POSLE DOBIJENOG KREDITA IZ KUVAJTA
Za završetak "Prokopa" još 125 miliona evra
22.10.2012 - Izvor: PRESS, Aleksandar Crnomarković
Treba još mnogo para - Kredit od 25 miliona evra dovoljan samo za završetak saobraćajnog dela železničke stanice, za završetak potrebno oko 150 miliona evra, kaže ministar Mrkonjić
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio je juče da je kredit od 25 miliona evra koji je kuvajtski Fond za arapski razvoj odobrio Srbiji dovoljan samo za završetak saobraćajnog dela železničke stanice "Beograd centar". On je dodao da za završetak celog čvora stanice "Prokop" treba oko 150 miliona evra.
Reporteri Pressa obišli su juče nedovršenu železničku stanicu "Prokop" koja je počela da se gradi još pre 35 godina. Radovi su odavno stali, a funkcionišu samo četiri koloseka na kojima saobraća Beovoz. Na gradilištu samo jedna mašina i dvojica radnika, od kojih je jedan čupao korov.
Prva faza u 2013. godini
- Radnici su odavno otišli, kao i mašine. Nema se para za završetak celog projekta. Osposobljeni su šine i deo stanice za lokalni prevoz. I to je sve. Čekaju se neka bolja vremena. U stvari čeka se gotovo četiri decenije - kaže jedan od radnika.
Ministar Milutin Mrkonjić naglasio je juče da će tek završetkom svih radova "Prokop" dobiti na značaju, dodavši da će Beograd dobiti jednu modernu železničku stanicu.
- Kada se završi beogradski čvor, taj prostor ostaje slobodan za razne aktivnosti. Akademija nauka je već dala nekih 25 rešenja, ali ja lično glasam za neki poslovni centar - kazao je Mrkonjić.
Državni sekretar za železnice Dejan Lasica kaže za Press da je iz Kuvajta stigla dobra vest.
- Ovih 25 miliona evra pokriće nam prvu fazu radova čiji se početak planira za 2013. godinu. Čim se kredit ratifikuje u Kuvajtu, raspisaćemo tender za izvođača radova kako bismo što spremnije dočekali njihov početak. Činjenica je da za završetak cele stanice treba još više od 100 miliona evra, ali je ohrabrujuće što će naši partneri iz Kuvajta odobriti novu tranšu pozajmice ako budu zadovoljni kako posao napreduje - rekao je Lasica, i dodao da je samo za kompletan završetak stanice "Zemun" potrebno oko 29 miliona evra.
Ubrzo međunarodne linije
Nenad Stanisavljević iz "Železnica Srbije" objašnjava kako će se iskoristiti sredstva iz kredita.
- Trenutno na stanici "Prokop" rade četiri koloseka na kojima saobraća Beovoz, a od ovih sredstava se planira izgradnja dodatnih šest. Uz to, izgradiće se i prateći peroni, kao i neophodni elektrotehnički i signalno-sigurnosni uređaji. Jedan od krupnijih poduhvata na koji će svakako otići jedan deo sredstava jeste zgrada za telekomandu koja je neophodna na svakoj modernoj železničkoj stanici.
Svi ovi radovi trebalo bi da budu završeni u naredne dve godine, a tada će moći i malo da se rastereti stanica u Savskoj, jer će preko "Prokopa" ići i jedan deo lokalnih, regionalnih i međunarodnih linija - rekao je Stanisavljević, i dodao da je prostor na kome treba da počnu radovi zapušten jer se dugo nije radilo i da će prvo to morati da se dovede u optimalno stanje.
Kuvajtski kredit za "Prokop" biće odobren sa fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine. Taj kredit zvanično bi trebalo krajem novembra u Beogradu da potpišu predstavnici "Železnice Srbije" i Kuvajtskog fonda za arapski razvoj.
Prokop na Bojani - počelo je 8. oktobra 1977.
Izgradnja železničke stanice "Prokop" počela je 8. oktobra 1977. godine, nakon čega su narednih deset godina radovi nekoliko puta prekidani i ponovo započinjani. Devedesetih godina radove je prekinuo rat, a izgradnju je ponovo započela vlada Mirka Marjanovića 1996. godine. Taj poduhvat tri godine kasnije prekinulo je bombardovanje, a potom i smena vlasti u zemlji. Nakon toga usledilo je nekoliko godina bez planova u vezi s "Prokopom", da bi "Železnice Srbije" 2005. godine organizovale konkurs na kojem je pobedila mađarska firma "Trigranit", koja je, međutim, naknadno počela da postavlja dodatne uslove i zahteve. Posle dužeg zatezanja ugovor sa "Trigranitom" je raskinut 2008. godine i posao dobija firma "Energoprojekt", koja je do novog tendera još uvek važeći izvođač.