Дођем ја на Прокоп, чекам 10 минута у реду за шалтер, полицајац се издере на мене што сам стао испред полицијске станице испред које је био крај реда, дођем на ред 3 минута пред полазак воза за НС, шалтерска радница прерачунава цену карте на дигитрону и гледа на некој табели, па откуца све то на компу да се штампа. После се жали да нема кусур да ми врати и ту се препирем с њом како је дужна да има да ми врати кусур пожто ради за државно предузеће. Онда трчим низ степенице шалтер сале, па право на шине преко два колосека до перона како ми не би побегао воз за минут пошто су степенице удаљене од шалтер сале. Друштво које сам тада повео на воз први пут да путујемо до Новог Сада разочарано квалитетом услуге се премишља да за повратак ипак узмемо аутобус. То је реалност Србија воза.