Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=891651#p891651:3p9bpky3 je napisao(la):
lukakaludjerovic » Sre Okt 20, 2021 4:25 pm[/url]":3p9bpky3]Zamislite samo na sta ce liciti 95-ica i tramvaji kad se bude koristila stanica NBG i kad proradi autobuska. Haos u najavi
Kliknite za proširenje...

Зато је Прокоп то решио врло једноставно:

Нема путника, нема проблема.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=891652#p891652:24nlas99 je napisao(la):
Bender Rodriguez » Sre Okt 20, 2021 4:26 pm[/url]":24nlas99]Nece biti 95ice. Ukinuce se sve kad se izgradi metro.


Salu na stranu, ima oko tog BASa nekih sina i nekih vozila koje idu po njima. Tramvaji se valjda zovu. Problem je samo sto nikad nisu postali popularni koliko 95 jer se nikad vodi dovoljno racuna o njihovom stanju, redu voznje, eksploatacionoj brzini i davanju prvenstva. Ali dakle ima resenja, samo treba GSP i DJP da shvate da nismo vise u 1985.
Kliknite za proširenje...

Metro tuda nece jos 10 godina najmanje. Znajuci nasu vlast to je 20 godina efektivno. Sta cemo do tad? Ko sardine da se vozimo?
 
Dzabe sine i sve sa sadasnjim voznim parkom. Imamo 30 okej tramvaja. Sve ostalo su za muzej. Prvo to mora da se sredi, pa da nesto mozemo da ocekujemo.
 
Ок су трамваји, проблем је што трасом машају центар града и што имају пуно скретања где губе време, па је обично избор људи 95.
 
Tramvajima treba da se ubrzaju (sto znaci ulaganje u vozila ali i infrastrukturu), da se srede (estetski, i da ne smrde), da se modernizuju i remontuju (dakle tehnicki), da se vise popularizuju u javnosti i da se smisleno siri njihova mreza.

Sto se broja vozila tice, nisu samo CAFovi u solidnom stanju, ima i Divaga (Svajcaraca) koji su odlicno ocuvani. Problem je u broju vozaca, kojih je zadnjih 5 godina strasno malo. Kao i u tome sto G(r)ad uporno minira trase tramvaja jer u zadnjih 5 godina 1/3 tram linija je uvek van funkcije. Npr kao sad zbog kriminala i sramote sa crpnom stanicom na Savskom trgu.

30 CAFova, 30-40 remontovanih Katica (ostatak kanibalizovati i otpisati), Divaga koliko god moze (ne znam im broj) a za koju godinu da se pazari i nesto novo. To je oko 100 do 150 tramvaja. Dovoljno za Beograd u narednih 15 godina.

No dobro to je vec druga tema. Poenta je da 95 ne mora da bude konkurencija tramvajima, kada bi se isti sredili i poboljsali kao podsistem. I sirili tamo gde su i zamisljeni i imaju smisla.
 
95-ica ima veliku prednost, a to je da na toj liniji gotovo uvek ide Solaris ili neki drugi niskopodni autobus. Od tramvaja jedino su CAF niskopodni, svi ostali imaju po 3 stepenika. U te ostale se stariji ljudi jedva popnu, a da ne pricam da je nepokretnima nemoguce koriscenje istih. SVI tramvaji i autobusi, ali SVI koji idu na ovako bitnim trasama, moraju biti niskopodni. Ne moze se nesto puno modernizovati tramvaj star preko 40 godina (kat) i preko 60 godina (svajcarci).
 
Ваљда ће купити неко нове трамваје? Ако могу онолике паре да се улажу у друге ствари, основни ред би био да сњ купи удобан трамвај, а и пруга да се обнови.

Увек се тражи нека препрека да се одустане
 
95 има предност што иде преко Бранковог моста право у центар. Док трађвај 7 стигне до Немањине, 95 је већ код Џорџа Вашингтона. Опет, има и путника који иду и ка Звездари или Вождовцу, тј. Славији па ће им 7 и 9 одговарати.
 
Суштина је да треба задржати обе линије. Ништа не треба укидати. Свака од тих линија има своју оправдану сврху.

Станица Нови Београд има одличан положај и огроман потенцијал, а може и да се шири по потреби са циљем да се повећа њен капацитет. Све то мора да испрати додавање нових линија ГСП-а.

Са друге стране, Прокоп то нема и питање је колико је потребно уложити и како извести довођење толиких линија јавног саобраћаја на то место, имајући у виду његов положај и трасе кретања људи. У једном од претходних постова је наведена цена изградње метроа, а који би помогао да та станица постане посећенија.

Оно што је заједничка мана Прокопа и Новог Београда је чињеница да путник не може пешке да досегне град одатле, као што је могао са станице Београд и као што може са сваке главне жел. станице у Европи (можда једино не са Berlin HBF јер је и он мало даље од центра збивања, али има трамвај, ес-бан, аутобус, а ваљда је до сада готова и линија метроа). Обе станице захтевају превозно средство да би се путник домогао града, с тим што НБГ има далеко бољу повезаност од станице Београд Центар.
 
По изградњи метроа неће бити нових аутобуских линија, већ можемо очекивати скраћивња и укидања.
Евентуално ће бити нових линија трамваја када се прошири мрежа по НБГ.
 
Metro nije baš jeftin za održavanje, zato mislim da će biti velikog skraćivanja linija, pogotovu 95 i 23 koje se poklapaju trasom metroa. Verujem da će zbog metroa subvencije GSP-u biti znatno smanjene.
 
Nije ni mnogo skup za održavanje, retki u Evropi ne podmiruju operativne troškove. Doduše, ovaj naš će možda biti među tim koji ih ne podmiruju, zbog malog broja putnika. Kapitalne troškove ne pokriva nijedan osim Pekinga, Šangaja, Hongkonga i Nju Delhija, ali to će Srbija da otplaćuje, a ne Beograd. 95 za blokove ostaje sve do treće linije, dakle zauvek. A moraće još neka linija za novi BAS i ž. st. NB, i to uskoro.

Biće to jedan efikasan i nadasve jeftin grad...
 
Prokop

miloš vasić
Ili bi bolje bilo da ovo nazovem "Uloga Prokopa u istoriji moje porodice"? Malo je predugačko za naslov...

No, dakle: u ž. stanici Prokop mogli su da uživaju samo Aca Vučić, Zorannah i ekipa, onomad kad su je okrečili. Mrka nije uživao, kao ni Teofil Pančić, koji je tamo sam kao ćuk čekao neki voz za Novi Sad. Još manje je uživao naš drug Lino Veljak, koga je jedne godine iskrcalo tamo nakon odiseje po Madžarskoj i Bačkoj, kasno noću, pa se ublatnjavio dok nije našao puta do prve normalne ulice; jedva smo ga našli i bez mobilne telefonije koje tada još nije bilo; našao čovek neki trolejbus, pa posle telefonsku govornicu.

Dakle, opet: moja porodica je u srećnom trenutku mojega rođenja lepo živela na vrhu lepe stare kuće, na ćošku Čika Ljubine i Zmaj Jovine. Imali su lepu bogatašku garsonjeru navrh zgrade, "je*******arnik" kako je to zvao tata, od jedno osamdesetak kvadrata i terasom od stotinak sa koje se lepo videla ona staklena vatrogasna osmatračnica navrh Kapetan Mišinog zdanja (to mi je jedna od prvih uspomena iz detinjstva, a mnogo godina kasnije odigraće važniju ulogu, ali to je druga i duža priča...). Garsonjera je bila baš prava: ogromno kupatilo sa bideom (a?), kamin u koji je mogao da stane pisaći sto, parketi, pločice, parno grejanje; sve. A onda moji roditelji odluče da to vrate državi, ne čekajući restituciju do koje bi bili već pomrli, a ni naslednika nije bilo, osim dve preslatke bakice koje sam obožavao i s kojima su moji bili u najboljim odnosima (teka Ruža i teka Jelka, molim da se zapamti).

Dobiju moji stančinu u Savskoj (Štrosmajerovoj), odmah preko puta pošte broj dva, a pored hotela pošta, iznad magacina Srboleka: jedno 200 kvadrata, ali sa jednom sobom koju je urnisala neka granata iz oktobra 1944. Moj tata je to rekonstruisao (sećam se da sam vadio iz zidova kuglice od šrapnela), imao je zlatne ruke, pa su primili kao podstanara jako mladog i jako dobrog poručnika Ozne, Slovenca. Taj Acika, kao sam ga zvao, 1991. završio je kao ministar slovenačke vlade, ali i to je druga priča.

Meni je tamo bilo divno: ogroman stan, svako svoju sobu, preko puta željeznička stanica. Mi klinci iz kraja provodili smo slobodno vreme njuškajući po okolnim zgradama (kroz podrumski prozor ulazili smo u današnji Geozavod; fascinantan provod na koji me je kasnije podsetila knjiga Pacolovac Aleksandra Grina), ali i po željezničkoj stanici. Uskoro smo poznavali sve mašinovođe onih malih parnih manevarki i vozali se s njima do Topčidera, Jajinaca, čak do Lapova. Naravno da smo se vraćali kući čađavi i umašćeni od tih lokomotiva, pa su nas majke lemale kao volove u kupusu. Druga zabava bile su narodne proslave na trgu ispred stanice i dočeci maršala Tita, koji je tada putovao uglavnom Plavim vozom. Držali smo i pse i uopšte smo se divno provodili dok mama nije odlučila da je dosta toga bilo i krenula da menja stan.

Kada sam ih mnogo kasnije upitao šta im bi da tu gospodsku garsonjeru zamene za Savsku ulicu, mama mi je skrušeno priznala da su to uradili verujući komunističkom obećanju da će koliko za godinu-dve glavnu željezničku stanicu preseliti u Prokop; to je bila 1949. godina, ako se ne varam. Priča je, dakle, malo duža nego što se priča. Kada su shvatili da to neće biti za godinu-dve (a evo nisu dočekali, kao što ni ja neću), zamenili su tu gajbetinu za duplo manju na Zvezdari, gde se, evo, i ovi redovi ispisuju. Bilo je to 1953. I bilo je to dobro delo, jer su u sadašnjem stanu na Zvezdari živele dve porodice sustanara koje su se onda razbaškarile u našem bivšem stanu u Savskoj, presrećne. Sve je dobro što se dobro svrši. Da su komunisti odmah preselili ž. stanicu u Prokop, bilo bi i bolje: mi bismo bili ostali u Savskoj, otkupili 200 kvadrata za smešne pare i molim.

Osim što sam zahvaljujući Prokopu dopao Zvezdare i zelenila, imao sam i drugih doživljaja. Kao prvo, Prokop mi je sredinom šezdesetih ostao u jako lošoj uspomeni: bila je to prava Jatagan-mala, kartonska favela da vas dobri Boga sačuva. U to vreme zanimao sam se sa jednom devojkom iz onih solitera preko puta Muzeja 25. maj, pa mi je bilo zgodno da prečicom kroz Prokop stignem do Ustaničke, preko Franše d’Eperea (tamo je sada auto-put). Jedne noći su me pojurili tamošnji klinci od 13-14 godina (ti su najgori!) i jedva sam pretekao zbog brzih nogu. Od tada u Prokop nisam zakoračio; ne sećam se da sam se ikada tako prepao (a naprepadao sam se onoliko u životu, hvala lepo!) – i to s razlogom; ne znate vi njih.

Mnogo kasnije, sredinom strašnih devedesetih, onaj voz iz Budimpešte iz nekog razloga stajao je baš u Prokopu. Ja sam uvek silazio na stanici Novi Beograd, da mi se ne desi ono što se desilo Teofilu i Linu. Ko jednom upozna Prokop, neće više tamo. Ima takvih ukletih i zlosrećnih mesta, pa ih vi krečite i otvarajte do mile volje; i Sloba je to radio, pa gde je? Dok ne naprave sve prilazne puteve (i sa auto-puta, molim!), dok ne sazidaju ostatak stanice i dok ne oteraju ljude tamo da putuju, što ne znam hoću li dočekati (čekam od 1949) – ništa od toga. Željeznica je suviše ozbiljna stvar za ovakve zaje*******ancije – da prostite.
Kliknite za proširenje...

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1366196

Из текста видимо да су на станици раније стајали возови, давно пре њеног отварања. Исто тако видимо да су путници увек излазили на станици Нови Београд, како би избегли трагање за излазом и дуго путовање до града.
 
Ni lopata jos nije zabodena a neki vec znaju kako ce izgledati Beograd i prevoz za 10 godina...
 
Nije to neka mudrost, može da se napravi nekoliko scenarija, a najlošiji, za slučaj besparice, podrazumeva postsovjetski scenario za gradove sa neuspelim metro linijama: masovan prelazak na 'maršrutke', tj. na kombije. Ako bude para, biće gradskih autobusa. Uz, naravno, neizbežnu ekstremnu automobilizaciju u svakom slučaju.

Viđeno je sve to već po svetu.
 
Uh, gde marsutke, to kad vidim jezim se.
Korak unazad u evoluciji javnog prevoza.
Srecom, mislim da su male sanse da se sve sroza toliko da ta varijanta postane neophodna. Bice funkcionalnog prevoza u BG i posle metroa, sta god neki forumasi pisali.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=891771#p891771:l9xgkkd0 je napisao(la):
Пантограф » Sre Okt 20, 2021 8:50 pm[/url]":l9xgkkd0]Nije to neka mudrost, može da se napravi nekoliko scenarija, a najlošiji, za slučaj besparice, podrazumeva postsovjetski scenario za gradove sa neuspelim metro linijama: masovan prelazak na 'maršrutke', tj. na kombije. Ako bude para, biće gradskih autobusa. Uz, naravno, neizbežnu ekstremnu automobilizaciju u svakom slučaju.

Viđeno je sve to već po svetu.
Kliknite za proširenje...

То постоји у легализованим и полудивљим деловима Београда, где аутобус не може да прође.

Занимљиво је и то да сам упознао људе који подржавају овако нешто и истичу турске "долмоше" као решење које треба применити овде.
 
Bio je par godina i geknuo. Fala bogu.

Inace i turski Dolmusi su institucije u poredjenju sa Marsutkama. Sve je bolje od Marsutki (u izvornom znacenju i obliku)
 
Кад смо већ код тога, Прокоп има минибус линију, коју никада нисам видео на окретници, а не знам ни где вози. Замислите сад воз од 7-8 вагона, који довезе 200 људи и сачека их возило јавног превоза на линији 34.
 
Ma ok je minibus kao specijalizovana linija, kao ekspres linija i slicno. Ali ono kad vidim gradove u kojima minibus menja celokupan gradski prevoz bude mi muka.
 
Специјализована линија до аеродрома.

Железничка станица је нешто друго. Дође воз из Бара ујутру, заједно са њим нека на Прокоп дође и неки Беовоз. И сад тих 150 људи нпр. изађе на плочу и тамо их сачека минибус.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh