Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[orjen]

Razumem ja to sve. Odrastao sam u Nemackoj, pravili su autoputeve koje su se pregradile u poletne staze za lovce i bombardere. Ne na jednom mestu nego oko 30 sa parkiralistem za avione. U Austriji su kopali tunele ispod Alpe u pravcu sever-jug i nikad istok-zapad, sve da u slucaju invasije Sovjeti nemaj kud da prolaze. Isto tako se kod nas mislilo i radilo. Vidim ja tu koincedenciju izmedu tunela i Marsalata, Dvora, i Rezidencije. Topcidersko brdo je prirodna tvrdava, jos od knaza Milosa. Deo je istorije drzave i svog vremena.

@dosljak, gde je prikljucak sa autoputa, poenta je u longitudinalnom useku od Mokroluskog potoka prema Topciderskom brdu na kome je sredina Prokopa. U tom useku je predviden kruzni tok.Mnogo prirodnije staviti srediste stanice prema tom useku sto prati terensku konfiguraciju. Drugo posle tunela ispod mosta pocinje padina. Ispod nema teren nego graniozni vijadukt prema mostu. 20 m iza tunela pruga prelazi na vijadukt. To je 20 m iza krova sa teniskom terenu. Ima tu i automobilski proloz.

 

[Bender Rodriguez]

Пантограф » Sub Maj 16, 2020 5:01 pm[/url]":2q1jkhhw]U tunelu Dedinje ima proširenja, koja valjda mogu da se koriste kao skloništa, ali, direktna tunelska veza sa objektima? To nisam znao.
Da ne mistifikujemo baš toliko Broza, kao što je u Batajnicu, na avion, išao kolima, tako je išao i na voz.
Realno je moguće da su bušili više nego što treba zbog odbrambenih razloga, ali, bili su neozbiljni ako su tako hteli da sačuvaju državu (šifra: Bihać).

Znaš kako, ja u to vreme nisam bio ni rođen. Ali, geopolitika i vojna dešavanja - pogotovu iz perioda Hladnog rata - su mi velika strast i nešto čime se bavim već više od 10 godina (usput, da se razumemo, zapadnjaci kad kažu Hladni rat misle na ceo period od 1945 od 1990, ja koristim isti termin za tu eru). I imajući u vidu šta je sve rađeno i građeno u to doba, ovo otkriće me nimalo nije iznenadilo sa aspekta veličine. Jeste bilo otkriće, ali nisam se zapanjio dimenzijom takvog projekta.

Pa mislim kad je jedna Jugoslavija pravila podzemne aerodrome (izuzev pisti naravno) u Bihaću i Slatini, kad je imala svoj nuklearni program i rudnik uranijuma (i to u dva navrata) i kad je gradila podzemna skloništa za svoje podmornice na Visu, ideja o prokopavanju tri tunela kroz jedno brdo na Dedinju i povezivanje na objekte iznad, ne deluje čudno. A uz sve to, imao sam i sreću da upoznam razne ljude i čujem svašta što sam zapamtio, pa sam na kraju povezao delove.

Evo najpre slike, da bude jasnije (kliknite da uvećate lepo)

Mislim da je odavde više nego jasno o čemu se radi. Stanica za Plavi voz napravljena tik uz prugu kroz Rakovicu, maltene ''nabijena'' u brdo Koštunjaka, posađena odmah pored nadvožnjaka koji se odvaja i ulazi u Topčidersko brdo. Što implicira da je pozicionirana tako da u slučaju nužde, voz može za relativno kratko vreme da se osposobi, uđe u brdo, primi putnike i krene gde god je potrebno. Uz to imamo i podzemni kompleks ''Karaš'' u Kasarni Topčider. Jeste on napravljen kao bunker za upravljanje u slučaju rata, ali bilo bi suludo praviti bunker za opstanak vlasti koji ne bi imao rezervni izlaz negde van ''vidokruga'' neprijatelja u ofanzivi. A šta prolazi tik pored zidova 'Karaša'? Pa upravo tunel BG čvora, duboko pod zemljom!

Što se tiče Amerikanaca, od našeg čoveka koji je nekad radio u staroj ambasadi znam da su tamo imali tunel za beg do Mostarske petlje, najverovatnije je mislio u vidu priključka na tunele ispod Kneza Miloša. A što se tiče nove, imao sam tu čudnu sreću da upoznam jednog čoveka iz njihovog Diplomatic Security Service pre 8 godina, dok se gradila. I premda mi naravno nije otvoreno rekao da će imati tunel, objasnio mi je koliko Ameri polažu u obezbeđenje i lokacije svojih ambasada širom sveta. Još kad sam naknadno video da oni to prave na temeljima nekadašnjeg Maršalata, i da bukvalno dele zid sa kasarnom Topčider, sve mi je odmah bilo jasno. Nisu Ameri ludi što su izabrali baš bivši Maršalat da se tu posade. Jeste do ''slanja poruke'', i jeste da mogu samo da okrenu kamere i gledaju Topčider na izvolte. Ali nije samo to. Nije to ono presudno. Već upravo ti tuneli ispod.

E upravo gradnja i pozicioniranje tih tunela su 70ih odredili sudbinu, izgled i poziciju BG čvora, pogotovu raskršća. I samim tim i Prokopa.

 

[spatiotecte]

Koliko je poražavajuća činjenica da je cela zeleznička infrastruktura novog zelezničkog čvora uradjena prema vojnim zahtevima vladajuće SFRJ elite a ne prema pravim putničkim potrebama.
Zato je sve ovo u tunelima i polu ukopano a samim tim je zahtevalo i ogromna novčana sredstva.
Sada cemo mirno spavati znajući da je Tito mogao da beži nekim tajnim prolazima pa kroz zelezničke tunele a nama ostaje ova nedovršena vojna infrastruktura koju sad treba sklepati da dobije putničku funkciju.

Genijalna ideja.sa tačke gledišta vojske, debilna sa tačke gledišta putnika i zelezničkog saobraćaja.

 

[Bender Rodriguez]

Ja ih s jedne strane razumem, ali s druge strane ih i osuđujem.

Razumem ih jer znam da je ceo taj period bila era konstantne napetosti negde u svetu, i da su nuklearni pa i konvencionalni ratovi bili nešto što je moglo da se desi već preksutra. I zaista, sve što se i radilo i gradilo u svim tada iole ''bitnim'' državama bilo je podređeno tadašnjim doktrinama. Od Vašingtona, preko Beograda, Moskve, pa sve do Pekinga.

Ali ono za šta ih osuđujem je što u ovom slučaju nisu na neki bolji način razgraničili civilni od vojnog interesa. Primera radi, metro u Vašingtonu, građen 60ih, posle Kubanske krize, ima neke stanice koje mogu da posluže kao skloništa od vazdušnih i kopnenih napada (al ne i ABH). Ali kad je građen, građen je prvenstveno i primarno da bude civilni objekat namenjen civilnoj upotrebi. Nije građen tako da se provlači ispod Bele kuće niti je uslovljavao izmeštanje železničkih stanica i drugih JGP čvorišta zarad tih vojno-političkih potreba. Postoji podzemna železnica između Kapitola i Bele kuće i ostalih objekata, ali ona je sama za sebe. Ne meša se sa Washington Metro-om.


Elem, razlog što sam ispisao sve ovo i ono gore je da se razume pozadina cele te priče. A razlog zašto povremeno podsetim na to koliko nam je muka Prokop doneo, nije to što zagovaram da se sve sad obustavi i zakopa. Ne. Ali cela ova priča, ova odiseja sa Prokopom, ne samo od 1980. nego od 1970ih pa do danas... treba da služi kao jedna velika lekcija buduća vremena. Da ne smeju politički interesi nikad više da se stave ispred javnih. Pogotovu u gradnji ovakvih projekata.

 

[solecar]

spatiotecte » 16 Maj 2020 17:56[/url]":3cgcteqq]Genijalna ideja.sa tačke gledišta vojske, debilna sa tačke gledišta putnika i zelezničkog saobraćaja.

Isto kao i za Metro.

 

[Пантограф]

Jako zanimljivo.

Slušao sam već da tunel ima određenu odbrambenu funkciju, Topčider solidno poznajem sa površine - služio sam vojsku tamo, jedan od najlepših kompleksa u gradu, nažalost, za ograničenu upotrebu - znao sam i da je vojska u ono vreme morala da se saglasi sa svakim velikim projektom, ali nisam povezao izbor rešenja za Beogradski železnički čvor po varijanti 'Prokop' (mimo volje urbanističke struke) sa time.

A, ono, uklapa se. Sad možemo... samo da komandujemo 'Na mestu - voljno'... tj. da se uhvatimo u kozaračko kolo u praznom Prokopu.

 

[orjen]

Zeleznice od Krimskog rata uvek sluze geopolitici. Ne menja se. Jedino neke supersile mogu i kosmickim snagama nesto da urade. Mi to nismo pa imamo zeleznice. Secam se inauguracije Barske pruge. Drug Tito je istako geopoliticku komponentu pruge u Bijelom Polju pred slusalacima. Da nije toga bilo nebi ni bilo sve nase glavne pruge. Ukljucujuci i onu prema Nisu.

 

[Дошљак]

orjen » Суб Мај 16, 2020 4:48 pm[/url]":20hcy65k]

@dosljak, gde je prikljucak sa autoputa, poenta je u longitudinalnom useku od Mokroluskog potoka prema Topciderskom brdu na kome je sredina Prokopa. U tom useku je predviden kruzni tok.Mnogo prirodnije staviti srediste stanice prema tom useku sto prati terensku konfiguraciju. Drugo posle tunela ispod mosta pocinje padina. Ispod nema teren nego graniozni vijadukt prema mostu. 20 m iza tunela pruga prelazi na vijadukt. To je 20 m iza krova sa teniskom terenu. Ima tu i automobilski proloz.

Oк, можда и не би било паметно померати ранжирне колосеке и скретнице мада ми делује да би стали цели до овог портала испод тениског терена, евентуално до почетка вијадукта. Али моглао је саркофаг и преко ранжирних колосека и ту на раскрсници да се направи станична зграда а са њеног краја до крајева перона. Не видим проблем ни да централна станица има више шалтер сала, једна да буде и ту са прилаза од аутопута а друга на ћошку два булевара. А између те две зграде комерцијални простор. Но шта је ту је, и ова моја маштарења су у рангу предлога да се нова станица изгради негде другде.

 

[orjen]

Ja na lokaciju prvenstveno gledam iz relijefne konfiguracije. Prokop je izgraden na uravnenom predelu padine Topciderskog brda uz longitudinalni usek koji vodi na Mokrolski potok. Teren se na severo-istoku ogranicava Maleskom brdu a zapadu padinom Topcidera pvema Savskom toku. Tako da smatram logicnom izborom u smislu postojecog relijefa. U transversalnom delu takode prati pruzanje Topciderskog brda i pravac Mokroluskog potoka. Kad bi se sve sredilo, videlo bi se to iz bez ovog geomorfoloskog tumacenja.

 

[orjen]

DOMAĆOJ i svetskoj javnosti sigurno najpoznatiji podzemni grad građen za potrebe SFRJ i JNA jeste „Karaš“, koji se nalazi u utrobi Topčiderskog brda u Beogradu. Ovo ratno sklonište, u kome je bio smešten komandni centar naše armije, aktivno je korišćeno za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. U njemu je tada boravio Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Jugoslavije.

- Topčiderski podzemni grad u Beogradu je počeo da se gradi odmah posle Drugog svetskog rata sa namenom da bude atomsko sklonište za politički i vojni vrh Jugoslavije sa maršalom Titom na čelu. Završen je 1971, kada je urađena rekonstrukcija „Karaša“ i sklonište prošireno u komandni centar za smeštaj 70 političara i najviših oficira, u slučaju ratne opasnosti. Objekat je ukopan 150 metara u zemlju. Ima tri zaštitna i funkcionalna nivoa i sposoban je da izdrži nuklearni napad - objašnjava dr Milan Pašanski, beogradski ekspert za bezbednost.

Ulaz u „Karaš„ je na kraju Ulice Teodora Drajzera pored stare crkve. Ima upravnu zgradu i stražare na površini i troja drvenih vrata u dvorištu koja prikrivaju ulaz u lavirint podzemnih hodnika dužine oko tri kilometra. Hodnici se blago spuštaju u dubinu zemlje. Podzemni komandni centar, uz operativnu vojnu salu, ima vojne kabinete i centre za vezu. Unutra su i skromne prostorije za boravak i smeštaj državnog rukovodstva i komandanata, ali i spavaonica sa krevetima na sprat za najviše oficire, kuhinja, trpezarija, ambulanta i mali salon.

I sobe u kojima su tokom sednica političkog vrha, ali i vojnih vežbi, boravili Josip Broz , Jovanka Broz, a i Slobodan Milošević tokom NATO bombardovanja, takođe su skromne. Tito je imao braon sobu, sa malim kabinetom i kupatilom, a Jovanka Broz roze sobu sa kupatilom. Hranili su se iz vojničkih limenih činija i spavali na uzanim i tvrdim krevetima. „Karaš“ ima sopstvena postrojenja za napajanje strujom, prečišćavanje vazduha i vode. U podzemnom gradu moglo se živeti do 90 dana.

ovde ima i snimak one sednice 15.3.1991 u Karasu sa drzavnom i vojnom vrhu.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=MJ-Tx5cPizo[/youtube]

 

[solecar]

Koji je izvor (link) ovih informacija?

 

[johnny_s]

Ovde su se pojavile razne informacije, od kojih mi neke deluju potpuno suludo. Nelogično je da su železnički čvor gradili za vojne potrebe kad su za silne pare koje su spucali tu mogli da naprave/nabave atomsku bombu i da im nikad ni ne trebaju atomska skloništa.
Drugo, ako im je trebala maska za tunele, metro bi sto puta bolje odradio posao i mogao bi da poveže sve bitne tačke (Maršalat, Banjicu, Generalštab, CK i SIV) u jednom prolazu. Tako da je ideja da smo dobili ovo sad zbog vojske nerealna. Ovo je jednostavno megalomanski projekat koji nema faze i jedino bi imao smisla kad bi se ceo završio. Ne vidim šta se u tome ne uklapa u ovdašnji mentalitet.
Što se tiče velikog skloništa u Topčideru, ono nije ispod kasarne (onda bi bilo ispod Dedinja) iako tamo verovatno postoje tuneli još od kraljevine, nego ispod Topčiderskog brda, što i piše u tekstu iznad. Tunel za voz ne prolazi blizu tog objekta.
Što se tiče vojne uloge tunela, ona postoji, ali nije primarna. U okviru tunela se nalaze tri skloništa. U jedno se silazi stepenicama u dvorištu Četvrte gimnazije, vrata drugog su u podvožnjaku u Dimitrija Tucovića (Ruzveltova), a u treće se silazi negde na Karaburmi. Ovo su informacije iz Almanaha objekata beogradskog železničkog čvora (http://www.beogradcvor.rs/aktuelno/33.html).

Mislim da je sve ovo otišlo previše u off.

Nego, da li neko zna hoće li sad i zastakljivati ovaj deo stanice ili je ovo samo betoniranje?

 

[orjen]

O sednici karas izjave Mesica, Jovica i Tupurkovski i ostlaih ovde u BBC - Smrt Jugoslavije. Sednica je odrzana na zahtev Kadijevica i bila je u podzemnom ogjektu Karas na Topcideru (od 35:35)
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Pr5GGW-4H7M[/youtube]

 

[Bender Rodriguez]

johnny_s » Ned Maj 17, 2020 3:04 am[/url]":1qg6e3gv]Nelogično je da su železnički čvor gradili za vojne potrebe kad su za silne pare koje su spucali tu mogli da naprave/nabave atomsku bombu i da im nikad ni ne trebaju atomska skloništa.

Idući tom logikom, možemo da postavimo pitanje zašto je SFRJ spucala pare da pravi objekte poput aerodroma Željava i Slatina, kad je mogla da ih iskoristi da napravi i završi nuklearni program i time reši svoj problem. Odgovor je prost - zato što nuklearni program, i uopšte vojska i politika, ne funkcionišu tako što nabaviš dovoljno para, gruneš ih u par institucija i ljudi, i posle nekog vremena oni magično izbace ono što ti treba, odnosno u ovom slučaju - nuklearni program. :kafa:

Drugo, ako im je trebala maska za tunele, metro bi sto puta bolje odradio posao i mogao bi da poveže sve bitne tačke (Maršalat, Banjicu, Generalštab, CK i SIV) u jednom prolazu.

Nije poenta (samo) u povezivanju objekata već u omogućavanju najvišim figurama da se za kratko vreme evakuišu iz grada u bilo koji deo zemlje. Zbog toga depo Plavog voza i jeste napravljen na 300 metara od tunela ispod Belog dvora. Zbog toga i postoji proširenje unutra. Zbog toga i jesu odbačene mnogo jednostavnije i jeftinije varijante čvora sa raskršćem kod NISa i zamenjene ovim megalomanskim modelom ispod brda.

Tako da je ideja da smo dobili ovo sad zbog vojske nerealna.

Na ovom forumu je u više navrata iznošena teza da razlog što Beograd do skora nije imao nijedan pravi pravcati trg, sa ogromnim otvorenim prostorom, je to što SFRJ vlast nije htela da dopusti da se narod okuplja bilo gde u većem broju. Takođe je iznošena druga teza, da razlog zašto je Beogradski univerzitet rascepkan i razbacan širom grada, vuče korene iz dešavanja '68, s idejom da se ne pravi jedan veliki kampus gde bi svi mogli da se okupe u masama. Većina ljudi ovde nema problem da poveruje u kredibilnost takvih tvrdnji (ne kažem ni da jesu ni da nisu tačne, samo kažem da imaju uporišta ovde). Drugim rečima, ljudi ovde nemaju problem da veruju da vlasti, od gradskih pa sve do saveznih, nisu htele da imaju previše trgova da bi lakše mogli da kontrolišu narodna okupljanja. Niti imaju problem da veruju da su rascepkale BU i napravili urbanistički haos za koji plaćamo i dan danas samo da ne bi došli u rizik od nove '68.

A kad neko kaže kako je prevelika slučajnost da jedan od glavnih i najvećih tunela u prestonici prolazi baš ispod Belog dvora, Maršalata i kasarne Topčider, i da nedaleko od njega bude depo za najvažniji voz radi brzog prevoza najviših državnika u bilo koji deo zemlje... to zvuči nerealno? U državi u kojoj je skoro sve bilo podređeno vojsci? Gde su vojska i privreda bili ko nokat i meso? U vreme kad se, u polovini sveta, skoro sve gradilo sa bojazni da sutradan može da počne oružani sukob? Ne bih rek'o.

 

[orjen]

Al sve ovo nije potvrdeno izvorima. Tako da zadrzi samo sugestivno misljenje bez izvornih pokrica. Poznato je medutim da se zeleznicki cvor sa Prokopom u sredini vec pojavluje u planovima 1930ih. Mnogo pre hladnog rata.

Noviji clanak o resenje zeleznickog transporta u BG imamo ovde: https://urbel.com/uploads/Urbanizam-Beo ... _01-02.pdf

 

[Пантограф]

Zapravo, bile su i studentske demonstracije 1954, koje je, takođe kod podvožnjaka, razbila konjička jedinica milicije :wink:

Razvoj i dispozicija objekata Beogradskog univerziteta jednako su iracionalni koliko i novi čvor, tako da ideološku podlogu ne treba olako isključiti.

Mislim, od varijante čvora Autokomanda odustalo se iz toliko nebuloznih razloga, poput 'narušavanja ambijenta Mokroluške doline', a varijanta Prokop je progurana sa tako malom podrškom, da sve to mora da rodi sumnju u stvarne motive.

 

[orjen]

evo ovo jos nismo videli

 

[Bender Rodriguez]

orjen » Ned Maj 17, 2020 9:53 am[/url]":3iicpf8j]Al sve ovo nije potvrdeno izvorima. Tako da zadrzi samo sugestivno misljenje bez izvornih pokrica. Poznato je medutim da se zeleznicki cvor sa Prokopom u sredini vec pojavluje u planovima 1930ih. Mnogo pre hladnog rata.

Naravno, ali to već spada u stvari koje je jako teško potvrditi, jer su deo nečega što je i dalje u funkciji. Mislim to je kao da nekome kažemo ajde potvrdi mi gde je taj evakuacioni tunel ili izlaz za Američku ambasadu? Pa naravno da se odgovor nikad neće dobiti. Ali naravno da niko ne sumnja da tako nešto postoji, jer svi znamo da se ambasade bitnih, i/ili zemalja sa bujnom agendom (da tako kažem) grade tako da, između ostalog, omoguće brzu i neopaženu evakuaciju ljudstva.

Karaš više nije tajna jer je sa prestankom, ne samo Jugoslavije, nego i hladnog rata, potreba za takvim objektom drastično smanjena. Korišćen je jelte i nakon 1990, ali postalo je jasno da verovatno nikad neće biti upotrebljen da se tu skloni državni vrh od nuklearnog rata. Pogotovu nakon 2000te i ''pacifikacije'' ne samo celog ovog regiona nego i Istočne Evrope.

S druge strane, dok je 2000ih počela da se otvara priča oko Karaša, da se pojavljuju slike, reportaže, opisi... a početkom 2010ih i prvi detaljni obilasci, o Maršalatu jedva da je išta pisano, a kamoli slikano i istraživano. Najviše što danas može da se iskopa o Maršalatu jeste opis njegovog nadzemnog dela, kao i onih par fotografija ulaza, pre i posle rušenja. I to je to. A stajao je kao ruina 12 godina, nakon čega ga preuzimaju Amerikanci i prave svoju novu ambasadu. Naravno, uz potpunu restrikciju bilo kakvom slikanju ili praćenju radova. A to je dakle bilo 2012, uveliko u vreme interneta, Street viewa, curenja fotografija raznih svetskih tajni, i sličnog.

Inače da se ispravim, johnny_s je u pravu, Karaš jeste izvan kasarne Topčider, prekoputa tačnije. Ali sama kasarna, Maršalat i Beli dvor su svi duž linije tunela. Ja nemam nikakve sumnje da razlog, ili jedan od razloga, koji su doprineli tome da se odbiju drugi predlozi za Čvor, i da se izabere baš ovo rešenje, sa tunelom baš ispod ovih objekata i depoom za Plavi voz tik pored, jeste bila ta vojno-politička pozadina. Odnosno pokušaj spajanja i jednog i drugog. I to ne bi bio ni prvi ni poslednji takav primer u Jugoslaviji.

 

[Дошљак]

Што се тиче универзитета и домова, они су разбацани још крајем 40их када је Студентски град лоциран на место које је било физички ван Београда, пошто су од НБГ постојали само Старо сајмиште и СИВ. У исто време је одређена и локација домова на Вождовцу, Звездари.

Него занимљиви ови рендери, видим већ су осмислили тамбено насеље у БИПу.

 

[Bender Rodriguez]

U redu, ali lično sam čitao postove na jednoj ili dve teme, gde je pisano: prvo, da je u nekom periodu postojala ideja da se deo fakulteta okupi u Bloku 39;
a drugo, da razlog što su i oni i domovi ostali razbacani širom grada i tako neplanski postavljani, to da studenti ne bi imali gde da se okupe, svi odjednom. Znači sećam se lično kako sam u više navrata čitao o tome, i ako treba pokušaću da iskopam te postove.

Ne ulazim sad u to koliko su te tvrdnje tačne. Lično ne znam šta da mislim o tome, jer sam čuo pa i sam uočio neke argumente koji itekako govore u prilog tome... a isto tako sam nailazio i na reakcije ljudi da je to apsurdno.

No ono što hoću da kažem je, ako takve pretpostavke i debate i dalje postoje, zašto je toliko neverovatno da je i ovaj tunel provučen baš ovom trasom iz namere da se spoje civilni i vojno-politički interesi? U doba kad je to bila standardna praksa, maltene i očekivana.

 

[Дошљак]

Та теза је мало шупља, сам студентски град је велика концентрација студената што се видело на демонстрацијама 1954. и 1968. и то ближа СИВу него било који дом у Старом граду.

Е сад што се тиче тунела, упитно је колико се војска уопште ослањала на железницу, ипак је ЈНА имала доктрину ОНО где се планирала бежанија у Динарске крјеве до доласка у помоћ савезника. Зато су подземни објекти и грађени од Приштине до Бихаћа. Искрено, више верујем да би ЈНА хтела међународни железнички саобраћај што даље од тајних подземних инсталација због неретког усташког тероризма у саобраћају (ЈАТов лет 367, бомба на главној железничкој у Београду).

 

[Bender Rodriguez]

Hmm, moguće. Možda otkrijemo odnosno utvrdimo i to jednog dana, kao što danas otkrivamo tj. otkrivaju nam stvari koje su se desile pre 50 godina a deklasifikovane su tek sada. To i jeste jedan od razloga što volim istoriju 20. veka, jer neke stvari koje su ti nekad delovale čudno ili neobjašnjeno, posle dovoljno vremena postanu obelodanjene i sve počne da ima smisla.

Mada što se tiče ovoga, ja i dalje mislim da tunel svakako jeste povezan sa Dvorom i Maršalatom. Neverovatno mi deluje da, u vreme dok je Tito još bio živ a Jugoslavija i dalje jako bitna i jaka na međunarodnoj sceni, neko tuda prokopa tunel a ne spoji ga sa takva dva objekta, jednim od najvažnijih u zemlji.
A i odabir Amerikanaca da baš tu postave svoju ambasadu, vrlo bitnu za ovaj region, mi takođe mnogo govori. Jer znam da oni nikad ne bi izabrali lokaciju iz koje nemaju dobar i brz evakuacioni put.

Elem, to je to do daljnjeg.

 

[orjen]

Izbor Prokopa je krajni rezultat SANU, grada i Zavoda za projektovanja. S time je rezultat sirokog drustvenog konzensusa.

 

[Пантограф]

orjen » 17 May 2020 10:05 am[/url]":3tomyul6]Izbor Prokopa je krajni rezultat SANU, grada i Zavoda za projektovanja. S time je rezultat sirokog drustvenog konzensusa.

A, ne: varijanta Prokop je rezultat uskog konsenzusa nenadležnih i nestručnih.

Iz ranije postavljanih dokumenta na ovom forumu, vidi se da je ona izglasana uz podršku 9 ljudi u forumu gde sedi njih 23 (mnogi nisu ni došli da glasaju), uz podršku isključivo običnih arhitekata i inženjera-konstruktivaca. Obojica predstavnika Urbanističkog zavoda Beograda glasali su za varijantu Sava B, a oni su jedina stručna lica koja je trebalo pitati za strateško rešenje. Usko tehnička rešenja su nešto drugo, a ona u gradu nikako nemaju primat nad urbanističkim.

Dakle, to da je nekakva 'struka' bila za Prokop nemoj više da ponavljaš, jer nije tačno: arhitekta i konstruktor Avalskog tornja za ovo uopšte nije trebalo da se pitaju, nažalost, pitali su se i glasali su za Prokop.

Zapravo, reč je o samoupravnom odlučivanju u najgorem smislu te reči.

 

[orjen]

A sto mislis da je varijanta razradena i izabrana. Opet je Zezelj bio na celu SANU koja je dala savet koji je vodio do varijante Prokop.

Sa ciljem pronalaženja najboljeg rešenja 1968. godine je angažovana i Srpska akademija nauka i umetnosti, pa je Odeljenje tehničkih nauka SANU formiralo poseban stručni tim kojim je rukovodio akademik prof. Branko Žeželj. Dugogodišnje analize, studije i rad na izboru optimalnog rešenja okončani su posle dobijanja pozitivnih ocena od Komisije za Generalni urbanistički plan i Stručne komisije Urbanističkog zavoda. Savet za urbanizam Skupštine grada, takođe je usvojio rešenje čvora po varijanti "Prokop". Na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 11. marta 1971. godine, svi prisutni odbornici su glasali za ovo rešenje novog Beogradskog železničkog čvora.