Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[WLABmz]

Linije su bile sjajne, ali je pouzdanost bila užas

Поузданост Беовоза на његовом почетку функционисања је била иста као БГ воза на његовом почетку функционисања. Оно што се догодило Беовозу временом се исто сада дешава и БГ возу. Буквално пресликана историја.

 

[Delija]

Све од сервиса што је од икакве користи грађана мора бити уништено а затим замењено неком коруптивном шемом.

То је принцип функционисања овог друштва већ 75 година.

Праведна прерасподела, шатро социјална правда - Национализација, корупција, стрељања, општа отимачина од највреднијих и најбољих, уваљивање повлашћених и подобних у туђе

Индустријализација - Важи, узимај лиценце застарелих западних пројеката, запошљавај родбину и партијске другове, не ради ништа, тражи све

Аграрна реформа - Колективизација, пљачка и поробљавање слободних српских сељака, освета црвених за ројализам, освета сеоских пијандура и нерадника

Еманципација/Урбанизација/ Образовање - Формирање социјалистичке елите, темељ владања путем идеолошке индоктринације, куповине социјалног мира, материјализма, отклона од суштине бића овога народа и наравно идолопоклонство!

Инфраструктура - Градити путевима имагинарних титових офназива, тамо где су најподобнији, по чукама из којих су народни хероји, без икаквог свеобухватног плана, одрживости и рационализације приоритета. То мало што је изграђено представити као врхунски домет а после пола века иза себе оставити једну и по пругу и пола аутопута.

Економија - радничко самоправљање, хахаха

Према томе, још смо и добри какви су нам очеви и ђедови били.

 

[Veliki Vracar]

 

[spatiotecte]

Stos je gradska zeleznica, racunica je na strani Prokopa sto najvise ljudi u bilo kom gradu najvise putuju sa gradskom zeleznicom. Cvor i Prokop su dobar koncept ako se razvija gradska zeleznica. U starom cvoru nije bilo moguce sto bi ulazak i izlazak sa stanice to onemogucio barem u nekom taktu sto ga imamo u Minhenu na 2 min u centru. S-Bahn Minhen ima 850 000 dvevnih putovanja i usmeren je na Hauptbahnhof Minhen, novi Tunel sto se radi kosta nekih 10 miljarde evra, skuplje nego sam stanica je sama nadogradnja S-Bahna.

Sa ovim se baš i ne bi složio.
Mogao je BG voz da završava na Beograd glavnoj i da sve to funkcioniše u kombinaciji sa Prokopom.

Jedan sistem ne isključuje drugi.
Mogli su koloseci koji vode od glavne do rakovice da se renoviraju kao što i jeste biko planirano. Beograd glavna je mogla da se malo sredi.
Ona je zauzimala 6% prostora savskog amfiteatra.

 

[Пантограф]

И сад се, Спасиотект, оправдано поставља питање - зашто никакав БГ воз није завршавао на Београд главној, и пре отварања Прокопа?

Пруга за Батајницу постоји од 1884, а Прокоп од 1984. И ти онда све путнике из Батајнице, таман кад је постала приградско насеље, престанеш да доводиш у град возом у корист - аутобуса, чија је окретница 500 метара узбрдо од воза! Јер је тако, оно, "модерније" него возом, то је логика из тог времена. Чудо од логике - како ли је та сиротиња европска, типа швајцарске беде, ни прихвати од наших магова корчуланског самоуправног усмерења?

Отприлике, после рата је требало да нешто мало људи на положајима има просечно по 3 грама мозга, и већ кад је изграђена нова пруга кроз НБ, па 3-4 године касније, дакле, око 1975. могли смо да имамо две линије градске железнице, назовимо их метроом ако хоћемо: један крак до Ж. ст. Земун (може и даље, постојећом пругом), други за Бежанију (постојала пруга за стари аеродром!), Сурчин, Бољевце (постојали путнички возови Сурчин-Бољевци!). требало само да се споји од Бежаније до Сурчина. Код Бољеваца на мост, и ето те у Обреновцу - укинуо ћиру, увео нормалну железницу. У граду надвожњак до гребена, једна једина подземна станица - Теразије или Трг - и отварај. Кад скупиш паре, копај даље. Талентовани основац би, гледајући у карту, то повезао.

Преглупи људи су ово овде водили, и воде.

 

[orjen]

Naravno su mogli da idu na zeleznicki tranzit i u starom cvorom. Uopsten predlog za razvoj podsinskog sistema je inace dobijen od strane americkih konzultanta krajem 60ih i pocetkom 70ih.Taragarajan je bio eksplicitan grad treba razivti sa "rapid tranzit" sistemom, to je zeleznicki podsistem. Mislim da se je novi cvor otvorio prostor tom predlogu, drustvo je uglavnom bilo slepo, naravno i rukovodioci grada. Izgleda da su samo socialisti 90ih grad u tom smeru adaptirali, preokret se desio pocetkom novog milenijuma u tranziciji drustva.

 

[orjen]

I ovo je zanimljivo svetska ekonomska kriza 1970ih je prekinula projekt rapid tranzit sistema u Beogradu- Brigitte le Normand - Automobility in Yugoslavia - between Urban Planner, Market, and Motorist - The case of Belgrade, 1945-1972

 

[Karlo del Ponte]

A cemu bi stanica da je zadrzena sluzila, daljinski i lokalni zeleznicki saobracaj su uzmereni na Prokop? Da su ZS imali neki business plan za zeleznicka postrojena na staroj stanici da se o tome govori, ali ni u vreme kada je bila cvor zeleznice Srbije nije opsluzila lokalni saobracaj. Nije bila u perspektivi. Da su zeleznice Srbija ozbilni igrac u transportu drugacije bi se pricalo.

Lokalni putnički saobraćaj je uvek i svugde neprofitabilan, ali ceo iole razvijen svet ulaže u njega po nekada i milijarde. Odnosno, nikada ili maltene nikada transportno preduzeće nije to koje pravi biznis plan. Naša nerazvijena razvijenost je u tome što smo mi uložili milijarde u dupliranje kapaciteta i bolju urbanističko-geografsku pokrivenost grada železnicom, kako bi decenijama jako slabo koristili to, ne samo za transport, nego i za urbani i prostorni razvoj.

Čemu bi služila? U roku od 3-4 godine je moguće napraviti sledeći sistem u trošku Grada Beograda i na korist Gradu Beogradu:
- Kupovina novih vozova ili dobrih polovnih vozova za GSP/BG:VOZ za povećanje kapaciteta.
- Osposobljavanje pruge za Karaburmu. Obilazni koloseci u Železniku i Makišu za neometan rad ranžirne stanice, dodatni kolosek u Ostružnici. Obnova pruge Rakovica-Beograd i Novi Beograd-Beograd. Nadvožnjak Višegradska i Sajam Jug, podvožnjak Sajam Sever. Nove stanice/stajališta: Pančevački most Karaburmski peron, Karaburma, Rospi Ćuprija, Bele Vode, Makiš Ranžirna (u smenama radnika samo), Železnik nadvožnjak, Ostružnica, Sajam, TC Galerija.
- Kapitalni remonti za Resnik-Sopot bez rekonstrukcije Ripanjskog tunela. Ostale pruge su i tako imale obezbeđene finasije za rekonstrukciju iz republičke kase. Eventualno neka dodatna stajališta, na primer, Veliki Crljeni, Parcani, Rajkovac Mladenovački, Ikea.

Mreža linija:
-1- Batajnica - Karaburma GSP, na 15 minuta, 7 kompozicija.
-2- Resnik - Ovča na GSP, na 30 minuta, 4 kompozicije.
-3- Pančevo Vojlovica - Ostružnica SV, na 30 minuta, 6 kompozicija RVR.
-4- Beograd - Lazarevac svakih sat vremena po sistemu:
- Beograd - Lazarevac - Beograd svakih 3 sata lokal. GSP 1 kompozicija
- Beograd - Valjevo svakih 3 sata loka SV 2 kompozicije RVR.
- Beograd - Užice ubrzani između Beograda i Valjeva svakih 3 sata SV Stedler.
-5- Beograd - Mladenovac svakih sat vremena po sistemu:
- Beograd - Mladenovac - Beograd svakih 3 sata lokal, dodatni polasci samo do Ripnja GSP 2 kompozicije
- Beograd - Velika Plana svakih 3 sata lokal SV 2 kompozicije.
- Beograd - Niš ubrzani između Beograda i Velike plane svakih 3 sata SV Stedler.
-6-Beograd - Živkovac svakih sat vremena po sistemu:
- Beograd - Živkovac svakih 1-2 sata, 2 kompozicije, GSP.
- Beograd - Požarevac dve kompoziciji RVR ili Stedler svakih 3 sata.
-7-Beograd - Stara Pazova sistem vozova za Šid i Novi Sad, kao i do 2018. vozovi za Šid i Novi Sad sa dodatnim polascima Stara Pazova-Beograd u vršnim satima. Većina tih polazaka do Beograda, a ne Prokopa, a za Prokop samo vozovi tipa Novi Sad - Užice ako ih ima, i vozovi sastavljani od vagona u TPS Zemun.

To je 12 u saobraćaju 2 u rezervi RVR Srbija Voza, podjednaki broj Stedlera na ostalim linijama. Za GSP grad kupio 20-25 vozova, iako je samo 16 pomenuto u ovoj šemi. To ostavlja prostor za širenje sistema. Koncept podrazumeva stroži sistem kontrole, jedinstven tarifni sistem unutar gradske zone, nadoknadu Srbija Vozu za prevezene gradske putnike na osnovu izbrojanog broja putnika sa izuzezetkom vozova za Pančevo i Staru Pazovu, gde se može napraviti zatvoren sistem naplate.

Ali toliko vozova može da primi i Prokop? Tačno, ali da li to znači da možemo efikasnije rešiti prevoz tramvajem na Voždovcu tako što sve te tramvaje prebacimo na Bulevar. Zvuči glupo? A zašto bi bilo manje glupo ukidati pokrivenost jedne zone železnicom, a nadoknaditi isto povećanjem broja vozova u drugoj zoni?

Ali transportni koridor prosto tako stoji neiskorišćen ili skoro neiskorišćen? Tačno. Tako je i stajao Bulevar Zorana Đinđića decenijama, čuvan prostor. Da bi sačuvali prostor jedne od dve glavne pruge sa juga napravili smo skupe petlje Mostar i Radnička. Da bi sačuvali jednu od dve glavne pruge sa zapada, napravili smo skupi nadvožnjak iznad Jurija Gagarina. Do 2014. godine su iole pismeni, stručni i odgovorni ljudi koji iole vole Beograd predvideli da južni prilaz centru sa dve dvokolosečne i dve jednokolosečne pruge, sa zapada sa dve dvokolosečne pruge, najbolje je organizovati sa takođe dva para dvokolosečnih pruga u centralnoj zoni i maksimalnom pokrivenošću centralne zone železnicom.

Od 10 kilometara za 8 godina Dahija u Beogradu, za sada je tek imamo i to tek oko 100 metara uzurpacije dahijskom gradnjom. Dahijska gradnja se razlikuje od divlje, zato što je divlja gradnja bez kadije, a dahijska gradnja u sistemu kadija te tuži, kadija ti sudi.

Istanbul je zatvorio cak dve svoje glavne stanice Sirkeci i Hajdarpasa, sta reci, grad od 14 miliona ljudi i zatvaraju obe stanice u centru. Samo su istovremeno razvili i metro i Marmaray, blago njima kad su sve provukli u podzemlje.

Niste u toku, pokušaj ukidanja te dve stanice je završio na Upravnom sudu, i železnice su dobile spor. Sirkeši sa prilaznom prugom se obnavlja za deo prigradskog saobraćaja i vozove iz Evrope. Hajdarpaša takođe za jedan od terminala super brzih vozova. Jedino što se projekat razvlači.

 

[Veliki Vracar]

 

[overdrive]

S @overdrive imamo mnogo nesaglusica, ali ipak da kao mnogi na ovoj temi se pravi da ne vidi da je car go... Da car je go!

Да ли би био љубазан да ово преведеш на српски језик. Не разумем шта си желео да кажеш.

Хвала.

 

[overdrive]

Treba prvo objasnjiti sta nije valjalo na staroj lokaciji, pa da li su te nedostatke bile premostive. Topografske cinjenice su odlucile da se odustane od te lokacije kao zeleznickom cvoristem grada - nije bez razloga.

Ја никако не могу да добијем одговор на питање: Ако не може станица због поплаве и воде, како онда може насеље солитера?

 

[overdrive]

Naravno, ta stanica nije uopšte bila održavana, to ne može biti argument za njeno premeštanje..

Došljak je već pomenuo, osim Romantike & Plavog voza, Glavna je po meni mogla da zadrži funkciju za medjunarodne vozove, pojedine IC polaske, kao i za poneku lniju prigradske železnice što je bilo planirano da održi aktivnost preko dana...
Sve za to je potrebno 8 ili 6 koloseka, a to ne bi puno smetalo BNV-u, već bi doneo benefite njegovim stanovnicima, jer pazi sad voz do Budimpešte bi im polazio pred nosom, isto i za ostale linije...

No, da ne vučemo ovu temu više u OT, ta diskusija oko Glavne je nažalost okončana, ostajemo da se nadamo da će Prokop zasijati punim sjajem....

А зашто уопште мора да се гради БНВ?

 

[Jelancha]

Zašto mora?

Zato što su to odlučile neke "visoke glave"..

Realno, ja sam bio više za neki park, sa eventualno nekom poslovnom zgradom, ali ko mene šta pita...

 

[overdrive]

Realno, ja sam bio više za neki park,

Звучи као разумна о одговорна идеја. Слажем се.

Zato što su to odlučile neke "visoke glave"..

А зашто би неко морао да се сложи са тим? Овде се људи постављају као да то "мора" и да је то једини правилан и разуман избор у целој ствари. Да мора да се гради БНВ и да на том месту не може да буде ништа друго, а нарочито железничка станица.

Што се саме железничке станице Београд Центар тиче, да ли је неко узео у разматрање зашто она "мора" баш да буде ту? Ја када погледам то место, делује ми као место за укрштање возова, али не и као место за главну железничку станицу. Сасвим је прихватљиво и разумно да буде место укрштања даљинског, локално и градског железничког саобраћаја, јер се ту сусрећу различити пружни правци, али је нелогично да буде главна станица. Осим тога, немам ништа против да постоји и као станица приградске железнице, која би опслуживала посетиоце стадиона ЈНА или станаре околних зграда и кућа, као и неког заинтересованог посетиоца Хајд парка, те запосленог у пивари БИП.

 

[orjen]

@overdirve Ја никако не могу да добијем одговор на питање: Ако не може станица због поплаве и воде, како онда може насеље солитера?

Zeleznice su linijski objekt, soliteri vertikalni, odluci sam sta voda poplavluje

ili vertikalu.

 

[orjen]

Stos je sto soliter mozes da stavis na fundament, zeleznicu vodis na vijaduktu kao u Cortanovcima. Ako ostavis koloseke u nivou izgubis mogucnost da ih odbranis. Proveri u Bangkoku kako su vodili koloseci do nove stanice, svi na vijaduktu. Moglo je tako ali 1970ih se to nije radilo na zeleznici. Imas i novu juznu stanicu u Gungzhou sa istom metodom

 

[orjen]

Bankok je inace primer grada koji tone zbog mocvarnog tlo i zato su stavili pruge na vijadukt koji temeljima ide u dubinu. Nasa struka pre 50 godina nije razmotrila takve metode.

 

[orjen]

Inace asijati znaju za ove probleme zbog monsuna i pojave tajfuna a imaju i dobar vodoodbrambeni koncept. Bio sam jednom na simpozijumu u Beogradu radi odbrana od poplava, Srbija ima ogromne probleme zbog planin skog reljefa i uskih dolina. Neuraligcne tacke su vodotoci Morave, narocito u zapadnom slivu pa Lim. Savski amfiteater je prirodno mesto retensije vode Save i naravno da se i voda sa Beogradskog grebene sliju u podnozje. Treba cekati 10 godine da se vidi koliko je isplaniran vodoodbrambeni koncept.

 

[Veliki Vracar]

 

[overdrive]

Stos je sto soliter mozes da stavis na fundament, zeleznicu vodis na vijaduktu kao u Cortanovcima. Ako ostavis koloseke u nivou izgubis mogucnost da ih odbranis. Proveri u Bangkoku kako su vodili koloseci do nove stanice, svi na vijaduktu. Moglo je tako ali 1970ih se to nije radilo na zeleznici. Imas i novu juznu stanicu u Gungzhou sa istom metodom

Ставиш га на темељ... добро. Солитер испод има гаражу пуну аутомобила. Силазио сам доле испод БНВ-а и видео како изгледа једна од њих. Дакле, када крене поплава, то ће да се напуни водом и ником ништа? Напуниће се и ТЦ Галерија? Пре бих рекао да је урађено неко обезбеђење тих објеката и да нису препуштени набујалим рекама.

Да ли би инвеститор или неко други препустио да му читав један град поплави вода тек тако? Зашто то обезбеђење није могло да се изведе и за железницу? Како ће поплава да утиче на квалитет живота људи? Ко ће им обештетити потопљене аутомобиле, локале, улазе? Буђ, влага, комарци?

Јасно ми је да је Прокоп сигуран од поплава и да му не прети опасност од воде, али опет је на погрешном месту. Боље да је остао станица градске железнице и место укрштања возова, а да се развијала станица Нови Београд. Ево, мислим да се овим задовољавају твоји критеријуми везани за топографију и одбрану од поплава, као и моји критеријуми везани за урбанизам и повезаност са јавним превозом.

 

[TheOnlyLuka]

Znaš kako, meni čak i ne smeta pozicija stanice Beograd Centar. Fora je u tome da, ako se nalaziš u stari deo grada, najgore je da prelaziš mostove da bi negde došao. Čak i ako nemam direktnu liniju, lakše mi je da dođem do tu nego da se igram našim saobraćajnim gužvama preko mostova.
Jedino što stvarno moraju da urade jeste da reše taj saobraćajni problem - spustiti trole, uvesti neku direktnu liniju sa Trga i uraditi pristupne saobraćajnice sa auto-puta.

 

[Дошљак]

Троле су могли да спусте још кад је урађена приступна саобраћајница до плоче из оба смера, беше 2017. Шта чекају пет година?

 

[mvbg1]

Троле су могли да спусте још кад је урађена приступна саобраћајница до плоче из оба смера, беше 2017. Шта чекају пет година?

Rekonstrukciju Dragana Mancea.
Barem je takva priča bila.

 

[johnny_s]

Rekonstrukciju Dragana Mancea.
Barem je takva priča bila.

Preciznije, proširenje.

 

[Дошљак]

To je све требало урадити у истом пакету.