Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

train_13.png
 
Koja je svrha ovog prostora na prvom spratu sa zidovima od siporeksa? Zbunjuje me visoki plafon i nula prozora...
 
orjen je napisao(la):
Svi gradovi su dobili stanice na obodima...,
Kliknite za proširenje...
...gradova razvijanih do granica pešačkoj dostupnosti...
orjen je napisao(la):
nastale su kao rezultat industrijalizacije, koja je krenula na obodu...
Kliknite za proširenje...
...što je takođe bilo vezano sa tehnikom gradnje, da se i dalje sve radilo ručno ili uz pomoć životinjske zaprege, i da je građevinarstvo u smislu tunela, pogotovu gradskih, bilo na početku razvoja.
orjen je napisao(la):
Valjda si to ucio na casu geografije. Krenulo se sa tackastom povezivanjem gradova. Westerman ima lepu prikaz razvitak Berlina od 1840-1880 sa svojim pet ceonim stanicama na obodu u industrijskim zonama. 1871 se ove povezivaju sa kruznom zeleznicom (Ringbahn) a 1881 se postavlja S-Bahn (Stadtbahn). Berlin je do 1914 cetvrti grad sveta po velicini a nije imao stanicu u centru...
Kliknite za proširenje...
... u tadašnjem smislu, ali jeste u centru u sadašnjem smislu reči. A centrom Berlina se danas smatra cela unutrašnjost kruga tada obilazne železnice. To da je periferija grada na prelazu iz feudalizma u kapitalizam sada centar, pa i strogi centar, sa sve železničkom stanicom na istom mestu, i po mogućnosti po još nekoliko podzemnih stanica više u centru radi bolje pokrivenosti grada najbržim, najpouzdanijim, prostorno najštedljivijim, ekološki prihvatljivim, snažno identitetskim transportom je toliko uobičajeno za celu ne Evropa-bez-Srbije-i-Albanije civilizaciju.
orjen je napisao(la):
... Isto vazi sa ostala tri gradova po velicini. Pogledajte prilog 150934
Kliknite za proširenje...

orjen je napisao(la):
Planovi su radeni od 1995 kapitalne rekonstrukcije ne idu ad hoc metodom. Radi se o projektu od 10 milijarde evra sa kompletnom rekonstrukcijom cvora. Treba imati u vidu da je sam konkurs za podzemnu zeleznicku stanicu raspisan 1995 a pobednicki tim Ingenhoven (uz ucesce Frei Otto, arhitekt Minhenskog olimpijskog stdijuma) je isglasan 1997 - https://www.ingenhovenarchitects.co...ekte/main-station-stuttgart-de-de/description
Tako imamo i u Stuttgartu, sedistem Mercedesa i druge ekonomije nemackih republika 30 godine gradnje u tri puta manjem gradu od Beograda i manjoj rekonstukcije od Beogradske.
Kliknite za proširenje...
Dakle Štutgartu se isplati da potroši 10 milijardi da železnica bliska centru bude još bliže, da se stvori još jači transportni čvor, a Beogradu se ne isplati da poruši par zgrada primera dahijskog urbanizma, da se napravi projekat sa posrednim benefitima takođe izraženim u desetinama milijardi evra? Zanimljivo...

Bez sarkazma. Često u svetu se dešava da vlast u sprezi sa biznisom iz individualnih biznis interesa, ili čak kao u Beogradu na vodi, iz svojih čardak-ni-na-nebu-ni-na-zemlji košmarno-sanjarskih pobuda uradi nešto na javnu štetu, i da javna šteta raste sve više i više sa vremenom koliko je moć u njihovim rukama. Evo, bez ratova i spoljne prisile su takvom politikom za 10 godina istrebili 10% naroda, i to pre svega u reproduktivnom uzrastu. Ali da se to postavlja za previše ljudi masovno postavlja kao idol, uzor, zvezda vodilja? Ideal? Baš kako treba da bude? S @overdrive imamo mnogo nesaglusica, ali ipak da kao mnogi na ovoj temi se pravi da ne vidi da je car go... Da car je go!
 
Mislim da je svima jasno da je ukidanje Glavne železničke stanice bio zločin protiv Beograda, da je čupanje pruge i postavljanje metroa na njenu trasu u najmanju ruku bizarno, da je Prokop na idiotskom mestu, da je preskup i nepotreban projekat, da bi bilo sto puta jeftinije probiti tunel od Savskog trga do Dunava itd.

Ipak, tako je kako je. Sami smo krivi što to na vreme nismo sprečili. Sad je gotovo. Ispravka je praktično nemoguća i ne vredi voditi ovu diskusiju više.
 
Da se samo nadovezem, problem lokacije stanica Beograd je bio polozaj na recnoj terasi Save na obodu Terazijske padine sto je tranzversalni pravc recnog korita Save koji zatvara Breogradski greben sa tvrdavom na njoj. Jedini severni izlaz je isao oko Beogradskog grebena. Zeleznicka uprava je 1950ih/60ih zabranila prosirenja kolosecnih kapaciteta, iz tog problema je proilazilo trazenje nove lokacije. Treba prvo objasnjiti sta nije valjalo na staroj lokaciji, pa da li su te nedostatke bile premostive. Topografske cinjenice su odlucile da se odustane od te lokacije kao zeleznickom cvoristem grada - nije bez razloga. Isti problem vidim u Istanbulu gde je Sirkeci smesten na lokaciji koja nije dala mnogo toga da se razvije kao zeleznicko cvoriste. Sirkeci je prestao sa radom kao i Beograd - ima tu dosta slicnosti sto su obe bile u nepovoljnom topografskom okruzenju a sto su predstavljali zeleznicku tehnologiju 19 veka i prevazideni.

AirBelgrade2.png
 
Poslednja izmena:
končar je napisao(la):
Mislim da je svima jasno da je ukidanje Glavne železničke stanice bio zločin protiv Beograda, da je čupanje pruge i postavljanje metroa na njenu trasu u najmanju ruku bizarno, da je Prokop na idiotskom mestu, da je preskup i nepotreban projekat, da bi bilo sto puta jeftinije probiti tunel od Savskog trga do Dunava itd.

Ipak, tako je kako je. Sami smo krivi što to na vreme nismo sprečili. Sad je gotovo. Ispravka je praktično nemoguća i ne vredi voditi ovu diskusiju više.
Kliknite za proširenje...
Jedna zgrada sa 20 pentahausa po milion evra košta 20 miliona evra. Milionski grad tvrdi da mu je isplativo da uloži 10 milijardi, ili 10.000 miliona u više i bolje železnice u centru. Matematika?

Ili hoćeš reći da je Srbija neizlečivo bolesno društvo? Društvo koje izgubi veru, izgubilo je sve. Društvo koje izgubi sve, ali ne izgubi veru nije izgubilo ništa.
 
Karlo del Ponte je napisao(la):
Jedna zgrada sa 20 pentahausa po milion evra košta 20 miliona evra. Milionski grad tvrdi da mu je isplativo da uloži 10 milijardi, ili 10.000 miliona u više i bolje železnice u centru. Matematika?
Kliknite za proširenje...
Nisam najbolje shvatio šta želiš da kažeš.

Nažalost, sve više mislim da smo neizlečivo društvo, ali to je druga tema, slabo vezana za železničku stanicu.

Prosto ne verujem da će iko biti spreman da uloži tolike pare u dizanje stare stanice iz mrtvih pogotovo sada kada da je skoro sve gotovo. Da li mi je žao zbog toga? Jeste. Da li mislim da bi bilo odlično da imamo i pravac NBG - Prokop - Pančevački most zajedno sa pravcem NBG - Savski trg - Trg Republike!!! - P. most? Mislim.

Ali isto tako mislim da je taj voz prošao i da nema ni para ni volje ni mogućnosti, a verovatno ni ekonomske opravdanosti da se sruši pola Beograda na vodi. Živi bili pa videli.
 
orjen je napisao(la):
Pogledajte prilog 151300
Kliknite za proširenje...

Primećujem nekoliko stvari iz ove perspektive..
Zanimljivo u vezi Prokopa da nikad nije bio forsiran izlaz ka centru, verujem da je to bilo zbog auto puta, BIP-a, onih kuća, reljefa itd....
Medjutim, da se radilo na takvom izlazu verujem da bi Prokop danas bio atraktivniji, izgleda da će izgradnjom pristupnih saobraćajnica iz pravca auto puta biti "game changer" za ovu stanicu, neka paserala ili podzemni prolaz koji bi premošćavao autoput direktno sa Prokopm bi bili i više nego dobri...
Po ovoj fotografiji ispada da je bivša "Glavna" sa svojih 10 koloseka zauzimala jako mali prostor, iskreno manje nego što sam ja zamišljao, tako da mi je sada još besmislenije ukidanje te stanice u potpunosti...

P.S. Za Prokop znam da sada postoji veza izmedju Gučevske i Deligradske pasarelom, kao i veza saobraćajnica izmedju Prokupačke i Auto Puta, ali realno nije toliko dobro za pešačenje...
 
A cemu bi stanica da je zadrzena sluzila, daljinski i lokalni zeleznicki saobracaj su uzmereni na Prokop? Da su ZS imali neki business plan za zeleznicka postrojena na staroj stanici da se o tome govori, ali ni u vreme kada je bila cvor zeleznice Srbije nije opsluzila lokalni saobracaj. Nije bila u perspektivi. Da su zeleznice Srbija ozbilni igrac u transportu drugacije bi se pricalo. Istanbul je zatvorio cak dve svoje glavne stanice Sirkeci i Hajdarpasa, sta reci, grad od 14 miliona ljudi i zatvaraju obe stanice u centru. Samo su istovremeno razvili i metro i Marmaray, blago njima kad su sve provukli u podzemlje.
 
Бивша главна станица је могла да остане као станица за музејске возове - Романтику и Плави воз, и да они саобраћају макар једном недељно то би међународно била туристичка атракција већа од фонтане на Славији, споменика Немањи и свих БнВ објеката.
 
Прокоп је конципиран са идејом о возовима типа Љубљана-Скопље и Минхен-Истамбул. Штета је што данас нису у способности да искористе његову главну предност.
 
od 22:25 uvid u funkcionisanje zelznicke stanice Beograd. Stanica iz dobe jure. Naravno da sam nostalgican nebroj puta dolazio iz Minhena
na 27:40 otpravnik za rucne raskrsnice: "krs celi dan - hebem ti stanicu" haha ... pa nastavlje "e moji decaci, propast, propast" -
 
Poslednja izmena:
orjen je napisao(la):
A cemu bi stanica da je zadrzena sluzila, daljinski i lokalni zeleznicki saobracaj su uzmereni na Prokop?
Kliknite za proširenje...
Pa nije trebalo usmeravati na Prokop. Sad je gotovo.

Topografija nije problem. Ako može tunel za metro, mogao je i za železnicu. Da ne pričam o tome da čeona stanica (iako inferiorno rešenje) nije predstavljala problem. Koliko vozova prolazi kroz Beograd danas? Da li vi stvarno mislite da je interes železnice bio da preda tolike hektare zemljišta u centru grada i prebaci se u nedođiju na Prokopu? Da li je interes građana da se pruga počupa i to zemljište preda za bogataški stambeni kompleks? Ili je ipak bio interes postaviti probiti tunel ka Dunavu, uvesti liniju BG voza preko Sajma i Trga Republike, imati železnicu u centru, povezanu sa svakim kutkom grada? Desetak putničkih koloseka na stanici (više nego dovoljno) ne bi zauzimali gotovo nikakav prostor, a ukidanjem teretne stanice i gomile nekorišćenih koloseka oslobodilo bi se priobalje.

Ja ne mogu da verujem da uopšte raspravljamo o ovome. Da li zaista mislite da cost-benefit računica ide u prilog novom čvoru? Jedino u čemu se slažem je da je besmisleno voditi ovakvu diskusiju.
 
Стара станица је била без инвестиционог одржавања једно 4-5 деценија. Замислите сав онај бетон са Прокопа да је искоришћен за железнички тунел од Мостарске петље и триангла до станице. Замислите паре које су утрошене на сређивање перона Прокопа да су отишле за главну станицу. Замислите да је изграђен тунел даље ка Дунав станици.
 
Stos je gradska zeleznica, racunica je na strani Prokopa sto najvise ljudi u bilo kom gradu najvise putuju sa gradskom zeleznicom. Cvor i Prokop su dobar koncept ako se razvija gradska zeleznica. U starom cvoru nije bilo moguce sto bi ulazak i izlazak sa stanice to onemogucio barem u nekom taktu sto ga imamo u Minhenu na 2 min u centru. S-Bahn Minhen ima 850 000 dvevnih putovanja i usmeren je na Hauptbahnhof Minhen, novi Tunel sto se radi kosta nekih 10 miljarde evra, skuplje nego sam stanica je sama nadogradnja S-Bahna.
 
Београдска градска железница је више приградска. Мислите да ће неко ко нпр. допутује брзим возом из Будимпеште да преседа на Прокопу за Овчу или Раковицу? Фали ипак метро од Прокопа до центра града да би исти имао било каквог смисла.
 
Jednim tunelom i jednim mostom bi se omogućila gradska železnica preko Savskog trga, uz dodavanje stanice na Sajmu i Trgu Republike. Je li to skuplje ili jeftinije od novog čvora?

Svima je jasno da metro na Prokopu nikad neće biti izgrađen i da će se putnici zauvek klackati trolama kroz Kneza Miloša. Naravno, osim onih koji žive u neposrednoj blizini stanica Vukov Spomenik i Novi Beograd, pošto kod ostalih niko ni ne živi.
 
orjen je napisao(la):
od 22:25 uvid u funkcionisanje zelznicke stanice Beograd. Stanica iz dobe jure. Naravno da sam nostalgican nebroj puta dolazio iz Minhena

na 27:40 otpravnik za rucne raskrsnice: "krs celi dan - hebem ti stanicu" haha ... pa nastavlje "e moji decaci, propast, propast" -
Kliknite za proširenje...
Naravno, ta stanica nije uopšte bila održavana, to ne može biti argument za njeno premeštanje..

Došljak je već pomenuo, osim Romantike & Plavog voza, Glavna je po meni mogla da zadrži funkciju za medjunarodne vozove, pojedine IC polaske, kao i za poneku lniju prigradske železnice što je bilo planirano da održi aktivnost preko dana...
Sve za to je potrebno 8 ili 6 koloseka, a to ne bi puno smetalo BNV-u, već bi doneo benefite njegovim stanovnicima, jer pazi sad voz do Budimpešte bi im polazio pred nosom, isto i za ostale linije...

No, da ne vučemo ovu temu više u OT, ta diskusija oko Glavne je nažalost okončana, ostajemo da se nadamo da će Prokop zasijati punim sjajem....
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh