Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Пантограф]

Kao što je lepo, srpskim jezikom napisano na poslednjoj fotografiji, Urbanistički zavod je predložio dve opcije: glavna stanica na Slaviji (podzemno) - varijanta Cvetni trg, ili Sava D - da ostane gde je. I kao što se vidi (i zna), i železnica je bila da ostane gde je. Posle je 'neko' - lobi čelika i betona - doneo na tacni Prokop. Ključni ljudi u Urbanističkom zavodu do kraja su bili protiv Prokopa.

Evo, da ponovimo. Dakle, Urb. zavod je za Slaviju ili za ostanak stanice:

Branko Petričić je osrednji modernistički arhitekta, koji je po potrebi vlasti projektovao ako treba i u socrealizmu (Dom sindikata), a od urbanizma je pravio šablonski lenjir-planove na Novom Beogradu. Ti planovi su urbanistički kasnili za svetom već tada kada su nastali. O železnici i saobraćaju - nije imao tri blage. To je jedan iz plejade ljudi koji su projektovali 'automobilski' Novi Beograd, sa odnosom 1 automobil na 8 stanovnika. Jedino nisu objasnili čime će onih 7 što preostanu da se voze. Defakto, projektovali su autobuski grad, kao jedini u Evropi. Za to je zaslužan, baš, pomenuti.

(Kvalifikative tipa 'gluposti' ostavi tamo za pod Orjenom, pa vidi kako ćeš da prođeš sa naoružanim seljacima - ovo ti je beogradski, urbani forum.)

 

[orjen]

Urbel te obmanuje da ne lazes vise. Studirao i radio je kod Le Corbusier 1934 u Parisu. Nije se tamo nadgledao socrealizma.

 

[spatiotecte]

I što je najgore, ona komisija zadužena za donošenje odluke je imala u svojim redovima ogromni broj ljudi koji čak nisu bili ni prisutni u najvažnijem trenutku kada je bilo potrebno da se izglasa tako bitna odluka.
Dokle je išao taj amaterizam i za šta su ti ljudi primali platu kad svoj deo posla (glasanje kao stručno lice komisije) nisu bili u stanju da odrade.

 

[Пантограф]

@orjen
Ja ne lažem, selo moje, imaš sliku koju si sam postavio, tu sve piše.

Važno pa ti nama znaš da Korbizje nije radio za Staljina zgrade (samo je SIV projektovan po jednoj!). A i pokazale su se sjajnim po gradove njegove ideje, uključujući i tog našeg beznačajnog učenika. Sad neće moći milion ljudi da ispravi, što je jedan korbizijanac ukenjao, projektujući železničku stanicu do koje se dolazi - petljama?! Železničku stanicu po automobilskom urbanizmu! To je najanahroniji nezavršen građevinski projekat u Evropi.

 

[solecar]

Da su ostavili sve stanice da izgledaju kao Zemun polje, sve bi odavno bilo gotovo i niko se ne bi bunio, i svi bi bili srećni i zadovoljni.

 

[ovaj-onaj]

U Maleškoj je srušena jedna stara prizemna kuća.Veliki plus da se nešto radi ali ako će da prave zgradu onda ne znam šta rade.Srušena je zgrada Vojne ustanove Dedinje u Deligradskoj,dotrajala,služila zadnjih 20 godina za porodice oficira izbeglica u redu je što će praviti Tiršovu 2 ali ako ne iskoriste situaciju i iz Deligradske ne urade izlaz na auto put onda ne znam...koliko je automobila sletelo niz stepenice,mislili ima dole izlaz na auto put.
Slikaću sve ovih dana.

 

[Igor]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=GEBNKWjEuQU[/youtube]

 

[orjen]

orjen » 24 Dec 2017 04:43 pm[/url]":3fh6lvze]Da posetim i na svajcarsku analizu priobalja beograda i njegove opste arhitekture. Radila ga je grupa autora oko arthitekta Roger Diener (Dierner & Diener Architekten). Sta se gubi sta se dobije se dobro uocava sa ukidanjem glavne. Na prosirenoj tematici je izasla izvanredna knjiga: belgrade formal/informal a study on urban transformation (http://www.studio-basel.com/publication ... ormal.html). Karte su izasle u toj publikaciji. Skinuo sam ih sa ovog drafta (http://www.studio-basel.com/assets/file ... ava_dr.pdf). Inace u formal/informal je Beograd hvalen kao putokaz gde se suocava planska arhitektura (formalna) severne hemisfere sa decentralizovanom (neformalnom) juzne hemisfere. Po rezultatima studije u belgrade formal/informal bg je jedini grad evrope sa informalnom arhitekturom velikih razmera.

Ppreporucujem svajcarsku knjige - Belgrade Fromal / Informal, online nije vise dostupna.

 

[orjen]

Petricic i Corbusier

 

[orjen]

Zeleznice u GUPu 1971/72 - ideja - rapid transit-rail system - bilo americke podrske planu i rekonstrukcije zeleznica. Brigitte Normand 2014: Designing Tito's Capital: Urban Planning, Modernism, and Socialism in Belgrade. University of Pittsburgh, 352 pp.

 

[orjen]

Impetus u studijama javnog transporta Beograda je dobijen americkim konsultantima od 1968 do 1974. Ime koje je vezano za te analize je S. Thyagarajan.

 

[Пантограф]

Е, сјајни додаци, посебно они први. Дакле, као што и рекох, ми (још) градимо железничку станицу из Корбизјеовог Озареног града, оживљавамо фосил давно покопаног урбанизма.

Колико је дубоко покопан и застарео, схвата се поређењем са станицом Нови Београд, коју су урбанисти - они исти што су били или да штајга иде на Славију, или да остане где је - конципирали још крајем шездесетих, дакле, пре него што је лоби бетона и челика уклизао са варијантом Прокоп: станица НБ је планирана на крају предвиђене пешачке зоне која би водила све до СИВ-а.

То личи и те како на савремен урбанизам - е, али зато су другови укопали главну станицу друге обале у јарак и одвојили је од централне градске зоне аутопутем. И спојили петљама. Срећна нова 1933. (тада то беше авангардна идеја)!

 

[Bender Rodriguez]

Panta kad uđe u poentiranje ko John Wick kad obuče odelce i krene da deli headshote. 8)

Mada ovo mi je i dalje najjači pasus od svih. :lol: :kk:

Пантограф » Uto Nov 24, 2020 9:18 am[/url]":1jd8a5nt]Него, простор око Прокопа је плодно тле за храмове: ту су, осим овог Храма железнице који је предмет спрдње у свету, и Храм фудбала на којем су славили фљамуртари и Шамрок, па Храм фараона чије царство је нестало 10 година по његовој смрти, Храм пропасти београдске пиварске индустрије; онда, недалеко је и Храм медицине, Прокопов вршњак... И сва та посвећења откако се гради - Храм Светог Прокопија у рупи.

P.S.
Evo prošlo 2 minuta otkako sam ponovo pročitao to ''Svetog Prokopija'' i još se cerim. :lol:

 

[orjen]

Пантограф » 26 Nov 2020 11:44 am[/url]":12v79yzf]Е, сјајни додаци, посебно они први. Дакле, као што и рекох, ми (још) градимо железничку станицу из Корбизјеовог Озареног града, оживљавамо фосил давно покопаног урбанизма.

Ovo je intelektualni nonsenes, izgradena zeleznica je linearni objekt, nema veza sa urbanom planom NBG. Prokop se isto tako nalazi na desnoj obali.

Колико је дубоко покопан и застарео, схвата се поређењем са станицом Нови Београд, коју су урбанисти - они исти што су били или да штајга иде на Славију, или да остане где је - конципирали још крајем шездесетих, дакле, пре него што је лоби бетона и челика уклизао са варијантом Прокоп: станица НБ је планирана на крају предвиђене пешачке зоне која би водила све до СИВ-а.

Ovo je izmislotinja, sto su urbanisti izabrali resenje Prokop

То личи и те како на савремен урбанизам - е, али зато су другови укопали главну станицу друге обале у јарак и одвојили је од централне градске зоне аутопутем. И спојили петљама. Срећна нова 1933. (тада то беше авангардна идеја)!

?

Najglupavija predpostavka gore citiranog da se izabrano resenje moze promeniti. Nemoze, izgradeno je. A onima kojima su negativne atribute zelzenickih postrojena na Savskoj obali jos uvek nepoznate - citanje Belgrade formal/informal bice od pomoci.

 

[Плусквамперфекат]

Пантограф » Thu Nov 26, 2020 12:44 pm[/url]"b1awvdt]Е, сјајни додаци, посебно они први. Дакле, као што и рекох, ми (још) градимо железничку станицу из Корбизјеовог Озареног града, оживљавамо фосил давно покопаног урбанизма.

Колико је дубоко покопан и застарео, схвата се поређењем са станицом Нови Београд, коју су урбанисти - они исти што су били или да штајга иде на Славију, или да остане где је - конципирали још крајем шездесетих, дакле, пре него што је лоби бетона и челика уклизао са варијантом Прокоп: станица НБ је планирана на крају предвиђене пешачке зоне која би водила све до СИВ-а.

То личи и те како на савремен урбанизам - е, али зато су другови укопали главну станицу друге обале у јарак и одвојили је од централне градске зоне аутопутем. И спојили петљама. Срећна нова 1933. (тада то беше авангардна идеја)!

Празна прича, корбизијевски Нови Београд је и даље најфункционалнији део града. Ово о одвајању станице од централне градске зоне звучи као одраз кругодвојкашког размишљања, функционалност станице се не одређује по томе колико је далеко од Кнез Михајлове, постоји цео Београд јужно од Прокопа.
Поготово се близина аутопута главној железничкој станици не може ни у најповршнијим анализама узети као минус.
Ово за петље не разумем, видео сам да сте понављали више пута, не знам да ли се то односи на Мостар или на приступне саобраћајнице самој станици, у оба случаја не видим релевантност.

 

[milanche]

Najbolje bi bilo da su napravili tunel od gl.zel.stanice do dunav stanice i vezu ka pancevackom i ka starom delu grada kuda i sada ide tunel, i tako staru zel stanicu naprave prolaznom.

Ali lako je biti general posle bitke. Nikom 70-tih nije palo pa pamet da ce vec za 10godina nastupiti kriza, a da ce se za 20godina raspasti drzava, biti rat, bombardovanje, sankcije i sve to. Pesacka distanca od prokopa do slavije, preko nedostajuceg nadvoznjaka ili pesacke pasarele nije nista vece distanca nego pesacka distanca od siva do zel.stanice nbg. Cak je mozda i manja. Metro koji je planiraj je bio izvodljiv, onih 5 linija su zapravo kao 2,5 linije u gradjevinskom smislu, u prvoj fazi je bilo predvidjeno da se i Prokop opsluzi metroom kako je i red. Bio bi red i sada ovom linijom, ali nije greska Prokopa sto su neki drugi ljudi glupi. Prokop je u blizini i kcs i stadiona, gde su mnogo ljudi iz unutrasnjosti dolazili.

Drugo, ovde preovladava stav ko da postoji samo Prokop i ni jedna vise stanica. Pa on tako nije ni zamiljen ni predvidjen. Predvidjeno je mnogo inteligentnije resenje nego i sada posle 50 godina sto ljudi mogu da shvate. Predvidjene su 4 stanice za Beograd. Zemun, Nbg, Prokop i Rakovica. Prokop je predvidjen za juzni i centralni deo grada, zato se i zove Beograd- Centat. Zato je predvidjen bio i metro da prolazi kroz prokop koji ide ka jugu i u centar preko Prokopa.

Ostaje sramota za drzavu i grad da od 80-te do 90-te nista nije u radio, da je vise uradjeno od 93-99 u najgore vreme. Da je grad uradio prvu fazu linija metroa, ne bi sada pricali ovu pricu, a ni onu na temi o metrou.

 

[Плусквамперфекат]

milanche » Thu Nov 26, 2020 1:23 pm[/url]":1besnfvw]Ostaje sramota za drzavu i grad da od 80-te do 90-te nista nije u radio, da je vise uradjeno od 93-99 u najgore vreme. Da je grad uradio prvu fazu linija metroa, ne bi sada pricali ovu pricu, a ni onu na temi o metrou.

Можда грешим, нисам испратио како је ишло финансирање, али чини ми се да је добрим делом било наваљено железници која просто није имала шансе да то изнесе.

 

[milanche]

pre svega sam mislio na prvu fazu izgradnje metroa, koje bi pokrilo i prokop i kcs i autokomandu i centra grada i resilo prelazak preko mosta ka nbg. Ta prva faza je predvidjala prfu fazu dve linije, a to je u gradjevinskom smislu, ko prva faza ove jedne linije sto planiraju. Do prokopa bi se stizalo za 10min. Onda ne bi bila prica kako je ne znam gde, bilo bi mnogo atraktivnije za izgradnju i sama okolina i tc na ploci.

 

[orjen]

Iz svih ovih planova proizlazi - izbor Beogradskog zeleznickog cvora je prosao rigoroznu evaluaciju. Razradeni su razni modeli. Modele su morali da ispunjavaju postavljene kvalitativne kriterijume. Za izbor cvora angazovani su americki konsultanti, koji su koristili numericke modele. Na predlozenim modelima iz 1967 se razradio jedan novi model "Prokop", koij je razraden do 1970. Prokop je ispunio postavljene kvalitativne kriterijume. Na glasanju 1971 je bio izabran. Kvalitativni kriterijumi u evaluaciju modela - veze sa novoizgradenom stanicom NBg,i Pancevackom mostom i prugama kroz Topcidersku ili Mokrolusku dolinu, zatom oslobadanje Savskog priobalja. Topciderska dolina oodbacena je zbog perifericnost, Savski trg sto je zauzimao priobalje Save. Ostao je izbor u Mokroluskoj dolini. Sledeci kriteriumi su odvajanje robnog i putnickog transporta i uspostavljanje regionalnog zeleznickog tranzita sa prigradnim mestima. U evaluaciji modela zeleznickog cvora Prokop je koriscen empiricni pristup prostornog planiranja kvalitativnih i kvantitativnih cinjenica.

 

[spatiotecte]

orjen » 26 Nov 2020 02:31 pm[/url]":3mdgnmwd]Iz svih ovih planova proizlazi - izbor Beogradskog zeleznickog cvora je prosao rigoroznu evaluaciju.

Beogradski železnićki čvor prošao rigoroznu evaluaciju?

Tako što pola stručne komisije nije bila prisutna kada se glasalo za rešenje?

Ovo je velika SRAMOTA.

 

[orjen]

spatiotecte » 26 Nov 2020 02:36 pm[/url]":3qwttjae]

orjen » 26 Nov 2020 02:31 pm[/url]":3qwttjae]Iz svih ovih planova proizlazi - izbor Beogradskog zeleznickog cvora je prosao rigoroznu evaluaciju.

Beogradski železnićki čvor prošao rigoroznu evaluaciju?

Tako što pola stručne komisije nije bila prisutna kada se glasalo za rešenje?

Ovo je velika SRAMOTA.

Naravno, razradeni su razni modeli. Za izbor cvora su postavljene kriterijumi. Prva evaluacija je bila 1967 druga 1971. Imamo proces u evaluaciji plus angazovanje stranca pri razradenjem modela buduceg transporta Bg. Uz to korisceni su numericke metode. Strani konsultanti su angazovani 1968 do 1974, novi GUP je izasao 1972. Evaluacija je bazirana na empiricnim vezama izmedu postavljenim kriterijuma. Nema drugih sto ovo nije pitanje prirodne nauke.

 

[Bender Rodriguez]

Mislim da se ovde radi o tome da su neki članovi lično (indirektno) povezani sa Prokopom, te zato ne mogu da pređu svaki put kad neko napiše bilo šta neprijatno o tom projektu. Jer stvarno ne vidim drugi smisleni razlog da se neko toliko investira i unosi u to.

 

[spatiotecte]

Pritom kad pričaju o Prokopu kao da slušamo Vučića na TVu.

Najbolja lokacija u gradu
Najjeftiniji projekat
Najbolje rešenje od svih
Najbolji stručnjaci ga radili.

Sve naj naj, a 50 godina kasnije i dalje Černobilj.

 

[Пантограф]

Јбг, пројекат је издржао пробу времена, шта рећи.

 

[orjen]

Atribucija u argumentaciji nije validna, Vucic je 1971 imao jednu godinu.