Ово је ЦИПИРИПИ-архитектонска теорија, а пракса је да је ефикасан масовни јавни превоз онај који води до локација до којих људи желе да путују.
У односу на масовни превоз су се оријентисала насеља како у Србији, тако и код остатка европске цивилизације. Када сам истраживао могућности за повратак пруге Београд - Обреновац, утврдио сам да на Лајковачком правцу преко Обреновца дан данас 80% становника живи на до 10 минута пешке од некадашњих Ћириних станица и стајалишта. Постоји читав систем мањих градова и паланки у Србији чији је центар близу железничке станице, а већина становника живи до максимум 15 минута пешке од исте. Чак и међу селима ретко које веће село нема активну или бившу железничку станицу. Пред сам одлазак из Србије у зиму 2016. на 2017. сам радио анализу коришћења скромних националних транспортних ресурса да се тинејџерима из мањих места финансијски омогући завршетак средње школе. И тада сам утврдио да је 80% наше средњошколске инфраструктуре на максимум 15 минута пешке од неке железничке станице или стајалишта. И поред најезде јапија на Нови Београд, и центра трговинских активности на истом, "Круг двојке" је и даље најјачи генератор кретања и у Београду, и у Србији. А здрав човек може доћи из било ког дела Круга двојке до Савског трга за 15-20 минута. То пешке му је често најбржи и најпоузданији превоз. За разлику од железнице, за аутобуску станицу укључујући и ону за дуголинијски превоз је довољан "набуџен паркинг". А то тако и јесте за међуградске аутобусе у земљама попут Холандије, Белгије и Немачке. Али ипак, републичка власт и даље нема храбрости да укине дуголинијски и приградски аутобуски превоз до истог места, околине Савског трга. Разлог? Док је постојао вишедеценијски континуитет уништавања појма железнице од стране власти, који је са напредњацима само убрзан, укидање било каквог директног јавног превоза до Савског трга би се са разлогом завршило линчом народа и аутобуских превозника усмереним на власт.
Ево, и овде у Холандији, преко 90% и туристичке, и универзитетске и Јапи активности се везује за железничке станице, као и највећи коефицијенти изграђености за стамбена насеља. Данас у Европи не само милионски, него чак и неки мањи (Лајпциг) улажу стотине милиона чак и милијарде како би са по још неком подземном станицом приближили мрежу директних линија дестинацијама у центрима великих градова.