.
Statički je predviđeno da ploča ove konstrukcije može da drži oko 14.000 m²poslovno
komercijalnog prostora i gradski autobuski i trolejbuski saobraćaj.
9. DVONAMENSKI OBJEKTI U OKVIRU ŽELEZNIČKIH TUNELA
9.1. Skloništa u tunelu Dedinje
Leva tunelska cev u tunelu Dedinje iskorišćena je za izgradnju dva skloništa (STD).
Jedno sklonište je za sklanjanje stanovništva (pešački silaz u dvorištu IV beogradske
gimnazije), a drugo za sklanjanje materijalnih dobara.
9.2. Skloništa u tunelu Vračar
U desnoj tunelskoj cevi tunela Vračar izgrađena su tri skloništa (STV I, STV II i STV
III). Predviđena su za sklanjanje stanovništva (oko 6.000 ljudi), za šta je predviđeno
pet pešačkih silaza: Kalenić pijaca, Vukov spomenik, Cvijićeva ulica, Ulica Jaše
Prodanovića i Ulica Mije Kovačevića. Izgradnju skloništa je finansirao Gradski
sekretarijat za narodnu odbranu, u periodu od 1979. do 1989. godine.
Reference o problemima rada krtica u Beogradu:
B&F: Da li je naše prestoničko tlo pogodno za pravljenje podzemnih građevina?
Mirjana Lukić: Beograd je u tom pogledu prilično nezgodan, jer obiluje podzemnim vodama i vodotokovima koji su nepredvidivi. Tunel „Vračar“ koji povezuje stanicu odnosno „Prokop“ sa „Vukovim spomenikom“ sastoji se iz dve tunelske cevi sa kolosecima za oba pravca, čiji prečnik nije manji od tunela ispod Lamanša (7,6m). Kada je ispod Hrama Svetog Save kopan ovaj tunel, mašina „krtica“ se zaglavila u glini, odnosno podvodnom zemljištu, što je napravilo veći zastoj u radovima.
B&F: Da li je naše prestoničko tlo pogodno za pravljenje podzemnih građevina?
Mirjana Lukić: Beograd je u tom pogledu prilično nezgodan, jer obiluje podzemnim vodama i vodotokovima koji su nepredvidivi. Tunel „Vračar“ koji povezuje stanicu odnosno „Prokop“ sa „Vukovim spomenikom“ sastoji se iz dve tunelske cevi sa kolosecima za oba pravca, čiji prečnik nije manji od tunela ispod Lamanša (7,6m). Kada je ispod Hrama Svetog Save kopan ovaj tunel, mašina „krtica“ se zaglavila u glini, odnosno podvodnom zemljištu, što je napravilo veći zastoj u radovima.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=744796#p744796:3k2gps0b je napisao(la):
Kad se uzme u obzi da su najkompleksniji delovi bgd železničkog čvora urađeni od 70ih godina do 1988., pa onda Vračarski tunel i stanica Vuk 1995, a u poslednjih 20 godina nisu uspeli ni betonsku ploču da urade na Prokopu, sadašnja Srbija izgleda kao potomak neke tehnološki napredne civilizacije, koja je kolabirala, gde stručno znanje nije preneto na sledeće generacije, i samo su preživeli objekti koje je ta civilizacije izgradila.
Igor je na drugoj temi postavio video sa YT snimak iz kabine bg voz linija Bgd centar - Mladenovac - Bgd centar. Na pocetku snimka kada voz izlazi iz Prokopa i krece da ulazi u Dedinjski tunel vidi se sa leve strane tunelska cev u kojoj stoji lokomotiva. Levo od te tunelske cevi sa lokomotivom ima jos jedna tunelska cev, da lu moze neko da mi kaze gde koja vodi? Evo i slika o cemu pricam, pravo su dva koloseka za Rakovicu i dalje, a jedan od dva leva koloseka su za Karadjodjev park, te ostaje taj jedan koji me zbunjuje.
Prilozi
Valjda. Matematicko resenje: ulaze 10 putnika u prazan voz, 11 izlaze. Ako sada jos jedan ulazi, onda je u vozu 0 putnik. Inace ako ne ulazi onda je -1 putnik u vozu. Ovde je situacija ovakva: ulaze 3 koloseka u tunel, izlaze 4 koloseka iz tunela -> -1 kolosek u tunelu. 
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.529
- Pohvaljen
- 41.370
Dok ne dođe mvbg i objasni tačno kuda koji kolosek vodi. Pogledajte snimak spoljnog desnog koloseka.
Namestio snimak tačno na ulazak u tunel i kolosek koji vodi ka Karađorđevom parku https://youtu.be/K3jw4jSSGME?t=448
Namestio snimak tačno na ulazak u tunel i kolosek koji vodi ka Karađorđevom parku https://youtu.be/K3jw4jSSGME?t=448
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.389
- Pohvaljen
- 17.470
Taj kolosek i deo tunela gde je lokomotiva je izvlačnjak dužine neki 200 metara sa odbojnikom na kraju. Dakle ta tunelski cev ne vodi nigde.
Dakle situacija je sledeća, skroz levi je kolosek koji vodi od Karadjordjevog parka do Prokopa, kolosek gde je lokomotiva je izvlačnjak i ne vodi nigde. Ova dva koloseka desno su 2 koloseka za dedinjski tunel, ima i jedan tunel koji se ne vidi na slici a nalazi se desno od svih, ima posebni portal odvojen od ostalih i to je tunnel koji vodi od Prokopa do Karadjordjevog parka.
Dakle situacija je sledeća, skroz levi je kolosek koji vodi od Karadjordjevog parka do Prokopa, kolosek gde je lokomotiva je izvlačnjak i ne vodi nigde. Ova dva koloseka desno su 2 koloseka za dedinjski tunel, ima i jedan tunel koji se ne vidi na slici a nalazi se desno od svih, ima posebni portal odvojen od ostalih i to je tunnel koji vodi od Prokopa do Karadjordjevog parka.