Нешто размишљам, постоје на Западу два фактора која снажно диктирају изглед њихових железничких станица, а који за Прокоп не важе.
Наиме, у већини западноевропских земаља важе стриктна ограничења о радном времену продавница, и та ограничења су на железничким станицама, у правилу, много флексибилнија. У Швајцарској, нпр. самопослуга на железничкој станици је практично једина самопослуга која може да буде отворена у недељу. Исто важи и за продавнице ципела и слично.
Истовремено, железничке станице су, практично, у центру града. Кад изађете на главној станици, ви сте практично "код Коња". Тако су и продавнице на железничкој станици често успут и онима који се мувају по центру, а уопште не користе воз.
Хоћу да кажем, у светлој будућности, кад испред Прокопа пукне још већи кружни ток и још барокнији средњовековни споменик, економска логика ће лако иселити опен-спејс-офис из суседних објеката и у њих угурати продавнице и свашта још. На данашњем Прокопу - урбанистички незавршеној целини, неповезаној са остатком града, и у служби једва функционалне железнице кратког домета, велики светао улазни хол у коме могу да се купе новине, цигаре, и нешто да се поједе и попије с ногу, је већ велика добит.