Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Пантограф]

Vukov spomenik nije stajalište, nego stanica :wink:

 

[orjen]

Proverite samo koliko puta je Minhenski Hauptbahnhof transformisan do 1914 pa ce biti jasnije.

 

[Пантограф]

orjen » 02 Oct 2021 04:32 pm[/url]":2r01i7vo]1874 Srbija nije bila slobona a kamoli da je postojala industrijalizacija ili struka transportnih delatnosti. Transformacija stanica je zavrsena kada je translocirana, ranije nije nista radena i s time je tehnolosko preslikana s perioda kada je radena - u drustvu gde nije ni postojala dnevna stampa (Politika 1904).

Prouči ti to malo bolje, Srbija je 1884. bila Kraljevina, 20 i neka suverena država na svetu.

 

[orjen]

Dobro, i sta sad, dobila je suvernost i imala je baz inzenjera i planirali su stanicu Beograd za 1000 godina?

 

[Пантограф]

Kako god da su planirali, dobro su planirali, za razliku od raspale kvazielite SR Srbije u jeku obračuna sa 'tehnomenadžerima' (dakle, sa sposobnim ljudima) i u vreme dok su se krale bebe iz porodilišta sirotinji. I vodovod nam je iz 1892. i radi odlično (Nemac iz Manhajma projektovao). Obrenovići su majka.

Ajde, prouči ti tu skorašnju prošlost malo bolje.

 

[WLABmz]

Пантограф » Sub Okt 02, 2021 5:33 pm[/url]":2s0h3rsa]Vukov spomenik nije stajalište, nego stanica :wink:

Imaš li negde podatak o tome kako se vodi? Ja sam bio ubeđen da je stajalište jer je na otvorenoj pruzi bez dodatnih koloseka i bez kolosečnih veza. No, činjenica je da ima otpravnika.

 

[Пантограф]

Ma znam da se vodi kao stanica, čitao sam negde. Valjda što je složen objekat, ispod zemlje, bemliga.

 

[orjen]

Nisu bolje planirali od zel stanice u Berlinu, Becu, Minhenu ili Stutgartu. Berlin dobio HBF 2006, Bec 2014, Stutgart ce ga dobiti kao potpuno rekonstrukisanog 2029 kada ce i Minhen HBF biti potpuno transformisan. Minhen HBF se sada peti put transformisa, samo jednom zbog ratnog razaranja i drugi put posle 1945. Svuda je isti razlog zbog tehnoloske i usluzne transformacije.

 

[Igor]

Offtopic obrisan.

 

[overdrive]

HBF у Берлину је направљен јер је град дуго био подељен. Источни и Западни Берлин су имали сваки своју главну станицу и низ других станица, а када је дошло стварања јединственог града, појавила се потреба за новом станицом. Чак ни то решење није најсрећније.

 

[Nikola NS]

solecar » Суб Окт 02, 2021 4:12 pm[/url]":17bzpm5m]Svaka stanica bi bila na pogrešnom mestu, izuzev Vukovog spomenika, da je ne opslužuje daleko bolji prevoz nego što je slučaj sa Prokopom i Zemun poljem. Te dve stanice imaju najgoru povezanost sa gradskim prevozom, pa shodno tome i ne čudi što imaju najmanji protok putnika. Ovo je podsećanje na onu studiju koju je neko kačio ovde, a koju negira velika većina forumaša.

A можда је разлог што нема довољно добар превоз управо њена локација? Да је изграђена, на пример, уз сам аутопут или уз Булевар кнеза Александра Карађорђевића, била би покривена већ постојећим линијама градског превоза које не би морале да се преусмеравају само да би покриле и Прокоп. Такве су ГЖС и Нови Београд, поред њих пролазе линије које би туда пролазиле и да нема железнице. Замисли да треба да се промени траса 17 или 18 само да би се покрио Прокоп. Вероватно би дошло до побуне. А без линија са јаким тактом Прокоп је лоше повезан.

Апсурд је да је мени је са Бановог брда Прокоп ваздушном линијом најближа станица, али џаба кад није никако повезана градским превозом. До Новог Београда има 4-5 станица трамвајем, до ГЖС је било нешто више станица такође трамвајем или аутобусом. Прокоп је за читав правац од Чукаричке падине до Петловог брда могао бити лако доступан метроом, искористио би своју предност да дође до Прокоп краћом трасом од надземних линија.

WLABmz » Суб Окт 02, 2021 5:31 pm[/url]":17bzpm5m]

overdrive » Sub Okt 02, 2021 3:54 pm[/url]":17bzpm5m]Већу шансу има Вуков споменик него ово.

Vračarski tunel je van glavne ose sever-jug, tako da na stajalištu Vukov spomenik staju samo BG voz i vozovi za Vršac. Potencijalno, ako budu ponovo uvedeni, stajaće vozovi za Zrenjanin/Kikindu i Rumuniju. I to je ceo potencijal tog stajališta.

Какве везе има да ли је на главној оси или ван ње? Три крака су повезана у свим правцима и смеровима. Нико не брани да се уведу возови из Новог Сада, Шида, Ваљева, Ниш итд. до Крњаче или Панчева. Макар они возови на којима возе путничка кола са високим улазом док се не спусте перони. Али очигледно да људи у Србија возу размишљају као и ти.

 

[orjen]

podrucje danasnjeg Prokopa april 17 1944

 

[orjen]

Poucni hidroloski snimak usce Save u Dunav od 17 April 1944; velike poplave na Savi i Dunavu, celo Veliko ratno ostrvo je pod vodom, podrucja danasnnje Palate Srbije pod vodom, delovi Zeleznicke stanice Beograd pod vodom (narocito oko Locionice i oko 30-40 m od Savske obale), zeleznicki most do danasnjeg kongresnog centra Sava pod vodom.

A neke tvrde da se sa melioraciom radenom 1884 obezbedila Zeleznicka Stanica Beograd, bas i nije i ovaj snimak pokazuje da je predeo 60 godina posle izgradnje bio jedva odbranjen i u stalnoj opasnosti od poplava.

Sever je ucrtan stelicom prema Dunavu.

 

[orjen]

Priobalje Save, uz ovakvi vodostaj ni elektrifikacija ni elektrotehnicka postrojena nisu obezbedeni i samim tim nema nikakve argumente da je lokacije bila obezbedena ili u bilo kom smislu dobra birana. dobro se vidi da su sva zeleznicka postrojenja same stanice sto vise bile udaljene od priobalja i da je sam prostor bare Venecije bio disfunkcionalan za svaki ozbilni zeleznicki rad. Zato stanica i nije nikad dozivela prosirenja prema obali i potencijalno korisni prostor bio sveden na onaj predeo udaljen od obale. Ako je ovo pravovremeno resenje, neka se objasni.

 

[overdrive]

Ако је све то тако, како ће онда "нови центар Београда" да се одбрани од поплава и набујале воде? Како ће да се обезбеде темељи, гараже, електричне, телефонске и др. подстанице за то насеље, ако није могло да се обезбеди за жел. станицу и колосеке?

Да ли је данашњи Сава центар препуштен набујалим рекама или је проблем тога решен?

 

[orjen]

Videli smo kako je sve dubinsko iskopano i nanesen novi sloj. Za temelje je radena hidroizolazicja. Nesumnjivo je podignut teren nasipom. Opet nije Sava za potcenjivanje, ona je hidroloski kolektor celokupnog Dinarskog sistema od Julijskih Alpa do Prokletija. Jedino je sliv Drine osiguran, Bosna, Kupa, Sana, Una i Vrbas nisu.

 

[overdrive]

Хајде сада да говоримо простијим језиком: Да ли то значи да ће и БНВ једног дана да буде потопљен, заједно са планираном подземном железницом или неће?

Када смо већ код бара и мочвара, Нови Београд је настао у Бежанијској бари, па ето тамо нема више воде. Мислим да је све у томе колико је ко спреман да уложи и да се потруди да нешто буде урађено како треба. Толики градови су на рекама и успевају да опстану.

Што се тиче самог чвора и станице Београд центар, мислим да је она могла да буде на неком другом месту или да је уопште нема, а да улогу главне железничке станице преузме станица Нови Београд, наравно са проширењима и побољшањима.

 

[orjen]

Najveci vodostaj na Savi u Beogradu 2006 75,66 m, vodostaj za vreme poplava Save u Beogradu 2014 74,11 m, nivo BNV 76 m-
Kad Sava naraste na nivo 74,5 m potrebna je aktivna odbrana od poplava (vojska, vatrogasci, centri za vanredne situacije).

2014 je nivo Save ostao za dlaku ispod lestvice za odbranu od poplava za 30 cm, 2006 je nizi deo danasnjeg BNV bio pod vodom i delimicno bi ugrozio BNV.

 

[solecar]

Nikola NS » 02 Okt 2021 18:39[/url]":34g7js7s]

solecar » Суб Окт 02, 2021 4:12 pm[/url]":34g7js7s]Svaka stanica bi bila na pogrešnom mestu, izuzev Vukovog spomenika, da je ne opslužuje daleko bolji prevoz nego što je slučaj sa Prokopom i Zemun poljem. Te dve stanice imaju najgoru povezanost sa gradskim prevozom, pa shodno tome i ne čudi što imaju najmanji protok putnika. Ovo je podsećanje na onu studiju koju je neko kačio ovde, a koju negira velika većina forumaša.

A можда је разлог што нема довољно добар превоз управо њена локација?

Jel ti to hoćeš da kažeš da je "Karađorđev park" na najboljoj lokaciji, a "Prokop" uz "Zemun polje" i "Rakovicu" najlošije pozicioniran, jer ih opslužuju svega po dve linije?

Nikola NS » 02 Okt 2021 18:39[/url]":34g7js7s]Да је изграђена, на пример, уз сам аутопут или уз Булевар кнеза Александра Карађорђевића, била би покривена већ постојећим линијама градског превоза које не би морале да се преусмеравају само да би покриле и Прокоп. Такве су ГЖС и Нови Београд, поред њих пролазе линије које би туда пролазиле и да нема железнице. Замисли да треба да се промени траса 17 или 18 само да би се покрио Прокоп. Вероватно би дошло до побуне. А без линија са јаким тактом Прокоп је лоше повезан.

A zamisli tek da se linije preusmere da se okreću oko TC Galerija, šta bi to tek izazvalo.

Nikola NS » 02 Okt 2021 18:39[/url]":34g7js7s]Апсурд је да је мени је са Бановог брда Прокоп ваздушном линијом најближа станица, али џаба кад није никако повезана градским превозом. До Новог Београда има 4-5 станица трамвајем, до ГЖС је било нешто више станица такође трамвајем или аутобусом. Прокоп је за читав правац од Чукаричке падине до Петловог брда могао бити лако доступан метроом, искористио би своју предност да дође до Прокоп краћом трасом од надземних линија.

Ja i dalje podržavam Karlov predlog za preusmerenje linije 51 preko Prokopa, Autokomande i Bul. oslobođenja do Slavije, jer smatram da je to dobar predlog. Čak sam i nadležnima slao ovaj predlog, uz još neke, ali je samo predlog za 34 usvojen. Može da piše i misli ko šta hoće, da se slaže samnom ili ne, ali za razliku od svih njih, ja sam barem uputio konkretne predloge. Isto kao što sam uputio konkretne primedbe na predlog reorganizacije trolejbuskog podsistema, kao i šinskog podsistema, umesto da ovde na forumu držim pridike u prazno kako ništa ne valja što drugi predlože i kako živimo u oblacima sa svojim maštarijama, odvojeni od realnosti. To ne znači da nikada nisam nešto od pomenutog rekao na forumu. Da sam imao malo više vremena, verovatnoi bih stigao i konkretan predlog sa trolejbuskom mapom, koju sam kačio ovde, prosledio nadležnima, kao što sam to uradio u slučaju tramvaja. Ti predlozi su uključivali i nove linije koje bi opsluživale Prokop.

 

[orjen]

Za BNV je radeno priobalno utvrdivanje od Brankovog mosta do Starog zeleznickog mosta.

 

[Дошљак]

Прокоп да је урађен само 400 метара западније, да скретнице почну одмах по преласку новог моста и да је плоча скроз до булевара Војводе Путника да се са његовог тротоара одмах приступа станици, ситуација би била неупоредиво боља. То је по мени највећа мана.

 

[overdrive]

orjen » Sub Okt 02, 2021 8:55 pm[/url]":2hl36m6n]Za BNV je radeno priobalno utvrdivanje od Brankovog mosta do Starog zeleznickog mosta.

Исто то или још боље је могло да се уради и за време постојања железничке станице. Да ли бисмо и након тога причали како је то бара, односно мочвара и да све мора да се премести тамо где је сада Прокоп?

 

[overdrive]

Дошљак » Sub Okt 02, 2021 10:52 pm[/url]":2i396gyi]Прокоп да је урађен само 400 метара западније, да скретнице почну одмах по преласку новог моста и да је плоча скроз до булевара Војводе Путника да се са његовог тротоара одмах приступа станици, ситуација би била неупоредиво боља. То је по мени највећа мана.

Најбоље би било, ако већ мора да се угаси жел. ст. Београд, да Прокопа нема, a да улогу главне станице преузме жел. ст. Нови Београд. На месту станице Београд центар евентуално би могла да буде нека станица градске железнице мањег капацитета и то је све.

 

[Дошљак]

Када би и станица НБГ имала јачу везу са центром града, то би било ок. Мада у суштини ће НБГ и бити главна када возови за југ буду кретали из Земуна што је парадокс.

 

[orjen]

overdrive » 02 Oct 2021 11:59 pm[/url]":1z88m2r6]

orjen » Sub Okt 02, 2021 8:55 pm[/url]":1z88m2r6]Za BNV je radeno priobalno utvrdivanje od Brankovog mosta do Starog zeleznickog mosta.

Исто то или још боље је могло да се уради и за време постојања железничке станице. Да ли бисмо и након тога причали како је то бара, односно мочвара и да све мора да се премести тамо где је сада Прокоп?

Nikad glupljeg predloga, problem visokog vodostaja je jedan problem koji uzrokuje durgi sto je povezan sa geoloskom karakteristikom, koji je formiran radom i talozivanjem reke kroz milenijume. Ko je ikad imao priliku da ulai i izlazi iz zeleznicke stanice Beograd je svakako primetio da je dozvoljena brzina bila ne visa od 10 km/h, a ko razume razliku izmedu visokogradnje i niskogradnje na glinovitoj podlozi zna da oni prvi imaju temelje u dubini a ona zadnje ne.

Zemljiste u Venecijsko bari je glinovita i mocvarna sto znaci da nema absortivna svojstva a slegne se kad na nju stavis neki predmet bez temelja. Sada - zbog toga je podloga detrimentalna za postavljena sinskih sistema kao sto se primecuje u drugim mocvarnim predelima Vojvodine gde su dozvoljene brzine 30 km/h. Sto BNV u i Novom Beogradu nije toliki problem sto je kod tih zgrada temelj postavljen u dubini i imaju hidroizolaciju, kod pruge se i ne prave dubinske temelje i hidroizolacija. a glinovita podloga se ispod tih vremenom deformise sto je substrat vezan a nema supljina da ispravi osovinski pritisak. Sto mislis da se pruge stavlaju na sljunak koji je nepovezivan substrat, zobg supljina izmedu kamenja koji nedopusta bilo koje sleganje podloge. Geologija i hidrologija odreduju sta je gde povoljno graditi, a pruga ne ide na glinu ako nije pravljena na vijaduktu koji je vec visokogradnja i ima dubinske temelje. Samo proveri vijadukt u Cortanovci ili vijadukte u kini preko mocvarnih predela Chang Jianga i Hwang Hea. Nije to radeno bez razloga. Sada, dali bi to bila najracionalna ideja da se pruga stavlja na vijadukt sa dubokim temeljima u Savskom amfiteatru?