Zanimljivo, sagovornik u ovoj emisiji kaže da ni u vreme bivše SFRJ stanica Prokop nije bila zamišljena da u potpunosti zameni staru stanicu u Savskom Amfiteatru, već je trebalo da služi kao protočna stanica za međunarodne i unutrašnje vozove koji su samo prolazili kroz Beograd, npr. Beč-Istanbul ili Ljubljana-Skoplje,a da su bivša glavna stanica i Beograd-Dunav trebale da i nakon završetka Prokopa ostanu kao terminali za lokalne,unutrašnje i međunarodne vozove koji polaze iz Beograda ili u njega dolaze kao krajnju stanicu.
Taj podatak nisam znao, ali donekle je i logično, vozovi sa zapada i severa prema jugu ne moraju menjati smer prolaskom kroz Prokop,a prelaskom preko Starog Železničkog Mosta u Savski Amfiteatar je promena smera neophodna, čak i za vozove iz zapadnih delova SFRJ u pravcu Banata i rumunske granice, mada ne znam da li je takvih uopšte bilo. Prokop i ceo tunelski deo BŽČ je trebala da koristi samo prigradska železnica i prolazni vozovi.
Očigledno da u vreme bivše države nije bilo planova da se na mestu stare stanice gradi nekakav Beograd na Vodi ili slično,i da je bilo predviđeno da uz reku ostanu savski dokovi i železnička skladišta i depoi. Izgleda da se ideja o izgradnji novih stambenih naselja i parkova na tom prostoru začela tek posle 2000. godine.