Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Igor]

Treba opremiti perone postaviti dva koloseka naravno i urediti prateće prostorije.

 

[Pendolino]

mario94 » Sat Oct 23, 2021 10:30 pm[/url]":2t372zns]

solecar » Čet Okt 21, 2021 5:16 pm[/url]":2t372zns]

Bender Rodriguez » 21 Okt 2021 15:31[/url]":2t372zns]Mislim da je vreme da privedemo raspravu kraju i zaključimo da su krivi svi sem projektanata (i naručioca) Čvora i Prokopa.
I pod time mislim na bukvalno sve. Uključujući građane Beograda i Srbije što neće da ih koriste i ne uviđaju njihovu savršenost.
I u slučaju neuspeha Juga, nisu bili krivi projektanti i proizvođač. Nego svet što nije uvideo njegovu lepotu i kvalitet.

Možemo čitav univerzum da okrivimo za postojanje Novog čvora i Prokopa, ali to ne menja činjenicu da su nam neke stanice poluzavršene, da neke izgledaju kao da su preživele apokalipsu, neke kado da su dekor za horor filmove, a neke kao da su usred napuštenih delova grada... O njihovoj (ne)funkcionalnosti, da i ne govorim.

Pa dosta je urađeno i odrađeno zadnjih godina. Kada se završi pruga Bg-NS kompletan Bg čvor će biti obnovljen sa pristojnim brzinama, a na njegovom najgušćem dijelu prema NS i Šidu i odlične brzine 120-160km/h. Kroz koju godinu završiće se i stanica Prokop tj. zgrada stanice, a pretpostavljam da će da se uredi i Karađorđev park i Vukov spomenik u skorije vreme. Glavna stanica nije mogla nikako da opstane, pošto je zamišljeno davno da nestane i u skladu sa tim je pravljen Prokop i novi most, i komplet nova infrastruktura rađena još od 70-ih godina zaobilazila je Glavnu stanicu. Kada se završi Prokop biće to lijepa stanica(mada je meni i sada) reprezentativna i onakva kakvu Beograd zaslužuje, kada doputuje stranac iz Beča da ne doživi šlog kada izađe iz voza, kao što su vjerovatno doživljavali na bivšoj glavnoj koja je ličila na sve osim na Glavnu stanicu jednog glavnog evropskog dvomilonskog grada... Sve ovo izgledalo je nezamislivo i mogli smo da sanjamo prije samo 7-8 godina. Pretpostavljam da će kada se završi Beograd, a praktično će biti gotov na proljeće, krenuti većim intenzitetom obnova pruga dalje u unutrašnjosti Srbije.

U samom čvoru će biti do 100km/h osim od NBG na sever. Pruga preko Ostruznice je katastrofa, npr.
Lepe su ti želje, ali moram da ti ukažem da je maltene sve što je do sada "odrađeno" vrlo polovično, npr. skretnice oko Rakovice ili čitava pruga ka Pančevu.
Zbog toga, vrlo osnovano, sumnjam i u sve nove radove. A ja bi prvi voleo da nisam u pravu.
Videćemo.
Na žalost, sada bi bio pojam da se postigne stanje infrastrukture iz 1988.

 

[Veliki Vracar]

Нажалост, радови поново стоје јер ни нови пројекат ЦИП-а није "предвидео" постојање старих тунела који су се појавили у ископу а виде се на Игоровој слици иза ове машине за шипове.

Извођач је обуставио радове док пројектант не изађе из канцеларије на терен и упозна се са реалном ситуацијом и уради нови пројекат.

 

[Прле]

Туристичка атракција? Може ли се до друге стране аутопута?

 

[milanche]

Kazu da ovaj tunel ide dole do autoputa kod benzinske pumpe. Taman imaju direktnu pesacku vezu. Ebo ovde mogu da stave one cuvene eskalatore tj. pokretne trake i imaju super sa javnim prevozom

 

[Прле]

Пешачка веза св КБЦ практично готова

 

[Дошљак]

Како? Не иде испод аутопута, и опет остаје пешачење узбрдо.

 

[Прле]

Узбрдо може фуникулер. Тј успињача

 

[Дошљак]

Али овај тунел иде отприлике до Стека. Треба да се пређе и аутопут. Лакше је урадити пасарелу од плоче Прокопа до ГАКа и надвожњак Делиградска-Драгана Манцеа.

 

[boca-ica]

Veliki Vracar » 26 Okt 2021 13:18
Нажалост, радови поново стоје јер ни нови пројекат ЦИП-а није "предвидео" постојање старих тунела који су се појавили у ископу а виде се на Игоровој слици иза ове машине за шипове....

:shock:

boca-ica » 07 Mar 2018 16:42[/url]":10gkr1es]Sam-2
+ 1
ja verujem tvojim izvorima baš zato sto su živi akteri :kk:

Ajd ptaj i za ,,zagubljen,, Maleski tunel

Zaboravljeni tunel ispod Maleškog brda
Ispod dela Savskog venca postoji prolaz dugačak 180 metara, ali oba ulaza su zatrpana. Jedan ulaz kod Prokopa, a drugi kod pumpe "Steko".
Tunel su probijali nemački zarobljenici...
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... eskog-brda

milanche » 26 Okt 2021 13:53[/url]":10gkr1es]Kazu da ovaj tunel ide dole do autoputa kod benzinske pumpe. Taman imaju direktnu pesacku vezu. Ebo ovde mogu da stave one cuvene eskalatore tj. pokretne trake i imaju super sa javnim prevozom

 

[kombi]

Na starim slikama prokopa iz 70-ih koje su okačene na prvom peronu jasno se vidi postojanje tunela. Bilo im je ispred nosa.
Dosta je i velike visine, sto se ne bi reklo po ovoj slici.

 

[DzonTravolta]

Zna li se nešto o dimenzijama tunela, ovaj Milančetov predlog godi mojim očima i ušima.

 

[JohnnyLee]

Дошљак » 26 Окт 2021, 16:09[/url]":38trr3w5]Али овај тунел иде отприлике до Стека. Треба да се пређе и аутопут. Лакше је урадити пасарелу од плоче Прокопа до ГАКа и надвожњак Делиградска-Драгана Манцеа.

слажем се. најједноставније је ставити пасарелу директно од плоче до КЦ. био би врло мали успон, скоро и неприметан

 

[DzonTravolta]

DzonTravolta » 29 Okt 2021, 11:07[/url]":2juyul2v]Zna li se nešto o dimenzijama tunela, ovaj Milančetov predlog godi mojim očima i ušima.

Ček bre, ako je ovo istina:

Dugačak je oko 180 metara i širok da mogu da se mimoiđu dva teretna vozila.

Mi zaista imamo rešenje problema pred očima.
Ali, znajući SNS-ovske urbaniste i stručLJake, pribojavam se da će odlučiti da je lakše da se to zatrpa. :bash:

 

[orjen]

Ova javna rasprava je prethodila odluci o premestanju zeleznickog cvora. Idejni autor je najznacajniji zeleznicki inzenjer Jugoslavije projektanta Barske pruge od Bijelog polja do Podgorice, prve metro studije Beograda i tvorca Beogradskog zeleznickog cvora Savo Janjic (1919-2000). Redovni provesor gradevniskog fakulteta, doktorirao je u Ahenu 1955. Radio je do 2000 kada je pomagao na rekonstrukciji zelezncickih mostova nakon NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

– Град Београд је био добио међународни зајам за решавање проблема Београдског железничког чвора. Дирекција ЖТП Београда је била предложила решење познато као „Привремено решење београдског железничког чвора“.

Главне карактеристике „Привременог решења“ су биле: да се нова монтажна станична зграда изгради око 100 м од садашње према Мостару, значи да остане чеона („ћорсокак“), да се смањи број колосека у станици (без гаранције да се неће повећавати), уклањање теретне станице, да се повећа број колосека око Калемегдана, да ранжирна станица буде на Ади Хуји и да то буде решење за следећих 10 до 15 година у току којих би се извршила припрема за трајно решење.

Урбанистички завод Београда је предлог прихватио условно – само ако нема финансијских средстава за потпуно, трајно, решење.

Градска управа, на челу с Бранком Пешићем, је непоколебљиво подржавала то „привремено решење“.

Људи су почели спонтано да критикују „Привремено решење“. Током октобра у новинама су се појављивали чланци о тој теми. Критике „Привременог решења“ су биле све чешће и жешће. Само у Београду. Унутрашњост Србије и Југославије ниje извештаванa о тој јавној расправи у Београду.

Власт је одлучила да покаже како изгледа социјалистичка самоуправна демократија. Социјалистички савез радног народа Југославије (ССРНЈ) је у договру с градском управом Београда у јесен 1968. Године, седницом одржаном 04.11.1968. г. од 19:00 до око 23:00 у Градској скупштини, званично отворио јавну дискусију о предлогу ЖТП Београда под насловом: „Делимична реконструкција главне железничке путничке станице Београд“ /1/ познато као „Привремено решење београдског железничког чвора“.

Основни захтеви и разлози за одбијање „Привременог решења“ су били следећи: станица треба да буде проходна, она треба да буде на главном правцу северозапад-југ, град треба да се ослободи од загађења, ранжирна станица треба да се измести, пруге око града треба да се уклоне, град треба да се спусти на своје реке, обале треба да се уреде за шеталишта, паркове, јавне институције и за стамбене зграде. Београд треба да прогледа. Изванредан јединствени положај Београда би добио пун изражај. Сава би делове града с обе њене стране хармонично повезала, ослободило би се најскупоценије змљиште града за градњу нових објеката: јавних институција и за становање, укупни трошкови би били мањи од трошкова за „привремено решење“ и трошкова „кроз 10-15 година“ за трајно решење. Београд би зрачио својом пуном оригиналном лепотом изузетног велеграда.

Многе архитекте, грађевински и други инжењери, правници, економисти, лекари, уметници, техничари, радници, професори, љубитељи Београда су оштро, јавно, критиковали тај званични предлог. Новине су све објављивале али само у београдским издањима, не и за унутрашњост земље. Без цензуре су објављивале многобројне и разноврсне предлоге за решење, разлоге да се усвоји предлог као и разлоге и доказе да треба да се одбије.

Предлози за одбијање „привременог решења“ су били убедљивији и оправданији. Имали су све више јавних поборника (документација о расправи може сада да се види и преузме са линка /2/).

Отворено писмо Бранку Пешићу/3/ су потписали осам академика САНУ, инжењери, лекари, уметници, професори, техничари, радници. Тражили су да се одбије званични предлог за „Привремено решење београдског железничког чвора“ да би се Београд ослободио железничких окова, да би сишао на реке, да би се дуж обала река направила шеталишта и паркови, и да железничка станица не буде ћорсокак већ проточна на главном правцу сверозапад-југ. Лист „Недељне информативне новине“ – „НИН“ га је објавио у целости /4/.

Резултат те заједничке борбе 1968 г. – 1971. г. /2/-/7/ је било одбијање званичног предлога за „Привремено решење београдског железничког чвора“ и одређивање САНУ да води даље поступак.

Професор Грађевинског факултета Сава Јањић је са својом екипом добио мандат од САНУ да предложи решење. Њихов предлог за решење познат под називом „Прокоп“ је усвојен. Ни после 50 година он још није потпуно остварен! Прошло је 90 година од како је почело да се расправља о решавању београдског железничког чвора!

 

[orjen]

evo i kiss 200

 

[orjen]

Savo Janjic 1984 o BZC

 

[orjen]

Privremeno stajalista Beograd Centar dva perona i cetiri koloseka radilo je od Septembra 1984

 

[orjen]

Nesto iz biografije Save Janjica

 

[Пантограф]

Proslavio se sa podizanjem pruge na 1.000 metara... Pa dakle rešenje ovog velikana čini tu prugu nekonkurentnom, tj. preskupom za teretni saobraćaj. A onda Prokop...

We're standing on the shoulders of giants.

 

[orjen]

Zanimljivo je da je rasprava o novom cvoru krenula 1956 - kada je bio formiran strucnji tim. Posle studija od vise od 20 varijanta su 1968 cetiri najperspektivnije dati SANU na razmatranje. Nadzor u SANU je imao Branko Zezelj a opredelili su se za SAVA D. Tek posle toga je na insistiranje ZTP Beograd razraden jos jedna nova i finalna varijanta po imenu "Prokop". Zanimljivo sto je dosla tek na kraju svih razprava - zadnja na razmatranju i prva koja je izabrana. Analiza iz Godisnjaka Grada Beograda 1978.

 

[Пантограф]

Ništa to meni nije zanimljivo, nego u osnovi izuzetno tužno. Vezali se u čvor, umesto da gradimo što su svi ostali. A železnicu nemamo. A nemamo ni ostalo.

A sad i definitivno otpisali Prokop.

Greška u koracima.

 

[orjen]

Пантограф » 31 Oct 2021 07:24 pm[/url]":1mqqc3er]Proslavio se sa podizanjem pruge na 1.000 metara... Pa dakle rešenje ovog velikana čini tu prugu nekonkurentnom, tj. preskupom za teretni saobraćaj. A onda Prokop...

We're standing on the shoulders of giants.

Predlog koji je mnogo bolji je naravno Moravom pa na Merdare i preko Kosova i Prizrena na Kukes i Drac pa je nizinska i bila bi konkurentna u eksplotaciji. Predlog je inace dao Jovan Cvijic 1912 u Ptermanns Geographische Mitteilungen (Berlin) a pravo na tu varijantu je Srbija dobila na kongresu u Londonu 1912/13. Karta za razmatranja. Imali smo srecu sto je BB tranzverzala vodena kao sto i jeste danas. Simbol je spajanja Srbije i Crne gore, ne prolazi daleko kroz Bosnu, pa ne treba ni traziti koncesiju koriscenje iste. 1991-1995 su pokazali koliko su jugoslavenski zeleznicki projekti propali - BB nije - dokaz da je dalekovidna.

 

[orjen]

Пантограф » 31 Oct 2021 07:43 pm[/url]":3bgub8n1]Ništa to meni nije zanimljivo, nego u osnovi izuzetno tužno. Vezali se u čvor, umesto da gradimo što su svi ostali. A železnicu nemamo. A nemamo ni ostalo.

A sad i definitivno otpisali Prokop.

Greška u koracima.

Ovo su istorjski dokumenti - kome je zanimljivo nek cita. Za druge ne brinem sto nemaju sta da diskutuju sto nisu ni obavesteni.

 

[Пантограф]

Istorija kaže da je to konkretno društvo železnicu - sahranilo (ukopalo). Ostalo su ulepšavanja istorije.

I Veliki Respirator juče reče 'moraćemo da više putujemo vozom a manje automobilom' - čuo u Briselu. A oće to tako, oće... kažeš i - vozi.

Pošto su njegovi otpisali Prokop kao rupu, a ukinuli staru stanicu, videćemo šta spremaju za izbore 2027. Glavnu stanicu ispod Terazija? Taman ima podzemni prolazi...