Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

Прокоп се већ гради као мултифункционална станица али са пословним простором и то је обзиром на локацију, повезаност и број путника сада и за 10 година једини садржај који је ту могао бити економски одржив. На крају крајева, станицу нам гради приватник који је дошао до управо таквог закључка.
Ресторанчићи и пекаре долазе евентуално тек са тим пословним простором.

Што би рекао Пантограф, могуће је да сада раде добар посао.
 
Malo detalja o projektu za "Prokop" iz Grujinog prošlogodišnjeg intervjua za Nedeljnik.

Nadam se da može da se pročita:
gruja prokop.JPG
 
Eto, i to će biti jedina urbanistički povoljna okolnost po Beograd u poslednjih ko zna koliko godina (decenija) - da će, kao i na NB, ogroman kancelarijski prostor (Prokop, BIP, pa i Skyline) biti skoncentrisan uz prugu. Dupliramo koloseke od Zemuna do Prokopa kao što se planira, i imamo defakto metro do sadržaja koji prave najveći haos u špicevima.

To je prilika koju grad prvo treba da ugrabi, umesto da kopa linije ka poljanama i ledinama. Pošto ne mogu Rusi, kako je trebalo, nek daju to Franko-Kinezima umesto metroa, da ih zadovolje (kao što su im dali finansiranje Novog savskog mosta).
 
Слиниша Мали нон стоп тврди како пара има. Међутим, не говори каквих пара. Пара кредитних. Ето таквих пара има. А наших, зарађених од производње или лиценцирањем ексклузивних технологија немамо, јер ништа ексклузивно немамо. Ни технлогију ни индустрију, енергетика нам је у оној ствари.

Због свега тога, овакви планови и нфраструктурни пројкети се и не помичу са мртве тачке, јер не само да немамо чиме да платимо ми немамо ни киме тај новац у будућносит да зарадимо.

Због свега тога, све се више утврђујем у мисли да су нам потребни овакви мешани пројкети, где би приватни (држављани Србије имају апсолутну предност) капитал се бавио изградњом и продајом а држава давала типа концесију.

Тај новац никако не треба да иде у јавни сектор већ обрнуто у развије сопствених привредних банака, које би даље улагале у науку и технологију.

Груја ће на Прокопу да направи онолико колико је у некаквој пројкецији довољно да може да се прода/изда, и то ће бити еконмски одрживо. И тачно неће бити штета и прпуштена прилика већ оно што може само себе да издржава.
 
Neka resenja na Prokopu se poklapa sa modelm kineskih High Speed Railway stanica. Na primer platforma se izgraduje iznad perona i dve zeleznickih trgova, gradevinske lokacije na periferiji i urbanizacijom po "HSR New Town" modelom sa centralnim zeleznickim hubova i razvitku novih dinamicnih cetvrta. Nije Prokop daleko od takvih razvijenih modela, koje naravno ima i u Evropi, samo ne kao koncept sirih urbanistickih planova.
Screenshot 2022-11-26 134630.jpg
Screenshot 2022-11-26 134759.jpg
Screenshot 2022-11-26 135110.jpg
 
Дефинитивно су носачи на порталима.
А из интервјуа газда Грује се може закључити и зашто имамо ове бетонске портале. Практично све од главне конструкције што се гради и што ће се градити на плочи мораће да има бетонски "темељ" на плочи јер постојећа плоча не задовољава сеизмичке стандарде. Односно, плоча је статички ок али динамички је угрожена (у случају земљотреса)
 
Ти "темељи" се после негде своде у земљу или само севезују један са другим без сидрења у тло? Или ће се везивати за ону штрчећу арматуру.
 
Neka resenja na Prokopu se poklapa sa modelm kineskih High Speed Railway stanica. Na primer platforma se izgraduje iznad perona i dve zeleznickih trgova, gradevinske lokacije na periferiji i urbanizacijom po "HSR New Town" modelom sa centralnim zeleznickim hubova i razvitku novih dinamicnih cetvrta. Nije Prokop daleko od takvih razvijenih modela, koje naravno ima i u Evropi, samo ne kao koncept sirih urbanistickih planova. Pogledajte prilog 149663Pogledajte prilog 149664Pogledajte prilog 149665
Šta nas smaraš sa ovim neprijateljima napretka kineskim priobalnim zmijama, pacovima i narkomanima!
1) Kao i svi nenapredni, kada su izgradili novu stanicu, ni jednu staru nisu ukinuli.
2) Prilikom metro planiranja, prioritetna deonica prve metro linije je povezala upravo ovu železničku stanicu. To je jedan od najstarijih metroa u Kini. Skoro sve železničke stanice imaju bar po dve metro linije.
3) Grad je okovan, odsečen od reke, zato što je železnica nadzemna, a još gore, postoji pored reke.
4) Umesto da razlika između glavnih nadzemnih saobraćajnica (kod Prokopa autoput i Bulevar Kneza Aleksandra) bude po 27 metara, drumsko-pešački prilazi su do dva sprata ispod ili iznad.
5) Železnica kao neprijatelj prostora i okov je postavljena na vrh, a autoput, vesnik zlatnog doba u urbanoj sredini, prijatni pogled, zvuk i miris iz stanova luksuznih solitera, zamislite nenaprednosti, uguran pod zemlju nekoliko kilometara!
6) Joj kakvi neprijatelji napretka, čak i veću autobusku stanicu napravili na tom mestu!
7) Još gore, prodaju rog za vreću, i zamislite, prodaju nam da su "rešili" pitanje poprečnog prelaza preko pruge, navodno nas "oslobodile" okova zamislite čime? Nadvožnjacima i podvožnjacima! Kako nenapredno!
8) I zamislite užasa, dozvoljavaju gradnju SOLITERA uz železničku stanicu! U naprednim sistemima se grade soliteri samo tamo gde se ukine železnička stanica, a ako je baš negde železnička stanica, tu se u bloku veličine pola kilometra kvadratnih gde je stanica dozvoljava gradnja maksimum 100.000 kvadrata.
Kako je lepo kada je Beograd u zlatnom dobu, i da ga vode profesionalci!
 
Sto se tice horizontanog ukrucenja od zemljotresa, izlivace se jos jedna tanja ploca sa leve i desne strane, tako da ce platoi i prizemlje zgrada sa obe strane biti odgnuti za 2m u odnosu na postojecu kotu. Tako ce se dobiti prostorna konstrukcija staticke visine 2m.
 
Šta nas smaraš sa ovim neprijateljima napretka kineskim priobalnim zmijama, pacovima i narkomanima!
1) Kao i svi nenapredni, kada su izgradili novu stanicu, ni jednu staru nisu ukinuli.
2) Prilikom metro planiranja, prioritetna deonica prve metro linije je povezala upravo ovu železničku stanicu. To je jedan od najstarijih metroa u Kini. Skoro sve železničke stanice imaju bar po dve metro linije.
3) Grad je okovan, odsečen od reke, zato što je železnica nadzemna, a još gore, postoji pored reke.
4) Umesto da razlika između glavnih nadzemnih saobraćajnica (kod Prokopa autoput i Bulevar Kneza Aleksandra) bude po 27 metara, drumsko-pešački prilazi su do dva sprata ispod ili iznad.
5) Železnica kao neprijatelj prostora i okov je postavljena na vrh, a autoput, vesnik zlatnog doba u urbanoj sredini, prijatni pogled, zvuk i miris iz stanova luksuznih solitera, zamislite nenaprednosti, uguran pod zemlju nekoliko kilometara!
6) Joj kakvi neprijatelji napretka, čak i veću autobusku stanicu napravili na tom mestu!
7) Još gore, prodaju rog za vreću, i zamislite, prodaju nam da su "rešili" pitanje poprečnog prelaza preko pruge, navodno nas "oslobodile" okova zamislite čime? Nadvožnjacima i podvožnjacima! Kako nenapredno!
8) I zamislite užasa, dozvoljavaju gradnju SOLITERA uz železničku stanicu! U naprednim sistemima se grade soliteri samo tamo gde se ukine železnička stanica, a ako je baš negde železnička stanica, tu se u bloku veličine pola kilometra kvadratnih gde je stanica dozvoljava gradnja maksimum 100.000 kvadrata.
Kako je lepo kada je Beograd u zlatnom dobu, i da ga vode profesionalci!
Ja sam samo geograf pa se i ne koristim emotivnom nabojom. Analogija je tu, sve sto treba znati kome je zanimljivo. Kome nije neka bolduje.
 
Ja sam samo geograf pa se i ne koristim emotivnom nabojom. Analogija je tu, sve sto treba znati kome je zanimljivo. Kome nije neka bolduje.
Ја сам стручњак у привреди, инжењер за планирање и организацију саобраћаја са школском специјалношћу железнички саобраћај. Железничка станица Тјанђин Запад је концепцијска супротност Железничке станице Прокоп.
1) Железничка станица Тјанђин Запад није замена неке железничке станице, као што до 2014. ни Прокоп није био замена већ додатна нова станица направљена са циљем покривања нових подручја железницом и повећања капацитета целог железничког чвора. Бранислав Јовин нам је оставио довољо писаних и графичких материјала који ову конкретну сличност плана у Тјанђину и Београду потврђују до измена из 2014. године.
2) Друга сличност Тјанђинског и Београдског плана везаног за везу метроа и железнице је такође нестала 2014. године. Конкретно, приоритетно везивање не историјски старе, него баш нове железничке станице за почетне фазе градње метроа. Станица Тјанђин Запад је била везана за прву метро линију 28 година пре пуштања у рад "прве А фазе" друге метро линије.
3) Железничка станица Тјанђин Запад није 400 метара од реке као Железничка станица Београд, већ малтене на самој обали. Ни у једној иоле развијеној држави сваки милиметар путничке железнице у центру је користан и максимално се користи, а ако негде постоје проблеми комуникације супротних страна пруге, то се решава надвожњацима, подвожњацима, плитким укопом пруге, пругом на насипу или естакади, али пруга остаје на истом месту у односу на град. Апсолутни скромни минумум је да се та пруга претвори у пругу за лакошински систем.
4) У урбаним целинама и на преседачким чвориштима је тежња да прилаз буде у нивоу, или са једним нивоуом спутања или пењања, максимум два. То је на Тјанђин запад испоштовано, али у Прокопу перони нису постављени блиско ни аутопуту, ни некадашњем Булевару мира. Једино је једна бочна локална, не главна улица доведена са разликом спрат у односу на пероне. Био је предвиђен и метро спрат ниже, али су после 2014 планери измислили нешто да се од тога одустане, и да се иде 20-30 метара испод перона.
5) На Тајнђин Запад је железница је постављена спрат изнад нивоа, а аутопут је стављен у плитки тунел. Железница је ту систем који тражи висок слободан профил, производи мање буке, не ствара макар локално аерозагађење, поставља на врх, уз то се тако поставља због атрактивног погледа на град, а пролазак модерног воза изнад даје одређену динамику и модерност савременим градовима. Ја сам много пута помињао наткривање аутопута између Прокопа и центра Београда ради интеграције са центром и урбаним подручјем, пешачко-бициклистичке доступности, стварања правог станичног трга који је највише један спрат разлике у односу на пероне, атрактивне урбанистичке целине, стварања од Прокопа не само преседачке тачке већ и градске локације, али то није наишло на неко веће одобравање чак и на форуму, А ево, Тјанђин урадио управо то, железница на врх, аутопут далеко од очију, далеко од срца.
6) Тјанђин Запад има и једну већу аутобуску станицу, док на Прокопу нисмо видели неки озбиљан план макар и озбиљније аутобуске окретнице ГСП, са линијама у свим правцима.
7) одговорио под 3)
8) Уз Железничку станицу Тјанђин, као чвориште брзог масовног, атрактивног превоза се прави зона солитера, а што је и проста математика. Ни једна већа четврт солитера у свету није могла да се одржи на колском превозу, а то је чиста математика. У Београду се укида железничка станица из највеће зое солитера у градњи. У питању је превоз хијерархијски изнад железнице, који за разлику од метроа нуди бизнис класу. Код Прокопа немаш где да ставиш солитер, али су се око Железничке станице Београд планирали солитери до 2014. Уместо тога, сада се у тој зони предвиђа само 100.000 квадрата високоградње, не неке превелике спратнсти.

Односно, поновљени пост овај пут опширно и примеренијим тоном. Када смо још од 2013. бранили струку, имали смо овакав тон. Али, наишли смо на "непријатељи напретка", "змије, пацови и наркомани". А предлагали смо исто оно што Тјанђин развија ево већ деценијама. Мени није јасно шта вама није јасно. У садашњем Српском друштву је онај који се стварно залаже за Тјанђински приступ непријатељ напретка, змија, наркоман и пацов.
 
Evo onog malo pojasnjennja od predhodnog posta. Ovde se vidi razalika u visini izmedju dve ploče. Sa ovim gredama u oba pravca, gornjom i donjom plocom (statički gornja i donja zona) dobija se prostorna AB konstrukcija, ukrućena u oba pravca. Samo da naglasim, to je moja pretpostavka na bazi nekog iskusva i saznanja iz intervjua i ovog plana


prokop presek.jpg
 
Елегантно решење. Браво за грађевински.
 
Meni nije baš jasno iz ovoga, a ni sa snimaka sa terena kako se ove dve ploče vezuju. Odnosno, gornja je vezana za zidove/grede od dva metra armaturom, ali kako se sve to vezuje za donju ploču kad iz nje izlazi armatura samo tamo gde je trebalo da budu stubovi?
Takođe, još jedno pitanje za nekog ko je stručan, ploča (donja, postojeća) nije napravljena izjedna, već ima dilatacije. Kako će se ukrućenje raditi tu, da li će zapravo biti više odvojenih konstrukcija?
 
Може ли неко да објасни и илуструје на шта се вади банда да не може метро у првој линији да се провуче кроз прокоп и зашто касете нису употребљиве?

И како то да трећа линија може поред Прокопа?

@Karlo del Ponte има ли разлике у радијусима тунела за преметро трамвоз и класичне вагоне?
 
Може ли неко да објасни и илуструје на шта се вади банда да не може метро у првој линији да се провуче кроз прокоп и зашто касете нису употребљиве?

И како то да трећа линија може поред Прокопа?
Treća linija se gradi od nekog specijalnog materijala i koriste se neki specijalni vozovi koji ne izazivaju vibracije koje utiču na osetljive uređaje u Kliničkom centru, i kojima ne smeta klizište koje bi tunel presecao celom njegovom širinom (po najnovijem planu), već isti doprinosi stabilizaciji tla. Otprilike ovako, malo parafrazirano.
 
Аааа. А тих материјала и те опреме сад нема, али ће бити кад дође трећа линија на ред. Мајке ми
 
Vrh