dziggy
Advanced
Kako imam neki osecaj da ce ta nova autobuska stanica na NBGu da izgleda onako betonski i jeftino i sranje... uff
Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Nemora da znaci. Zapravo novi BAS bi morao da bude jako reprezentativan objekat. Niko ne bi bio srecan da dobijemo neku limenu shklopociju koja kosta 1 milion dinara tamo.Izmedju ostalog zato sto 15 miliona putnika prodje kroz BAS danas u godini, a autobuski saobracaj je dominantan nacin prevoza u ovoj zemlji i bice tako bar jos 10 godina(i to samo ako imamo cilj da to promenimo u suprotnom i duze).Na kraju krajeva ako zaista planiraju da taj deo NBGD-a bude novi poslovni centar grada morace da uklope tu stanicu u ceo deo gde su neki ljudi vec dali mnogo para da imaju stan jako blizu.Mislim da je vec sada ne prihvatljivo da se ono smetliste preseli na ovu stranu reke u neki objekat koji ce biti blizi nekom privremenom resenju nego novoj centralnoj stanici.Polazem mnogo nade u nase arhitekte i inzenjere oko ovog...
Stanica u Zagrebu je sredjena, ali je jako ruzna. Objekat izgleda kao jedan od onih trznih centara na Banovom Brdu!ivanCE":1dbqu0ms je napisao(la):
Moj favorit je trenutno autobuska stanica u Hamburgu - savrseno moderna, a totalno uklopljena u sredinu! Na zalost, nikako da nadjem sliku stanice, moracu licno da je slikam pa da postavim ovde
O Prokopu sam vodio svojevremeno diskusiju na stranicama lista "Vreme" sa,nazalost pokojnim, novinarom Urosem Komlenovicem. On je bio protiv Prokopa a ja za ali sad se ne bih na to vracao. Prokop ce sigurno biti izgradjen zato sto je davno izgradjeno ono sto je daleko najskuplje a to su tuneli, svaki sa po dve cevi i uz ukrstanje u raznim novoima. Steta sto je u nasoj javnosti potpuno nezapazeno proslo to gradjenje remek-dela naseg gradjevinarstva. Ali prokop nikad nece biti lepa stanica. Umesto velike kupole koja bi pokrivala sve i perone i koloseke napravljena je ogromna ravna betonska ploca koj lezi na oko 100 stubova koji su na peronima. Postavljena je dosta nisko tako da ce putnici imati utisak da su u tunelu. Na ploci ce biti ogroman trzni centar pa se namece pitanje da li ce to biti trzni centar sa zeleznickom stanicom ili stanica sa trznim centrom.
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.413
- Pohvaljen
- 8.156
Da li bi možda mogli da nam prenesete neke argumente iz te diskusije? Čisto za mladje generacije, a i mene interesuje koje ste razloge koristili za, odnosno g. Komlenović protiv prokopa?dedinje":1znv8ruv je napisao(la):
O kojim tunelskim cevima govorite? Koliko znam postoje tunelske cevi posle prokopa prema topčideru i vračaru, kao i one tunelske cevi za metro što čekaju? I kako misliš da se ukrštaju na različitim nivoima?
Ovo što si napisao je jedna velika istina, ja kada sam prvi put obišao prokop imao sam prilično klaustrofobičan osećaj kada sam video da je relativno nisko i jako mnogo stubova koje su me okruživali, nadao sam se da će makar delovi prokopa ostati otvoreni... I to.. treba biti neki transportni čvor a ne baš samo tržni centar onako sa stanicom "usput"...
Kao sto se autoputevi, koji dolaze iz raznih pravaca, ukrstaju u dva ili vise nivoa tako da saobracaj iz jednog pravca ne preseca onaj iz drugog vec ide iznad ili ispod njega tako je to moguce i kod zeleznickih pruga. Kod pruga se to mnogo redje radi a i skuplje je i komplikovanije. Ono kod Prokopa je remek-delo. Probacu da ti objasnim. Moguce je da ISTOVREMENO (bez zaustavljanja na signalima i cekanja) jedan voz ulazi u prokop prugom iz pravca rakovice, drugi ide prugom ispod pomenute, iz prokopa u pravcu pancevackog mosta a treci, prugom iznad obe pomenute, ide iz Rakovice prema pancevackom mostu i ne ulazi u stanicu prokop vec prolazi pored nje. Takodje, istovremeno, uz pomenute vozove mogu saobracati i vozovi u suprotnom pravcu. Bilo bi dobro kada bi neki saobracajni inzinjer ovo nacrtao. Radi se o trijanglu koji je ceo pod zemljom u siroj zoni oko stadiona "Partizana" Sve ovo je izgradjeno sedamdesetih godina. Sto se tice tunelskih cevi postoje dve - jedan par ispod dedinja ka rakovici a drugi ispod grebena grada od Karadjordjevog parka do pancevackog mosta. Cevi su razmaknute tako da se izmedju njih mogu smestiti podzemne stanice kao na pr. Vukov spomenik. Kako sam vec napisao u ovom forumu u sve to je ulozeno preko fantasticnih 700 miliona dolara. Glavni argument g. Komplenovica je bila sama lokacija prokopa. On je naglasavao da beogradjani jednostavno nisu navikli da sa koferima idu na tu stranu, cak preko mostarske petlje. Ja sam naglasavao da lokacija nije idealna ali da bolje nema. Odnosno bila je i to autokomanda ali sada je kasno za takva resenja posto su tuneli vec izgradjeni. Inace, to su cisto zeleznicki tuneli i nemaju veze sa metroom. Tuneli metroa mogu ici ispod ili iznad njih. G. Komlenovic je mislio da je najeftinije a i najbolje resenje da stanica ostane tamo gde je sada a vozovi do nje mogu dolaziti plitkim tunelima zbog planova za europolis u savskom amfiteatru. Ja sam napisao da se prokopom dobija moderna stanica "prolaznog " tipa koja istovremeno oslobadja zeleznickih koloseka ne samo savski amfiteatar vec i topcidersku dolinu. Slozili smo se da je u lokaciji najgore to sto je stanica stesnjena izmedju autoputa i bulavara mira bez prostora za parking. Naravno, imali smo obojica jos mnogo raznih argumenata, ovo je samo ukratko.
Београдски „Скадар на Бојани” чека договор
Преостало је да се град Београд и „Тригранит холдинг” усагласе око накнаде за уређење градског грађевинског земљишта
„Железнице Србије” очекују да ће град Београд и кипарска компанија „Тригранит холдинг”, која је победила на међународном избору за извођача радова на завршетку изградње железничке станице „Прокоп”, до краја овог месеца постигнути договор о висини накнаде за уређење градског грађевинског земљишта. Одмах потом, према речима Миланка Шаранчића, генералног директора „Железнице Србије”, приступиће се потписивању финалног уговора на основу којег ће у „Прокоп”, бити уложено око 200 милиона евра.
Прва фаза завршетка београдског „Скадра на Бојани” – будуће главне железничке станице, познатије као „Прокоп”, чији темељи су постављени још пре три деценије, подразумева изградњу 180 хиљада квадратних метара простора. Од тога, 70 хиљада квадрата комерцијално-пословног простора намењеног изнајмљивању биће изграђено на коти 105, армирано-бетонској плочи (крову станице), а десет хиљада метара квадратних простора унутар саме станице.
Друга фаза довршетка „Прокопа” подразумева изградњу додатних 150 до 170 хиљада метара квадратних пословног простора, на ободу железничке станице. Затим, да би станица у пуном смислу постала оперативна, односно преузела улогу постојеће главне београдске железничке станице, неопходна је и изградња пратеће инфраструктуре – две локотеретне станице у Кијеву и Земун пољу. У тим станицама биће формиране композиције, јер „Прокоп” је пројектован као пролазна станица, у којој ће се возови заустављати само да приме путнике.
„Тригранит холдинг” је посао у „Прокопу” добио на основу финансијске понуде и референци у којима се истиче сличан пројекат у Будимпешти – „Вест енд сити центар”. Иначе, „Тригранит” је канадска компанија која у Европи послује преко Кипра.
Интересовање за учешће у завршетку „Прокопа”, исказале су многобројне домаће и иностране фирме, од којих су многе уочи тендера за избор извођача одустале због пропуста у пројекту станице. Наиме, пројектанти су пре три деценије занемарили или просто нису рачунали на раст друмског саобраћаја у престоници, пропустили да се позабаве паркинг простором и прилазним саобраћајницама железничкој станици. Без тога, пословни простор, који ће бити изграђен у „Прокопу”, неће моћи да постигне пуну цену атрактивне локације.
Завршетак „Прокопа” и његово оспособљавање веома је важно због исељавања постојеће главне железничке станице. Рачуна се да би Београд са њеним измештањем добио око 80 хектара атрактивног грађевинског земљишта у Савском амфитеатру. Предвиђања указују да би инвестиције у ту локацију могле да достигну чак неколико милијарди евра.
Ослобађање Савског амфитеатра наметнуће и питање пребијања власништва земљишта. Поменута локација је у власништву „Железница Србије” и то није једини такав случај. Јер, Железница као највећи власник земљишта, после Војске, полаже право и на простор на којем су, на пример, изграђени Београдски сајам, Београдска аутобуска страница и Хиподром. Према речима Миланка Шаранчића, генералног директора „Железница Србије”, то јавно предузеће ће у таквим случајевима бити заинтересовано за замену локација.
Politika
Преостало је да се град Београд и „Тригранит холдинг” усагласе око накнаде за уређење градског грађевинског земљишта
„Железнице Србије” очекују да ће град Београд и кипарска компанија „Тригранит холдинг”, која је победила на међународном избору за извођача радова на завршетку изградње железничке станице „Прокоп”, до краја овог месеца постигнути договор о висини накнаде за уређење градског грађевинског земљишта. Одмах потом, према речима Миланка Шаранчића, генералног директора „Железнице Србије”, приступиће се потписивању финалног уговора на основу којег ће у „Прокоп”, бити уложено око 200 милиона евра.
Прва фаза завршетка београдског „Скадра на Бојани” – будуће главне железничке станице, познатије као „Прокоп”, чији темељи су постављени још пре три деценије, подразумева изградњу 180 хиљада квадратних метара простора. Од тога, 70 хиљада квадрата комерцијално-пословног простора намењеног изнајмљивању биће изграђено на коти 105, армирано-бетонској плочи (крову станице), а десет хиљада метара квадратних простора унутар саме станице.
Друга фаза довршетка „Прокопа” подразумева изградњу додатних 150 до 170 хиљада метара квадратних пословног простора, на ободу железничке станице. Затим, да би станица у пуном смислу постала оперативна, односно преузела улогу постојеће главне београдске железничке станице, неопходна је и изградња пратеће инфраструктуре – две локотеретне станице у Кијеву и Земун пољу. У тим станицама биће формиране композиције, јер „Прокоп” је пројектован као пролазна станица, у којој ће се возови заустављати само да приме путнике.
„Тригранит холдинг” је посао у „Прокопу” добио на основу финансијске понуде и референци у којима се истиче сличан пројекат у Будимпешти – „Вест енд сити центар”. Иначе, „Тригранит” је канадска компанија која у Европи послује преко Кипра.
Интересовање за учешће у завршетку „Прокопа”, исказале су многобројне домаће и иностране фирме, од којих су многе уочи тендера за избор извођача одустале због пропуста у пројекту станице. Наиме, пројектанти су пре три деценије занемарили или просто нису рачунали на раст друмског саобраћаја у престоници, пропустили да се позабаве паркинг простором и прилазним саобраћајницама железничкој станици. Без тога, пословни простор, који ће бити изграђен у „Прокопу”, неће моћи да постигне пуну цену атрактивне локације.
Завршетак „Прокопа” и његово оспособљавање веома је важно због исељавања постојеће главне железничке станице. Рачуна се да би Београд са њеним измештањем добио око 80 хектара атрактивног грађевинског земљишта у Савском амфитеатру. Предвиђања указују да би инвестиције у ту локацију могле да достигну чак неколико милијарди евра.
Ослобађање Савског амфитеатра наметнуће и питање пребијања власништва земљишта. Поменута локација је у власништву „Железница Србије” и то није једини такав случај. Јер, Железница као највећи власник земљишта, после Војске, полаже право и на простор на којем су, на пример, изграђени Београдски сајам, Београдска аутобуска страница и Хиподром. Према речима Миланка Шаранчића, генералног директора „Железница Србије”, то јавно предузеће ће у таквим случајевима бити заинтересовано за замену локација.
Politika
dragan
Professional
"Поменута локација је у власништву „Железница Србије” ..." ??!.....Politikadragan":lr65qe20 je napisao(la):Navodno hoće da ulože 1,5-2 Milijarde evra,a traže popust
za 30mil. koliko treba da plate Gradu?!
"Trigranit" je još u tenderskoj dokumentaciji obavešten o svemu što mora da se plati gradu. Po zakonu je nemoguće umanjiti naknadu, jer je ona javni prihod grada. Cenu gradskog zemljišta odredila je Skupština grada, i tu se ne mogu praviti nikakvi ustupci. Možemo da pričamo jedino o nekim benefitima i plaćanju na rate. Ukoliko investitor ne bude imao para da plati koliko treba, onda će izgubiti pravo da gradi "Prokop" - ističe Bobić.
Šta su se ustvari ovi dogovorili ?
I u Direkciji za građevinsko zemljište kažu da se "niti sme, niti može" davati bilo kakav popust na gradsko zemljište. Nadležni kažu da od "Trigranita" još nisu dobili nijedan zahtev za plaćanje naknade.
U ovoj ustanovi tvrde da su, sa druge strane, "Železnice Srbije", koje su vlasnik železničke stanice na "Prokopu", obavestili o tome koliko treba platiti gradu za "Prokop", i to pre nego što je tender uopšte raspisan.
Mislim da ćemo kroz posebne ugovore moći da omogućimo neke olakšice za "Trigranit".
Nadam se da će nadležni u gradu imati bar malo tolerancije u pregovorima, jer je reč o izgradnji novog poslovnog centra. Ipak je to trenutno najveći projekat na Balkanu. Vrlo je važno za grad i za Srbiju da ovaj problem što pre rešimo, jer tek posle prve faze sledi prava gradnja na ovoj lokaciji - uređenje šireg područja stanice i izmeštanje Glavne železničke stanice - kaže za Press Šarančić.
Vlasnik tog zemljišta je Republika Srbija, a Javno Preduzeće "Željeznice Srbije" samo korisnik, a kojeg je i osnovala ta ista Republika Srbija.
Kada budu Privatno preduzeće i kupe zemljišta od Direkcije, onda mogu da budu i vlasnici.
A, i to tek kada se donese zakon koji to omogućava....sada su svi korisnici na 99god.
dragan
Professional
Prokop – Skadar na Bojani
Pravo na beogradski železnički čvor zajednički su polagali Skupština grada, ŽTP i Republika (ministarstva građevine i saobraćaja). Ispostavilo se da ovakva podela vlasništva najviše utiče na odlaganje izgradnje „Prokopa”, pošto se nije mogao odrediti „tim” koji pregovara s investitorima.
Rasprave o tome ko je zapravo nadležan da pregovara sa investitorima – Direkcija za građevinsko zemljište ili grad, završavane su obično bez konkretnih rezultata.
Iako je u početku bilo dogovoreno da u njega ulažu po 37,5 odsto grad i ŽTP, a 25 odsto Republika, za izgradnju „železničkog čvora” samo je Beograd izdvojio 62 odsto sredstava.
Nakon toga, između Republike i grada je potpisan ugovor koji predviđa da će, kada Prokop bude izgrađen, zemljište na kome se nalazi železnički beogradski čvor pripasti Železnici, a da grad zauzvrat dobije savski amfiteatar.
Investitori su i dalje odlazili na pregovore u Republiku, grad i ŽTP i, kao po pravilu, uvek se vraćali praznih ruku. I tu je sve stalo. Tek nekoliko godina kasnije, nakon svih peripetija parcela je uknjižena na „ŽTP Beograd”.
U februaru prošle godine raspisan je tender na kojem je pobedila kiparska firma Trigranit Development Corporation. Kiprani su u aprilu sa Železnicom Srbije potpisali ugovor o izgradnji železničke stanice i 138.000 kvadratnih metara poslovno-komercijalnog prostora u vrednosti od 200 miliona evra.
Nakon potpisivanja ugovora i početka radova, ministar je rekao da predstoje pregovori sa vlastima grada o nadoknadi, pa se opet sve svelo na dobru volju gradske uprave da li će dozvoliti da se posao završi.
E-magazin
.....................................................................
Sve ove institucije su Država : Republika Srbija, Grad Bgd., Železnica Srbije i Direkcija !
I sad se 'bore' ko će imati veći 'kolač' i uticaj na ovaj posao koji čekamo godinama.
Od kojeg novca Oni "ulažu po 37,5 odsto grad i ŽTP, a 25 odsto Republika" ?!
Od istog, Našeg novca !
Ovo 'prepucavanje' buduća Vlada treba da preseča nekom Uredbom i da se jednom već počne nešto i da radi na želj.st. 'Beograd-Centar'.
Pravo na beogradski železnički čvor zajednički su polagali Skupština grada, ŽTP i Republika (ministarstva građevine i saobraćaja). Ispostavilo se da ovakva podela vlasništva najviše utiče na odlaganje izgradnje „Prokopa”, pošto se nije mogao odrediti „tim” koji pregovara s investitorima.
Rasprave o tome ko je zapravo nadležan da pregovara sa investitorima – Direkcija za građevinsko zemljište ili grad, završavane su obično bez konkretnih rezultata.
Iako je u početku bilo dogovoreno da u njega ulažu po 37,5 odsto grad i ŽTP, a 25 odsto Republika, za izgradnju „železničkog čvora” samo je Beograd izdvojio 62 odsto sredstava.
Nakon toga, između Republike i grada je potpisan ugovor koji predviđa da će, kada Prokop bude izgrađen, zemljište na kome se nalazi železnički beogradski čvor pripasti Železnici, a da grad zauzvrat dobije savski amfiteatar.
Investitori su i dalje odlazili na pregovore u Republiku, grad i ŽTP i, kao po pravilu, uvek se vraćali praznih ruku. I tu je sve stalo. Tek nekoliko godina kasnije, nakon svih peripetija parcela je uknjižena na „ŽTP Beograd”.
U februaru prošle godine raspisan je tender na kojem je pobedila kiparska firma Trigranit Development Corporation. Kiprani su u aprilu sa Železnicom Srbije potpisali ugovor o izgradnji železničke stanice i 138.000 kvadratnih metara poslovno-komercijalnog prostora u vrednosti od 200 miliona evra.
Nakon potpisivanja ugovora i početka radova, ministar je rekao da predstoje pregovori sa vlastima grada o nadoknadi, pa se opet sve svelo na dobru volju gradske uprave da li će dozvoliti da se posao završi.
E-magazin
.....................................................................
Sve ove institucije su Država : Republika Srbija, Grad Bgd., Železnica Srbije i Direkcija !
I sad se 'bore' ko će imati veći 'kolač' i uticaj na ovaj posao koji čekamo godinama.
Od kojeg novca Oni "ulažu po 37,5 odsto grad i ŽTP, a 25 odsto Republika" ?!
Od istog, Našeg novca !
Ovo 'prepucavanje' buduća Vlada treba da preseča nekom Uredbom i da se jednom već počne nešto i da radi na želj.st. 'Beograd-Centar'.
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=404
Početak izgradnje nove glavne železničke stanice kasni pet meseci
„Prokop“ čeka formiranje Vlade
Autor: Svetlana Palić | 22.03.2007 - 12:49
Mađarska firma „Trigranit“, koja je pobedila na tenderu za izgradnju nove železničke stanice „Prokop“, nije počela da zida iako je bilo najavljeno da će gradilište biti otvoreno još prošlog septembra. Đerđ Gobvoš, direktor „Trigranita“ za Srbiju, kaže da ova firma ne može da počne da gradi jer „nema pregovarača sa druge strane“. Za postizanje finalnog dogovora čeka se nova vlada.
„Trigranit“ u junu prošle godine pobedio na tenderu za dobijanje jednog od najvećih poslova u zemlji - izgradnju nove železničke stanice i dodatnih 128.000 kvadrata komercijalnog prostora na njenoj ploči. Vrednost početne investicije procenjena je na oko 170 miliona evra, gradnja je trebalo da počne u septembru, a prva faza da bude završena do kraja 2008. godine. Druga faza podrazumevala je izgradnju kompleksa oko „Prokopa“, a treća izmeštanje Glavne železničke stanice sa Savskog trga i oslobađanje takozvanog savskog amfiteatra za nove investicije.
- Bili smo u pregovorima sa Vladom sve do oktobra, novembra. Predali smo im naše uslove, ali odgovora nema i od tada, praktično, sve stoji. Najpre su bili izbori, a sad se čeka formiranje nove vlade. Pritom, dodatni problem je što se priča da će Ministarstvo za kapitalne investicije, sa kojim smo pregovarali, biti podeljeno na dva ministarstva. Pitanje je ko će iz vlade da nastavi sa nama pregovore. Verovatno će novim ljudima biti potrebno neko vreme da se upoznaju sa materijom, tako da ne mogu sa sigurnošću da kažem kad će izgradnja „Prokopa“ da počne - kaže direktor Gobvoš.
Pošto gradilište, zapušteno već 30 godina, „Trigranit“ nije oživeo u najavljenom roku, iz Ministarstva za kapitalne investicije i „Železnica Srbije“ u međuvremenu su se čule optužbe da gradska vlast onemogućava postizanje finalnog dogovora jer traži 30 miliona evra na ime naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta od 80 hektara.
- Sa ljudima iz „Trigranita“ video sam se samo jednom, i to pre tendera, kad su obilazili gradske institucije da bi se informisali o urbanističkim i komunalnim uslovima pod kojima mogu da grade. Tada im je rečeno da će, po važećoj odluci i tarifi Grada, morati da plate i naknadu za komunalno opremanje lokacije „Prokop“ - kaže za „Blic“ Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
On ističe da Grad ne može da „Trigranitu“ smanji ili „oprosti“ tu naknadu jer bi to bilo protivzakonito.
- I kad gradimo vrtić sami sebi, da tako kažem, uplaćujemo naknadu za komunalno opremanje koju prikuplja Direkcija za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Apsurdno je da mi parama iz budžeta uređujemo lokacije za privatne firme - kaže Bobić, demantujući priče da se vode pregovori sa „Trigranitom“ o smanjenju naknade kako bi posao konačno krenuo.
Đerđ Gobvoš, u izjavi za „Blic“, naglašava da pitanje naknade za komunalno opremanje i dogovor o tome sa gradskim vlastima „neće biti problem“, i da je mnogo važnije da „Trigranit“ što pre dobije „glavnog pregovarača sa druge strane“ u vidu nove vlade Srbije.
U Crnoj Gori nema problema
U međuvremenu, „Trigranit“pregovara sa crnogorskim vlastima o ulaganju čak tri milijarde evra u izgradnuju poslovnih i tržnih centara u Podgorici, Ulcinju, Budvi i na Skadarskom jezeru.
- Spremamo se za ulaganje u Crnu Goru. Tamo nemamo političkih prepreka kao u Srbiji - kaže Gobvoš.
Početak izgradnje nove glavne železničke stanice kasni pet meseci
„Prokop“ čeka formiranje Vlade
Autor: Svetlana Palić | 22.03.2007 - 12:49
Mađarska firma „Trigranit“, koja je pobedila na tenderu za izgradnju nove železničke stanice „Prokop“, nije počela da zida iako je bilo najavljeno da će gradilište biti otvoreno još prošlog septembra. Đerđ Gobvoš, direktor „Trigranita“ za Srbiju, kaže da ova firma ne može da počne da gradi jer „nema pregovarača sa druge strane“. Za postizanje finalnog dogovora čeka se nova vlada.
„Trigranit“ u junu prošle godine pobedio na tenderu za dobijanje jednog od najvećih poslova u zemlji - izgradnju nove železničke stanice i dodatnih 128.000 kvadrata komercijalnog prostora na njenoj ploči. Vrednost početne investicije procenjena je na oko 170 miliona evra, gradnja je trebalo da počne u septembru, a prva faza da bude završena do kraja 2008. godine. Druga faza podrazumevala je izgradnju kompleksa oko „Prokopa“, a treća izmeštanje Glavne železničke stanice sa Savskog trga i oslobađanje takozvanog savskog amfiteatra za nove investicije.
- Bili smo u pregovorima sa Vladom sve do oktobra, novembra. Predali smo im naše uslove, ali odgovora nema i od tada, praktično, sve stoji. Najpre su bili izbori, a sad se čeka formiranje nove vlade. Pritom, dodatni problem je što se priča da će Ministarstvo za kapitalne investicije, sa kojim smo pregovarali, biti podeljeno na dva ministarstva. Pitanje je ko će iz vlade da nastavi sa nama pregovore. Verovatno će novim ljudima biti potrebno neko vreme da se upoznaju sa materijom, tako da ne mogu sa sigurnošću da kažem kad će izgradnja „Prokopa“ da počne - kaže direktor Gobvoš.
Pošto gradilište, zapušteno već 30 godina, „Trigranit“ nije oživeo u najavljenom roku, iz Ministarstva za kapitalne investicije i „Železnica Srbije“ u međuvremenu su se čule optužbe da gradska vlast onemogućava postizanje finalnog dogovora jer traži 30 miliona evra na ime naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta od 80 hektara.
- Sa ljudima iz „Trigranita“ video sam se samo jednom, i to pre tendera, kad su obilazili gradske institucije da bi se informisali o urbanističkim i komunalnim uslovima pod kojima mogu da grade. Tada im je rečeno da će, po važećoj odluci i tarifi Grada, morati da plate i naknadu za komunalno opremanje lokacije „Prokop“ - kaže za „Blic“ Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
On ističe da Grad ne može da „Trigranitu“ smanji ili „oprosti“ tu naknadu jer bi to bilo protivzakonito.
- I kad gradimo vrtić sami sebi, da tako kažem, uplaćujemo naknadu za komunalno opremanje koju prikuplja Direkcija za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Apsurdno je da mi parama iz budžeta uređujemo lokacije za privatne firme - kaže Bobić, demantujući priče da se vode pregovori sa „Trigranitom“ o smanjenju naknade kako bi posao konačno krenuo.
Đerđ Gobvoš, u izjavi za „Blic“, naglašava da pitanje naknade za komunalno opremanje i dogovor o tome sa gradskim vlastima „neće biti problem“, i da je mnogo važnije da „Trigranit“ što pre dobije „glavnog pregovarača sa druge strane“ u vidu nove vlade Srbije.
U Crnoj Gori nema problema
U međuvremenu, „Trigranit“pregovara sa crnogorskim vlastima o ulaganju čak tri milijarde evra u izgradnuju poslovnih i tržnih centara u Podgorici, Ulcinju, Budvi i na Skadarskom jezeru.
- Spremamo se za ulaganje u Crnu Goru. Tamo nemamo političkih prepreka kao u Srbiji - kaže Gobvoš.
Otkud prica da je gradiliste Prokopa zapusteno vec 30 godina. Na Prokopu je intenzivno radjeno devedesetih godina sve do bombardovanja 1999. U tom periodu je postavljena i ona ogromna betonska ploca i izgradjeni su neki peroni. Samo, naravno, sve to je jos daleko od zavrsetka. Cinjenica je da je Prokop veliki i preskup promasaj (ne mislim na lokaciju vec na samu zgradu stanice). Kad je u pitanju zgrada stanice steta je sto se odustalo od projekta koji je dobio prvu nagradu na konkursu 1975. U melanholicnom sam raspolozenju kad se setim da se onda govorilo da ce i stanica i ceo cvor biti zavrseni do 1980 godine. Naravno, Prokop ce biti zavrsen pre ili posle. Sad je kasno da se ista menja.
Kako to da ne postoji pregovarac za Prokop (mislim da Vladu, Grad ili sta li vec), a postoji za koncesiju za autoput Horgos-Pozega! Veljino ministarstvo uporno pregovara o autoputu, a ovamo nista! Izgleda da tu neko nesto namerno koci!
dragan
Professional
Zastupnik investitora-"BEOGRADČVOR"
Preduzeće za izgradnju Željezničkog čvora Beograd Centar
Table su novijeg datuma,verovatno postavljene da impresiraju učesnike na tenderu....za koji uopšte ne znamo da li je uspeo.
Jedan od ulaza u gradilište :
Na tablama je "Beogradčvor" zastupnik investitora, tj. Države.
BEOGRADČVOR Beograd, 11000 Beograd
beocvor@eunet.yu
telefoni: 634 555, 632 299
fax: 634 555
Obilićev Venac 4/Ii
Preduzeće za izgradnju železničkog čvora Beograd
Bez zastitnih radova na stanici "Prokop" ulog od 93 miliona evra se brzo "kruni"
Investitori ne sprovode nalog inspekcije
Uprkos tome sto je zeleznicka inspekcija Ministarstva saobracaja i telekomunikacija, jos pocetkom ove godine nalozilo hitno izvodjenje novih zastitnih radova na zeleznickoj stanici Beograd centar, novac za ovo i dalje nije obezbedjen.
Glavna karika beogradskog cvora
Izgradnja zeleznicke stanice Beograd Centar, po varijanti "Prokop" pocela je 1977. godine. Realizacija ovog projekta je sastavni deo izgradnje novog beogradskog zeleznickog cvora, koji se po svojoj vrednosti i znacaju svrstava medju znacajnije saobracajne investicije u Beogradu i Srbiji.
Osim toga, stanica "Prokop" je vazan punkt na evropskom saobracajnom koridoru 10, o kome se u poslednje vreme sve vise govori.6.Okt.2002gog
Po recima glavnog inzinjera preduzeca "Beogradcvor" Zorana Petrovica, zastitni radovi na "Prokopu" su neophodni kako bi se sprecilo propadanje vec izgradjenih delova ove stanice, buduci da je tokom prosle godine prekinuto investiranje u njenu izgradnju. Usled prekida ovih gradjevinskih radova, objasnjava on, svi vec izvedeni radovi dovedeni su u ozbiljnu opasnost.
- Veoma lose uslove kojima je prepusteno gradiliste na zeleznickoj stanici Beograd Centar, konstatovala je i zeleznicka inspekcija nadleznog ministarstva i u cilju prenventive nad mogucom havarijom, nalozila hitno izvodjenje radova na vec sagradjenim objektima. Jedan program zastite zavrsen je u prvoj polovini ove godine, ali je zeleznicka inspekcija to ocenila kao nedovoljno i nalozila investitorima i izvodjacu radova novi paket radova - objasnjava Petrovic.
Pomocnik generalnog direktora preduzeca "Beogradcvor" Sinisa Stefanovic, kaze da je dosad u zastitu vec izgradjenih objekata zeleznicke stanice "Prokop" ulozeno 120 miliona dinara, ali da je za nove zastitne mere neophodno uloziti jos 160 miliona dinara. Po njegovim recima, preduzece "Beogradcvor" je izradilo Program zastite objekata i radova na stanici "Prokop", odmah cim je zeleznicka inspekcija dala takav nalog, ali se investitori, tvrdi on, do danas nisu ni jednom oglasili.
Preduzece "Beogradcvor" vec nekoliko puta je upoznalo Skupstinu grada Beograda, nadlezne u Vladi Srbije i ZTP "Beograd, koji su investitori izgradnje citavog beogradskog zeleznickog cvora, sa svime sto se desava na terenu, ali odgovora jos nema. To znaci da je realizacija ovog projekta, u koji se vec skoro tri decenije ulaze i na sta su potrosena oko 93 miliona evra, danas ozbiljno dovedena u pitanje.
Ukoliko investitori uskoro ne budu omogucili izvodjenje zastitnih radova na zeleznickoj stanici Beograd centar, sav dosadasnji trud, vreme i novac bice, velikim delom, obezvredjeni - upozorava Stefanovic.
Danas-6.Okt. 2002god......pisano pre 4,5 god.!!!
http://www.danas.co.yu/20021005/beograd.htm
Prokop na grani
JAVNO preduzeće "Železnice Srbije" zahteva od "Trigranit holdinga", koji je pobedio na tenderu za nastavak izgradnje železničke stanice "Beograd - Centar" u Prokopu, da do kraja meseca dostavi konačan odgovor da li ulaze u ovaj posao, ili ne. U slučaju da se u ovom roku ne izjasne, od Vlade Srbije biće zatražena saglasnost da se krene u pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem, a to je "Energoprojekt", kaže za "Novosti" Milanko Šarančić, generalni direktor "Železnica Srbije". Pitanje je, dakle, da li će ove godine u Prokopu konačno zabrujati građevinske mašine.
Sa kiparskim "Trigranitom" 13. juna prošle godine potpisan je generalni ugovor i u roku od nekoliko meseci trebalo je da se parafiraju i dva prateća ugovora, kako bi se precizirali tehnički detalji i vlasništvo nad velikom betonskom pločom, koja prekriva koloseke u Prokopu. Sa radovima je trebalo da se krene krajem septembra. Sve je dogovoreno, ali prateći ugovori nisu potpisani.
- "Trigranit" je imao neke zahteve koje mi kao "Železnica" nismo mogli da prihvatimo - navodi Šarančić. - Prvo broj putnika na ovoj stanici i drugo da se uključimo u njihove pregovore sa Beogradom oko naknade za uređenje zemljišta. To nije bilo predviđeno tenderom. "Trigranit" je preuzeo obavezu da sa gradom definiše obaveze oko naknade za uređenje. Razgovori sa gradom koliko nam je poznato nisu završeni. Kako objašnjava Šarančić, izgradnja nove stanice u Prokopu je za Železnicu, ali i Beograd od strateškog interesa. Prva faza obuhvata izgradnju svih koloseka i perona i postrojenja radi osposobljavanja stanice za železnički saobraćaj. Takođe, u prvoj fazi predviđena je i izgradnja 128.000 kvadrata poslovno stambenog prostora na armirano betonskoj ploči, koja prekriva koloseke i 10.000 kvadrata komercijalnog prostora ispod ploče. Vrednost radova premašuje 200 miliona evra, a posao bi trebalo da bude završen u roku od 36 meseci. Glavni grad bi dobio najmoderniju stanicu u ovom delu Evrope, a na Koridoru 10 kroz Srbiju saobraćaj bi se odvijao efikasnije i kvalitetnije. To je posebno važno zbog pretnji o preusmeravanju saobraćaja na okolne zemlje. Takođe, izmeštanjem železničke stanice oslobađa se Savski amfiteatar - 80 hektara najekskluzivnijeg zemljišta u centru Beograda.
- Beograd je veoma zainteresovan da se izgradnja stanice u Prokopu nastavi - kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta. - Međutim, sa "Trigranitom" smo imali razgovore pre raspisivanja tendera i tada im je rečeno da za tu lokaciju i za izgradnju planiranih više od 120.000 kvadrata komercijalnog prostora treba da plate naknadu za uređenje zemljišta u iznosu od oko 30 miliona evra. Od tada do danas nisu se više pojavili niti su se obratili Direkciji za gradsko građevinsko zemljište da regulišu obaveze. Po cenu da se ugovor o izgradnji Prokopa ne potpiše, grad neće odustati od naknade za uređenje zemljišta. To je obaveza svih investitora i grad po zakonu mora da je naplati. Da li je njima neko nešto obećao to nas ne zanima. Kada plate naknadu lokacija će im biti opremljena potrebnom infrastrukturom. Jer, sada je Prokop pusto ostrvo koje nema prilaze niti potrebnu prateću infrastrukturu.
KOLIKO JE URAĐENO
OBIMNI investicioni radovi u Prokopu započeli su 1996. godine, ali su zbog nedostatka novca obustavljeni krajem 2000. godine. Od tada do danas u Prokopu su izvođeni samo najneophodniji radovi za zaštitu objekta od daljeg propadanja.Inače, predviđena je izgradnja šest perona i deset koloseka, od kojih su dva puštena u saobraćaj. U ovom trenutku instalaciona infrastruktura je najvećim delom završena, a sedam metara iznad perona izgrađen je betonski plato površine 36.000 kvadrata.
Vecernje Novosti
JAVNO preduzeće "Železnice Srbije" zahteva od "Trigranit holdinga", koji je pobedio na tenderu za nastavak izgradnje železničke stanice "Beograd - Centar" u Prokopu, da do kraja meseca dostavi konačan odgovor da li ulaze u ovaj posao, ili ne. U slučaju da se u ovom roku ne izjasne, od Vlade Srbije biće zatražena saglasnost da se krene u pregovore sa drugoplasiranim ponuđačem, a to je "Energoprojekt", kaže za "Novosti" Milanko Šarančić, generalni direktor "Železnica Srbije". Pitanje je, dakle, da li će ove godine u Prokopu konačno zabrujati građevinske mašine.
Sa kiparskim "Trigranitom" 13. juna prošle godine potpisan je generalni ugovor i u roku od nekoliko meseci trebalo je da se parafiraju i dva prateća ugovora, kako bi se precizirali tehnički detalji i vlasništvo nad velikom betonskom pločom, koja prekriva koloseke u Prokopu. Sa radovima je trebalo da se krene krajem septembra. Sve je dogovoreno, ali prateći ugovori nisu potpisani.
- "Trigranit" je imao neke zahteve koje mi kao "Železnica" nismo mogli da prihvatimo - navodi Šarančić. - Prvo broj putnika na ovoj stanici i drugo da se uključimo u njihove pregovore sa Beogradom oko naknade za uređenje zemljišta. To nije bilo predviđeno tenderom. "Trigranit" je preuzeo obavezu da sa gradom definiše obaveze oko naknade za uređenje. Razgovori sa gradom koliko nam je poznato nisu završeni. Kako objašnjava Šarančić, izgradnja nove stanice u Prokopu je za Železnicu, ali i Beograd od strateškog interesa. Prva faza obuhvata izgradnju svih koloseka i perona i postrojenja radi osposobljavanja stanice za železnički saobraćaj. Takođe, u prvoj fazi predviđena je i izgradnja 128.000 kvadrata poslovno stambenog prostora na armirano betonskoj ploči, koja prekriva koloseke i 10.000 kvadrata komercijalnog prostora ispod ploče. Vrednost radova premašuje 200 miliona evra, a posao bi trebalo da bude završen u roku od 36 meseci. Glavni grad bi dobio najmoderniju stanicu u ovom delu Evrope, a na Koridoru 10 kroz Srbiju saobraćaj bi se odvijao efikasnije i kvalitetnije. To je posebno važno zbog pretnji o preusmeravanju saobraćaja na okolne zemlje. Takođe, izmeštanjem železničke stanice oslobađa se Savski amfiteatar - 80 hektara najekskluzivnijeg zemljišta u centru Beograda.
- Beograd je veoma zainteresovan da se izgradnja stanice u Prokopu nastavi - kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta. - Međutim, sa "Trigranitom" smo imali razgovore pre raspisivanja tendera i tada im je rečeno da za tu lokaciju i za izgradnju planiranih više od 120.000 kvadrata komercijalnog prostora treba da plate naknadu za uređenje zemljišta u iznosu od oko 30 miliona evra. Od tada do danas nisu se više pojavili niti su se obratili Direkciji za gradsko građevinsko zemljište da regulišu obaveze. Po cenu da se ugovor o izgradnji Prokopa ne potpiše, grad neće odustati od naknade za uređenje zemljišta. To je obaveza svih investitora i grad po zakonu mora da je naplati. Da li je njima neko nešto obećao to nas ne zanima. Kada plate naknadu lokacija će im biti opremljena potrebnom infrastrukturom. Jer, sada je Prokop pusto ostrvo koje nema prilaze niti potrebnu prateću infrastrukturu.
KOLIKO JE URAĐENO
OBIMNI investicioni radovi u Prokopu započeli su 1996. godine, ali su zbog nedostatka novca obustavljeni krajem 2000. godine. Od tada do danas u Prokopu su izvođeni samo najneophodniji radovi za zaštitu objekta od daljeg propadanja.Inače, predviđena je izgradnja šest perona i deset koloseka, od kojih su dva puštena u saobraćaj. U ovom trenutku instalaciona infrastruktura je najvećim delom završena, a sedam metara iznad perona izgrađen je betonski plato površine 36.000 kvadrata.
Vecernje Novosti
Od tornja se verovatno nije odustalo vec je on, sto je logicno, ostavljen da saceka neka bolja vremena. Krupan i tezak zalogaj bice premestanje pivare. Ne znam kakvi su tu planovi samo znam da pivara ne moze ostati na sadasnjam mestu uz stanicu. Takodje, bice potrebno premestiti jos ortopedski zavod "Rudo". Mislim da ce to biti jednostavnije mnogo nego premestanje pivare. Inace, u planu su produzeci Deligradske i drugih paralelnih ulica preko autoputa do stanice tako da ce ona imati dobre veze sa centrom grada (Slavija). Ostaje vec davno pominjani problem parkinga. Neki su govorili da to nije problem i da ce se graditi podzemni parking. Eh, samo kad bi to bilo tako jednostavno....
Kojih drugih? Svetozara Markovića i Kralja Milutina udaraju pravo u zid Kliničkog centra, a ja ne verujem ni da će ulice prolaziti kroz njega, ni da će se isti rušiti/izmeštati zbog Prokopa. Resavska prolazi donjim delom i moguće je da bi nju mogli da produže. Problem je što je isuviše uska tako da bi dosta toga moralo da se ruši, možda čak i pojedine zgrade koje pripadaju Kliničkom.dedinje":pv86g9y8 je napisao(la):
Na Resavsku sam i mislio samo nisam mogao da se setim kako se zove. Dakle, imacemo ovakvu situaciju. Deligradska i Resavska prelaze autoput. Izmedju njih je veliki prazan prostor. Taj prostor popunjava velika betonska ploca ispod koje ide autoput kao kroz tunel. Gornji deo ploce pretstavlja veliki pesacki trg, nece biti izgradnje kao na ploci sto pokriva perone i koloseke same stanice. Produzecima pomenutih ulica se odvija saobracaj koji povezuje stanicu sa centrom grada. Naravno,zgrada stanice ima pristup i sa autoputa i sa bulevara koji ide za dedinje. Ispod stanice prolazi i krak metroa koji se kod pravnog fakulteta odvaja od glavne linije Ustanicka - Zemun. Posto prodje ispod stanice taj krak izlazi u Bulevar vojvode Misica ispod sadasnje senjacke pijace. Malesko brdo (izmedju stanice i autoputa) bice delimicno uklonjeno tako da ce, nakon uklanjanja pivare, biti sirok pristup od stanice ka autoputu. Nikakvih rusenja u klinickom centra nece biti osim mozda nekih starih i manjih kuca koje bi bile srusene nezavisno od stanice. Resavska i Deligradska su delimicno uske ali samo do kapija bolnickog centra. Od kapija pa ka autoputu mogu se prosiriti i to znatno.
Дедиње да ли си сигуран да ће се уклањати БИП?
Питам пошто је управо у току тендер на ком се исти продаје. Уколико буде купљен (поготово од неког јаког страног играча) цена експопријације би претпостављам била папрена.
Питам пошто је управо у току тендер на ком се исти продаје. Уколико буде купљен (поготово од неког јаког страног играча) цена експопријације би претпостављам била папрена.
dziggy
Advanced
da li si to saznao po nekom projektu,. ili si je to neka tvoja zamisao? Pitam jer mi se jako dopada...dedinje":38b41ztf je napisao(la):
BIP ce biti sigurno uklonjen. Samo naravno, pitanje je kada. Posto postoji pretpostavka da ce to biti skupo moguce je da stanica i BIP koegzistiraju i nekoliko decenija. U svakom slucaju ideja je da ceo prostor do mostarske petlje pripadne zeleznickoj stanici i trznom centru kao njenom delu. Ovo sto sam napisao o stanici u Prokopu pokupljeno je iz raznih novina i strucnih casopisa. Retko pisem o nekoj mojoj ideji mada ih inace, uostalom kao i drugi, imam. Pretpostavljam da je dziggy-iju interesantno ono o ploci koja pokriva autoput i omogucava kontinuitet dva prostora koje autoput sada deli. To sam procitao u novinama pre nekoliko meseci i nije mi se mnogo dopalo. To je,na neki nacin, narusavanje prirodnog reljefa. Ali, sve zavisi kako se uradi. Ako se pazljivo uradi moze i dobro da ispadne.