Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[orjen]

Geologija Beograda u predelu brdovitog brezulkastog terena Sumadije.

Pocev od povrsine sastavljen je od 3-6 m (lokalno 10-15 m) lesnog pokrivaca. Ispod je glinovito-loporoviti i laporoviti kompleks. Ovaj glinoviti-loporoviti kompleks izgraduje skoro celo uze gradsko podrucje Beograda. Debljina variira od 60-100 m. U tom kompleks se razdvajaju dve zone: gornji deo u zoni raspadanja - ovaj deo predstavlja hidrogeloski kolektor pukotinskog tipa poroznosti i koji sa povlacnim sedimentima (les) funkcionise kao izdan. Ovo je nepovoljna sredina za izgradnju podzemnih objekta.

15-20 m ispod lesa se nalazi kvazimonolitna zona u sivim laporima. Ova zona predstavlja hidrogeloski izolator i povoljna je sredina za izgradnju podzemnih objekta.

Tunel Vracar u sklopu Beogradskog zeleznickog cvor je graden u najvecim delom u ovoj kvazimonolitnih zoni masivno-monolinih lapora.

 

[orjen]

Geoloski presek trase Prokop - Dedinjski tunel.
Dedinjski tunel prolazi skoro kroz sve geoloske sredine koje se nalaze na podrucju Beograda. U preseku se racuna stacionaza (0 + xxx) od stanice Beograd centar. Beograd centar se nalazi na lesu i lesoidnoj glini. Temelji su u zoni potpuno degradiranog lapora (hidrogeoloski kolektor). Sipovi sezu do 14 m i ostaju u zoni degradiranog lapora.

 

[Duleja]

Uz ovu ide potpis: Prokop, Prokopačka, Maleška. Kuća na Grebenu i Kolonija.

 

[orjen]

Geoloska situacija na Prokopu je bas zanimljiva zbog ovih pojava povrsinskih geoloskih uvida (na nemackum Geologischer Aufschluss, na engleskom outcrop). Vidimo razlicite slojeve, i znamo da je Prokop na granici mesozoika (Topcider i Dedinje) i neogena (padine). Na ovom mestu su zato povoljne uslove za gradnju tunela (Dedinjski). Bilo bi zanimljivo znatii koliko je ovde bila naslaga lesa. Vertikalne litice su tipicne za les, lapor klizi, tako da je naselje ipak na lesu. Izgleda da je ispod lesa dosta degradirani lapor i koluvium.Prokop je bilo ranije dugo poznato da je povoljno mesto za vadenje sedimenta. Ako neko nesto nade o tom vadenjem i koriscenjem bilo bi lepo.

 

[orjen]

Vidljiv profil je neogenski - sarmata (krecnjak) do panona (lapor). Donji deo sastavlja srednji miocenski krecnjak paratetisa na koga se nadovezuje lapor gornjeg miocena paratetisa. Starost je oko 13 do 7 mio godina. Za sarmatske krecnjake, one karstifikuju i geomorfolosko stvaraju oblike kraske korozije. Bilo bi zanimljivo znati dali ima prirodnih pecina u Beogradskim sarmatskim krecnjacima. Inace za karstifikaciju je neobhodno da krecnjak ima malu primarnu poroznost. Sto je stena cvrscca, sto su forme karstifikacije vise izrazeni. Jako mekani krecnjaci i takve sa velikom primarnom poroznosti ne karstifikuju. Iz toga bi izvukao da je i pored ne toliko velike starosti, krecnjaci Dinarida (mezozojiske) su trijaski (Durmitor), jurski (Lovcen, Velebit) ili kredni (Orjen), da su ovi mlade sarmatski (neogenske) krecnjaci u Beogradu ciste, cvrste i bez velikih kolicina rezidualnih minerala.

 

[orjen]

Geoloska situacija i profil kroz stari grad.

 

[orjen]

dosao kran,video DB za Magistale za Evropu ima BG. Tehnoloska aksa Nemack Karslruhe - Stuttgart - Ulm - Minhen se u Stuttgartu usavrsava sa najzahtevnijom zeleznickom projektu na svetu - i u geoloskom i u kontekstualnom smislu - izmestavaju ceonu stanicu u podzemlje bez prekidanja prometa i rade novu, jako zahtevnu trasu kroz posebno komplikovanu planinu. A sto je posebno zanimljivo - arhitektura - novu stanicu su projektovali Ingenhoven i Otto. Otto je stvorio neke od najupecatlive strukture u Nemackoj, smatra se jedinom nemackom arhitektom svetskog glasa dtuge polovine 20 veka.

 

[spatiotecte]

Evidentno je da se sa brzom prugom prema budimpešti kačimo na tu magistralu i da postajemo punopravni igrač na tom potezu Pariz-Beograd.

 

[Дошљак]

Лепо од DB што поштује наше границе

 

[solecar]

Pa nije svima na prvom i jedinom mestu politika da bi postigli nešto u životu.

 

[WLABmz]

spatiotecte » Pet Jun 12, 2020 8:02 pm[/url]":2772kgsv]Evidentno je da se sa brzom prugom prema budimpešti kačimo na tu magistralu i da postajemo punopravni igrač na tom potezu Pariz-Beograd.

Spatio, tako dobro umeš da me nasmeješ, nisi ni svestan... :laugh:

 

[vucko]

Дошљак » 12 Jun 2020 08:42 pm[/url]":1rh7hcuh]Лепо од DB што поштује наше границе

 

[Igor]

 

[Дошљак]

Свака част за репортажу, баш ми је драго да је овако живо на месту где је пре било језеро жабокречине. Зна ли се какве су оно цеви? Занимљиво да већ постављају изолацију.

 

[direktor]

Neki toplovod ili cak gasovod ...

 

[tzoran1]

Nema izolaciju. Nije toplovod.

 

[abrines]

Шта је тачно обухваћено овим радовима?
Завршетак плоче и овог испупченог дела? Неки део прилазног платоа?

 

[Bender Rodriguez]

Bio je pre par dana članak u Politici o Prokopu i o tome kako je bio i ostao pusta crna rupa koja se ne koristi ni sa 5% kapaciteta.
Nažalost ne uspevam da nađem link jer ne mogu da pogodim pravi termin a Politikna arhiva je bangava pa ne mogu da iskopam odatle.

 

[orjen]

Prvi peron sa kolosecima 1 + 2, glavni ulaz sa autoputa u nivou ca. 97 m, prolaz na perone u vertikali i horizontali sa tog nivoa, tehnicka postrojena i kancelarijske prostorije za radno osoblje stanice. Ovo je glavni zadatak da se uspostavi stanica. Trebalo biti i izgraden prvi, manji hol na tom potezu.

@Bender Rodgriguez, neznam Politikin clanak ali evo i iz Novosti: https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74 ... tnika-FOTO

 

[Bender Rodriguez]

Da da, na taj iz Novosti sam mislio, hvala. Pomešao sam sa Politikom.

 

[JohnnyLee]

школски пример станице која треба да се да у концесију на 20+ година. Инфра да изгради станични објекат на средини плоче (око 25% укупне површине) и приватник да изгради комерцијалне садржаје на осталих 75% површине

 

[Прле]

Нека сам ја држава а нека си ти приватник са пуно пара, успешан у прављењу разних садржаја и промоцији крупних некретнина.

Ја теби предлжем, узми ову површину, и изгради 75% површине, сагласно урбанистичким плановима и дозволама. Дајем ти концесију на 20 година, на вишено стање, а ти си мени дужан за то 1 динар месечно.

Који је твој одговор на такву понуду?

 

[abrines]

Мој одговор би био колико морам да ставим у свачији џеп да правимо посао? Или се већ зна тарифа?

 

[Прле]

То није (значајно) питање, то се подразумева. Али тебе као и инвеститора то не брине.

 

[Navip]

Прле » Uto Jul 14, 2020 5:55 pm[/url]":2125j6hh]То није (значајно) питање, то се подразумева. Али тебе као и инвеститора то не брине.

Ako se apsolutna korupcija podrazumeva, onda neka Arkan vaskrsne i postane ministar pravde.