Sad da vidimo kakav je danasnji stil gradjenja zeleznickih stanica. U Nemackoj su vec citav vek popularni stakleni svodovi koji natkrivaju perone, poput stanica u Frankfurtu, Kelnu, Minhenu... tako je i sa novom stanicom u Berlinu.
Gornji nivo, peroni za regionalne i prigradske (S-bahn) vozove.
Pogled sa tih perona na srednji nivo (u ravni je sa okolnim ulicama) sa komercijalnim sadrzajem i donji nivo (pod zemljom) sa peronima za IC vozove.
Pogled sa srednjeg nivoa na perone. Odmah dolaze do izrazaja resenja uocenih problema kod stanica kao sto su Barselona Sants i Prokop. Visina hola, stubovi koji drze plocu su daleko uzi... Nemate vise onaj osecaj skucenosti.
Lokali, prodavnice, restorani... se nalaze na plocama koje prekrivaju sasvim krajnje perone
Pogled sa donjih perona
Pogled iz zablje perspektive, od dna ka vrhu stanice
Za kraj, slika cele stanice
Sta sam hteo da kazem ovim slikama. Prokop je zapoceo da se projektuje pre vise od 30 godina u stilu kakav je vladao tada u svetu, ali je zbog znanih okolnosti bio u prekidu gotovo 15 godina. Za to vreme neke stvari su se promenile u arhitekturi, tehnici, gradjevinarstvu. I onda, kada se pre 10 godina krenulo sa nastavkom izgradnje, umesto da su ljudi seli i primenili barem neke od tih novina, kao sto ih vidimo u primeru stanice u Berlinu koja je pocela da se projektuje i gradi tih godina, nasi su nastavili po starom. I sad kada za 10, 20 ili 30 godina stanica bude bila zavrsena, bice ona lepa, sjajna i funkcionalna, ali... Ona ce u tom svecanom danu da predstavlja filozofiju i tehniku koja je vladala pre mnogo, mnogo decenija. I tu je nas problem. Ne to sto ne gledamo u buducnost, nego ni u sadasnjost. Vode nas ideje iz proslosti i to je razlog zasto su takvi kakvi jesu rezultati i po pitanju Prokopa, zeleznice, metroa i mnogih drugih.