Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

Rekoh bi da zavisi sta je ispod stanice ako su tamo prigradse i gradske zeleznica onda pitanje nije trivijalno. Komplikovane slucaje ima preko pa je nagib neizbezan kada se npr. prokopa tunel brzih pruga da bi isao propusnom pravcu. Takav slucaj je u Barceloni, Berlinu i Stuttgartu. U Minhenu ce ispod stanice u krajnoj varijanti prolaziti dve prigradske i tri gradske zeleznice a bice najfrekventnija stanica sveta (450.000 putnika, posle NY je najvece na svetu). U slucaju Stuttgart 21, nagib stanice je 15 promila, sto zakonsko neomogucava da u njoj vozovi budu opremljeni, mogu samo da prime putnike a nikad da se zadrzavaju.

Za krivine u Prokopu, koliko je radius a takodeu krivini prema Dedinju? Pa i vijadukt prema Vracarskom tunelu je u krivini, ali su sve na izlazu iz stanice, pa realno nisu hendikep?
 
Nisam merio radijuse, ali je dovoljan da Vmax bude 70 km/h (poslednji put kada sam se vozio, zapravo, bilo je delom 70, a delom 50 km/h, ali biće da je to imalo veze sa radovima na pruzi ka Resniku).
 
Kad bi se danas glasalo ponovo, koja varijanta bi pobedila? Prokop je dobio najvise glasove (14) pa sledi Sava D (3) (uz nekoliko absistencije i neprisutnih.
 
Upravo tako Igore , prednost Sava M varijante je ta sto prolazi ispod centra grada i povezuje Glavnu sa Dunav stanicom i mogla je da se koristi za gradsku zeleznicu tj Regionalni Metro.
 
Убедљиво најбољи је реализовани пројекат. :vops: Зато је и реализован, о томе су некада одлучивали озбиљни и стручни људи :grand:
 
Projekti koji su poput Sava M ili D predvidili prugu na obali Save su ispale posle podizanje brane na Derdapu. Na Derdapu je Dunav podiggnut na 72 m n.v. a Savski trg je na 70 m. Podizanje podzemnih voda je za objekt zeleznice sustinski, Moze se osigurati posebna gradevina ali ne i celi zeleznicki objekt sa pratecim prugama - to je od poteza Karadordeva do Sajma.
 
Gledajući ove planove, većina njih, posebno ovi posleratni, nije planirala mrežu po istočnim delovima grada, kao da su nebitni. Ovi koji su planirali mrežu po istočnim delovima, nisu predviđali po centralnim delovima grada, kao i glavne stanice koje su projektovane van centra.

Po meni, najbolja varijanta bi bila mešavina varijante ''M'' i ''Sava M''. Tako bi imali glavnu stanicu u centru (prolaznu), mrežu po istočnim delovima i razvijenu gradsku železnicu (S-bahn).
 
s-bahn tada nije bila u razmatranju (cista koincidencija). Ideja je bila samo da se oslobodi centar i da se razdvoje putnicki i teretni saobracaj. ideja da je moguce i dobiti s-bahn sa mogucim stanicam u centru grada kod Vukovog spomenika i Slavije je dosla kad se rezradila varijanta Prokop. Kad se kritikuje Prokop onda se na tu cinjenicu cesto zaboravi. A Vukov spomenik je dalo Beogradu duh savremene metrople (u smislu zeleznicko-putnickog saobracaja).
 
Када се прича о источном делу Београда, мора се узети у обзир да је онда већ Ђерам био периферија а Миријево засебно село.
Мени лично је најбоља опција Цветни трг, отприлике би и у њој имали станице Вуков споменик и Панчевачки мост, а депо би био негде у Овчи. Главна станица би била подземна и то малтене на Славији. У таквој варијанти би се и метро развијао скроз другачије.
 
orjen":1te3cs17 je napisao(la):
Projekti koji su poput Sava M ili D predvidili prugu na obali Save su ispale posle podizanje brane na Derdapu. Na Derdapu je Dunav podiggnut na 72 m n.v. a Savski trg je na 70 m. Podizanje podzemnih voda je za objekt zeleznice sustinski, Moze se osigurati posebna gradevina ali ne i celi zeleznicki objekt sa pratecim prugama - to je od poteza Karadordeva do Sajma.
Kliknite za proširenje...
Optimalna kota Dunava na brani Djerdap 65 m, a prema ugovoru sa Rumunijom kota regulacije Djerdapa je ušće Nere u Dunav. Uzvodno brana nema uticaja na vodostaj.
 
Ne bih se bas slozio. Minimalni nivo Dunava kod Smedereva je bar 1.5-2 metra visi nego pre izgradnje HE Djerdap.
Mogu na papiru da pisu sta hoce ali u stvarnosti je tako. Oni koji su malo stariji pamte to vreme pre HE.
Prema tome i u Beogradu ima uticaja na sve delove koji su u blizini reka. Nezavisno da li su oko Dunava ili Save.
odosmo u off
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648421#p648421:52omtcev je napisao(la):
Дошљак » Wed Aug 14, 2019 12:04 am[/url]":52omtcev]Главна станица би била подземна и то малтене на Славији. У таквој варијанти би се и метро развијао скроз другачије.
Kliknite za proširenje...
Varijata "Prokop" je imala dve podzemne stanice "Vukov spomenik" i "Karađprđev park", tako što bi ova druga imala ulaz sa platoa ispred Hrama Sv. Save, kod biblioteke. Sadašnje stajalište kod Veterinarskog faksa je zapravo preuređen prostor rasputnice, koja je izvedena sa skretnicama za manje brzine, koje su daleko manjeg gabarita, pa se tako dobio prostor za peron. Samo je ime ostalo "Karađprđev park"
:grand:
 
Опет би боља опција била главна/централна станица испод Цветног трга, подземна, са 10 перона. Па лепо људи из целе Србије (онда Југославије) допутују малтене на Славију. Карађорђев парк и Вуков споменик су данас стајалишта градске железнице. Са станицом испод Цветног трга би смо имали скроз другачију транспортну слику у целој земљи.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648757#p648757:3au05734 je napisao(la):
Дошљак » 15 Aug 2019 01:22 am[/url]":3au05734] Са станицом испод Цветног трга би смо имали скроз другачију транспортну слику у целој земљи.
Kliknite za proširenje...

Баш га претера... :roll: :? :kafa:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648757#p648757:2rdol03f je napisao(la):
Дошљак » 15 Aug 2019 12:22 am[/url]":2rdol03f]Опет би боља опција била главна/централна станица испод Цветног трга, подземна, са 10 перона. Па лепо људи из целе Србије (онда Југославије) допутују малтене на Славију. Карађорђев парк и Вуков споменик су данас стајалишта градске железнице. Са станицом испод Цветног трга би смо имали скроз другачију транспортну слику у целој земљи.
Kliknite za proširenje...
Имали бисмо мало бољу транспортну слику него донедавно, јербо је Цветни трг од Београд главне удаљен једну трамвајску станицу. Обе локације су у урбаном ткиву.
А о залудности и непрактичности тадашње полит-техно-економске елите СР Србије може се штошта закључити, када се схвати да су у старту хтели да премештају станицу "мало горе", под земљу, са постојеће локације, односно, да потроше баснослован новац не би ли добили - станицу на мало бољем месту.
Оно, има Њујорк подземну главну станицу, па ћемо и ми.
Ко нормалан би то радио?
Трагом такве памети дошло се и до Прокопа.
Шта смо све са таквима прошли у међувремену, и то знамо.
 
Kada je 70ih Kisindzer bio u gostima Zhou Enlaia, pitao ga sta on misli o Francuskoj revoluciji? Zhou Enlai - suvise je rano na to odgovoriti. Suvise je rano suditi Prokopu.
 
Kad Beograd postane odrediste putniku iz Minhena i Kelna onda se moze suditi. Valjda sudimo prema kvalitetu primarne usluge. Ni sa Savskog trga ni sa Prokopa nista dalje od Balkana. A na tom poluostrvo dohvat zeleznicom nije ostvarivo za Sarajevo, Pristina, Atina, Istanbul, Rijeka, Split itd. Prostor se otvara prema srednoj evropi, i to je trenutno jedina svetla tacka. I to samo zahvalom kineza i rusa.
 
Nemcu iz Kelna je Beograd železnicom predaleko, i nikad neće biti direktnog voza - do Minhena možda hoće, ali će putovati 10 sati. To znači da će gotovo svi Nemci putovati avionom. Trenutno je Beograd povezan sa dva aerodroma u Bavarskoj, a bio je i sa tri.

Zanemarljiv faktor. I nama najmanje bitno.
 
Zeleznica je avionu onda konkurentan kad se gradi HST - high speed train konekcija, a HST ce uvek izmedu dva sporedna grada da ugasi avionski saobracaj. To podrazumeva pod 1. da ako se ne gradi nece biti konkurentan. Pod 2. avion zeleznici nije konkurentan u smislu human footprint factor. Svaki putnik aviona ostavlja 50 puta veci human footprint factor od putnika u vozu. Evropa ce sve vise postati kontinent zeleznica a avionski saobracaj opada najvise u onim zemljama gde su zeleznice najrazvijene. Pod 3. PDV je takode vazan faktor. Tako ce on na vozne karte u IC-vozovima DB biti smanjen sa 19% na 7%.Vec 2018 su 7,5 % vise putnika putovalo u prekogranicnim vozovovma DB. Obicni rast u avio-saobracaju Nemacke je 1,5% a nema ni gde da raste u vazdusnom prostoru gde su kapacitet zasicene.Buducnost lezi svakako u vecoj meri u prekogranicnom zeleznickom putovanju nego u avionskom. U prednost Beograda spada i blizina Beca, koji je najvaznija zeleznicka tranzitna tacka tog dela Evrope a regionalno posluzi i nekoliko miliona ljudi (Bec-Bratislava-Györ).
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh