Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[spatiotecte]

- Glavnu stanicu u nepristupacnoj rupi u Prokopu (umesto 500m dalje na autokomandi) oko koje nema gradjevinskog zemljista za razvijanje sadrzaja koji prati saobracajni infrastrukturni cvor (osim ako se Hajd park i kuca cveca racunaju kao potencijalni gradjevinski prostor )

- Stanicu koje je koncipirana kao monolit koji ne moze da se siri ni na jednu stranu i prilagodi buducim okolnostima (ovakav projekat se pravi na duge staze) i na cijim su izlazima dvokolesecne pruge koje se mogu prosiriti (duplirati) jedino uz ogromne investicije (tuneli i mostovi).

- Fantasticnu denivelisanu zeleznicku petlju ali stanicu koja zbog svog polozaja od 3 pravca kroz krake petlje moze da koristi samo 2 (sever-zapad i zapad-jug) dok 3. pravac uopste ne prolazi kroz stanicu (sever-jug to jest Pancevo-Valjevo /Rumunija-Jadran)

- Polozaj stanice na komunikacionoj osovini istok-zapad (autoput) bez mogucnosti za vezivanje na osovine sever-jug a ima gomila drugih mogucih polozaja: autokomanda, mostar, plavi most, NBGD, otprilike svuda gde neka ulica prelazi preko autoputa.
Ne valja jedino na Prokopu zbog Topciderskog brda i u Marinkovoj bari koja ima brdo sa obe strane.

- Novi Zeleznicki most preko Save koji prelazi preko najopterecenije saobracajnice u gradu (Bul. Voj. Misica) i Sajamskog kompleksa a da na njemu nije predvidjeno stajaliste :shock:

- Trasa ka Zapadu (Hrvatskoj) koja pravi veliki obilazak ka severu sve do Indjije da bi zakacila sremska naselja ali zato svesno zaobilazi medjunarodni aerodrom!

- Tehnicke stanice (Zemun i Kijevo) udaljene skoro 10km od glavne putnicke sto em skracuje upotrebno vreme vozova em stvara dodatni nepotreban saobracaj u tunelskim cevima i na mostu.

Mogu ovako do sutra.


Beogradski zeleznicki cvor je remek delo inzenjeringa ali totalni urbanisticki fijasko..

Apsolutno se slazem sa svim ovim tackama.
Taj novi cvor sa centralnom stanicom Prokop nije nista doneo bolje u osdnosu na prethodnu situaciju.

Iako je remek delo u gradjevinskom smislu, nije praktican sa zeleznickog aspekta i kapaciteti su mu ograniceni u svakom smislu, tuneli sa jedne strane, most sa druge, kako pretvoriti u buducnosti te prilaze u cetvorokolosecne pruge?
jednostavno nema sanse!

Autokomanda je defintivno bila najbolje mesto! (ja bi cak rekao da je idealno mesto bilo od prilike gde se nalazi most koji prolazi preko autoputa, u zoni buduceg Delta Planeta, imali smo taj trougao i dovoljnu povrsinu da se izgradi stanica na tom mestu.)

 

[Delija]

Као прво ни четвртина железничког чвора није ни изведена а до крајњег производа - регионалног метроа који би неутралисао вековну грешку стихијског развоја града није се ни дошло тако да вам оцена једноставно не стоји.

Као када бисте рекли за неку зграду која је још у темељима да је ружна.

 

[MilisaV]

Samo linija zapad istok trebala je da bude skuplja od bgd čvora, a sam čvor je bio preskup. Ostaviki su nas sa lepim obećanjima. Zato je zidarev plan dobat. Jer realno sagledava situaciju i potrebe i itvlači najbolje od postojećeg.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2

 

[spatiotecte]

Као прво ни четвртина железничког чвора није ни изведена а до крајњег производа - регионалног метроа који би неутралисао вековну грешку стихијског развоја града није се ни дошло тако да вам оцена једноставно не стоји.

Pa regionalni metro mu dodju Beovoz i Bg:Voz

 

[stf]

Железнички чвор је грађен за СФРЈ, где је главна саобраћајна осовина ишла правцем северозапад-југоисток а правац који се данас карактерише као север-југ тада је био секундарни и имао практично локалну улогу.

То је и разлог зашто данашњи правац север-југ не пролази кроз Прокоп.

Као што је метро данас чисто политичка прича, тако је и чвор био више политичка а мање стручна (урбанистичка) прича тада, седамдесетих. Као резултат и добијамо изузетно скуп грађевински пројекат који не испуњава и све прохтеве.

Сама локација Прокопа је резултат трулих компромиса и то се чак није ни крило, и фино је објашњено у броју Београске ревије из 1974.

 

[Delija]

Као прво ни четвртина железничког чвора није ни изведена а до крајњег производа - регионалног метроа који би неутралисао вековну грешку стихијског развоја града није се ни дошло тако да вам оцена једноставно не стоји.

Pa regionalni metro mu dodju Beovoz i Bg:Voz

Па не дође му. То је само импровизација јер није завршена ни половина чвора намењена међуградском и међународном саобраћају док мрежа за регионални метро никада није ни започета.

Железнички чвор је био сахрањен и пре него што су се радови захуктали.Осталим републикама се такав пројекат ни мало није свиђао.

 

[Pendolino]

- Trasa ka Zapadu (Hrvatskoj) koja pravi veliki obilazak ka severu sve do Indjije da bi zakacila sremska naselja ali zato svesno zaobilazi medjunarodni aerodrom!

- Tehnicke stanice (Zemun i Kijevo) udaljene skoro 10km od glavne putnicke sto em skracuje upotrebno vreme vozova em stvara dodatni nepotreban saobracaj u tunelskim cevima i na mostu.

Mogu ovako do sutra.

Prvo je pruga išla od Zagreba ka Novom Sadu. Našao sam podatak da je do 1928 voz išao do Inđije pa onda u suprotnom smeru ka Zagrebu.
Te 1883. kada se gradila pruga Inđija - Beograd zli Austrougari su svesno hteli da zaobiđu Aerodrom :mrgreen:

Za tehničke stanice...
Da te pitam, da li si nekad išao tamvajem do okretnice? Kako sam siguran da jesi, onda mi kaži da li on ide u depo između vožnja?

Kritikuješ SFRJ sistem, a hvataš se baš za one stvari koje su sasvim prevaziđene.

Ja se zalažem za prolazne vozove, a oni koji ima za odredište Beograd, ne moraju da ostaju u Glavnoj (Prokopu), već mogu da nastave do Zemuna ili Rakovice. Tako da priča o 10km ne stoji, jer to je samo desetak pari vozova koji idu u depo dnevno, mada ako pogledaš po svetu to i nije neobično rastojanje putničkih od tehničkih stanica. naprotiv

Ako pratiš poslednje tendere, ŽS kupuje isključivo motorne vozove, a njima treba depo, a ne tehnička stanica.

Beogradski zeleznicki cvor je remek delo inzenjeringa ali totalni urbanisticki fijasko.

Delimicno je izgradjen, tacno, kostao je mnogo, tacno ali postavlja se ozbiljno pitanje da li smemo da nastavimo da mu se slepo divimo kao nekom bozanstvu i nastavimo da mu prinosimo zrtve ili smo sposobni da preupitamo njegovu namenu i formu i napravimo ono sto nam je zaista potrebno.

Shvatio sam šta ti se ne sviđa i da sadašnje rešenje BŽĆ vidiš samo kao neki U-bahn.
Da li možeš da izneseš tvoju viziju rešenja putničkog železničkog saobraćaja na teritoriji grada Beograda?

Maksimalna cifra o kojoj može da se mašta je manja od 400M$ (ne €)

 

[Igor]

Lepo receno Pendolino, inace da pohvalim tvoje postove posto si nam se skorije pridruzio i podigao kvalitet diskusije definitivno kada je tema zeleznica u pitanju.

Dakle protocnost je sustina prokopa znaci on i ne bi trebao da bude pocetna stanica slozenih kompozicijama vec mesto gde ce se mozda koji minut duze zadrzati zbog vece razmene putnika i kapaciteta i buduce vaznosti.

Meni je problematnicna Jugova (zidar) iskljucivost kada je prokop u pitanju i naravno imam istu primedbu da se tako jedan objekat karakterise kao "nepristupacna rupa". Ja ne vidim nijedan razlog da stanica nbg i prokop ne budu ako ne formalno onda saobracajno koliko je moguce ravnopravnije i da se dopunjavaju. Pojedine kompozicije zaista mogu zaobici prokop i ici pored sajma to je i danas slucaj.

Moguce je da osnovni problem u nasem neslaganju lezi u tome sto ja mislim da veliki deo zeleznicke infrastrukture ne smemo posvetiti iskljucivo bg vozu zarad jurenja metrolikog takta izgubivsi iz vida redovan putnicki saobracaj koji treba tek revitalizovati. Jednom recju kompromis mora postojati. Bolje upuceni od mene, mogu sigurno naci optimalnu racunicu da se postigne dovoljno kapaciteta za obe vrste saobracaja bez silovanja takta bg voza.

 

[zidar]

Као прво ни четвртина железничког чвора није ни изведена а до крајњег производа - регионалног метроа који би неутралисао вековну грешку стихијског развоја града није се ни дошло тако да вам оцена једноставно не стоји.
Као када бисте рекли за неку зграду која је још у темељима да је ружна.

Beogradski cvor i metro/regionalni metro su 70ih bila dva potpuno razlicita, neuskladjena i cak bih rekao konkurentna projekta. Ni jedan ni drugi ne uzimaju u obzir konkurentsku ekipu i njihove ideje, recimo na planovima sektora za metro zeleznicki cvor se pojavljuje samo reda radi, da ne bue da ga nisu ucrtali pa da se neko uvredi. Da su zaista radili zajedno uskladili bi projekte, podelili prioritete i danas bi smo sa tom cetvrtinom izgradjenog imali sasvim pristojan sistem. Zato i dalje tvrdim da je cvor sam po sebi los.

To mu se vidi vec po temelju.

A mogli su taj isti temelj obe ekipe zajedno da udare i da naprave palatu umesto da nam podare skupu plocu sa virecom armaturom.

Te 1883. kada se gradila pruga Inđija - Beograd zli Austrougari su svesno hteli da zaobiđu Aerodrom :mrgreen:

Pa da, zli Nemci su nam krivi sto ne mozemo da se iscupamo iz XIX. veka. Pravis nov cvor sa sve tunelima i mostovima a zadrzis trasu pruge iz doba kada avioni nisu ni postojali.


Za tehničke stanice...
Da te pitam, da li si nekad išao tamvajem do okretnice? Kako sam siguran da jesi, onda mi kaži da li on ide u depo između vožnja?

Tramvaj / Medjunarodni voz : razlicito
Automobil / Autobus : razlicito

Tako da priča o 10km ne stoji, jer to je samo desetak pari vozova koji idu u depo dnevno, mada ako pogledaš po svetu to i nije neobično rastojanje putničkih od tehničkih stanica. naprotiv

Poenta je da ne opterecujes jedina 2 koloseka koje imas vozovima bez putnika, bilo njih 10 ili 100 (vozova )
Ili pravis nezavisne koloseke za tehnicku stanicu/depo ili razdaljinu skratis na minimum.
Zeleznicke stanice velikih evropskih gradova obicno kombinuju ove dve stvari, tehnicka stanica/depo je blizu (2-3 km) a na prilazu putnickoj satnici postoji vise pari koloseka.

...ovo za stanicu iznad Sajma se sigurno šališ. Lakše je uraditi uspinjaču do Prokopa, kao onu u Zagrebu, nego budžiti stajalište gore. Mada ruku na srce, morali bi da nađemo neko rešenje za vezu Sajam - BŽČ jer Sajmište privlači dosta ljudi sa strane

Napraviti zeleznicu na reprezentativnoji veoma posecenoj lokaciji, ali bez stanice, je jednostavno glupost.
A napraviti stanicu na 8-10m visine tik uz zeleznicki most preko bul. V. Misica sa direktnim prilazom na sajam je 4 meseca posla.

Lakse je napraviti pokretne stepenice i liftove nego uspinjacu (zamisli samo sebe tamo sa koferom ili kolicima sa detetom i jos 300 putnika iz tog istog voza)


Kritikuješ SFRJ sistem, a hvataš se baš za one stvari koje su sasvim prevaziđene.

Cik nadji na ovom forumu recenicu gde kritikujem SFRJ

Obicno kritikujem samo prepotentne i sujetne medijokritete: javne licnosti i projekte koje isti nose.
Na primer ekipu koja je smislila Beogradski cvor i njihov projekat
Sve pohvale za SFRJ izvodjace projekta :kk:

Shvatio sam šta ti se ne sviđa i da sadašnje rešenje BŽĆ vidiš samo kao neki U-bahn.

Nema ovde mesta za afekt, gledam kako najefikasnije iskoristiti ono sto imamo za ono sto nam treba:
- gradsku zeleznicu/metro na kratki i dugi rok (za to je novi cvor i te kako pogodan)
- klasicnu zeleznicu na dugi rok (danas na zalost u prilicno jadnom stanju), za nju mozemo veoma dobro iskoristiti deo starog cvora.

Tu se potpuno slažem sa tobom, ali moram da dodam ovde nisam video dobar a realan predlog za rešenje ovog pitanja.
(...)
Da li možeš da izneseš tvoju viziju rešenja putničkog železničkog saobraćaja na teritoriji grada Beograda?
Maksimalna cifra o kojoj može da se mašta je manja od 400M$ (ne €)

:arrow: http://www.imamoplan.com/index.php?/resenja/bgd-zeleznicki-cvor/
(ima jos par zanimljivih stvarcica na istom sajtu )

S'obzirom na danasnje potrebe za zeleznickim kapacitetom cena je 0€ ili ti 0$

U buducnosti ce biti komfornije sa 50-100 € ulaganja u dupliranje koloseka i izgradnju elegantnih putnickih prostora na stanicama.

 

[Pendolino]

Tramvaj / Medjunarodni voz : razlicito

...

Napraviti zeleznicu na reprezentativnoji veoma posecenoj lokaciji, ali bez stanice, je jednostavno glupost.
A napraviti stanicu na 8-10m visine tik uz zeleznicki most preko bul. V. Misica sa direktnim prilazom na sajam je 4 meseca posla.

...

Nema ovde mesta za afekt, gledam kako najefikasnije iskoristiti ono sto imamo za ono sto nam treba:
- gradsku zeleznicu/metro na kratki i dugi rok (za to je novi cvor i te kako pogodan)
- klasicnu zeleznicu na dugi rok (danas na zalost u prilicno jadnom stanju), za nju mozemo veoma dobro iskoristiti deo starog cvora.

...
U buducnosti ce biti komfornije sa 50-100 € ulaganja u dupliranje koloseka i izgradnju elegantnih putnickih prostora na stanicama.

Više puta sam rekao da je ceo sistem od "Plavog voza" do glavne u raspadu, i da sve što tu postoji više nije za upotrebu.
Ako bi postojao plan zadržavanja sadašnje funkcije investicija bi bila ogromna. Francuzi su za "Lionsku" stanicu u Parizu dali više 25M€ samo za redovno održavanje koje oni rade na svakih 25 godina.

Pojam "međunarodni voz" u svom značenju iz dvadesetog veka više ne postoji.
Po novom redu vožnje 2012/2013. biće samo JEDAN za Zagreb/Cirih, jedan za Prag i jedan do Budimpešte, i po dva za Skoplje i Bar.

Dakle najverovatije sedam pari međunarodnih vozova. Za njih je dovoljan jedan peron sa dva koloseka.
Ovo su jedini "klasični" vozovi kojima bi bilo mesto na staroj stanici. Po meni, ovo nikako ne opravdava investiciju.

Saobraćaj na svim ostalim unutrašnjim linijama treba organizovati po sistemu taktnog saobraćaja. Stajanjem na što više stanica u gradu povećaće se interesovanje putnika.
Sigurno si primetio da autobusi koji dolaze sa niškog puta staju na autokomandi i kod hitne.

----

Ova ideja za stanicu iznad Sajma bi se baš sviđa. :kk:
Mogu izvesti perone na samom mostu i neke lake nastrešnice, a sama zgrada može biti u podnožiju. Problem prilaza se može rešti, nije to toliko visoko kao što mi se učinilo na prvi pogled.
Ovo bi bilo odlično, nije stupo, a dovelo bi puno putnika, jer je kod Sajma uvek problem parkiranje.

----

Samo most bilazanac ovom bi realno koštao oko 150M€, a možda i više.

 

[spatiotecte]

Ova ideja za stanicu iznad Sajma bi se baš sviđa. :kk:
Mogu izvesti perone na samom mostu i neke lake nastrešnice, a sama zgrada može biti u podnožiju. Problem prilaza se može rešti, nije to toliko visoko kao što mi se učinilo na prvi pogled.
Ovo bi bilo odlično, nije stupo, a dovelo bi puno putnika, jer je kod Sajma uvek problem parkiranje.

Samo most bilazanac ovom bi realno koštao oko 150M€, a možda i više.

Mislim da ce morati da biraju izmedju satnice na postojecoj konstrukciji mosta ili dodavanju 2 koloseka sa svake strane.
Ali tesko da bi mogli koristeci kosnike da se doda po jedan peron i jedan kolosek sa svake strane.

O mostu blizancu mislim da ne treba ni govoriti ovo je naucna fantastika u ovom trenutku.

 

[milanche]

A gore sam vec spomenuo da je Prokop deo celog Bg:cvora i da se nemoze parcijalno gledati.

To i jeste glavni razlog nasih nesuglasica ovde, gledamo bgcvor kao nesto neminovno i savrseno bez osvrta na cinjenicu da je projekat cvora daleko od najboljeg resenja, plod niza starih kompromisa i svadja, i da smo nasledili nesto sto ne valja a gledamo ga kao svetinju.

Nista ja ne gledam kao svetilju, na studijama sam istreniran da se neprestano stvari preispituju i analiziraju. Ali to preispitivanje treba raditi studiozno i ozbiljno, ko ima vremena i nameru da se time bavi. Iskreno sumnjam da je bilo ko ovde potrudio da nadje studiju/studije Beogradskog cvora, a kamoli procitao i upoznao se sa logikom i nacinom razmisljanja (izvinjavam se pojedincima unapred). Koliko znam radjene su studije za razne pozicije stanica, izmedju ostalih i na NBg-u, kao i na Dorcolu, Mostaru, Cvetnom trgu, Hipodromu i dr.

Slazem se da Prokop ima mozda nekih manjkavosti i ogranicenja, ali koliko se god tezilo idealnom, to jednostavno nepostoju. U realnosti se uvek pravi kompromis. Naravno sistem se uvek i neprestano dogradjuje u zavisnosti od potreba, time se stedi i novac, jedino sto mi na to nismo navikli. I sve mi se cini da se nekako previdja cinjanica, da ce upravo sve druge sadasnje stanice u okvuru zel.cvora dobiti na znacaju upravo zbog Prokopa, kao prolazne stanice, da ce se medjusobno dopunjavati i da jedna drugu ne iskljucuju.

Sa druge strane, u danasnjim okolnotima ne vidim alternativu koja bi bila racionalna i opravdana, ako bi se Prokop izbacio iz putnickog zel cvora i ostao samo za gradsku i prigradski zeleznicu.

 

[Železničar]

Milanche +1
Slažem se sa tobom.

 

[Pendolino]

+1 i od mene

Iskreno sumnjam da je bilo ko ovde potrudio da nadje studiju/studije Beogradskog cvora

Evo ja, i nisam našao u originalu.
:kafa:

 

[Delija]

Миланче једине две студије које смо нашли у историји овог форума су "Београд 2000" и део Систрине студије а колико сам скапирао ти се управо праксујеш на студији која се третира као државна тајна бр. 1

На све то,управо је донешен нови ГУП за који није постојала било каква расправа а камоли јавна или не дај боже стручна.Тај чин је по мени за моментални затвор.

 

[boca-ica]

Po GUPu ili ne nuznost je Prokop spojiti sa Slavijom nadvoznjakom iz Deligradske
jedna trola preko tog buduceg nadvožnjaka na linij Prokop - Slavija - Terazije
i time novi saobracajni pravac preko tog buduceg nadvožnjaka od Slavije ka Banjici
znacajno bi promenilo saobracajnu sliku grada i interosovanje i znacaj za Prokop

 

[milanche]

Ne sporim ja da se do takvih studija tesko dolazi. Zato sam napisao da sumnjam da se iko potrudio da nadje tu studiju. Pritom ne mislim trazenje preko gugla. Evo da budem precizniji, sumnjam da je iko kontaktirao SANU, Inzenjersku komoru,CIP, Bg cvor, mozda neke pojedince koji su i danas zivi a ucestvovali su na neki nacin u izradi iste ili na bilo koji drugi nacin, ili cak mozda neke knjige koje se ticu BG.zel.cvora na saobracajnom. I ne kazem da je to lako, i da ce se dobije brzo odgovor, za to je podrebno dosta strpljenja i vremena. Samo jos jednom da se ogradim i izvinim pojedincima kao i Pendolinu, koji su se iscimali i potrudili da nadju.

Iz mog licnog iskustva, sve institucije su mnogo otvorenije za saradnju ukoliko im napomenete da vam treba za istrazivanje koje radite na fakultetu, doktorskim radovima ili sl.

 

[stf]

Po GUPu ili ne nuznost je Prokop spojiti sa Slavijom nadvoznjakom iz Deligradske
jedna trola preko tog buduceg nadvožnjaka na linij Prokop - Slavija - Terazije
i time novi saobracajni pravac preko tog buduceg nadvožnjaka od Slavije ka Banjici
znacajno bi promenilo saobracajnu sliku grada i interosovanje i znacaj za Prokop

Боцо, искрено.....

.....шеста уливна улица високог капацитета на Славију ће представљати коначан саобраћајни ударац ионако преоптерећеном саобраћајном чвору.

То је један од разлога лошег саобраћајног положаја Прокопа. Да би га повезао са градом потребно је да направиш саобраћајни колапс епских размера.

 

[boca-ica]

Postujem , ali molim za malo pojasnjenje jer ne razumem
koliko bi uslo toliko bi i da izadje, postojeci deo saobracaja koj sa Slavije ide ka Banjici
bilo preko Auto komande ili preko Gazele bi nastajao tj nestajao sa same Slavije (nema dodavanja novog pritiska)
i kao sada postojeci on ne izaziva bitan kolaps vec naprotiv
bilo bi za taj deo saob. ucesnika novi iz Deligradski nadvoznjak spas a iza grad tj sve nas

Sa stanice Prokop mogucnost trolom da se ima veza preko Slavije sa Terazijama a kasnije i dr. delovima grada
Prokop bi izbio na prvo mesto koje mu sada otima Frans i Vuk
Edit
Trola zbog bolnickog kruga jer nepravi buku
a bolnice postaju saobracajno pristupacnije sa Deligradskim nadvoznjakom
sto je opet jos jedan pozitivni efekat iz Prokopa do bolnice, dok udaris dlanom o dlan

 

[Pendolino]

Prokop u najoptimistickijim snovima ne moze da predje 10000 putnika na dan u narednih 10 godina.
Kolaps na Slaviji bi bio da svih 10k krenu ka Slaviji tom jednom ulicom u roku od jednog sata.


Sve ostalo je cisto petokolonasenje

 

[stf]

Уопште се не ради о додатном саобраћају. Саобраћајни чвор се не компликује само повећањем количине саобраћаја, већ на то много више утиче број уливно изливних рампи и њихов положај.

Ради се о компликацији ионако компликованог кружног тока. Славија ионако има премали пречник за садашњих 5 улица. Делиградска се налази преблизу Немањиној и улаз/излаз и/из ње ће се највише осетити из Немањине која ће углавном бити блокирана. Или, у тренуцима улива из Немањине, возила која планирају да уђу у Делиградску ће блокирати сам кружни ток.

 

[boca-ica]

Dok pesaci prelaze Nemanjinu otvoren je prolaz za Deligradsku
na zalost trenutno je njena glavna funkcija parkiraliste fast fud lokala, Meka i taksi stanice

Neshvatljivo mi je da nesto imamo a sami se odricemo toga
iz tog razloga to zahteva malo jace argumente a ne uveravanja

Sve mi se vise cini da postoji neka urota da se Prokop ne poveze nadvoznjakom sa Slavijom,
narocito sada kad imamo visak montaznog nadvoznjaka sa Sajma i ne znamo kuda cemo sa njim a ovde
gde postoji potreba meni neuverljivim razlozima ga odbijamo

ili se radio o gradj.zemljistu u okolini Prokopa koje postaje lako dostupno i veoma atraktivno
ili se time jasno pokazuje ne potrebnost tunela ispod Dedinja ,ili. . .

Slavija nije komplikovana , mozda sto sam stanovao na pocetku Beogradske
pa samim time taj pravac dozivljavam kao zanemareni pravi saobracajni odusak sadasnje pretrpanosti

Mnogo jednostavnije je doci od Prokopa do cetra grada, nego od Vuka ili Fransa
i to ne u nekoj dalekoj buducnosti nego moze odmah i sad
kada vec sve to imamo i ne zahteva ni kredit jer nisu veliki radovi pa ni pare

 

[Homer Jay]

SRBIJA | NEDELJA 9.12.2012 | 13:23
Dačić "uzima" kredit za Prokop
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Predsednik vlade Srbije Ivica Dačić sastaće se sutra u Beogradu sa generalnim direktorom Fonda za arapski ekonomski razvoj (KFAED) Abdulvahabom al Banderom.

Foto: A.Veljković

Sastanku će prisustvovati i ministri u Vladi Srbije Milutin Mrkonjić i Mlađan Dinkić, kao i direktor Operacija KFAED Favzi Jusef al Hunaif, regionalni menadžer za centralnu Aziju i Evropu KFAED Jusef Gazi al Bader i ambasador Kuvajta u Beogradu Favzi Abdulaziz Ahmad al Jasem.

Nakon sastanka će premijer Dačić i generalni direktor KFAED Al Bader potpisati Ugovor o garanciji između RS i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj za Projekat železničke stanice Beograd (Centar - faza 1)

Direktor Železnica Srbije Milovan Marković i generalni direktor Al Bader potpisaće, takođe, Ugovor o zajmu između Železnica Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj za Projekat železničke stanice Beograd (Centar - faza 1).

Srbija je, odlukom Upravnog odbora da joj odobri kredit od 25 miliona evra, uz Ukrajinu jedina evropska država kojoj je KFAED u 2012. odlučila da dodeli finansijska sredstva.

Prema ranijim izveštajima, kredit će biti odobren pod veoma povoljnim uslovima, sa fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine.

Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić je nedavno rekao da će ugovorom između Srbije i Kuvajta "biti omogućena gradnju veoma važnog dela dela železničke stanice Prokop, i završen segment za putnički saobraćaj".

Izgradnja "Prokopa" će posle dužeg zastoja biti nastavljena na proleće 2013, rekao je ministar Mrkonjić. Stanica Prokop će, prema Mrkonjiću, po završetku tog dela stanice početi da radi punim kapacitetom.

Kroz Beogradski železnicki čvor, čiji je deo Prokop, prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom.

Izvor: B92.biz

 

[2012]

Sjajna vest ,a bilo je biti ili nebiti da ga zatrpaju...

 

[vucko]

Neka je sa srecom!