Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

Дакле ипак нема чекаонице за путнике, како су неки овде тврдили...



Сјајно. Браво за неспособне, неуке и неинформисане идиоте који управљају пројектима од националног значаја у овој земљи.
Rečeno mi je da će postojati klupe u sredini hola gde bi ljudi čekali.
Претпостављам да још увек може и на 2. перон да се уђе слободно из Прокупачке. Свакако мислим да је систем ограниченог уласка на пероне непотребна егзибиција која кошта и уређаја и радника, а никад неће моћи у потпуности имплементирати на целокупној железничкој мрежи, те тиме губи своју сврху.
Sistem je trenutno faličan, ali neće biti. Nažalost u Srbiji je to jedini način da se osigura naplata karata na višem nivou i olakša teret konduktera u vozu (dosta ljudi kupuje kartu u vozu). Nije bitno da pokrijemo sve stanice (to fizički nije moguće još dug period) ali one najfrekventije da i to će doneti rezultate. Lično bih uvek i kontrolu izlaska.
 
Или у преводу, ставиће нужник испод судопере да не би морали да зидају купатило.
Šta fali klupama u okviru stanicne zgrade? Ako radi princip na aerodromima i drugim velikim stanicama što ne bi i ovde? :) Radije bi čekao na otvorenom velikom prostoru nego u nekoj sobici kao kod koloseka 10.

I kod kineza je slično:
1698069404524.jpeg
 
@dejanbg88
Vezano za Alstom, koko je to svetski megabrend, koji neće da se bruka, razumem da relativno novi član nije informisan ali mi je poražavajuće da ga niko od desetina dobro informisanih članova nije podsetio na to. Od važnijih detalja, trebao bi znati da je španski CAF perionica imena Alstom, trik kako da i dalje ostanu među svetskim igračima za tramvaje po belom svetu. Takođe da se oko paprene cene projekta četvrte linije metroa u Budimpešti digla takva prašina, da su svi metro projekti u Budimpešti do daljnjeg obustavljeni. Sledeći važan detalj je da je francuski uslov za ulazak u EU da im se nameste ogromni poslovi za Alstom, a nemački da im se pro(e)da elektroprivreda i telekom. Odnosno, tu su i geopoltičke igre u pitanju. Tamo gde korupcija nema invazivni karakter, ili gde nema "kupujmo domaće" zdravog ekonomskog smisla (makar kroz lokalizciju proizvodnje), Alstom uglovnom gubi od konkrencije sa cenom i kvalitetom zbog onog drugog, cene.

PASARELA:

To je jedan od ključnih projekata za vezivanje Prokopa. Za železničke stanice zona pešačke dostupnosti je mnogo veća nego za gradski autobus ili tramvaj, iz prostog razloga što brzina nadoknađu to što je stanica na više od 5 minuta peške. Tako je kada je postojala Železnička stanica Beograd, maltene ceo krug dvojke bio u zoni pešačke dostupnosti. To se vidi po geografskoj raspodeli kulturnih objekata, hotela, hostela, muzeja, vladinih zgrada, ambasada, odnosno neodvojive kompaktne funkcionalne celine železničke stanice i javnih sadržaja koje grad čine prestonicom, centrom i metropolom.

Gradnjom pasarele, pod uslovom da nema stepenice, i da spaja gornju ploču Prokopa sa zonom Kliničkog centra, da ima širinu i prijatnost korišćenja, ta zona je sve do Slavije i Hrama Svetog Save. Neko je pisao "pacijenti Kliničkog centra neće izdržati tih 700 metara". A pacijenti sa problemom malaksalosti i nogu su tek mali deo pacijenata. Sada tuda pacijenti pešače od Slavije, Hrama Svetog Save, klisurskog autobuskog stajališta Steko, iz Kneza Miloša od Kanadske ambasade, tako da bi pasarela mogla biti čak i jedan od prijatnijih prilaza. Sramota da tuda nije zašao ni jedan makar elektrobus upravo za tu manjinu kojima je 700 metara stvarno teško. I još upravo sa dobrom pasarelom, Prokop počinje da zaslužuje da mu u nazivu po faktu, a ne fikciji postoji "Beograd". I u tom slučaju bi to bio Beograd Klinički centar,

ČEKAONICE I SLIČNO

Predlažem da ekipa forumaša, a ima vas talentovanih i informisanih, napravite sastanak, i da se dogovorite da napišete Gruji investitoru. Mislim da tu može da se napravi neka zanimljiva i investitoru isplativa priča u još neizgrađenim objektima.

POVEZANOST JAVNIM PREVOZOM

Ja sam učestvovao u javnom predlogu da se 46, 51, 70 i 96 tuda usmere. Svaka od njih pojedinačno bi bila korisnija od šatl igračke. Šatlovi su prevoz za veze aerodroma sa više terminala, za Diznilend, ili neke takve bočne sadržaje sa glavnim transportnim pravcima. Železnička stanica je po svojoj ideji i zdravom smislu tačka ukrštanja glavnih pravaca, a ne bočni sadržaj. A kada sam mislio na 70, mislio sam na to da pokriva Železničku stanicu Novi Beograd i Sajam, a da Šumice budu pokrivene u oba smera.
 
ČEKAONICE I SLIČNO

Predlažem da ekipa forumaša, a ima vas talentovanih i informisanih, napravite sastanak, i da se dogovorite da napišete Gruji investitoru. Mislim da tu može da se napravi neka zanimljiva i investitoru isplativa priča u još neizgrađenim objektima.
Samo strpljenja, biće rešeno sve al ne sa Grujom već sa IŽS koja upravlja objektom. :)
 
Šta fali klupama u okviru stanicne zgrade? Ako radi princip na aerodromima i drugim velikim stanicama što ne bi i ovde? :) Radije bi čekao na otvorenom velikom prostoru nego u nekoj sobici kao kod koloseka 10.

Мислим да би заузимало/блокирало простор који је пре свега намењен за слободно кретање путника, а и естетски би га ружило. Уосталом, није ни пројектом предвиђено за то. По мени би идеалан простор за то биле неке од галерија изнад комерцијалних локала/благајни, решење које сам често виђао по станицама. Тако да ето, уклопило би се и у твоју жељу да буде у отвореном великом простору.
 
Мислим да би заузимало/блокирало простор који је пре свега намењен за слободно кретање путника, а и естетски би га ружило. Уосталом, није ни пројектом предвиђено за то.
Mislim da je prostor više nego dovoljno velik da izdrži par redova klupe i da neće sprečavati slobodno kretanje putnika.
По мени би идеалан простор за то биле неке од галерија изнад комерцијалних локала/благајни, решење које сам често виђао по станицама. Тако да ето, уклопило би се и у твоју жељу да буде у отвореном великом простору.
Sa ovime se apsolutno slažem i trebalo kolko već sada razmišljati u tom pravcu, dok je intezitet putnika još ovako nizak to neće biti tolko strašno, ali kada krene (ako uopšte) železnica u punom kapacitetu da radi, onda će taj prostor biti pun.
 
Za onog ko želi da se švercuje BG:VOZ-om on će ući kroz taj izdvojeni prolaz za 6. peron i pothodnicima dole stiže do željenog perona, u prevodu sistem je faličan.

Dobro ti nisu pojedini glavu odrubili što si ovo otkrio...

Ko ne želi u bednoj zemlji poput Srbije...
Kako korisnici bg voza ulaze sada na perone?

Evo ti ga gore odgovor. Naravno uvek možeš i na Bokijev123 način. Stvar je izbora.
 
Pokretna traka je smešno spora, toliko da ljudi masovno krenu da idu peške.
Putokaza ni gore ni dole nigde, ni gde je traka za gore ni gde je traka za dole.
Voz za Novi Sad postavljaju kod pokretne trake za gore umesto da se voz za polazak namesti kod pokretne trake za dole.
Ali naj teže je promena svetova na travelatoru. Iz sivog betona dole u bavalit žutu sredinu travelatorom brzine puža, a onda u beli šljašteći izgletovani hodnik. Ko je to smislio svaka mu čast.
 
Voz za Novi Sad postavljaju kod pokretne trake za gore umesto da se voz za polazak namesti kod pokretne trake za dole.

Као што смо већ писали неки, железничка станица Београд Центар је конципирана као пролазна станица и самим тим је некомпатибилна са системом одвојених долазних и одлазних целина. Још један огроман пропуст пројектаната.
 
Овај објекат не може добити прелазну оцену све док се не приведе намени а за шта је неопходна и метро веза и то искључиво онако како је и пројектована. Исто важи и за станични трг и саобраћајну/пешачку везу са аутопутем/КЦ-ом, као и мрежу јавног превоза која би морала да oпслужује ову вековну националну срамоту.

Замислите ту фамозну берлинску главну станицу без једног или два своја нивоа - Не би функционисала.

А сама прокопска бетонска плоча је епски промашај што се и види при силаску на пероне. Од јарка направили тунел, па онда бушили тунел који онда прокишњава па на тунел набили ову допадљиву халу за ресторане.

Као што сам рекао, ово је тренутни максимум друштва - Мало шминке на нежељеном детету надри-урбанисте и титоиста.
 
Па ато решења. Метро може да иде и поврх плоче по крају,
 
Овај објекат не може добити прелазну оцену све док се не приведе намени а за шта је неопходна и метро веза и то искључиво онако како је и пројектована. Исто важи и за станични трг и саобраћајну/пешачку везу са аутопутем/КЦ-ом, као и мрежу јавног превоза која би морала да oпслужује ову вековну националну срамоту.

Замислите ту фамозну берлинску главну станицу без једног или два своја нивоа - Не би функционисала.

А сама прокопска бетонска плоча је епски промашај што се и види при силаску на пероне. Од јарка направили тунел, па онда бушили тунел који онда прокишњава па на тунел набили ову допадљиву халу за ресторане.

Као што сам рекао, ово је тренутни максимум друштва - Мало шминке на нежељеном детету надри-урбанисте и титоиста.
Berlinska zeleznicka stanica je svakako promasaj putnog prometa 21 veka po standardima velikih stanica DB. Jedina koja ne radi u taktu od 10 velikih. Stanica je reprezentativna donji deo nema zeleznicki promet sto je Fernbahnhof Sever-Jug. Stanica uopste nije racionalno planirana - sa svojih 4 tunela je predimenzionirana. Ugrafikonu vidimo koliko je pogotovo donji deo malo koriscen. X-axis je razlika ceonih i propusnih stanica. Y-axis kvantitet zauzimanje svakog koloseka po satu. Propusne stanice imaju teoreticno mnogo vece zauzimanje kolsoeka sto kompozicje ne okrenu, vidimo da je Berlin (unten), sto je donje deo jug-sever nema vise od 2 voza po satu po koloseku. Vidimo po Becu koliko je tamo moguce u poredenju sa Berlinom 4 prema 1,5 vozova po satu po koloseku. Hamburg i Keln su druge kategorije sto rade na ivici kolapsa.

Screenshot 2023-10-23 215313.png
 
Bila sam danas, iznervirala sam se. Lep dizajn i to je sve. Ostalo jedna džinovska nula. Ne poredite ovaj promašaj sa berlinskim stanicama, tamo je i najskrajnutija i najnebitnija bolja i funkcionalnija od ove promašene krntije.
 
Као што смо већ писали неки, железничка станица Београд Центар је конципирана као пролазна станица и самим тим је некомпатибилна са системом одвојених долазних и одлазних целина. Још један огроман пропуст пројектаната.

Jasno je to, ali onda treba voz da se zaustavi na sredini, ali oni polazak za Novi Sad stave skroz ka Nišu, ne samo daleko od ulaza na peron, nego još dalje posle izlaza.
 
Berlinska zeleznicka stanica je svakako promasaj putnog prometa 21 veka po standardima velikih stanica DB. Jedina koja ne radi u taktu od 10 velikih. Stanica je reprezentativna donji deo nema zeleznicki promet sto je Fernbahnhof Sever-Jug. Stanica uopste nije racionalno planirana - sa svojih 4 tunela je predimenzionirana. Ugrafikonu vidimo koliko je pogotovo donji deo malo koriscen. X-axis je razlika ceonih i propusnih stanica. Y-axis kvantitet zauzimanje svakog koloseka po satu. Propusne stanice imaju teoreticno mnogo vece zauzimanje kolsoeka sto kompozicje ne okrenu, vidimo da je Berlin (unten), sto je donje deo jug-sever nema vise od 2 voza po satu po koloseku. Vidimo po Becu koliko je tamo moguce u poredenju sa Berlinom 4 prema 1,5 vozova po satu po koloseku. Hamburg i Keln su druge kategorije sto rade na ivici kolapsa.

Pogledajte prilog 177874
Pa kako po ovim kriterijumima tek stoji Prokop?!
 
Ne cudi me, ali mi se vise cini da je primarna ponuda u pitanju. Nema da sam zadnjih 12 godina ikada bio zadovoljan ZS, bilo gde da sam se uputio. Ranije to tako nije bilo. Ova stanica, nedovrsena ne menja tu puno.
 
Vrh