Prema budžetu grada Beograda za 2025. godinu koji je usvojen na sednici skupštine grada Beograda nema ništa od radova na pristupnim saobraćajnicama ove godne. Što bi rekao gradonačelnik ne liši magarče do zelene trave.
Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Dok dočekamo 1 i 2, možda ostanemo bez 9 i 10... Slike su od par nedelja, postoje strukturna oštećenja, zarđala je armatura u gredama, a deluje da se raširila i dovela do pucanja betona ili ranijeg krpljenja:
Problemi postoje i u vertikalnim elementima:
Inače, deluje da hidroizolacija nije urađena ispred hola, što je iznad poslednjeg perona:
Nisam stručnjak, ali malo je zabrinjavajuća i ova voda koje se ne pojavljuje kod dilatacija, već na sredini raspona:
Problemi postoje i u vertikalnim elementima:
Inače, deluje da hidroizolacija nije urađena ispred hola, što je iznad poslednjeg perona:
Nisam stručnjak, ali malo je zabrinjavajuća i ova voda koje se ne pojavljuje kod dilatacija, već na sredini raspona:
Prilozi
Beli zo
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 13.09.2020.
- Poruke
- 1.432
- Pohvaljen
- 4.635
Moraće investitor da se natera da sanira to, verovatno nas čeka dzanje kocki ispred stanične zgrade tu je problem,gledajući snimke iz drona svi radovi su skoro pa završeni ostaje samo šminka
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.219
- Pohvaljen
- 16.394
Ми смо поднебље са једним од највећих температурних осцилација у току године у светским оквирима. То у преводу значи да смо изразито неповољно подручје за извођење равних, проходних кровова. Овде је прва и највећа грешка сама бетонска плоча. Мишљења сам да Прокоп никада неће догурати до функционалне, уредне железничке станице. Крпићемо га и наредних пола века а онда ћемо одустати и срушити све осим колосека.
Neverovatno slepilo je bilo 90-ih kad se odlučilo da se pravi betonski sarkofag od stanice, pritom uzgred menjajući i kolosečno - peronsku situaciju u odnosu na prethodnu. Da ne pričam o klaustofobičnosti unutrašnjosti izvedenog rešenja stanice koja doprinosi njenom opštem sivilu. Stanica pokrivena svodom uz staničnu zgradu u smeru autoputa kojom bi se stanica i približila autoputu je bila i jeftinije i razumnije rešenje od ovog što imamo danas.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 34.834
- Pohvaljen
- 58.984
Бачене су паре на бетон и арматуру због СПС директора по бившим гигантима грађевинске индустрије. А могла се још тад добити функционална станица са објектом типа хале, и већи фокус да буде на приступним саобраћајницама.
mihajloboric87
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.02.2021.
- Poruke
- 3.187
- Pohvaljen
- 5.488
Ovako slično izgleda i armatura iznad ulaza u polikliniku u Kliničkom centru Vojvodine u NS, tj. ulaza u onaj ukopani deo gde se ide za ortopediju.
Da li to može da prouzroči veća oštećenja?
Baš neugledno izgleda i tamo i na Prokopu...
Jedino što se KCV trenutno rekonstruiše, pa će verovatno i poliklinika uskoro doći na red, a završetak Prokopa se zapostavlja već duže vreme.
Armatura koja je izložena vazduhu i još gore konstantnoj vlazi rđa, širi se i dovodi do pucanja betona. Ako nije došlo do dublje korozije i oštećenja betona, može da se sanira krpljenjem, ali ako je dugo stajala tako, onda mora da se ruši i ponovo radi.
Teško da će se investitor kome je vlast sredila da dobije 80 miliona evra u zemljištu za stanicu od 20, da bude nateran od strane iste te vlasti na bilo šta. Mnogo je veća verovatnoća da će našim parama to da rade.
OTKRIVAMO Podnet novi zahtev za upotrebnu dozvolu za glavnu zgradu stanice Prokop
Infrastruktura železnice Srbije podnela je 20. januara novi zahtev za izdavanje upotrebe dozvole za glavnu zgradu stanice Prokop
forbes.n1info.rs
Lozili se na one ptice,zirafe,kojekakve kerefeke kao da cemo stanicu da gledamo na maketi ili iz vazduha. Funkcionalnost je bila u nekom trecem planu.
Bulbulderac17
Advanced
Ono kad je onaj horor u Rakovici sa sve onim tunelom bolji od ove Centralne ili Glavne kako već stanice.
Ova konstantacija nije tacna i nema veze sa dobijenim meteoroloskim podacima. Racuna se amplituda godisnjog kolebanja temperature izmedu najtoplijeg i najhladnijeg meseca a prezicnije je uzeti Kepenovu formulu relativne temperature. Uz tu racunicu dobijemo i graficki prikaz pri Viktor Konradu, profesora Princton universiteta. Veliko kolebanje nema u Evropi i to je zbog male povrsine Evropskog kontinenta koji je sa sve strane okruzen toplim morima. Samo velike kontinente severne hemisfere imaju veliku kontinentalnost i sa time veliku oscilaciju. Sredista kontinentalnosti su u Sibiru i Americi. Moskva je manje kontinentalna nego gradovi Amerike. Cak se i Nju Jork priblizava Moskvi zbog veliki povrsine Kanade i osetljivosti prema severnim meteoroloskim cirkulacijama. Grafikon pokazuje kepenovu relativnu temperaturu za Jakutsk. Beograd nije ravan ni Nju Jorku, ni Cikagu. Tako da nema govora da je klima Srbije nesto zabrinjavajuce za gradevinu. Imamo blago podneblje*******ez velikih ekstrema.
Najbolje uradeni deo je peronski. Srbija kao siromasna drzava nije bila u stanju da izfinasira glavnu stanicu zemlje od socializma preko tranzicje i liberalnog kapitalizma. U velikoj je stagnaciji i ostace u njoj. Dobrih resenja za Prokop sada nema vise. Doprinela je i nadstresnica u Novom Sada da su stanicne zgrade Srbije danas mesta straha a ne pozitivnom osecanjem.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.219
- Pohvaljen
- 16.394
Нисмо проблематични за градњу због неколико примера екстремнијих темп. осцилација? Не бих рекао.
Немам егзактне податке и причам познавајући добро глобалну градитељску праксу наспрам климатских фактора и ево, лично сам боравио у две метрополе са 2 до 4 пута мањим уобичајеним температурним осцилацијама - Буенос Аирес и Лондон.
Када сам рекао да смо неповољније подручје за равне кровове и да смо међу климатски незгоднијим поднебљима мислио сам на оквире развијеног и средње развијеног густо насељеног подручја и по површном знању географије, из главе - Цела Јужна и средња Америка, Пола Северне Америке (пола по густо насељеним подручијима, не узимам у обзир северне Дакоте, Канаде и тсл), већи део Европе, приобаље Индије, Индокина, већи део источне Кине а мислим и Јапан - све подручја са мањим температурним осцилацијама. И управо сам, нерачунајући Африку навео 90% глобалне популације која управо због умерене климе ту и живи.
Дакле, ми у току године доживимо температурне осцилације и до 55-60 степени а то за градитељство јесте релативно неповољно подручје. Примера ради у Буенос Аиресу људи ни немају термоизолацију. Лета ретко прелазе 33 степена а зиме ретко испод 10 степени. Зато је тамошња савремена архитектура врло занимљива и рекао бих и успешна. Генерација мојих пријатеља тамо је једном у животу видела снег са својих 35-40 година.
Ми смо себи додатно закомпликовали живот са површним схватањем енергетске ефикасности где је постала устаљена пракса зидати објекте који не дишу и који су обложени вештачким материјалима па поред велике температурне разлике од 2000е на овамо имамо и погоршан проблем кондензације и "нездравости" објеката за боравак људи.
Немам егзактне податке и причам познавајући добро глобалну градитељску праксу наспрам климатских фактора и ево, лично сам боравио у две метрополе са 2 до 4 пута мањим уобичајеним температурним осцилацијама - Буенос Аирес и Лондон.
Када сам рекао да смо неповољније подручје за равне кровове и да смо међу климатски незгоднијим поднебљима мислио сам на оквире развијеног и средње развијеног густо насељеног подручја и по површном знању географије, из главе - Цела Јужна и средња Америка, Пола Северне Америке (пола по густо насељеним подручијима, не узимам у обзир северне Дакоте, Канаде и тсл), већи део Европе, приобаље Индије, Индокина, већи део источне Кине а мислим и Јапан - све подручја са мањим температурним осцилацијама. И управо сам, нерачунајући Африку навео 90% глобалне популације која управо због умерене климе ту и живи.
Дакле, ми у току године доживимо температурне осцилације и до 55-60 степени а то за градитељство јесте релативно неповољно подручје. Примера ради у Буенос Аиресу људи ни немају термоизолацију. Лета ретко прелазе 33 степена а зиме ретко испод 10 степени. Зато је тамошња савремена архитектура врло занимљива и рекао бих и успешна. Генерација мојих пријатеља тамо је једном у животу видела снег са својих 35-40 година.
Ми смо себи додатно закомпликовали живот са површним схватањем енергетске ефикасности где је постала устаљена пракса зидати објекте који не дишу и који су обложени вештачким материјалима па поред велике температурне разлике од 2000е на овамо имамо и погоршан проблем кондензације и "нездравости" објеката за боравак људи.
Poslednja izmena:
Jedina pogubna nepogodonost za ravne krovove je isključivo balkanski pristup finalizaciji objekata i još više održavanju koji se svodi na "zabole me da se time bavim" princip.
Održavanje postoji samo u formi interventnog održavanja, kad se sve raspalo.
Zato nam propada i infrastruktura železnica i putevi i vozna sredstva, pa i zgrade.
Za vozna sredstva - samo uzmite neki naš Vektron i uporedite ga s nekim austrijskim istog godišta, uzmite bilo koji BG tram i uporedite ga samo sa ZG tramvajem istog godišta i rasplakaćete se nad sudbinom BG tramvaja, a ako produžite do Ciriha pašćete u depresiju. U Cirihu onda obiđete kompleks glavne stanice i zamislite u glavi šta je moglo da bude oko i ispod stare glavne stanice u Beogradu i depresija postaje još gora.
Održavanje postoji samo u formi interventnog održavanja, kad se sve raspalo.
Zato nam propada i infrastruktura železnica i putevi i vozna sredstva, pa i zgrade.
Za vozna sredstva - samo uzmite neki naš Vektron i uporedite ga s nekim austrijskim istog godišta, uzmite bilo koji BG tram i uporedite ga samo sa ZG tramvajem istog godišta i rasplakaćete se nad sudbinom BG tramvaja, a ako produžite do Ciriha pašćete u depresiju. U Cirihu onda obiđete kompleks glavne stanice i zamislite u glavi šta je moglo da bude oko i ispod stare glavne stanice u Beogradu i depresija postaje još gora.
Ja bih uvek koristio mape koje to potvrduju. Ali Evropa je kontinent mora, najmanji je kontinent sem Australije i najvise je pod uticajem toplih mora. U to spada i Atlantik (isto severni) zbog termohaline cirkulacije (golfska struja) koja ide do Farskih ostrva.
U Svajcarskom Atlasu imamo dobar prikaz Kontinentalnosti isracunat na koeveicijentom kontinentalnost. Tako da je taj podatak empirijsko potvrden. Nemamo nigde ni prilicno ostre oscilacije naspram severne Amerike i centralne Azije. Juzna Amerika naravno ne spada u kontinentalna podrucja sto je juzna hemisfera vodena hemisfera i nema ni tundre ni borealne sume.