Svi gradovi su dobili stanice na obodima...,
...gradova razvijanih do granica pešačkoj dostupnosti...
nastale su kao rezultat industrijalizacije, koja je krenula na obodu...
...što je takođe bilo vezano sa tehnikom gradnje, da se i dalje sve radilo ručno ili uz pomoć životinjske zaprege, i da je građevinarstvo u smislu tunela, pogotovu gradskih, bilo na početku razvoja.
Valjda si to ucio na casu geografije. Krenulo se sa tackastom povezivanjem gradova. Westerman ima lepu prikaz razvitak Berlina od 1840-1880 sa svojim pet ceonim stanicama na obodu u industrijskim zonama. 1871 se ove povezivaju sa kruznom zeleznicom (Ringbahn) a 1881 se postavlja S-Bahn (Stadtbahn). Berlin je do 1914 cetvrti grad sveta po velicini a nije imao stanicu u centru...
... u tadašnjem smislu, ali jeste u centru u sadašnjem smislu reči. A centrom Berlina se danas smatra cela unutrašnjost kruga tada obilazne železnice. To da je periferija grada na prelazu iz feudalizma u kapitalizam sada centar, pa i strogi centar, sa sve železničkom stanicom na istom mestu, i po mogućnosti po još nekoliko podzemnih stanica više u centru radi bolje pokrivenosti grada najbržim, najpouzdanijim, prostorno najštedljivijim, ekološki prihvatljivim, snažno identitetskim transportom je toliko uobičajeno za celu ne Evropa-bez-Srbije-i-Albanije civilizaciju.
... Isto vazi sa ostala tri gradova po velicini.
Pogledajte prilog 150934
Planovi su radeni od 1995 kapitalne rekonstrukcije ne idu ad hoc metodom. Radi se o projektu od
10 milijarde evra sa kompletnom rekonstrukcijom cvora. Treba imati u vidu da je sam konkurs za podzemnu zeleznicku stanicu raspisan 1995 a pobednicki tim Ingenhoven (uz ucesce Frei Otto, arhitekt Minhenskog olimpijskog stdijuma) je isglasan 1997 -
https://www.ingenhovenarchitects.co...ekte/main-station-stuttgart-de-de/description
Tako imamo i u Stuttgartu, sedistem Mercedesa i druge ekonomije nemackih republika 30 godine gradnje u tri puta manjem gradu od Beograda i manjoj rekonstukcije od Beogradske.
Dakle Štutgartu se isplati da potroši 10 milijardi da železnica bliska centru bude još bliže, da se stvori još jači transportni čvor, a Beogradu se ne isplati da poruši par zgrada primera dahijskog urbanizma, da se napravi projekat sa posrednim benefitima takođe izraženim u desetinama milijardi evra? Zanimljivo...
Bez sarkazma. Često u svetu se dešava da vlast u sprezi sa biznisom iz individualnih biznis interesa, ili čak kao u Beogradu na vodi, iz svojih čardak-ni-na-nebu-ni-na-zemlji košmarno-sanjarskih pobuda uradi nešto na javnu štetu, i da javna šteta raste sve više i više sa vremenom koliko je moć u njihovim rukama. Evo, bez ratova i spoljne prisile su takvom politikom za 10 godina istrebili 10% naroda, i to pre svega u reproduktivnom uzrastu. Ali da se to postavlja za previše ljudi masovno postavlja kao idol, uzor, zvezda vodilja? Ideal? Baš kako treba da bude? S
@overdrive imamo mnogo nesaglusica, ali ipak da kao mnogi na ovoj temi se pravi da ne vidi da je car go... Da car je go!