Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[vucko]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=cXOt-iY42tM[/youtube]

 

[vucko]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=MAYm8Nx05O4[/youtube]

 

[orjen]

U snimku imamo predlog kako se klizanje moze ublaziti uz pomoc drveca. Platane nisu resenje, ali drveca koja rastu na padinama vrlo strmnih planinskih predela. Ovde imamo mogucnost da biramo Acer heldreichii - planinski javor ili Acer pseudoplatans - gorski javor pa i Abies alba - jelka. Oni imaju pozelnjene karakteristike izrazito dubokih korenja koja vezuju padinsko zemljiste izrazito nepovolnjih reljefa. Od javora imamo samo gorskog i planinskog, koji stvaraju najbitnije cinioce strmih dinarskih planinskih suma po stmim padinama. A jedini domaci cetinar koji vezuje padinske povrsine je zapravo jelka. Preporucljivo je da se takve vrste koriste ako se ovo ima na umu. Ima i dobrih alternativa sa americikog zapadnog podrucja gde predvladaju cetinari na padinskim i planinskim predelima. Dobra je npr. - Abies procera koja je takoda i najotpornija jelka pa i cetinar na orkanske pojave planina zapadne pacificke obale. Bolje regulisati ovu prelepu zelenu povrsinu doslednom nacinom. Dr

 

[solecar]

Imaju i kesten i orah koren koji ide u dubinu.

 

[orjen]

Licno bih preporucio drva koja su znacajni stabilizatori planinskih padina. U Alpima na terenima sa lavinskim i padinskom problematikom ima takozvanih Bannwälder koja osiguraju naselja. U te svrhe se koriste gorski javor i jelka. Naravno da su i ona dobra, sad orah i kesten nisu na isti nacin izlozeni solifludijalnim i gravitacijskim proceima na gornjoj sumskoj granici kao sto su jelke i planinski i gorski javori. Ali svakako imaju dobra svojina. Platane su izrazito nizinska drveca plavinskih podrucja i ekolosko ne spadaju u stabilizatore padinskih reljefa. No najvaznije je imati neki miks raznih drveca koja se ekolosko medusobno dopunavaju. Preporucio bih stanarima da na tom polju budu samoinicijativni koliko mogu. Ima to jednostavnih resenja koja se u Austriji i Svajcarskoj na mnogo problematicnijim mestima rade, pa ima i resenja za to kliziste na Prokopu. Svakako treba zaustaviti ovu gradnju, nema svrhe riskirati sigurnost ni stanara ni stanice.

 

[orjen]

Kod planinskog javora vec kod mladih primerka postoje vidljivi efekte stabilizacije padina. Analiza je radena u Bavarskom ministarstva poljoprivrede i sumarstva. No svako drvo nesto pomaze, ali ako bi se islo na najbolje vrste treba uzimati u obzir ona koja raste na padinskom reljife. Uz nas je to jos munika, samo sporije raste od liscara. Kod jelke je evropska takode dosta spora, americka plemenita jelka spada u najbrze i ima neku prednost sto se tice ranog izrasta. Kasnije (80 godina) evropska to nadoknadi.

U slici planinski javor sa Orjena (Velika Jastrebica) na izrazitom padinskom reljefu u dolinskom useku sam Jastrebice. Ovde javor raste na podrucju sa vrlo velikim sneznim kolicinama sto je Orjen najkisovita planina Evropa pa jos je i na trsnom delu sa jakim zemljotresima. Sta planisnkog i gorskog javora odvaja je sposobnost da raste kao pionirska vrsta na otvorenom i podnosi jako zracenje. I na to treba voditi racuna, bukva to nemoze pa javor ima prednost u naseljavanju otvorenih prostora.

 

[solecar]

orjen » 02 Dec 2021 21:34[/url]":2p6rspkl]Licno bih preporucio drva koja su znacajni stabilizatori planinskih padina. U Alpima na terenima sa lavinskim i padinskom problematikom ima takozvanih Bannwälder koja osiguraju naselja. U te svrhe se koriste gorski javor i jelka. Naravno da su i ona dobra, sad orah i kesten nisu na isti nacin izlozeni solifludijalnim i gravitacijskim proceima na gornjoj sumskoj granici kao sto su jelke i planinski i gorski javori. Ali svakako imaju dobra svojina. Platane su izrazito nizinska drveca plavinskih podrucja i ekolosko ne spadaju u stabilizatore padinskih reljefa. No najvaznije je imati neki miks raznih drveca koja se ekolosko medusobno dopunavaju. Preporucio bih stanarima da na tom polju budu samoinicijativni koliko mogu. Ima to jednostavnih resenja koja se u Austriji i Svajcarskoj na mnogo problematicnijim mestima rade, pa ima i resenja za to kliziste na Prokopu. Svakako treba zaustaviti ovu gradnju, nema svrhe riskirati sigurnost ni stanara ni stanice.

Kesten i orah sam spomenuo jer ih ima u naselju, a i rastu i na parceli gde su zamislili da grade. Takođe ih viđam i na padini koja se spušta od Hajd parka ka saobraćajnici gde se 34 i 36 odvajaju ka Prokopu. Na toj padini dosta ima i jasenolikog javora, koji ima osobinu da koren tera horizontalno, poput ankera, s tim što zna da pored toga i u plitkom ukopu izbaci gomilu sitnog korenja.

 

[orjen]

Svakako podrucje moze da se napredi sa dodatnim sadnicama. Stanari su svakako u pravu da su planirane gradevinske intervencije jako riskantne. Potrebno je osigurati bezbednost padine pa s time i samog stanicnog objekta.

 

[vucko]

8)

 

[WLABmz]

Kod vlogzille se na poslednjoj reportaži od pre par dana vidi da su radovi na Prokopu skoro potpuno stali. Izgleda da moraju šipovi da se udaraju kod Prokupačke da ne bi krenulo klizište. Od radova koji su trebali da budu gotovi u avgustu, ovo se baš odužilo. Gore na ploči se bukvalno bazen na jednom mestu napravio...

 

[johnny_s]

Radovi su prvo stali jer projekat nije odgovarao stanju na terenu (nije urađena eksproprijacija), pa je bilo potrebno da se pravi potporni zid.
Onda su krenuli da prave zid, pa su našli tunel (za koji je pola Beograda već znalo) i sad mora da se završi nov projekat koji će i to da uključi. Da li će samo da nabiju šipove u liniji u kojoj su krenuli i tako zatvore tunel, ili će da ostave ulaz, videćemo. Bilo bi bolje i zbog nekog budućeg sprovođenja instalacija da ostave ulaz. Kad završe to preprojektovanje (deo drugi), a pod uslovom da ne otkriju Nojevu arku, mogu da završe taj ćošak ploče.

 

[orjen]

Kad smo vec u 1996 radovi na Prokopu, pa su i obisli Vukov spomenik. Iz komemoracije Mrkonjica. Dobar pogled na stare perone i ovim ulazima u podhodnik. Vidi se da je i Nebojsa Covic bio svedok svega, pa je jedan od onih koji su jos tu.

 

[vucko]

https://www.novosti.rs/beograd/vesti/10 ... oe7vakWn1g

 

[orjen]

Zgrade su glomazne i netreba unistavati zelenilo radi takvih objekta. Kinezi dosta rade na padinama (Hongkong ili Chongking). Tako da postoji mogucnost da se valjda i na Prokopu tehnolosko adekvatno uradi. Nasim investitorima jednostavno ne treba verovati, brz novac i koga brige za cetvrt i starosedeoca. Ovo svakako treba zaustaviti. Ima prostora na ploci i maleskom brdu, pa neka tamo investiraju sta hocu. Ako tu padne onda na autoput sto nije isto nego kad ti zgrade zatrpaju zeleznicku stanicu.

 

[Bender Rodriguez]

vucko » Pon Dec 06, 2021 9:30 am[/url]":fw7t1amx]

Sačuvaj me bože.

 

[Дошљак]

И шта их је коштало да ове грдосије праве тик уз аутопут уместо овде изнад станице?

 

[Прле]

orjen » Пон Дец 06, 2021 2:41 pm[/url]":2s5eh8n3]

Ево решења за метро мост преко Саве :mrgreen:

 

[vucko]

Дошљак » 06 Dec 2021 01:37 pm[/url]":3129i3b6]И шта их је коштало да ове грдосије праве тик уз аутопут уместо овде изнад станице?

Plac je bio u javnom vlasništvu u sklopu ŽS Prokop pa je besplatno dat privatniku na osnovu JPP-a za izgradnju stanične zgrade. Inače stanari Prokopa su krenuli sa protestima proteklih dana, a pravi se i udruženje. Blago rečeno su besni na ideju da im se izgrade ta dva solitera.

 

[Пантограф]

Дошљак » 06 Dec 2021 01:37 pm[/url]":1hm66l5j]И шта их је коштало да ове грдосије праве тик уз аутопут уместо овде изнад станице?

Коштало их је паре.

 

[Дошљак]

Истина, заборавио сам да овај простор добијају муфте џабе. Е сад, да ли је плоча железничке станице могла да издржи квадратуру ових солитера равномерно распоређену?

 

[Пантограф]

Па плоча ће да идржи то што је планирано на плочи, а ово је приде.
А бојим се да неће Груја да гради на плочи без овог "додатка"...

 

[Bender Rodriguez]

Umesto debilčine da prave više nebodera po Novom Beogradu, oni ih nabijaju na brda desne obale Save.

Nije dovoljno ako iz kancelarije/stana na NBG imaš pogled na 70% Beograda. Ne. Mora da se posadi na vr' brda, da se vidi ceo. Da se u osobi pravi taj neki lažni osećaj kraljevine nad celim svetom.

 

[Дошљак]

Цела прича о јавно-приватном партнерству за довршетак станице је промашај од самог почетка. Држава је сама могла ту да направи било који објекат за своје потребе на плочи. Па и сама железница је ту могла себи да направи модерну пословну зграду и да се исели из Немањине, а да остало изнајмљује. Могли су ту да направе и модерну болницу за здравод за здравствену заштиту радника железнице. Могло су да направе нову модерну зграду за железничку техничку школу а постојећу код Пионира да продају као плац за станоградњу. Паркинг сервис је могао да направи гаражу. Могли су да направе и спортски терен, нпр. за ФК Железничар који је остао без стадиона због БнВ и да лепо зарађују на изнајмљивању балона као што то ради ФК Синђелић и остали.

 

[solecar]

Od 10 i 20 sptatova na proleće, došlo se do današnjih 14 i 24. Poređenja radi, postojeći soliteri imaju 14 spratova, a "žuta zgrada" , ispred koje planiraju da zidaju, 5 spratova. Ti planirani soliteri su zamišljeni da se grade na samom kraju klizne ravni koja se prostire sve do Užičke i Tolstojeve i svako iole ozbiljnije bušenje može da pokrene padinu, bilo da se rade soliteri, bilo da se radi metro, a onda niko živi ne bi mogao da predvidi kolike bi bile razmere toga. Pogotovu što je ispod naših solitera i samog Prokopa nekoliko izvora podzemne vode, ali i veoma nestabilno i nepovoljno po sastavu tlo do nekih 40 metara u dubinu, gde se nalaze prvi slojevi krečnjaka. A već su prilikom ranijih intervencija, što zbog pucanja cevi, što zbog saniranja rupa, rekli da imamo dobar deo šupljeg tla. I još jedna stvar koju sam zaboravio. Po najnovijem planu je zamišljeno da soliteri imaju i nekoliko podzemnih etaža za garaže, što je prvobitno bilo nedefinisano. Takođe, konstatovali su iz Grada da imamo previše zelenila, jer soliteri, "žuta zgrada", zgrada mesne zajednice i još par dodatnih objekata, zauzimaju svega 11% celokupne površine naselja. Takođe, velikoj većini komšija se ne sviđa to što bi se srušio teren za balote (boćanje), koji je tu od kada je i naselje, 1962. godine. Po tom planu je predvođeno ono proširenje Dragana Mancea na 2+2, sa produženjem Humske ulice preko terena za balote. Naravno, taj dodatni prostor koji bi se dobio time, bio bi iskorišćen za gradnju solitera. Ta kođe, taj produžetak Humeske bi bio oko 10m na najudaljenijem delu, u odnosu na soliter koji je najbliže Dragana Mancea.

 

[WLABmz]

Ако одустане Груја нек направе реплику ГЖС на плочи и сви задовољни. :mrgreen:

П.С. мимо приче о клизишту, чак и да га нема, ове зграде на рендеру делују крајње безукусно...