Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

Bi kad je slaba tacka Savskog trga da je u najnizem aluvijalnom delu Beograda a sve izlazi ide u nagibu. Ako tamo kopaju metro imace kroz neogenski savski nasip da kopaju u vlaznom i potpuno necvrstom sedimentu. Takode je visinska razlika izmedu Prokopa i Savskog trga 20 m, pa busenje tunela ispod Prokopa ide svuda u geologiju Vardarskog authotona. Sa Prokopa daljeimam i sve pravce u vodoravnom. Geoloska podloga i elevacia na 97,60 m (sine) daje Prokop u svakom pogledu prednost prema stanici koja je bila postavljena na glini i u najnizem profilu Beograda. Ako ostvaruju metro na Savskom trgu tek ce platiti vecu cenu zbog neadekvatne geoloske podloge za kopanje tunela. Ako ide na vijaduktu u redu, onda je to kao kod Cortanvca, skupo sa 35 m dubokim sipovima, ali ako kopaju kroz Panonski nanos (Pannonium) onda ih cekaju neogenske naslage u necvrstom materijalu, uz svu hidrogeolosku problematiku. Da li je to dobar izbor iz pogleda inzenjerske geologije?
 
Savrsen je po vodoravnom pristupu. Izlazi na sve strane bez nagiba. Nefunkcionalno je kad se nije do kraja zavrsio, a to razumeva i TPS Zemun i Kijevo. A vodoravan pristup korz grad omogucava sigurnost i voznju vecom brzinom sto stari zeleznicki cvor nije pruzio.
 
Sve što se urušava decenijama , normalno da neće funkcionisati kako bi trebalo , bez obzira koliko sam sistem bio dobar.
 
Da naravno, ali sada se ide na velike brzine, pa nema alternative da se cvor kompletira.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=647582#p647582:16mdmhbn je napisao(la):
orjen » 11 Aug 2019 02:00 pm[/url]":16mdmhbn]Da naravno, ali sada se ide na velike brzine, pa nema alternative da se cvor kompletira.
Sa prilazom sa max 70 km/h ka jugu kroz Dedinjski tunel, novi čvor nije nikakav argument za velike brzine.
 
Stari cvor sustinski nije vodoravan sto je Zeleznicka stanica Beograd bila na najnizoj koonvergentnoj tacki sa sa usponom na most uz radius i prema Topcideru kroz prirodni nagib i radiu Topciderske reke (mali ali tu je). Uz to je bila ceona mesovita stanica (TPS, putnicka i ranzirna). Vmax starog cvora je realno iznosio 10 km/h. @Pantograf kako mislis da novi cvor nije argument za velike brzine, kad je propusnog tipa bez nagiba i odvajanje putnickog i terentnog saobracaja?
 
Kao i mnogi drugi, ja cu verovati da je Prokop savrsena stanica na savrsenom mestu kad budem video da to vrvi od ljudi na peronima i da ima vozova u velikom broju a ne poluprazni kao sto je sad slucaj.

Do tad ne mogu da me ubede nikakvi planovi, skice misljenja forumasa da je nesto odlicno odradjeno kad se to na terenu uopste ne vidi.
Realnost Prokopa je za sad da je to jedna obicna rupa koja nema putnika tj vrlo malo i nema indicija da ce se to menjati.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=647612#p647612:3ahnx6po je napisao(la):
spatiotecte » Ned Avg 11, 2019 4:38 pm[/url]":3ahnx6po]
Realnost Prokopa je za sad da je to jedna obicna rupa koja nema putnika tj vrlo malo i nema indicija da ce se to menjati.
Dokle god je situacija takva da se smatra da je antibiotik linija 36 rešenje svih problema , i putnici će biti antibiotik. Tako bi bilo i sa drugim stanicama da imaju ovako genijalno rešenje.
 
A mozda je problem obrnut, mozda ne uvode pojacane linije jer jednostavno ljudi ne koriste Prokop pa otud i antibiotik linija 36 koja pokriva samo minimum.
Da je bilo tokova verujem da bi uveli autobuse harmonike na svakih 15 minuta i to vise linija.
 
Kaко може да буде токова људи без адекватног превоза? Њима је Прокоп био последња рупа на свиралу, одрадили су најмање битан део за функционисање - естетику перона, само да би могли да угасе ГЖС и кажу ето имате нову лепу чисту станицу. Која је логика очекивати да ће један соло аутобус да збрине нпр. дупли Штадлер који вози за Егзит, или овај препуни Палмин аква парк Јагодина експрес?
 
Ako niko ne sedi u sali znaci da taj divan MX4D bioskop i nije bas tako divan cim niko ne dolazi da gleda filmove u njemu.
 
Најбоље поређење је направили смо најбољу радњу али до ње води макадам, зашто ли нам је мала посећеност? Лоша повезаност јавним превозом одбија потенцијалне путнике од Прокопа. Сутра да изађете нпр. у Кнез Михаиловој и питате како до железничке, лакше би вас упутили до НБГ него до Прокопа.
 
Sve to stoji. Problem je samo nekonsistentnost pri izgradnji. Zakljucak o potpunoj rekonstrukcija Beogradskog zeleznickog cvora doneta je u Skupstini grada 11. marta 1971. A gradska vlast od tada zna sta je njen posao. Ogledalo je necije nesposobnosti... (vrh vrhova je da ce Hram Sv. Save pre biti zavrsen nego Prokop).
 
Katedrale se i grade po 100 godina, ali zeleznicke stanice svakako ne, tako da nesto debelo ne stima.
 
Odgovor je nepostojana usaglasnost strucnog saveta, zeleznice, grada i drzave. Gde zivim, 20 godina je planirana druga cev S-Bahna ispod grada, a posle Planfeststellungsverfahren (Planning approval process) se predlog salje u drzavni komitet zeleznice Nemacke, uglasavaju se zeleznice i pokrajina o finansiranju, ide u skupstinu pokrajine, u skuipstini grada, izjasnjave se drzavni komitet zeleznice Nemacke o tehnickoj opravdanost, i ako je sve usaglasevno projekt se ukljuci u finansiranja iz javnih nabavke. Sve bi to moglo da se desi u Beogradu, ali ociglodne nema te mehanizme koji bi progurali projekt.
 
Ovo je taj projekt u Minhenu. S-Bahn dvevno koriste do 800.000 ljudi. [youtube]https://www.youtube.com/watch?v=ntTBtNMioM0[/youtube]
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=647616#p647616:35p6cjv1 je napisao(la):
spatiotecte » Ned Avg 11, 2019 4:47 pm[/url]":35p6cjv1]A mozda je problem obrnut, mozda ne uvode pojacane linije jer jednostavno ljudi ne koriste Prokop pa otud i antibiotik linija 36 koja pokriva samo minimum.
Da je bilo tokova verujem da bi uveli autobuse harmonike na svakih 15 minuta i to vise linija.
Ako je tako kako kažeš , kako onda objašnjavaš produženje linije 703 preko Zemun parka , iako svi znamo da mu poseta baš i nije neka? Dalje , kako objašnjavaš produženje linije 502 do Orlovače kada maltene niko ne ide dalje od Vidikovca?
 
Trenutna losa posecenost stanice je izmedju ostalog zbog prekida saobracaja ka Novom Sadu. Takodje, da je Beovoz niskopodan i cesci, putnuci bi bili motivisaniji da ga koriste za dolazak do Prokopa.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=647596#p647596:2ifl5wtb je napisao(la):
orjen » 11 Aug 2019 02:57 pm[/url]":2ifl5wtb]@Pantograf kako mislis da novi cvor nije argument za velike brzine, kad je propusnog tipa bez nagiba i odvajanje putnickog i terentnog saobracaja?
Просто. То што је "пропусног типа" нема никакве везе, јер би сваки воз велике брзине стајао у Београду довољно дуго да се окрене, дакле, нема никаквог губитка времена.
Затим, возови велике брзине не захтевају пругу без нагиба - напротив, подносе веће нагибе од класичне железнице.
И коначно - позиција главне станице нема везе са раздвајањем теретног од путничког саобраћаја у београдском чвору, пошто је планирано да се они раздвајају поприлично далеко одатле.
 
Stos je kad voz stoji u stanici ili kada ceka u cvoru. Ako je pruga bez nagiba moze bilo gde da stoji i ceka. Ako je u nagibu zna se kuda ga fizika tera.
 
To je od značaja za teretne vozove.

I naravno da nije ceo čvor u nivou, niti je to moguće: denivelisane veze između krakova po definiciji to ne mogu biti.
 
proveri na izlazima Dedinjskog tunela, Novog zeljeznickog mosta i Pancevackog mosta, pa Vukovog somenika, Prokopa i Karadordev parka. Mislim da svuda varira od (92)95 do 98 m ne vise. Naravno da krakovi kod Prokopa i Kardodev parka idu malo gore - dole ali ne mnogo. Pricam samo o glavnoj shemi ne o potrebama spojanje krakova. Jel mislis da za brze vozove nije od znacaja da je Prokop u perfektnoj horizontali?
 
Свака станица може да се доведе у хоризонталу, ако се мало закопа лево или десно;)
За брзе возове је, свакако, од већег значаја што иза Прокопа заламају удесно у оштру кривину. И то им баш није по вољи.
А и сам Прокоп је, уз то, у кривини.
 
Vrh