Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[solecar]

Nije mi jasno šta su pojedinci toliko zapeli za urbanizaciju Velikog ratnog ostrva. Ostavite ga na miru da bude to što jeste, prirodni netaknuti rezervat biljnog i životinjskog biodiverziteta.

 

[ValterUdarnik]

Molim? Na ratnom ostrvu? A koju bi to svrhu imalo?

 

[Дошљак]

Никакву. Искрено, боље да се манемо свих тих теоретисања шта је могло да буде и да се фокусирамо на Прокоп и како да извучемо максумум из њега пошто је он свиђало се то многима или не то што имамо без неке алтернативе.

 

[wk_]

ValterUdarnik » Sat May 23, 2020 10:24 pm[/url]":1uw4snrb]Molim? Na ratnom ostrvu? A koju bi to svrhu imalo?

Valjda da ga potopi Dunav svako malo. Da je tu moglo da se gradi, neko bi to izgradio još pre nekoliko vekova.

 

[Igor]

Vratimo se temi

 

[orjen]

Stanica Beograd je bila primer industrijalizacije Beograda. Zamisao da prvenstveno primi robu. Zeleznice 19 veka su zavisila od ugalja i tako su i same deo industrijalizacije (London, Paris, Berlin). Transformacija gradskih stanica na putnicki saobracaj je promenio dizajnirane stanicnih zgrada na prvenstveno putnicke potrebe. Kasnije stanice 19 i pocetka 20 veka nisu gradene sa robnom komponentnom, npr. Grand Central u Nju Jorku, Milano Centrale ili Roma Termini. U Beogradu se od 1972 robna i putnicka komponenta razdvaja i nastaje plan za izgradnju danasnjih putnickih stanica. Glavna koja je vec bila izgubila ulogu u industriji s time i mogucnost opstanka. Opet je to prirodni tehnoloski tok iz transformacije industrije i transporta. Putnicke stanice brzim prugama konkuriraju aerodromima i autoputevima. Prikljucak Ptokopa na autoput i aerodrom pokazuje da je redefinicija i reinvecija putnickih stanica i u Bg mouguca. I Prokop je samo jedan deo transportnih komponenta grada i interkonekcija - prema aerodromu i prema autoputu -i tu se moze lokacija iskoristi. Izgradnja vecih kapaciteta za parking i check-in za aerodro se moze relizirati. Uz to maloprodajna ponuda kao u novogradenim ili revizioniranim stanicama. Nije sve u autobusnoj konekciji prema gradu. Treba razmisljati sta danas definise zeleznicku stanicu.

 

[Pendolino]

orjen » Sun May 24, 2020 9:36 am[/url]":1klgtg2h]Prikljucak Ptokopa na autoput i aerodrom pokazuje da je redefinicija i reinvecija putnickih stanica i u Bg mouguca. I Prokop je samo jedan deo transportnih komponenta grada i interkonekcija - prema aerodromu i prema autoputu -i tu se moze lokacija iskoristi. Izgradnja vecih kapaciteta za parking i check-in za aerodro se moze relizirati.

Ne vidim kako je Prokop priključen na aerodrom? Možda te ne razumem, imaš ideju da se aerodromsko čekiranje obavlja na Prokopu? Prokop nije atraktivan ni kao hub za transfer na aerodromu, jer nema nikakve lokalne putničke tokove.
To što prokop izlazi na autoput mislim da nema nikakve veze. Ne treba onaj iz npr. Zrenjanina da dođe kolima do prokopa nego železnica treba da odveze do njegovog grada.

orjen » Sun May 24, 2020 9:36 am[/url]":1klgtg2h]Treba razmisljati sta danas definise zeleznicku stanicu.

Definiše je lokacija, takva da putnici mogu sa najmanje napora od nje da stignu do svog odredišta. Upravo je to najveća komparativna prednost železnice u odnosu avio i drumski saobraćaj. Avio vozi do aerodroma koji je debelo van gradova i gde gubiš mnogo vremena oko ukrcavanja i formalnosti. Drumski je odličan, ali tu su gužve i ogroman, gotovo nerešiv problem parkiranja.

Po meni je najbolje rešenje međugradskog putničkog saobraćaja u BG čvoru da akcenat bude na stanicama Novi Beograd i Vukov spomenik, jer tu ima najviše putnika. Što više vozova dovedemo do tih stanica biće više putnika, jer niko ne voli presedanje.
Naravno svoju ulogu imaju i nesrećni Prokop, Zemun, Rakovica, Pančevački most i sve ostale stanice.

 

[razgradjevinar]

nije da je od neke velike vaznosti za sam prokop ali mogli bi polako svi da prihate cinjenicu da saobracajnica koja se proteze od petlje dobanovaci, pored surcina i bazena 11. april, preko gazele pa dalje do bubanj potoka vise nije autoput nego gradski bulevar. to je u praksi tako odavno a skorim zavrsetkom obilaznice, znatno pre zavrsetka samog prokopa, verujem da ce se ta promena ozvaniciti i u dokumentaciji.

u svakom slucaju pricamo o saobracajnici sa po tri trake po smeru koja prolazi stotinjak metara od stanice prokop, bez nepremeostivih prepreka da jednog dana dobiju i funkcionalnu vezu. toliko o nepristupacnosti

 

[Пантограф]

Pendolino » 24 May 2020 04:11 pm[/url]":1dl172fw]
Železničku stanicu definiše lokacija, takva da putnici mogu sa najmanje napora od nje da stignu do svog odredišta. Upravo je to najveća komparativna prednost železnice u odnosu avio i drumski saobraćaj. Avio vozi do aerodroma koji je debelo van gradova i gde gubiš mnogo vremena oko ukrcavanja i formalnosti...

Po meni je najbolje rešenje međugradskog putničkog saobraćaja u BG čvoru da akcenat bude na stanicama Novi Beograd i Vukov spomenik, jer tu ima najviše putnika. Što više vozova dovedemo do tih stanica biće više putnika, jer niko ne voli presedanje.
Naravno svoju ulogu imaju i nesrećni Prokop, Zemun, Rakovica, Pančevački most i sve ostale stanice.

BINGO!

I pre rekonstrukcije pruge, od Vukovog spomenika do Novog Sada si u špicu brže mogao da stigneš jedino - helikopterom. Džaba ti ferari, kad ne možeš da prođeš. A sa boljim prugama... To je prednost železnice u urbanom tkivu.

 

[razgradjevinar]

Pendolino » 24 May 2020 04:11 pm[/url]":8xlqnar6]
...
Naravno svoju ulogu imaju i nesrećni Prokop, Zemun, Rakovica, Pančevački most i sve ostale stanice.

ovde moram da dodam stanicu tosin bunar. njenim pomeranjem ka nbg-u uz silnu novogradnju u neposrednoj blizini ta stanica ce vrlo brzo po pustanju u saobracaj postati jedna od napropetnijih. nadam se da ce tada, kad vec nisu do sada, nadlezni uvideti i potencijele ostalih stanica, tj njiohvih lokacija, koje omogucavaju urbanizaciju u neposrednoj blizini a skoro sve su takve. ne vidim nista sto sprecava da se slicni procesi uskoro dese i oko prokopa ili jos pre oko stanice u rakovici

 

[orjen]

@Pendolino, gde u zemljama sa trzisnom ekonomijom je udeo putnickog zeleznickog transporta danas vise od 7%? Prednost stanice blizu danas dominantnim putncikim transportnim sistemima ce imati svakako efekt.Minhenski aerodrom ima carport, dnevna kirija 3 evra. 21 dana parkinga - 63 evra. Booking preko neta za carport, tamo ostavis auto i udes u avion. Isto bi mogao kad poslovno putujes u Bec vozom. Ovde kupujemo avionska kartu sa letom Frankfurt do bilo kog odredista i ako ne zivimo u Frankfurtu. Iz bilo kog previvalista bukira se prevoz zeleznicom DB do Frankfurta. U tim vozovima (odrediste Frankfurt Airport) u rasglasu informisu putnika o svojim letovima sa aeroporta Frankfurt. Koliko razumen, Vinci kao koncesionar ce izgraditi railway link do Nikole Tesle. S time se povezuju putnike aerodroma sa zeleznicom. Zeleznicka stanica danas ne mozemo smatrati primarnim odredistima a ni centrom grada. Primarni su danas aerodrome i neke druge komercijalne cenline. Beograd sa 800.000 automobila ima dovoljni potencijal da iskoristi privatni prevoz do Prokopa. Viseputno veci kapacitet je u segmentu privatnog prevoza od ukupne flote koja nudi GSP. Ne vidim ni kako je u razvijenim drustvima sa izuzetno dobrom javnom prevozom otpao udeo privatnog prevoza. Svuda je javni prevoz defecitaran. Nekih 19 % (Minhen) koriste javni prevoz a ostali auto sto im omogucava fleksibilnost. Potencijal tako nije prvenstveno samo u povezivanjem sa jvanom prevozu nego i varijanta park and ride i koriscenje multimodalnih fleksibilnosti koje ima na velikim hubova. Takav Prokop moze da bude a ne zamena privatnom prevozu koji ima svoje velike mane ali ima prednost u fleksibilnosti vremena i prostora. Sto se stalno potencira lokacija kad je fleksibilnost danasnji znak vremena.

 

[Пантограф]

razgradjevinar » 24 May 2020 04:58 pm[/url]":2i55jj2t]

Pendolino » 24 May 2020 04:11 pm[/url]":2i55jj2t]
...
Naravno svoju ulogu imaju i nesrećni Prokop, Zemun, Rakovica, Pančevački most i sve ostale stanice.

ovde moram da dodam stanicu tosin bunar. njenim pomeranjem ka nbg-u uz silnu novogradnju u neposrednoj blizini ta stanica ce vrlo brzo po pustanju u saobracaj postati jedna od napropetnijih.

Ona je i bila jedna od najprometnijih. Na stranu BG voz, iz kojeg u špicu na Tošinom teče reka ljudi u oba smera, ali ja sam jednom tu izašao iz Novog Sada sa otprilike četvrtinom putnika. Da vodim nekog operatera, zaustavljao bih neke daljinske vozove tu zbog blizine Studenjaka.

E, sad, ja bih baš rekao da će se broj putnika BG: voza ovde smanjiti, jer presedanje na GSP sa izmeštenih perona više neće biti jednostavno kao dok je voz stajao iznad raskrsnice. Jedino ovi iz Erport Sitija da poprave ridership, ali to tek sa nekim novim, fensi vozovima.

 

[orjen]

Ad lokacije. Ovo je najveca misinterpretacija kad se govori o Prokopu. Zeleznica per se nemaju fleksibilnost tehnicke stukture. Nigde u svetu pruga nece ici direktno do korisnika. Putnik je sam odgovoran da dolazi i odlazi do tog sistema i nastavlja na primarno odrediste. Sama stanica mu u najvise slucajeva nece biti krajne odrediste da tamo nije zaposlen ili obavlja neki posao u stanici. Trenutni pokazatelji da je Prokop manje koriscen mozda nisu pokazatelj da je na losoj lokaciji, ni da su drugi fleksibilniji, nego da u okolini tih stanica obavlaju svoj posao ili tu zive. Prokop jednostavno nije smislen da bude prvenstveno stanica za osoblje koje radi u radiusu stanic nego da postane zeleznicki transportni hub. A to je svakako vise moguce nego ostale lokacije cvora.

 

[Karlo del Ponte]

Ово је ЦИПИРИПИ-архитектонска теорија, а пракса је да је ефикасан масовни јавни превоз онај који води до локација до којих људи желе да путују.

У односу на масовни превоз су се оријентисала насеља како у Србији, тако и код остатка европске цивилизације. Када сам истраживао могућности за повратак пруге Београд - Обреновац, утврдио сам да на Лајковачком правцу преко Обреновца дан данас 80% становника живи на до 10 минута пешке од некадашњих Ћириних станица и стајалишта. Постоји читав систем мањих градова и паланки у Србији чији је центар близу железничке станице, а већина становника живи до максимум 15 минута пешке од исте. Чак и међу селима ретко које веће село нема активну или бившу железничку станицу. Пред сам одлазак из Србије у зиму 2016. на 2017. сам радио анализу коришћења скромних националних транспортних ресурса да се тинејџерима из мањих места финансијски омогући завршетак средње школе. И тада сам утврдио да је 80% наше средњошколске инфраструктуре на максимум 15 минута пешке од неке железничке станице или стајалишта. И поред најезде јапија на Нови Београд, и центра трговинских активности на истом, "Круг двојке" је и даље најјачи генератор кретања и у Београду, и у Србији. А здрав човек може доћи из било ког дела Круга двојке до Савског трга за 15-20 минута. То пешке му је често најбржи и најпоузданији превоз. За разлику од железнице, за аутобуску станицу укључујући и ону за дуголинијски превоз је довољан "набуџен паркинг". А то тако и јесте за међуградске аутобусе у земљама попут Холандије, Белгије и Немачке. Али ипак, републичка власт и даље нема храбрости да укине дуголинијски и приградски аутобуски превоз до истог места, околине Савског трга. Разлог? Док је постојао вишедеценијски континуитет уништавања појма железнице од стране власти, који је са напредњацима само убрзан, укидање било каквог директног јавног превоза до Савског трга би се са разлогом завршило линчом народа и аутобуских превозника усмереним на власт.

Ево, и овде у Холандији, преко 90% и туристичке, и универзитетске и Јапи активности се везује за железничке станице, као и највећи коефицијенти изграђености за стамбена насеља. Данас у Европи не само милионски, него чак и неки мањи (Лајпциг) улажу стотине милиона чак и милијарде како би са по још неком подземном станицом приближили мрежу директних линија дестинацијама у центрима великих градова.

 

[orjen]

Razumem to, ali je model zeleznicke pruge korz Beograd zamisljen da bude tranzitni.Zbog topografije su Janjic i kolege izabrali lokacije kako jesu i pruga ja premestena perifernije od stare ceone stanice. Model je teoretski dobro razraden a u praksi nije zavrsen (prilazna infrastruktura, stanicni objekti, Vincanski most, TPS itd.). O praktickom delu mozemo da polemisemo ne o teoretskom.

 

[vucko]

Rebalanskom budžeta grada nekih 15 miliona evra za pristupne saobraćajnice Prokopu iz pravca autoputa je planirano 2022 godine ili kasnije. Čisto da javim i podelim moju smorenost sa vama.

 

[Дошљак]

Очекована динамика фазног грађења. Отприлике ће з то неко време и завршити пругу до Новог Сада.

 

[orjen]

sadasnja putna i zeleznicka mreza na gumpovom planu 1688. Njegov plan nije u istoj razmeri sto je tvrdava radio u duploj razmeri od ostatka. Vidi se da je prilaz gradu sa save od danasnjeg sajma isao Milosevom ulicom. Do bara venecije su se spustala dva manja potoka. Padine mokroluskog potoka su granica laudanovog sanca. Civitas isla do slavije i prdozetkom do od prilike hotela metropol. Na ledini iza grada do laudanov sanac u planu trupe Maksimilijana II. Kod danasnje petlje mostar je ucrtan najmarkantniji karavanski put. Putna predispozicija je tako odavno ustanovljena i nije se kasnije menjalo. Rekoh bi da je mesto Prokop u topografskom smislu na vratima starog Beograda, na ulazu je puteva u grad iz savskog smera.

 

[Duleja]

 

[Igor]

Krajolik za film crnog talasa

 

[Perkan]

Ma ovo su kulise koje je Žika Pavlović napravio kad je pravio "Kad budem mrtav i beo"

Sjajna slika!

 

[Tikvica]

Mali svetla i mraka

my wish for you poem

 

[orjen]

Mali detalj pocetka Dedinjskog tunela. Ovde nema dva tunela nego najmanje cetiri. A u jednom se ukstaju vozove koje idu u razlicita smera. Dosta zahtevno resenje.

 

[spatiotecte]

Preskupo resenje, 3 denivelisane rasputnice koje ćine podzemnu trijanglu.

 

[orjen]

Jel neko zna sto je samo Dedinjski tunel raden krticom. Ostale su klasicne.