Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Bender Rodriguez]

Bogte na kraju će Prokop da ispadne savršenstvo bez mane, čak i po lokaciji.
Šteta samo što i narod tako ne misli i ne koristi ga.

 

[Дошљак]

Лепо рече овај господин Милошевић, сад је град на потезу да среди друмске саобраћајнице.

 

[orjen]

solecar » 01 Oct 2021 10:12 pm[/url]":1y4okyai]GŽS se nalazila na mestu ukrštanja velikog broja linija gradskog prevoza i BAS - a, na početku šireg centra grada, i zatoi je bila tako puno korišćena. A Prokop je opslužen dvema linijama koje saobraćaju u proseku na 33 minuta. Inače, Google upravo prostor Prokopa ima označen kao geografski centar.

Kad je stanica Beograd gradena nije bilo nista oko nje, pa se narednih 100 godina tuda saobracaj usmerio. Hajde da vidimo sta ce za 100 godina prolaziti u Prokopu.

 

[solecar]

Bender Rodriguez » 01 Okt 2021 23:21[/url]":2vkjvzzv]Bogte na kraju će Prokop da ispadne savršenstvo bez mane, čak i po lokaciji.
Šteta samo što i narod tako ne misli i ne koristi ga.

Pa evo i nakon ukidanja GŽS i preselenja linija u Kravcovu, nestadoše gužve oko GŽS i preseliše se u Kravcovu.

 

[Bender Rodriguez]

Ma mislim na ove bajke po kojima ispada da je i GŽS bila smeće a Prokop je savršenstvo bez mane i biće centar galsaksije u narednim decenijama. Ja razumem da je ovo tema o njemu, pa je realno očekivati razne pohvale i divljenja. Ali ovo već prelazi u ludilo.

 

[Дошљак]

Далеко је од савршенства, али је сад након гашења старог чвора потпуно преузела функцију главне станице.

 

[spatiotecte]

Broj putnika će odrediti da li je Prokop glavna ili ne.

 

[solecar]

Bender Rodriguez » 02 Okt 2021 00:13[/url]":2rf0z91e]Ma mislim na ove bajke po kojima ispada da je i GŽS bila smeće a Prokop je savršenstvo bez mane i biće centar galsaksije u narednim decenijama. Ja razumem da je ovo tema o njemu, pa je realno očekivati razne pohvale i divljenja. Ali ovo već prelazi u ludilo.

Nisam ja ni mislio na bajke, nego na to da kako ti je povezan neki deo sa gradskim prevozom, takva mu i sudbina. Pogotovu ako nema ništa specijalno što može da se vidi ili ako to isto postoji na još nekom mestu.

spatiotecte » 02 Okt 2021 00:43[/url]":2rf0z91e]Broj putnika će odrediti da li je Prokop glavna ili ne.

Povezanost sa gradskim prevozom će odrediti.

 

[johnny_s]

orjen » 01 Oct 2021 09:54 pm[/url]":502etq9f]treba ce jos 25 miliona za stanicnu zgradu ispod ploce

Je l' ovo na levoj slici drugi kraj onog tunela o kom se pisalo ovde ranije?

 

[Дошљак]

spatiotecte » Пет Окт 01, 2021 11:43 pm[/url]":2wut39v7]Broj putnika će odrediti da li je Prokop glavna ili ne.

Ред вожње, тј. број возова одређује која је станица главна. На граду је да путницима обезбеди адекватну везу јавним превозом.

 

[Пантограф]

Što je u slučaju Prokopa nemoguće. Ne znam kako to ne možete da shvatite, bemmumiša.

 

[orjen]

Odredice kapacitet i tehnoloska opremljenost stanice sa brojem zeleznickog osoblja. Na NBG je predvideno 5 radnika u tri smene u kucici koja nece imati veceg prostora od zeleznicke stanice Putinici. Svi ostali ce naci radno mesto na Prokopu.

 

[Пантограф]

A, pa jasno, železničko osoblje će da puni vozove...

 

[Дошљак]

За сад кључни проблем Прокопа повезаност са јавним превозом и сав фокус треба да буде на томе.

 

[WLABmz]

Je l' ovo na levoj slici drugi kraj onog tunela o kom se pisalo ovde ranije?

Jeste, to su pronašli prilikom izgradnje i zatrpali.

 

[Дошљак]

Спомињао је и Влогзила те тунеле. А чини ми се да се водила лепа дискусија о њима пре једно годину дана на овој теми.

 

[orjen]

Пантограф » 02 Oct 2021 09:02 am[/url]":1xda35q7]A, pa jasno, železničko osoblje će da puni vozove...

Hoce, sto zeleznica pripada usluznoj delatnost, i sto ce Prokop imati raznovrsnije i atraktivnije usluge - restorani, liftofi, retail, informacije, obezbedenje, mejacice, parkiralista, restroom, displeje, vremensku zastitu

 

[Bender Rodriguez]

Ali retail i restroom...

Što nisi lepo sve pojmove ispisao na engleskom pa da se do kraja napraviš englez.
A Prokop mislim da će biti popularan kao nova GŽS taman koliko je i Savski trg postao popularan kao ''novi centar grada''.

 

[Pendolino]

Prokop je projektovan kao hub za daljinske vozove. Čitava njegova logika je da obezbedi komfor takvim putnicima
Proteklih godina se mnogo toga promenilo. Mnogo saobraćaja je preuzeo vazdušni i ne treba maštati o povratku takvih linija.
U unutrašnjem saobraćaju preovladavaju putnici koji dolaze u gradove na dan sa malo prtljaga. Njima je bitno da stignu što bliže odredištu ili da imaju što bolju vezu sa gradskim prevozom.
Mislim da je njima NBG mnogo atraktivnoji.

 

[orjen]

Bender Rodriguez » 02 Oct 2021 11:05 am[/url]":1x13k3z8]Ali retail i restroom...

Što nisi lepo sve pojmove ispisao na engleskom pa da se do kraja napraviš englez.
A Prokop mislim da će biti popularan kao nova GŽS taman koliko je i Savski trg postao popularan kao ''novi centar grada''.

Pa jesam, informacija, displey, lift su engleski a cak i BE, sto restroom vec i nije sto je AE, a center kako vec pise na stanici je BE, da je Prokop downtown bio bi AE

 

[Bender Rodriguez]

Pa treba da prebaciš celokupan post na engleski, kažem ti, budi englez do kraja. Prebaci i i ostatak na engleski, šta će ti ovo ''obezbeđenje'', ''menjačnice'', ''parkirališta''... bolje securitah, exchange office, parking lots... Ovako zvučiš kao neki moderni srednjoškolci što ne znaju ni engleski ni srpski, nego brljaju ta dva kad god ne znaju adekvatnu reč.

 

[WLABmz]

Pendolino » Sub Okt 02, 2021 12:18 pm[/url]":4hvgqaer]Prokop je projektovan kao hub za daljinske vozove. Čitava njegova logika je da obezbedi komfor takvim putnicima
Proteklih godina se mnogo toga promenilo. Mnogo saobraćaja je preuzeo vazdušni i ne treba maštati o povratku takvih linija.
U unutrašnjem saobraćaju preovladavaju putnici koji dolaze u gradove na dan sa malo prtljaga. Njima je bitno da stignu što bliže odredištu ili da imaju što bolju vezu sa gradskim prevozom.
Mislim da je njima NBG mnogo atraktivnoji.

Ne treba ići mnogo u prošlost (10-ak godina) i setiti se kako je izgledala GŽS preko leta dok je bilo međunarodnih vozova sa Interrail turistima i više vozova za Bar. Sve to može biti ponovo i na Prokopu, samo treba vratiti međunarodne polaske, povezati se sa EU. U EU je sve jača zelena agenda i sve popularnije vraćanje daljinskih noćnih vozova. Od decembra posle 10-ak godina ponovo idu noćni vozovi Beč - Strazbur - Pariz, Cirih - Frankfurt - Keln - Amsterdam, a polaze novi Beč - Budimpešta - Oradea - Kluž, Beč - Budimpešta - Temišvar - Turnu Severin (putnicima iz istočne Srbije bude ovo zanimljivo) - Krajova - Bukurešt. Prethodne i ove godine su ponovo uvedeni Beč - Amsterdam, Beč - Brisel, a pošli novi Prag - Bratislava - Budimpešta - Split/Rijeka, Bratislava - Beč - Grac - Split, Berlin - Malme je produžen do Stokholma. U Francuskoj se ponovo vraćaju unutrašnji noćni vozovi. Od juna sledeće godine će produžiti Berlin - Beč i Varšava - Beč do Graca. Od juna sledeće godine će ići i novi noćni vozovi Krakov - Ostrava - Beč - Grac - Split/Rijeka, Brisel - Amsterdam - Berlin - Varšava/Prag. Ovo je samo ono što je već dogovoreno i realizovano u krugu od godinu dana od ovog trenutka, a mnogo je toga još u planu, npr. Berlin - Prag - Beč - Grac - Zagreb/Ljubljana, Minhen - Beč - Budimpešta - Bukurešt, Pariz - Barselona, Cirih - Rim, Cirih - Barselona itd. A gde smo tu mi? Zašto se ne uključiti u sve to?

 

[Дошљак]

На битном смо раскршћу, од Аустрије и Мађарске ка ЦГ, Грчкој и Бугарској, што има итекако потенцијал који треба искористити.

 

[WLABmz]

Дошљак » Sub Okt 02, 2021 1:07 pm[/url]":17fkzsk6]На битном смо раскршћу, од Аустрије и Мађарске ка ЦГ, Грчкој и Бугарској, што има итекако потенцијал који треба искористити.

Ono što ne treba zanemariti je to da veliki broj turista dolazi u Beograd.

Na prugu ka Budimpešti ne treba računati u najmanje narednih 4 godine dok ne bude završena.

Pruga ka Nišu i dalje ka Bugarskoj i Makedoniji je u katastrofalnom stanju. Uskoro kreću remonti Niš - Dimitrovgrad i Niš - Brestovac. Ovaj prvi bi trebalo skratiti vreme putovanja do Bugarske za oko sat vremena, dok ovaj drugi neće mnogo doprineti ubrzanju vožnje ka Makedoniji. No, i za ta dva remonta je rok završetka 3 godine. Ostaje rak rana deonica Beograd - Niš koja da se održavala mogla je biti sasvim solidna. Ne treba zaboraviti da je do pre samo 5-6 godina brzina na otprilike 2/3 pruge Beograd - Niš bila 100 km/h. Sada je ta brzina možda samo na 1/3, uz prelome brzina kroz stanice sa 20 ili 30 km/h. Postoje najave za njenu modernizaciju, ali iskreno, teško da će se tu suštinski išta konkretno raditi do završetka Novi Sad - Subotica.

Ka Crnoj Gori se planira uskoro remont od Valjeva do Vrbnice. Videćemo kakav će biti režim saobraćaja za vreme remonta.

Pruga ka Hrvatskoj je u najsolidnijem stanju (osim severnog koloseka Ruma - Šid). Kada bi na južnom koloseku od Rume do Šida odradili signalizaciju za smer ka Hrvatskoj (na kom ni nema puno saobraćaja), mogli bi ubrzati značajno vozove ka Hrvatskoj i sutra bi dobili vozno vreme od 6:00-6:15 Beograd - Zagreb u oba smera, što je u ovom trenutku sasvim solidno i konkurentno. Upravo mislim da bi, s obzirom na radove na ostalim pravcima, ovaj pravac trebao biti prvi za ponovno razvijanje međunarodnog saobraćaja. Vozovi preko Zagreba, Ljubljane i Filaha za Salcburg, Minhen, Cirih, pa čak i preko Zagreba, Maribora i Graca za Beč bi bili vrlo primamljivi uz odgovarajuću cenu karata. Ti vozovi već postoje od Zagreba, pa čak i Vinkovaca, samo ih treba produžiti još 150 km do Beograda.

Pruga ka Rumuniji takođe nosi dobar potencijal, naročito zbog dobrog stanja pruge (brzina 100 km/h). Vraćanje noćnog voza Beograd - Temišvar - Krajova - Bukurešt bi moglo imati svoje putnike, a takođe bi linija Beograd - Temišvar - Budimpešta mogla funkcionisati kao alternativan pravac do završetka pruge Beograd - Budimpešta. Vozno vreme Beograd - Temišvar - Budimpešta bi bilo oko 9 sati, što je isto koliko se putovalo Beograd - Budimpešta pre zatvaranja pruge zbog remonta.

 

[overdrive]

orjen » Pet Okt 01, 2021 11:02 pm[/url]":j6zbwjuj]

overdrive » 01 Oct 2021 09:19 pm[/url]":j6zbwjuj]Ставрност је да се жел. станица Београд не налази у центру града, за разлику од Главне железничке станице. Све остало је дисторзија и имагинација.

Zato sto je Savski trg u centru grada svi se bune sto tu prolazi metro a ne na Savskom trgu. Nije Savski trg u centru grada a nije ni prigodno mesto bilo zeleznice. Znalo se vec pre drugog svetskog rata, planovi su radeni kad je Beograd presao 1.000.000 stanovnika. Prirodna evolucija u gradu koji nije ni imao 50.000 stanovnika kad je postavljena stanica Beograd. Glavnu nismo ni imali sto ceona stanica sa 10 koloseka to i nije bila.

Ово је апсолутно нетачно из више разлога.

Савски трг представља део центра града јер се у његовој близини налазе важни административни објекти попут Владе Србије, Министарства спољних послова, , Министарства финансија, Министарства одбране, Палате праведе, зграда Врховног касационог, Апелационог и Управног суда, као и др. установе (Болница Св.Сава, Фонд ПИО, Пошта итд.). Поред станице Београд центар се налази стадион ЈНА, Рудо и Кућа цвећа.

Савски трг је повезан великим и значајним улицама попут Немањине, која води до Славије, а у којој се налазе поменуте установе и органи. Повезан је Савском улицом која води даље ка аутопуту и свим јужним деловима града. Прокоп није повезан и не зна се да ли ће бити.

Савски трг је саобраћајно чвориште. Већина трамвајских линија је ишла преко Савског трга и повезивала је све делове града у једној тачки. Поред тога, туда је пролазио или окретао велики број аутобуских линија које су опет повезивале све делове града. Прокоп има такав положај да на њему ништа не укршта и да до њега практично ништа не саобраћа пошто је положај такав да се не налази на трасама кретања људи и возила. Туда нико не пролази, осим путника БГ воза.

Савски трг је одмах уз обалу и повезан је мостом са Новим Београдом. Поред Савског трга се налазе и бициклистичке стазе уз реку. До Прокопа води слепа стаза од моста која ту станицу не повезује са градом или неким центром догађања.

То што је стара станица била чеона, не значи да ју је требало укинути. Ако је то толико сметало, могли су да се направе подземни колосеци који би је спојили са станицом Београд Дунав, уз задржавање надземних колосека.

Главна железничка станица је имала рампу за утовар аутомобила на воз. Прокоп то нема. Главна станица је имала колске радионице за одржавање вагона као и ложионицу. Прокоп то нема. Главна станица се налазила поред велике поште, која је некада радила 24 часа и која је имала поштански перон. Прокоп то нема.

Ове не постоји наведена природна еволуција, већ се ради о вештачком решењу које је наметнуто. То што је нешто осмишљено у доба СХС или СФРЈ, не значи да добро. Не значи да то треба следити и трошити време и новац.

У осталом, стварност је једно и она демантује ово друго, које се упорно намеће.