Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Siniša]

Japan ima dosta privatnih zeleznickih kompanija i sve dobro funkcionise. To su sve lokalne linije, vecina su gradsko-prigradske linije, za razliku od glavne mreze koja je u vlasnistvu drzavne kompanije "Japan Railway Group". Kod privatnih zeleznica vlasnici mogu biti privatne kompanije (domaci kapital), lokalna vlast ili oboje.
U bivsoj Jugoslaviji su postojale pruge koje nisu bile u vlasnistvu JDZ-a, kao uskotracna pruge Sabac-Banja Koviljaca koja je bila u vlasnistvu Podrinjskog Okruga, od 1929 Drinske Banovine. Postojala je "Pozarevacka Okruzna Zeleznica". Od 1951-1979. u Zagrebu je postojalo preduzece "Gradska Zeljeznica u Zagrebu" sa dve pruge: Zagreb-Samobor-Bregana (cuveni Samoborcek) i Dubrava-Slanovec (ukinuta 1964).
Nemam nista protiv da lokalne pruge budu u vlasnistvu grada, opstine i sl ili da nove budu gradjene od istih (ukoliko imaju para), dok sam sumnjicav prema privatnom kapitalu.

 

[2012]

Japan ima veliku gustinu naseljenosti,pa je i profit veliki,kod nas obrnuto,ali recimo ako bi želeli da NS-BG funkcioniše po Metro sistemu ili da bude u sitemu Beovoza i sl.onda bi NS,Pokrajna i Republika trebalo da finasiraju igradnju dva zasebna koloseka,vozove a i da uključe i privatne operatere,ali bi onda ITS koji bi svi putnici želeli ,bio nevažeći kod privatnih operatera pa bi verovatno većina čekala "državni"voz za Ns.

 

[2012]

Evo i Berlinskog "Prokopa" gradili ga i oni skoro 10 god.,i kako će izgledati platforme na Prokopu kada se završi stanica(ako Bog da!) jer ako neko ne zna u stanici Prokop zavšene su sve platforme osim 1, i 2.(5. i 6. su počele da se pripremaju za Beovoz)a fali generalno završni dizajn platformi,poločavanje,i oblaganje gornjeg dela i stubova sa savremenim oblogama kao u DB Berlin,tako da će to biti vrlo sličnio ovome u Berlinu(delom može se vidfeti i na stanici Vukov S.)(jednostavno,a ima u stanici Prokop nekoliko metara probnog materijala,odrađenog ranije..koje čekao voz na Prokopu mogao je da vidi...

 

[Wile E. Coyote]

Није неколико метара, па оба перона на којима сад стаје Беовоз су одрађена.

 

[2012]

E to jeste,ali ja mislio na obloge koje treba da pokriju betonske zidove,gornji strop(plafon),popločavanje platformi,jer samo je stanica za Beovoz odrađena ali sa jedne strane,druga strana platforme je i dalje nedovršena odnosno samo u betonu,kao i sve ostale,podhodnici isto poločano je ali je od vode koja se slivala sa nepokrivene ploče uništeno,drugim rečima završni enterijer....jer po ugovoru koji smo videli Energoprojekt treba da završi još jednu platformu i deo ploče do kote 105,a to se verovatno odnosi i na završne radove na svim platformama ,bar mislim...

 

[Wile E. Coyote]

То доле је, по мени, најмањи проблем, јер је већина радова завршена. Остала су још само два колосека, а само уређење може да се релативно брзо заврши. Много већи проблем је, управо, оно изнад.

 

[2012]

Evo proradio je i novi sajt Beogradčvora,dobar znak....www.beogradcvor.rs...evo izvoda....

Budućnost
Novi čvor


Osnovni urbanistički kriterijumi na kojima je zastovan koncept novog čvoru u GUP-u iz 1972. godine, tokom vremena više puta proveravan i potvrdjen Generalnim planom Beograd 2021, su:

- formiranje mreže čvora sa trasama koje su nezavisne od ostalih vidova saobraćaja u gradu, istovremeno integrisane u gradski saobraćajni sistem transporta putnika i roba;

- organizovanje putničkog saobraćaja po trasama u obliku trokraka, sa temenom u centru grada i kracima koji vode prema širem gradskom području;

- razdvajanje teretnog od putničkog saobraćaja i izmeštanja trase teretnog železničkog saobraćaja iz centra na obilaznicu oko grada;

- postupna zamena zastarelih postrojenja železnice, novim, koja se razmeštaju po obodu grada i tako se oslobadja velika površina gradjevinskog zemljišta u centralnoj gradskoj zoni.

Koncepcijom novog beogradskog železničkog čvora predvidjeno je da se, putnički i robni železnički sadržaji, koji su sada zajedno smešteni u postojećoj glavnoj železničkoj stanici, razdvoje i izmeste na druge lokacije.

U funkciji putničkog saobraćaja su predvidjene putničke stanice u Zemunu, Novom Beogradu, Beograd Centru (“Prokopu”) i u Rakovici, kao i tehničko putničke stanice u Zemunu i Kijevu, za negu i održavanje vozova namenjenih za putnički saobraćaj.

Rad u teretnom i robnom saobraćaju koncentriše se u stanicama u Makišu, Zemunu i Batajnici.

Metro

U objektima čvora su uradjeni prvi temelji u izgradnji metroa.

Na prostoru vestibila železničke stanice „Vukov spomenik“ je „ostavljena veza“ sa budućom linijom metroa ispod Ulice bulevar kralja Aleksandra. (Tu se sada nalazi vajarsko platno koje na simboličan način podseća na despota Stefana Lazarevića i preseljenja srpske prestonice u Beograd, kao i na vreme kada je grad ostvario brz i dinamičan razvoj).

Takodje, u železničkoj stanici Beograd centar, ispod nivoa peronskog platoa izvedena je konstrukcija metroa, u dužini od oko 100m, prema trasi kojom se ova stanica povezuje direktno sa istorijskim jezgrom grada, ali i sa drugim delovima grada.

U izgradnji železničkih tunela „Vračar“, ispod gusto naseljenog gradskog tkiva, sa dve tunelske jednokolosečne cevi, dužine od po 3 km, primenjena je najsavremenija metoda gradjenja. Izgradnja tunela vršena je „krticama“, koje su graditelji, kao izraz njihove ženje i težnje, nazvali Beograd i Metro, pri čemu je gradjeno i do 21 m gotovog tunela za 24 časa. Stečena su velika iskustva, prmenjiva u rešavanju podzemnih infrastrukturnih objekata, posebno aktuelna zbog naraslih saobraćajnih problema u gradu, kao i potrebu izgradnje metroa.

Savski amfiteatar

Izgradnjom novog železničkog čvora Beograd, kao važna čvorna tačka na saobraćajnom koridoru X, postaje moderna evropska železnička raskrsnica, spremna i sposobna da odgovori visokim standardima brzog i komfornog prevoza putnika i roba.

Istovremeno sa izmeštanjem železničkih sadržaja i koloseka iz prostora najužeg centra grada, grad se spušta i spaja sa svojim rekama, i otvora prostor za nove urbane vizije.

Jedna od najvećih je na lokaciji postojeće železničke stanice u Savskom amfiteatru, gde se na površini od oko 80 ha, može izgraditi nova urbana poslovna zona sa koncetracijom poslovnih, kulturoloških, turističko-rekreativnih i drugih aktivnosti. Ovo daje mogućnost za ulaganje kapitala i stvaranje profita, ali i povećanje zaposlenosti, kao i druge pozitivne efekte u bankarstvu, trgovini, saobraćaju, turizmu i privredi u celini.

Metro kroz stanicu Prokop

 

[2012]

Mrkonjić: Nemci hoće u „Jat“ i na železnicu
Dragica Pušonjić | 27. 01. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 1

U razgovorima sa nemačkom privrednom delegacijom ponudili smo predstavniku „Er Berlina” strateško partnerstvo sa „Jat ervejzom” i „Jat tehnikom”, otkriva za „Blic” Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, detalje prekjučerašnje posete nemačke privredne delegacije u kojoj je bio sam vrh svetskog biznisa.




Mrkonjić: Ruski kredit je pred finalizacijom Kako je predočeno, „Er Berlin” je drugi po veličini u svojoj zemlji, ima 140 aviona i sa Nikijem Laudom je suvlasnik avio-kompanije „Niki”.
- Zadovoljni su ponuđenim uslovima, među kojima je i režim otvorenog neba. Dali smo dokumentaciju koja je nužna za razmatranje ovakve saradnje, odgovor očekujem veoma brzo - kaže Mrkonjić.
Nemačka preduzeća nisu učestvovala u infrastrukturnim projektima u Srbiji, sada pokazuju konkretno interesovanje.
- To su velike firme poput „Simensa”. Interesuju ih veliki poslovi, najpre na železnici, kao i projekti koji se odnose na beogradski aerodrom i izgradnju metroa u Beogradu. Njihov predstavnik ostao je u Beogradu, u dnevnom smo kontaktu. Prihvatili su poziv da učestvuju na tri tendera koja uskoro raspisujemo - veli Mrkonjić.Jedan od njih je za izgradnju autoputa između Neredovaca i Vladičinog Hana, vredan 38 miliona evra.
Na pitanje gde je zapelo sa infrastrukturnim delom tzv. ruskog kredita, ministar Mrkonjić kaže da su pregovori upravo dobili zamah.
- Ministarka finansija Diana Dragutinović je 21. januara uputila pismo ministru finansija Rusije. Tražili smo ažuriranje pregovora. Dogovoreno je da se tim kreditom finansira beogradski železnički čvor, vredan 200 miliona evra, pruga Beograd-Bar, za šta treba 250 miliona evra, kao i pruga Valjevo-Loznica teška 150 miliona evra. Očekujem da to bude urađeno tokom ove nedelje, a onda finalizaciju pregovora - veli Mrkonjić.Po njegovim rečima, dogovara se da kamata bude između tri i četiri odsto na godišnjem nivou, kao što je kod najpovoljnijih kredita evropskih i svetskih finansijskih institucija. Iskristalisalo se i da će dve trećine radova ili njihove vrednosti pokrivati naša, a jednu trećinu ruska strana.
- To znači da dve trećine posla ide našoj građevinskoj operativi. Tim kreditom ćemo, primera radi, od Rusa kupiti šine, koje mi ionako nemamo. Osim toga, tako ćemo finansirati i tehnologiju za elektrifikaciju pruge, koju takođe nemamo - pojašnjava ministar Mrkonjić.
www.blic rs.

 

[2012]

Прокоп се спрема за „Беовоз”
До краја јуна железничка станица „Београд центар” биће оспособљена за нову линију градске железнице. – Радници „Енергопројекта” постављају колосеке пет и шест којима ће пролазити „Беовоз” од Земуна до Панчева

Фото А. Васиљевић Железничка станица „Београд центар”, позната и као Прокоп, требало би да на лето проради као чвориште новог система „Градске железнице”, најављују надлежни у Градској управи. Како би почетком идуће школске године девет ремонтованих композиција „Беовоза” почело да саобраћа на линији Земун – Панчевачки мост, радници грађевинског предузећа „Енергопројект” преузели су обавезу да до 30. јуна заврше адаптацију петог и шестог колосека на Прокопу и сењачку пругу из правца Земуна повежу са такозваним левим банатским колосеком којим ће возови од станице „Београд центар” путовати до „Вуковог споменика” и даље ка „Панчевцу”. Ревитализовани „Беовоз” саобраћаће овом трасом у интервалима од по 15 минута, а надлежни очекују да ће интеграцијом у постојећи тарифни систем линија Земун – Панчевачки мост привући тридесетак хиљада путника дневно.
Предузеће „Енергопројект – Високоградња” отворило је градилиште на Прокопу почетком јануара, а тренутно се ради на постављању подлоге за перонске коридоре пет и шест. По уградњи пруге у станицу биће изграђене скретнице пред тунелима из правца Земуна и „Вука” тако да се сењачки и банатски колосеци повежу у праву линију. На том послу, вредном око три милиона евра, биће до краја јуна ангажовано стотинак радника „Енергопројекта” и подизвођача „ЗГОП Нови Сад”, „АБС Минел”, „МИН Ниш” и „ФСУ Галеб”.
– Уговор о адаптацији станице „Београд центар” за потребе градске железнице потписан је у децембру прошле године са Секретаријатом за саобраћај – Дирекцијом за јавни превоз, која је инвеститор, „Железницама Србије” и „Београдчвором”. У периоду око новогодишњих празника завршили смо припремне радове, а окончањем ове фазе Прокоп ће постати функционалан за саобраћај на поменутој линији „Беовоза” – објашњава Драган Марковић, извршни директор „Енергопројект – Високоградње”.
„Градски” перони пет и шест на Прокопу комплетирани су до фазе грубих грађевинских радова, али их заједно са потходницима који повезују станичну зграду и стајалиште очекује поплочавање мермером и гранитом. Паралелно са тим, до лета ће бити постављена контактна мрежа за возове и осветљење и ограде у пролазима и на перонима.
У другој фази „Градске железнице” која је најављена за 2011. годину, линији Земун – Панчевачки мост биће прикључен шински крак ка јужном делу Београда и Раковици. Пружно „раскршће” налазиће се управо на Прокопу, а за нову линију биће адаптирани још незавршени колосеци девет и десет. На тај начин ће четири од десет колосека бити у функцији градског железничког превоза.
Прокоп, међутим, још чека на остварење судбине која му је зацртана давне 1971. године. Станица „Београд центар”, према тадашњем пројекту, требало је да замени Главну железничку станицу на позицији чеоне станице у Београду. Измештањем колосека из Савског амфитеатра ослободило би се 80 хектара ексклузивног грађевинског земљишта које само по себи вреди пет милиона евра, а оцена је да би изградњом овај простор генерисао и до 20 милијарди евра. За комплетан завршетак Прокопа, према незваничним проценама, неопходно је још 200 милиона долара, а тај новац требало би да буде обезбеђен из руског инвестиционог кредита од 800 милиона долара, о ком, поред осталих, преговара Министарство за инфраструктуру. Министар Милутин Мркоњић, међутим, признао је да је договор са руском страном наишао на препреку јер Србија тражи да 170 милиона од тог новца буде уложено у завршетак обилазнице око Београда, док руски партнер инсистира да комплетна сума оде у обнову железничке мреже коју би спровела руска предузећа.

– Руси су веома заинтересовани да учествују у изградњи Прокопа и очекујем да ћемо до фебруара завршити преговоре и потписати уговоре – изјавио је Мркоњић. Идеалан сценарио за станицу „Београд центар” био би да влада и руска страна спроведу договор до средине 2010. чиме би се наставак изградње Прокопа директно надовезао на оспособљавање капацитета за „Градску железницу”.

Марко Луковић
www.politika rs

 

[Opustenooo]

Ja danas prosao pored prokopa oko 1 popodne, nigde zive duse. mada bila su dva kera jedan zuckast i jedan crn

 

[2012]

Nemoj da očekuješ neke radove pre marta,zbog zime naravno,a da su počeli da dovlače mašine to se vidi,verovatno od polovine februara ako otopli biće i radnika...

 

[MareCar]

Jesam li ja jedini koji vidi da su ove stepenice promasaj? Dali imaju jos drugacije?

http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/121142/i/1/prokop-1.jpg

 

[2012]

Pa..video sam više tipova stepenica u Prokopu,ove na slici vode gore na kotu 105,a ima onih koje vode u podhodnike,a primetio sam da su različitih veličina u nekim su inkorporirani liftovi,a one koje su ograđene čini mi se da su za vestibile,stanica je ogromna i mnogi delovi su zatvoreni ogradom,pa se za sada može izaći na samo jednu platformu...tek kada se bude moglo na sve platforme vedećemo da li je sve funkcionalno i dobro isprojektovano...silazi sa kote 105 su projektovani za silazak iz glavnog hola stanične zgrade na ploči,a s obzirom da je projekat izmenjen i stanična zgrada će biti ispred ploče,onda podhodnici će biti primarna cirkulacija ljudi...a gore uz stepenice će se izlaziti u šoping mol gde je deo predviđen kao stanična zgrada usred mola,simpa zaista...

Šoping mol na ploči..

Podhodnici,i deo rezervisan železnicu u komercijalnom prostoru...

Glavna stanična zgrada ispred ploče...

I poslednji render Beograd Centar sa Metro stanicom,(one prve četri su moja fikcija)...bez komercijalnog centra,mola koji je predviđen u 2 .fazi,ali s obzirom(po poslednjoj vesti) da će se u stanicu uložiti 100 mil eur,onda možemo očekivati novi render

 

[JohnnyLee]

Miško će da napravi Delta Prokop City

 

[2012]

Reko ja Delta Reil Mall......ako bude kao Delta C. nemam ništa protiv,bolje mu je na Prokopu nego na Autokomandi

 

[stf]

- Da su dali na vreme Prokop Cika Misku, to bi odavno bilo gotovo.....sposobniji je od drzave, a mene, iskreno boli cosak ko ce da je zavrsi, samo neka ja zavrsi! Danas, samo sirotinja putuje vozom, mislim da se zato skoncentrisao na Autokomandu! Ipak je isplatvije.

 

[2012]

To je tačno za Miškovića da bi završio brzo,a nisam čuo da mu je neko zabranio da ulaže u Prokop,mislim da bi bil srećni da je izkeširao,e to za sirotinju je važilo samo u Americi nekad ,a sada se cela Amerika okreće železnici, a Evropa se odavno gospodski vozi železnicom ,mislim da ćeš promeniti mišljenje kada krajem leta proradi Gradska železnica biće to hit ,a možeš zamisliti koliko bi ljudi pored svog auta dolazilo vozovima iz Grada i okoline u šoping mol gde elegantno sa Pančevca ili Vuka,Nbg za tri minuta dođeš u stanicu i iskočiš u mol, a da ne govorim leti bi bilo krcato strancima, i još nešto nema svetske metropole bez dobre Gradske železnice i Metroa i češće ćeš u njima videti situirane ljude,tako da je mas tranzit potaje opcija budućnosti za sve ,tako svet kaže a i mi smo deo sveta ,a nafta i gas sve skuplji i skuplji....para za benzin i aute sve manje i manje....

 

[bgexplorer]

Mogao bi da uradi bar nešto korisno ...za nas.

 

[lukpot]

mislim da ćeš promeniti mišljenje kada krajem leta proradi Gradska železnica biće to hit

Biće ako se zaista bude moglo putovati sa ITS markicom kao što govore...nešto mi to zvuči sumnjivo

 

[2012]

Pa bez ITS ne bi ni Grad uložio ni dinara,to se podrazumeva...nemoj da brineš ITS će biti sigurno...

 

[direktor]

IMate mrkin svjezi intervju u novostima www.novosti.rs :kafa:

 

[2012]

Ponavalja isto što i predhodnih dana,intervju je namenjen blokadi pruga i političkim temama...

 

[BOKI SMOKI]

Konacno d apocese i Prokop da dovrsavaju.Aleluja.

 

[Wile E. Coyote]

И ти си потпао под утицај? Раде се само два колосека да би северни тунел коначно профункционисао двосмерно, а не довршава се Прокоп. :kafa:

 

[sizif]

Морам признати да нас је око Прокопа добро зајебо мађарски Тригранит који је пре пар година изабаран на тендеру да заврши објекат у замену за коришћење комерцијалног дела на плочи. Добили су посао, годину-две се премишљали и на крају одустали. Пре тога су у Средњој Европи направили неколико заиста капиталних објеката, тако да су наши помислили да је реч о озбиљном партнеру. Кад оно... наслутила ст*** СЕКУ, па побегла.