Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Bender Rodriguez]

E izvinjavam se što u moru raznih sakaćenja i SM(A)RT izmotavanja nisam ispratio još i formiranje i svečano puštanje u rad nove linije 38AaaAAAaa.
Šta im znači to A? Jel to ono standardno kao ''autobuska linija''? A šta je 38 bio do sad? Linija za golf vozila? :laugh:
I kako to da nigde ne može da se nađe nijedna slika vozila na toj novoj liniji? A znamo da i Beobuild i drugi forumi imaju nemali broj busspottera i fotografa javnog prevoza koji prate i dokumentuju sve promene.

Ta lnija 38AaaAaaa mi liči na legendarnu liniju 32E. Na papiru postoji i uredno vozi. U praksi je niko nije video već godinama.

 

[Плусквамперфекат]

Па што се тиче номенклатуре ГСП-а ту се слажем 100%, потпуно је бесмислена.

Што се тиче слике могуће је да је овај, знао сам шта је кад сам сликао, до сад ми је изхлапело , али чини ми се да је био са словом. Унапред се извињавам ако грешим

 

[orjen]

Barem je Prokop podrzavao crnogorsku opoziciju (izmenio, da nebude tamosnja sadasnja opozicija)

 

[Bender Rodriguez]

Ma u redu, ne kažem ja da treba ti da se cimaš za sliku. Verujem ti za sve što kažeš i hvala za informacije. Nego mislim, nevezano za tebe, kao neko ko itekako prati stanje prevoza, i uživo i ovde na forumu, neobično mi je da čujem da je napravljena ta linija a da nigde do sad nisam video nijednu fotografiju. Istina, evo Gugl mi izbacuje jednu fotografiju nekog Mercedes Connecta sa natpisom (naravno, papirnatim) 38A. Ali to je sa nekog GSPovog sajta. Nigde drugde nisam video ni čuo za tu liniju.

Dodatni problem je što javnost očigledno nije ni upoznata s time. A kako bi i bila, kada je 38 (originalna) uvek važila za jednu od najgorih linija u Beogradu, to jest sa najređim polascima. To znam i iz iskustva, jer sam jednom pokušao da se povezem njome i čekao sam više od pola sata. Stoga, većina ljudi kad im pomeneš liniju 38, ili ni ne znaju za nju ili ako znaju, ne oslanjaju se na nju jer znaju koliko je retka.

Sve u svemu, mrka kapa za sad što se tiče povezivanja Prokopa s javnim prevozom.

 

[solecar]

Bender Rodriguez » 14 Dec 2020 15:09[/url]":27no7xin]Kakav sad 38? On ide od Šumica do Kosmaja. I ređi je nego pojeftinjenja namirnica u Srbiji. A 34 je većinski beskorisna linija koju niko više ni ne zna.
Što i ne treba da čudi, pošto su je zadnjih 20 godina sakatili i ukidali više puta nego što su menjali nazive ulicama.

34 nije beskorisna linija. To što je ti ne koristiš, ne znači da niko ne zna za nju ili da je matene niko ni ne koristi. Od kako je produžena do Senjaka, ima daleko više ljudi koji je koriste, dok u 36 vrlo često budemo samo ja i vozač. 38A je uvedena zbog povezivanja Prokopa i Topčidera, i onih čuvenih rampi za automobile. A ima svega nekoliko polazaka u toku dana, poput onih lastinih linija za prigradska naselja, i ustvari je produžena 38L. A ako se sećaš, davao sam predlog za preusmeravanje i spajanje 36, 38A i 22A u jednu liniju, koja bi povezivala centar sa Galerijom, Prokopom i Topčiderom. Em daleko češća linija, em povezuje centar grada sa mestima koja su trenutno loše povezana sa istim. Tada ni sam Prokop ne bi delovao kao da je bogu iza nogu. A 51 do Slavije preko Prokopa, po predlogu Karla, čime se i taj deo bolje povezuje, a i nadoknađuje izmeštanje 36, i dobija ponovo veza Belih voda i Žarkova.

 

[Bender Rodriguez]

Ja vala nisam ni video ni čuo za 34 već godinama. A čak i dok je išla do Admirala Geprata ignorisao sam je. Nikad nisam video poentu te linije. Pogotovu dok je povezivala Senjak (predeo koji se mahom oslanja ili na kola, ili na trole ili na linije kod Sajma) i Admirala Geprata. Ako je sad bar nešto bolja i korisnija, onda je to dobra vest.

No opet kažem, po ovome sada, mislim da će većina ljudi i dalje radije ići na NBG (čak i ako dolazi sa istočne strane grada) nego se oslanjati na Prokop.
A šta god pričali ovi što bi da ga brane (ne mislim na Pluskvamperfekta), i ma koliko rampa za auto bila korišćena ili ne, mislim da je apsurdno i sramotno da onoliki aerodrom nema tu opciju. Pa makar i da je njeno korišćenje dopušteno samo od maja do oktobra npr (kad ljudi idu u Crnu Goru).

A za tvoje predloge se skroz slažem. Nažalost, sad je na snazi ovo SM(A)RT planiranje tako da možemo očekivati još više sakaćenja linija.

 

[solecar]

To o čemu ti pričaš je nekadašnja 44, nastala nakon ukidanja 43, a pretvaranja 43L u 43. Mislim na povezivanje Senjaka i Admirala Geprata. 34 kada je išla od Admirala Geprata do Prokopa je bio promašaj. Jedno kratko vreme je išla čak i tako što je silazila iz Kneza Miloša na Autoput pa do isključenja za Autokomandu, pa Dr Milutina Ivkovića do Prokopa. Svega par puta sam se vozio sa njom i bio jedini putnik. I to samo u trenutku kada bi mi naišla.

 

[Bender Rodriguez]

Vrlo moguće. Koliko menjaju i sakate linije, pogotovu zadnjih godina otkako su razrovali pola grada, ni sam više ne mogu da ispratim šta postoji a šta je sahranjeno. 34 stari, 34 novi, 44 kraći, 44 duži, 22, 22L, 22A, 22A1, 36 pre BnV, 36 posle BnV, 5 tramvaj, 5 autobus, 7L do Slavije, 7L do Tašmajdana, 7A od BLoka 20 do Slavije, 7K od Bloka 20 do Bloka 45...

Što rekoh i na temi o tramvajima, da me neko sad pita kako da dođe do Rakovice, ne bih znao da mu kažem. Kad ne znam više gde koja šina stoji, gde je autobus, gde je minibus, koja linija ide cele nedelje a koja samo radnim danima... ' ih SM(A)RT planiranje sve odreda. :kafa:

 

[Express]

Na početku ovog snimka berlinskog S-Bahna možete pogledati eneterijer tamošnje glavne železničke stanice iz drugačije perspektive, a u ostatku klipa uočiti razlike železničkog čvora u odnosu na beogradski:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=jQUSYPZg3Dc[/youtube]

Po čemu je slična Beograd Centru:

-prolaznog je tipa
-predviđena je za mešoviti putnički saobraćaj (gradsko-prigradski i dugolinijski)
-pravolinijski udaljena od centralnog gradskog trga oko 3km

Po čemu nije:

-ima manji broj koloseka uopšte (6 umesto 9, dakle za 1/3 manji), i manji udeo koloseka dodeljenih dugolinijskom saobraćaju (4/6 ili 2/3) iako se radi o glavnoj stanici glavnog grada jedne od najimućnijih i najuticajnijih članica EU
-bolje je povezana sa ostatkom grada (ako izuzmemo nedovršenu U5) obzirom na to da gradska železnica vodi do glavnog trga (Alexander Platz), te omogućuje presedanje na ostale linije kako S tako i U-Bahna
-tramvajski saobraćaj se odvija pred staničnom zgradom tako da je i drugim vidovima javnog prevoza moguće stići do pojedinih delova grada bez presedanja kao što je to nekada bio slučaj i u Beogradu ne tako davno
-poslovni prostor je izgrađen u sklopu stanice istovremeno kada i peronski deo, a viši objekti koji ne pokrivaju perone oslobađaju prostor za staklene krovove radi prirodnog osvetljenja jednog takvog prostranog zatvorenog javnog prostora poput ove stanice

Što se samog čvora tiče ne samo što S-Bahn ima dva dodeljena koloseka na stanici, već i duž čitave trase. Duglinijski saobraćaj ima dodeljen duplo veći broj koloseka na glavnoj stanici, a duž čitave trase dva koloseka. Pruga je dakle četvorokolosečna i prolazi kroz grad na vijaduktu pored zgrada. Gradski sistem karakteričan po kraćim (150m), višim peronima (960mm kao što je pokojni Jovin predviđao, a što je od ono malo izgrađenih "napredna" vlast skoro razlupala zbog niskopodnih vozova namenjenih dugolinijskom saobraćaju, na radost pojedinih beobuildovaca) i napajanje putem treće šine poput većine metro sitema. U kompozicije dugolinijskog sistema baziranog na standardima nacionalnih železnica ulazi se sa perona visine 760mm, dužine do 430m, a napajanje se vrši putem kontakne mreže. Na ovaj način izbegnuti su kako poremećaji oba sistema tako i ograničen kapacitet. Kao poslednja, možda i najbitnija karakteristika berlinskog čvora jeste to da je izvršena separacija stanica po funkciji. Dugolinijski sistem koristi samo najvažnije stanice, a gradski sve. Takoreći dva nezavisna sistema koriste isti koridor kroz sam centar jedne evropske metropole.

Sasvim je jasno u kolikoj je meri čitav beogradski železnički čvor kompromitovan, međutim debakl od najvažnije stanice samo je šlag na toj neukusnoj torti.

 

[milanche]

Dostupnost Prokopa je prilicno besmislena prica. Zasto? Pa ako pogledamo kojom brzinom je tc galerija dobila 5-6 linija i okretnicu, jasno je gde problem "lezi". Deo tih linija je mogao na Prokop da se prebaci jos odavno, pa nisu. Ovde nisu hteli da spuste kontaktnu mrezu, kad su vec radili ulicu i tako dobedu prevoz do samog ulaza, a za to ima sve mogucnosti. Mogu da se promene odredjene linije, na primer 18, i da se dovede do ulaza isto.

O metrou je vec receno sve, sto je najgore, postoji i opcija u njihovom planu da se pokrije i bnv i prokop i kcs i galerija i palata pravde, pa su ipak odlucili da je "jeftinije praviti katapult stanicu" kod sajma. Dakle u pitanju je cisto politiccka odluka. Ne znam sta tu nije jasno. Sam sebi sam postao dosadan sa ponavljanjem ociglednih stvari

 

[Steva]

Express » 14 Dec 2020, 19:49[/url]":17b1mldu]
-ima manji broj koloseka uopšte (6 umesto 9, dakle za 1/3 manji), i manji udeo koloseka dodeljenih dugolinijskom saobraćaju (4/6 ili 2/3) iako se radi o glavnoj stanici glavnog grada jedne od najimućnijih i najuticajnijih članica EU

Ups, zaboravio si odnosno možda nisi video da glavna železnička stanica u Berlinu ima ogroman podzemni deo sa 8 podzemnih koloseka na osi sever jug

i par fotki iz privatne arhive pošto sam živeo neko vreme u Berlinu:

 

[mvbg1]

Meni i dalje nije jasno gde je zapelo sa spuštanjem trola na Prokop.

 

[orjen]

Nemoj o spustanjem - do Prokopa se ide uzbrdo

 

[bgexplorer]

Zar nije fora do dana kada i ako dobijemo metro uđeš kod Vuka ili K.Parka ili na NBG u BG Voz i dođeš na železničku. Verovatno je to zamisao samo niko nije promovisao to.

Послато са Mi A3 помоћу Тапатока

 

[mvbg1]

orjen » 14 Dec 2020 09:01 pm[/url]":1adj86c9]Nemoj o spustanjem - do Prokopa se ide uzbrdo

A znaš na šta sam mislio.

 

[Express]

@milanche

Wow milanche znači niko za pola veka ove drame nije kriv što je stanica natrćena tamo gde se mislilo da treba metro da prođe, a ne regionalni metro, niti je kriv čitav niz vlasti što nisu realizovale vezu sa Prokopom pre ovih što sada izmišljaju toplu vodu? Ona je na savršenom mestu, a osakaćen preimenovan RM sada više nije, iako je do juče bio? Sitnica, samo metro fali tamo gde je predviđen. Zamisli!

Eto ti "doskora živi spomenici beogradskog urbanizma" što su projektovali čvor zašto nisu isprojektovali i štatban starim čvorom? Ako je RM osa Istok-Zapad bila basnoslovno skupa (tunel od Kaluđerice do autoputa sada ne bi koštao ni približno toliko) zašto jeftina osa Sever-Jug nije u potpunosti realizovana? Ne bi Vučić imao prostora za krive Drine jer bi mu RM već pokrio Savsku, Makiš i Karaburmu. Dođavola! Pa naravno da bi krenuo pavo na M1 i M4 umesto super 12-ice.

Možeš nakaziti autobuske linije do mile volje ali nećeš time rešiti problem, jer se do te stanice trebalo stizati metroom od Vidikovca i Jerkovića, uz presedanje i iz drugih delova grada, dakle planiranim metroom pre Vučićevog Beograda na Vodi, zaštićenog vodoizvorišta na metrou i Mirijeva na dva metroa. 43 i 58 mogu na Prokop, 38/38A i 38L da se spoje u 38 i pojačaju ali za Novi Beograd i Zemun bi bilo neophodno uvesti nove frekventne linije bez pomeranja postojećih koridorskih. Nek vrate 94 preko Mostara a postojeću renumerišu u 93. Molim lepo. Za trole se slažem, trebalo je samo dograditi kontaktnu mrežu radi svraćanja do stanice. To je znatno manja devijacija nego 18, i to s brže trase autoputem (osim u slučaju kolapsa kad je preko preče, naokolo bliže). To su sve privremena rešenja, složićeš se.

@Steva

Dobro pomenu donji nivo. :kk: Da znaš da sam toliko uveličao mapu da je severni portal ispao iz zuma, a nelogično je da ima samo 6 koloseka. Da sam video portal setio bi se tog podzemnog dela jer sam davno gledao planove te stanice. Južni portal je kod stanice Geisdreick. Tunel nije dugačak (3,5km) što je prilično racionalno u odnosu na BŽČ (koji je proteran tunelima kroz pola grada), obzirom na to da se ipak radi o jednom Berlinu. Kad se uveliča železnički tunel je na mapi (ne na satelitskom snimku) jedva primetan (tanke isprekidane linije) za razliku od drumskog. Dakle, odnosilo se na gornji nadzemni deo uporediv s Prokopom.

Prosto neverovatno da i taj podzemni deo ne zaostaje po otvorenošću prostora, i pored stubova (koji deluju tanje zbog visine plafona). Vrlo lepa savremena stanica, u svakom pogledu.

 

[orjen]

mvbg1 » 14 Dec 2020 09:34 pm[/url]":8mgj491l]

orjen » 14 Dec 2020 09:01 pm[/url]":8mgj491l]Nemoj o spustanjem - do Prokopa se ide uzbrdo

A znaš na šta sam mislio.

Salim se, sa Topciderskog brda naravno. Grad se ne bavi time, prave spomenike i ulepsavaju setalista, poplocaju trgove i stavlaju fontane. Ministri se bave likovnom umetnoscu a malo tehnoloskim pitanjima funkcionisanjem saobracja. Mozda treba angazovati operskih pevaca i baletskih umetnika da nam resavaju saobracaj?

 

[Bender Rodriguez]

Pa dobro, ko zna... Možda oni ne bi bili dovoljno stručni ali možda bi se bar pojavili da glasaju kad se bira sudbina i raspored budućeg Čvooora i Prokopa.

 

[solecar]

milanche » 14 Dec 2020 19:31[/url]":2xvdz2vl]Dostupnost Prokopa je prilicno besmislena prica. Zasto? Pa ako pogledamo kojom brzinom je tc galerija dobila 5-6 linija i okretnicu, jasno je gde problem "lezi". Deo tih linija je mogao na Prokop da se prebaci jos odavno, pa nisu. Ovde nisu hteli da spuste kontaktnu mrezu, kad su vec radili ulicu i tako dobedu prevoz do samog ulaza, a za to ima sve mogucnosti. Mogu da se promene odredjene linije, na primer 18, i da se dovede do ulaza isto.

O metrou je vec receno sve, sto je najgore, postoji i opcija u njihovom planu da se pokrije i bnv i prokop i kcs i galerija i palata pravde, pa su ipak odlucili da je "jeftinije praviti katapult stanicu" kod sajma. Dakle u pitanju je cisto politiccka odluka. Ne znam sta tu nije jasno. Sam sebi sam postao dosadan sa ponavljanjem ociglednih stvari

Neki umni ljudi foruma bi rekli da ne voli narod da kruži gradskim prevozom preko Prokopa.

mvbg1 » 14 Dec 2020 20:55[/url]":2xvdz2vl]Meni i dalje nije jasno gde je zapelo sa spuštanjem trola na Prokop.

Čeka se proširenje Dragana Mancea. Da se samocitiram.

solecar » 04 Jun 2017 18:21[/url]":2xvdz2vl]Prilaz zgradama (soliterima) koji su bliže bulevaru ostaje , a ukida se postojeći prilaz zgradi koja je bliže stanici (dugačka žuto bela zgrada) i donjem delu solitera , a umesto njega se pravi novi prolaz , koji se spaja sa postojećom ulicom , koja ide između solitera i dugačke zgrade , tačno na novoplaniranoj krivini. E to je ono što se meni nesviđa , jer se prema planu dobija da se krivina nadovezuje na krivinu pod oštrim uglom , što baš i nije bezbedno. na stranu što su zamislili da uključenje ide preko terena za balote (boćanje). Crvenom strelicom sam označio deo o kome sam pričao.
Takođe , ovo što su označili zelenom bojom kod sadašnje okretnice u Dragana Maancea , mogli su da iskoriste i da naprave okretnicu za jednu do dbe linije.

 

[Дошљак]

Велика је глупост и срамота што проширење Драгана Манцеа и развлачење тролејбуске мреже није урађено у исто време када и саобраћајница од булевара Кнеза Александра испод надвожњака и преко плоче до Драгана Манцеа. Ко год је прошао пешке дуж Драгана Манцеа до саме станице увидео је колико ту мало има да се одради. Деснатрака је у суштини постојећа, треба да се уради само лева, а и нема пуно да се уклања за њену изградњу. Ал битније је урадити два пута исти булевар у БнВ...

 

[Bender Rodriguez]

Jel zna neko da mi kaže tačnu visinu metro kaseta ispod Prokopa? Jel ima tu dovoljno visine za pantografe? Ne mogu da procenim sa fotografija krupnog plana.

 

[Igor]

 

[Bender Rodriguez]

Hvala puno Igore.

 

[WLABmz]

Bender Rodriguez » Uto Dec 15, 2020 3:16 am[/url]":3azpdp8x]Jel zna neko da mi kaže tačnu visinu metro kaseta ispod Prokopa? Jel ima tu dovoljno visine za pantografe? Ne mogu da procenim sa fotografija krupnog plana.

Velika većina metroa u svetu se ni ne napaja strujom preko pantografa nego preko treće šine.

 

[Bender Rodriguez]

Znam za treću šinu, naravno, ali me konkretno zanima da li u metro kasetu Prokopa može da se provuče tramvaj.
Ma koliko to bila dogma za neke ljude ovde, pokušavam da smislim rešenje koje bi zapravo iskoristilo postojanje tih otvora.