Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[orjen]

I sad situacija u Stutgartu gde je centar grada u konkavnom useku:

 

[orjen]

Pa Budimpesta gde je centar grada na konveksnom grebenu u Budi i drugi centar sa ceonim stanicama u Pestanskoj ravnici:

 

[orjen]

I Beograd gde je centar grada na konveksnom grebenom a propusna stanica u konkavnoj dolini:

 

[orjen]

A jos i Minhen, gde uopste nema reljefa:

 

[orjen]

Najnepovolnija situacija je Stutgartu gde je centar grada u konkavnom useku, pa Beograd, gde je na konveksnom grebenu. Najpovolnije situacije imaju u ovom poredenju Minhen, Pest i Novi Beograd (sto se tice reljefa) za postavljanje ceone stanice i nesmetanom razvojom grada.

 

[orjen]

orjen » 12 Dec 2020 10:05 am[/url]":2l0gp64p]Evo i pasus Ingenhovena da je bilo moguce izmestiti stanicu van centra Stutgarta kao i njegov pogled na gradove kojima ne smeta ceona stanica:

Пре почетка такмичења постојао је занимљив алтернативни концепт којег тада нисам био свестан. План је био да се изгради нова железничка станица у Бад Канстатту са врло брзом везом до Стутгарта. Али то није оно што су желели да се не би одрекли овог облика централне станице у центру града, претпостављам. Стутгарт је у долини и нема толико простора као други градови. Стара главна станица својим kолосецима заузима половину дна долине, друга половина је двориште палате. Концепт подземне железничке станице ствара простор за нови урбани развој са Еуропачетвртoм. За разлику од Париза, који је радијално планирани организам на равној површини - овде би се споменули Беч, Милано или Лајпциг - развој Штутгарта терминал у облику чеонe станицe блокира.

I sad primer kako je u Stutgartu postojalo lakse i najverovatnije bolje resenje, da se izbaci stanica iz centra i da se gradi u Bad Kanstat, koji ce i ovako morati da preuzme jedan deo zeleznickog prevoza zbog smanjenog kapaciteta Stutgart 21. Prokop tu barem nije nikakav kompromis, nego je funkcionalno resenje za razvoj grada i zeleznica. Izvedeno resenja za Stutgart 21 limitira zeleznicu u vise pogleda.

 

[WLABmz]

orjen » Sub Dec 12, 2020 11:05 am[/url]":2wg9dz4x]
A culi smo cest primer Budimpeste, gde su obe ceone stanice Keleti pu. u Nguyat pu. u ravnoj Pesti a u Budi nema veliki terminal i ako je tamo i Hradsin i katedrala.

Ovo nije tačno! Deli pu. je glavna čeona stanica u Budi, sa koje idu čak i neki međunarodni vozovi (MAV za Zagreb, Ljubljanu, Rijeku, Koper i Regiojet za Beč, Prag) i ogroman broj vozova ka zapadu Mađarske (smer Szombathely, Balaton, Zala itd.). U Pešti se ranije koristio i Jozefvaros pu. kao čeona stanica (smer Kelebija), ali je ukinuta.

 

[orjen]

Funkcionalna prednost Prokopa u poredenju sa starom ceonom stanicom je sto je koncipiran kao dispacer sa predrazvrstavanjem zeleznickog saobracaja u stanicama sa kapacitetom za prerazvrsavenjem u Novom Beogradu i Rakovici i delimicno u Vukovom spomeniku. Na razdaljini od 2,5 doe 6 km su feederi za Prokop. Tako i vec radi.

 

[orjen]

WLABmz » 12 Dec 2020 12:08 pm[/url]":2278m3xh]

orjen » Sub Dec 12, 2020 11:05 am[/url]":2278m3xh]
A culi smo cest primer Budimpeste, gde su obe ceone stanice Keleti pu. u Nguyat pu. u ravnoj Pesti a u Budi nema veliki terminal i ako je tamo i Hradsin i katedrala.

Ovo nije tačno! Deli pu. je glavna čeona stanica u Budi, sa koje idu čak i neki međunarodni vozovi (MAV za Zagreb, Ljubljanu, Rijeku, Koper i Regiojet za Beč, Prag) i ogroman broj vozova ka zapadu Mađarske (smer Szombathely, Balaton, Zala itd.). U Pešti se ranije koristio i Jozefvaros pu. kao čeona stanica (smer Kelebija), ali je ukinuta.

Moja greska,nisam znao. Hvala na ispravci.

 

[orjen]

Zanimljiv detalj. Mislio sam da ce ploca samo jos pokrivati prvi peron, ali su pravili jos jedan segment ispred. Sadasnja ploca je radena samo 2/3 od ukupne. Sirina ploce ce biti 117 m. Trenutna sirina preko 5 koloseka je 81 m. Trenutno se odvijaju radovi na ploci koje obuhvataju 36 m u sirini. Takva velika ploca imace ogromnu toplotnu provodljivost.

 

[orjen]

Racunamo povrsinu 450 x 117 m dobijamo 52.650 m².

 

[Dzangrizalo]

Ne stigoh juče da napišem pa se tek danas uključujem, naišao sam na baš veliku kolonu miksera za beton sve od hitne pomoći do gradilišta, čekaju red da sipaju beton. Po zvuku mašina zaključujem da se i danas aktivno radi

 

[Пантограф]

orjen » 12 Dec 2020 12:20 pm[/url]":akjdlnzs]

WLABmz » 12 Dec 2020 12:08 pm[/url]":akjdlnzs]

orjen » Sub Dec 12, 2020 11:05 am[/url]":akjdlnzs]
A culi smo cest primer Budimpeste, gde su obe ceone stanice Keleti pu. u Nguyat pu. u ravnoj Pesti a u Budi nema veliki terminal i ako je tamo i Hradsin i katedrala.

Ovo nije tačno! Deli pu. je glavna čeona stanica u Budi, sa koje idu čak i neki međunarodni vozovi (MAV za Zagreb, Ljubljanu, Rijeku, Koper i Regiojet za Beč, Prag) i ogroman broj vozova ka zapadu Mađarske (smer Szombathely, Balaton, Zala itd.). U Pešti se ranije koristio i Jozefvaros pu. kao čeona stanica (smer Kelebija), ali je ukinuta.

Moja greska,nisam znao. Hvala na ispravci.

Будим има и једну значајну пролазну станицу, на периферији, а будући Срби, да поменемо да у њему постоји и укопана чеона станица Батјани тер - у најужем центру града, уз Дунав - са које полази приградски воз за Сентандреју и сателитска насеља између велеграда и ње.

На шта ли ме то асоцира, хмммм...

 

[orjen]

Batthyany ter nema isti site factor sto ima Savski trg. Alluvijualni nasloj na levoj dunavskoj obali je uzan, cak mi se cini da je metro stanica gradenu na mestu gde je na povrsini proluvijalnim-deluvijalnim kvartarnii sediment (periglacijalnog porekla), sigurno je samo da je 30 m ispod povrsine. Svakako nije u alluvijumu. Nebi je poredio sa Savskom trgom sto je nasa nekadasnja stanica bila povrsinska. Alluvijalni slojevi na Bara venecija su mocni. No, imacemo kad bude graden metro informacije o nacinu kako su tehnolosko prevazisici slabu povezanost sedimenta i visoku vodonoslivost. Ako izuzmemo Zemunski lessni plato sve od Bezanijske kose do Beogradskog grebena je nepovezani sediment.

 

[orjen]

Na gradilistu su vadili taj gornji sloj, nekih 5-6 m do valjda glinovito laporovitih slojeva..

 

[roland]

Kako to da je tlo Savskog amfiteatra pogodno za podzemnu metro trasu i podzemnu metro stanicu a nije pogodno za podzemnu železničku stanicu?

Sent from my JSN-L21 using Tapatalk

 

[orjen]

Napomenuo bi jos jednu zanimljivu cinjenicu. Kamenolomi u uzem Beogradu su bili na dva poznata mesta, Tasmajdan i Prokop. Znaci imali su u lokalnom ukruzenju kvalitetni sediment. Provera na geloskoj karti nam pokazuje da su isti sedimenti i na Tasmajdanu i na Prokopu - negenske naslage Miocena. Ostatak Beogradskog grebena je na Panonu koga delimicno pokriva les. Sama cinjenica da se vadio sediment u Prokopu govori da je kvalitetno gradevisnko mesto. Isto vazi za Tasmajdan na kome nije bez razloga graden Hotel Metropol. Juzno od Prokopa na zapadnom delu Topciderskog brda i na Senjaku nadovezjue se kao i na obe strane Topciderske reka krecnjaci donje Krede, sto je izrazito cvrsta stena. Nesumnjivo se na tom potezu nalaze i znacajne objekte koje su imali i strateske funkcije.

 

[orjen]

roland » 13 Dec 2020 11:42 am[/url]":1ab8blgk]Kako to da je tlo Savskog amfiteatra pogodno za podzemnu metro trasu i podzemnu metro stanicu a nije pogodno za podzemnu železničku stanicu?

Sent from my JSN-L21 using Tapatalk

Nije pogodno imas taj podatak u radu Katja Bitinger Univerziteta Beca, bas suprotno. http://othes.univie.ac.at/50105/1/52168.pdf Branko Zezelj je prema Vukanu Vucic predlozio da se Metro na Novom Beogradu gradi povrsinski (http://www.politika.co.rs/sr/clanak/402 ... nvestitora). U Berlinu gde takode imamo Metro u podzemnim vodama su verovatno glacijalne nanose Plajstocena sa velikog Skandinavskog ajsfelda vrlo mocni, u Beogradu je u nizinsmkim delovima ispod mladib aluvijuma samo stariji. Ovde je recna geomorfologija od pamtiveka (barem 5 mio godina) neprekidna sa vaznom izuzetkom eolskih sedimenta lesa koji je najveci dar Plajstocena u Beogradu. U Berlinu za trajanje Ledenog doba zadnjih 2 mio godina svuda su ostavljeni glacijalnih nanosi a ima i iznad sloj alluvijum. Ispod Parisa lezi cist krecnjak, a ispod Menhetana je cvrst granit za koga su neboderi sitnice a moze i tunel i neboder bez da se nesto nezgodno desi.

 

[orjen]

Proverio sm Berlin, tamu su glacijalne slojevi sa tri glacijacije u proseku od 50 do 68 m dubine. Nisu ni to vezani sedimenti, ali nije aluvijum kao sto je ispod Novog Beograda i bare Venecija. Ne cudi ni sto su Berlinu toliko pruge na vijaduktima. Sad ovih novijih pruge od 2000 su u tunelima, ali onih starijih su cesto vodeni na vijaduktu.

 

[spatiotecte]

roland » 13 Dec 2020 11:42 am[/url]":3rx435yo]Kako to da je tlo Savskog amfiteatra pogodno za podzemnu metro trasu i podzemnu metro stanicu a nije pogodno za podzemnu železničku stanicu?

Sent from my JSN-L21 using Tapatalk

Kad neko želi da izbaci zelezničku stanicu iz SA svaki argument je dobar.
Naravo da ako tu moze metro da prodje moze i zeleznicka stanica da se napravi.

 

[orjen]

Nije metro tu porsao i nismo jos citali tehnoloski pristup problemu. Dugo je sto danasnje kritice lakse to obavlaju kao ranije, ali bi hteo prvo da vidim da oni u tome uspevaju. Krtice u berlinu su isli kroz glacijalne peskove, ove nase ce kroz aluvijalne naslage. Za to treba videti misljene struke.

Tehnolosko Savski trg svakako ima vise probleme nego Prokop. U Prokopu treba resiti problem pesaka mostovima preko autoputa. A na Savskom trgu odbranu od poplava, zatvaranjem priobalja, losiju geologiju za podzemne objekte, negativni aspekta ceonog tipa stanice u operativnom delovanju zeleznica, pogotovo sto je stanica na Savskom trgu imala mali kapacitet za samo 10 koloseka i sto u sustavu nije imala dispacerske predstanice/stajalista kao sto su izgradeni za cvor na Prokopu.

 

[orjen]

Primer Budapest:
Keleti palyaudvar - 18 koloseka,
Nyaugati palyaudvar - 17 koloseka
Deli palyaudvar - 12 koloseka

obe Pestanske stanice rade sa vise predstanica/stajalista (Rakosrendzö, Köbanya felsö, Ferencvaros) kao i Budimska (Kelenföld)

Primer Beograd
Stanica Beograd - 10 koloseka

nije radila sa predstanicama (Rakovica je izgradena kada i novi zeleznicki cvor, kao i Novi Begrad)

Stanica Prokop - 8(10) koloseka
radi sa predstanicama/stajalistima (Rakovica, Novi Beograd)

 

[orjen]

Kada pogledamo jos jednom geoloske mape, a promatramo uz to i topografsku kartu - Zeleznicka stanica Beograd Centar je ugradena na padini topociderskog brda koji je sastavljen od miocenskih laporca i Krednih krecnjaka. Nije izgraden u useku Mokroluskog potoka koji je napunjen sedimentima aluvijalnog talozenja Mokroluske reke kroz geolosku proslost. S time slobodno mozemo da konstatujemo da je Prokop predeo na padini Topciderskog brda, kome morfolosko i geolosko pripada.

 

[solecar]

spatiotecte » 13 Dec 2020 14:01[/url]":17u6y4im]

roland » 13 Dec 2020 11:42 am[/url]":17u6y4im]Kako to da je tlo Savskog amfiteatra pogodno za podzemnu metro trasu i podzemnu metro stanicu a nije pogodno za podzemnu železničku stanicu?

Kad neko želi da izbaci zelezničku stanicu iz SA svaki argument je dobar.

Da li si branio ŽS na Savskom trgu zajedno sa Karlom?

 

[spatiotecte]

solecar » 14 Dec 2020 01:38 am[/url]":nazut725]

spatiotecte » 13 Dec 2020 14:01[/url]":nazut725]

roland » 13 Dec 2020 11:42 am[/url]":nazut725]Kako to da je tlo Savskog amfiteatra pogodno za podzemnu metro trasu i podzemnu metro stanicu a nije pogodno za podzemnu železničku stanicu?

Kad neko želi da izbaci zelezničku stanicu iz SA svaki argument je dobar.

Da li si branio ŽS na Savskom trgu zajedno sa Karlom?

Ja taj dan nisam ni bio u Srbiji... a i da sam došao umesto da ih bude 5 bilo bi nas 6, što ne bi ništa promenilo, složićeš se.