Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

У Савском амфитеатру већ сада са давно повађеним теретним колосецима има сасвим довољно простора за изградњу. На простору перона никад неће моћи да се гради а два колосека која воде од њега су мала површина а и могли су да буду укопани или надзидани попут Бетон хале. Много је већа економска корист од масовног превоза у срцу града и у сред новог насеља са великим тржним центром него од 5-10 стамбених зграда на месту колосека.
 
Железница је као бедем између реке и града, други начин је да се пробију пролази испод ње. Погледај како је то учињено на дунавској обали, три подвожњака, један пешачки надвожњак и један пружни прелаз. Веруј уопште није пријатно користи ништа од тога. Подвожњаци су прљави са уском стазом за пешаке по једној страни, некад су бивали и потопљени. Пасарела је без стазе за колица, зарђала и оронула.

А тек би требало уложити у све то да се изгради и на савској обали.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=546171#p546171:2kabrfwy je napisao(la):
laki72 » Wed Jun 20, 2018 8:44 am[/url]":2kabrfwy]
Pa ima veze Rio, jer se i tada znalo da je 'stari' most neka vrsta 'sklepotine'....
Ostecivan (ispravnije bi bilo reci rusen) u oba svetska rata, nizak i nedovoljnog kapaciteta (1 kolosek)...

Znalo se i tad da je most sklepotina pa ga nisu pretvorili u kafic. Zasto Laki?

Zato stu su znali i stavili u projekat, da prije rusenja mosta moraju izgraditi Prokop, TPS Zemun, TPS Kijevo, dvije linije gradskog metroa i nekoliko linija regionalnog metroa. Nisu uspjeli dovrsiti planirano. Nestalo je para, raspala se drzava i privreda. I tako je most dosao u nasljedje danasnjoj srpskoj vlasti. I sta sad?

Zna i danasnja srpska vlast sta je sve planirano i sta je potrebno, ali zabole ih. Vazniji je kafic na mostu od zeljeznickog saobracaja. A mi se ovde pravimo da to ne vidimo, okrecemo glavu, slijezemo ramenima i govorimo "steta je ucinjena". Nije ucinjena. Sjedi i gledaj kako ti od mosta prave kafanu. Imaces i odlican pogled na tu kafanu kad budes stajao u redu s automobilom na Gazeli.
 
Грешиш, није нестало пара, само су преусмерене у аутопутеве. Тако да сад градимо петље, тунеле, мостове што левитирају по забитима, а у месту где живи милион и по људи све се свело на мостар и аутокоманду, па стани у ред и чекај.

Понеко је искусио вожњу возом до Прокопа, после месеци вожњом аутобусом поред Сајама, мени је из Ресника до Прокопа личило на телепортацију. Ето, надам се да ћу ући у Вуков споменик и изаћи у Новом Саду после сат, верујем да ћу мислити да сам у Звезданим стазама...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=546215#p546215:3t9mprzm je napisao(la):
Nurko7000 » 20 Jun 2018 11:53 am[/url]":3t9mprzm]Железница је као бедем између реке и града, други начин је да се пробију пролази испод ње. Погледај како је то учињено на дунавској обали, три подвожњака, један пешачки надвожњак и један пружни прелаз. Веруј уопште није пријатно користи ништа од тога. Подвожњаци су прљави са уском стазом за пешаке по једној страни, некад су бивали и потопљени. Пасарела је без стазе за колица, зарђала и оронула.

А тек би требало уложити у све то да се изгради и на савској обали.
Потребно је знати да су сви ти пролази грађени ка зони планираној као лучко-индустријској. Ту нема никакве романтике ни естетике. Трошак једног пристојног надвожњака-подвожњака је реда цене до 5 милиона евра, максимум. Милоша Поцерца, Вишеградска и Васе Пелагића су 100 пута могле прећи преко и пута и пруге, а може и сада, да је памети.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=546524#p546524:1kxzpy4t je napisao(la):
Karlo del Ponte » 21 Jun 2018 05:59 pm[/url]":1kxzpy4t]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=546215#p546215:1kxzpy4t je napisao(la):
Nurko7000 » 20 Jun 2018 11:53 am[/url]":1kxzpy4t]Железница је као бедем између реке и града, други начин је да се пробију пролази испод ње. Погледај како је то учињено на дунавској обали, три подвожњака, један пешачки надвожњак и један пружни прелаз. Веруј уопште није пријатно користи ништа од тога. Подвожњаци су прљави са уском стазом за пешаке по једној страни, некад су бивали и потопљени. Пасарела је без стазе за колица, зарђала и оронула.

А тек би требало уложити у све то да се изгради и на савској обали.
Потребно је знати да су сви ти пролази грађени ка зони планираној као лучко-индустријској. Ту нема никакве романтике ни естетике. Трошак једног пристојног надвожњака-подвожњака је реда цене до 5 милиона евра, максимум. Милоша Поцерца, Вишеградска и Васе Пелагића су 100 пута могле прећи преко и пута и пруге, а може и сада, да је памети.

Управо то што кажеш, такво решење је примереније индустријским зонама, као што је Дунавска обала и била.

Укопавати је или пут или пругу, па зашто не урадити то по мери човека.
 
Ono, nije da ne znam, al ajd da priupitam nesto.
Koliko cesto tramvaj prolazi savskom ulicom?
I koliko cesto prolaze kompozicije vozova?
Pa ono, ne vidim da se oko prelaska tramvajskih sina dize takva problematika...

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Пазите, у гомили подземних пролаза у центру, фрустрирајућим степеништима на Аутокоманди, Мостару, код Арене, са пасарелама преко аутопута, и одсеченим светом из пешачког угла од Сајма до Аде и Топчидера, та пасарела и подвожњаци на Дорћолу су веома функционални из угла пешака, посебно подвожњак код куле Небојше.
 
Треба нагласити и мулти-функционалност подвожњака према 25. мају. Природни феномен да се низ његове зидове непрестано слива нека вода привлачи људа да баш на том месту сливања остављају дорћолске сувенире, па ко угази, угази.

Рационално је укопавати пругу а не пут. Замислите подземну железницу у плитком тунелу дуж Савске, са подземном станицом на Савском тргу, излазни портал из плитког тунела у Карађорђевој који у кривини вијадуктом улази у Теразијски тунел. На месту садашњих колосека изградити зграде. Остају наравно уобичајена питања за чији интерес, како и има ли куражи да се изведе до краја.

А од Сајма до Прокопа треба изградити предвиђени крак без доданих импровизација.
 
Oko kalisa od pancevca do ade moze da se pusti tramvaj sto se svi boje pruge ne ujeda
 
Vesić: Prokop, merilo (ne) sposobnosti

zmeštanjem železničkog saobraćaja iz centra Beograd na železničku stanicu Prokop i završetkom svih projekata na prostoru Savskog amfiteatra, taj deo srpske prestonice će konačno postati onakvim kakav je bio zamišljen još pre 10 godina, zahvaljujući pre svega uspehu aktuelne vlasti, koja je uradila ono što je prethodna pokušala i obećavala građanima, a nikada nije realizovala.
prokop-stanica

Danas je Savski amiteatar očišćen od šuta, pruga, pacova i vagona, razvija se projekat „Beograd na vodi“ kako je bilo predviđeno u urbanističkim i razvojnim planovima Beograda, još od početka sedamdesetih godina prošlog veka.

Bivša zgrada Železničke stanice, izgrađena 1884. godine, postaje Istorijski muzej Srbije, a na Savskom trgu koji će postati pešački do leta sledeće godine biće postavljen spomenik Stefanu Nemanji.

Završava se Bulevar Vudro Vilsona koji spaja Bulevar Vojvode Mišića i Karađorđevu, podseća zamenik gradonačelnika Goran Vesić u autorskom tekstu u Politici.

Sada se, kaže on, javljaju Dragan Đilas i Milutin Mrkonjić da kritikuju predsednika Aleksandar Vučića i gradsku vlast zato što je uspela da uradi sve ono što su oni pokušavali i godinama obećavali građanima.

„To je zaista pravo licemerje. Nema drugog objašnjenje osim da je svaki uspeh sadašnje vlasti u realizaciji ovih projekata merilo njihove nesposobnosti. Kao u pesmi Bjelog dugmeta:’Šta bi dao da si na mom mjestu““, konstatuje Vesić.

Vesić, bivši gradski menadžer, kaže da priča počinje pre skogo deset godina, 17. oktobra 2008. godine, kada su se na železničkoj stanici „Prokop“ sastali tadašnji ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kako bi potpisali Protokol o nastavku izgradnje ove železničke stanice. „Da sve bude svečanije, potpisivanju je prisustvovao i tadašnji predsednik Vlade Mirko Cvetković. Najavl?eno je da će stanica „Prokop” biti završena za godinu i po dana, do 2010. godine. Rekoše tada visoke zvanice da će izgradnjom Prokopa „biti oslobođen Savski amfiteatar, odnosno grad će dobiti ekskluzivno građevinsko zemljište uz Savu”, podseća Vesić u hronologiji događaja vezanim za ovu temu.

Nije, kaže, prošlo ni godinu dana, od najavljenih radova na Prokopu nije bilo ništa, a javno je „pukla tikva” između Mrkonjića i Đilasa.

Đilas je, podseća, optužio Mrkonjića da je kriv zbog nezadovoljstva građana jer su se stvarale velike saobraćajne gužve zbog rekonstrukcije Gazele.

Mrkonjić mu je na to poručio da „traži alibi za svoje gluposti” i da ne govori istinu.

Podsetio je Đilasa da je u ime grada potpisao Protokol o izgradnji Prokopa. „Niko od obaveza, kada je Prokop u pitanju, ne može da pobegne, pa naravno ni ja. Ali ni Đilas. U čemu se razlikujemo? Ja kažem da Prokop mora da bude izgrađen i biće izgrađen, jer je neophodan Beogradu i Beograđanima. Ja i kao Beograđanin moram tako da radim i tako da mislim”, pričao je tda Mrkonjić novinarima, naveo je Vesić.

Nešto kasnije, dodaje, pošto se nadao da će izmestiti železnički saobraćaj iz centra grada, 12. marta 2009. godine, Dragan Đilas je u francuskom Kanu promovisao projekat Miroslava Miškovića „Grad na vodi”.

Ni od ovog projekta nije bilo ništa,ističe Vesić.

Nekoliko godine kasnije, 28. avgusta 2012. godine, sastadoše se ponovo Dragan Đilas i dva tadašnja ministra Milutin Mrkonjić i Velimir Ilić.

Opet su razgovarali o tome kako da se izmesti železnički saobraćaj iz centra grada, odnosno kako da se završi Prokop.

Vesić podseća da su tada rekli da je završetak beogradskog železničkog čvora jedan od prioriteta za ukupan privredni razvoj Beograda.

Realizaciju ovog projekta u punom kapacitetu podržali su čelnici Beograda, jer je to projekat koji otvara veliku mogućnost da se posle više decenija realizuje izvrsna ideja o iskorišćenosti Savskog amfiteatra, pisalo je u zajedničkom saopštenju posle sastanka.

Ponovo ništa nije urađeno, kaže Vesić.

Izgradnja stanice Prokop počela je davne 1977. godine, ali je zbog manjka novca prekinuta. Devedesetih je nastavljena, ali iz istog razloga prekinuta je 2000. godine, da bi Železnice Srbije tek 2005. raspisale tender za graditelja.

Pobedio je mađarski Trigranit sa kojim su pregovori prekinuti jer je između ostalog tražio da mu se ustupi pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, to jest u Savskom amfiteatru.

Šest meseci kasnije, posle dogovora iz 2012. godine, sastali su se 18. januara 2013. godine ponovo Mrkonjić, Ilić i Đilas.

Tada su, navodi dalje Vesić, objavili da će izmeštanje železničkog saobraćaja iz centra Beograda i izgradnja železničke stanice „Prokop“ početi u martu te godine.

„Zaključiše ovi bivši državni funkcioneri da će gradnja pristupnih saobraćajnica biti ponuđena investitorima, među kojima i Kinezima. Saopštiše da su izgladili spor koji su imali u vezi sa izgradnjom nove železničke stanice. I opet ne uradiše ništa“, navodi Vesić.

Tačno osam meseci kasnije, 18. avgusta 2013. godine, podseća Vesić, sastao se tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas sa Aleksandrom Vučićem, tada prvim potpredsednikom Vlade.

Đilas je posle sastanka izjavio da projekat Beograd na vodi znači konkretnu saradnju republike i Grada Beograda koja treba da dovede do razvoja tog dela grada. Najveći zadatak pred nama je da u što kraćem roku završimo sva planska dokumenta i izmestimo sve ono što se nalazi između Gazele i Brankovog mosta, citira Vesić reči Đilasa koji je dodao još da je prvi zadatak završetak Prokopa kao i da bi trebalo odustati od megalomanskih ideja izgradnje železničke stanice Prokop sa stotinama hiljada kvadrata poslovnog prostora jer to realno Beogradu ne treba.

Vesić je takođe podsetio da je još 1974. godine potpisan je ugovor između Beograda, Železnica Srbije i države da se zemljište Prokopa ustupa gradu za njegov razvoj.

„Nema vlasti koja nije pokušavala da ovaj projekat ostvari. I niko nije uradio skoro ništa. Sve što se desilo sa realizacojom ovog projekta, ako se izuzme stanica koja je građena od 1977. do 1990. godine, dogodilo se poslednjih nekoliko godina“, naveo je zamenik gradonačelnika Beograd.

U junu 2017. godine, Grad Beograd je završio pristupne saobraćajnice Prokopu sa gornje strane ploče iz Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića.

U toku je izrada urbanističkih akata i rešavanje imovine kako bi Grad Beograd uradio pristupne saobraćajnice sa donje strane od autoputa.

Vlada je iz kuvajtskog kredita finansirala međufazu, puštanje u funkciju osam od deset koloseka, a danas kroz ovu stanicu prolazi stotinak vozova dnevno, naveo je on.

izvor: studio B
 
Pazi stvarno, zaboravili smo na Miska i njegov Vodeni grad, pre Bg na vodi....
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=402819#p402819:1zudjls5 je napisao(la):
milos.tro » Tue Aug 30, 2016 12:57 pm[/url]":1zudjls5]Nastavljaju se radovi na Prokopu - Raspisan neobavezujući javni poziv za izgradnju zgrade Železničke stanice Beograd centar
Utorak, 30. 08. 2016.|10:57 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... rad-centar

Republička direkcija za imovinu raspisala je neobavezujući javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za izgradnju zgrade Železničke stanice Beograd centar i pratećih komercijalnih sadržaja.

Kako je navedeno, izgradnja se vrši tako što Republika Srbija ulaže zemljište i omogućava gradnju na već izgrađenim objektima, a potencijalni partner finansira izgradnju Zgrade železničke stanice i komercijalnih sadržaja (zajednička izgradnja).

Stanična zgrada Prokopa gradi se po parametrima koji su već opredeljeni Urbanističkim projektom i po zakonu je u javnoj svojini Republike Srbije. Potencijalni investitori mogu dati svoje idejno rešenje u skladu sa urbanističkim parametrima, a nadležna tela i organi će oceniti da li je moguće i potrebno, po tom idejnom rešenju, menjati postojeći urbanistički projekat.

Po analizi primljenih pisama o zainteresovanosti, nadležni organi Republike Srbije mogu pokrenuti odgovarajući postupak za izbor partnera, a analizu će vršiti mešovita radna grupa, obrazovana od Vlade, i sastavljena od predstavnika Direkcije, Ministarstva, građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, grada Beograda, Privrednog društva Infrastruktura železnice Srbije i Preduzeća za izgradnju železničkog čvora Beograd.

U pozivu se ističe da je on u svemu neobavezujući i da se objavljuje samo u cilju ispitivanja tržišta, te ne obavezuje Direkciju da pokrene bilo kakav postupak izbora partnera.

Rok za dostavljanje ponuda je kraj oktobra.

Podsetimo, buduća glavna železnička stanica Beograd centar u Prokopu, posle 40 godina radova, otvorena je za saobraćaj početkom januara 2016. godine. Sredinom ovog meseca, sa grupom izvođača koju predvodi Strabag, potpisan je ugovor za izgradnju pristupnih saobraćajnica, čiji se završetak očekuje u maju sledeće godine, dok bi kompletno Železnička stanica Prokop trebalo da bude završena 2018. godine.

Da li neko zna šta se desilo sa ovim javnim pozivom? Ne mogu ni ovde na forumu ni na google-u da nađem kako je završen taj javni poziv.
 
Да питам сад демагоге и мудраце са Беобилда од великог животног и радног искуства, а у вези са њиховим подсмевањем неуспеху УЉЖ да заустави наум АВ и СНС у вези са БнВ и ГЖС: Да ли су успели протести у Нишу?

АЕРОДРОМ ПРЕНЕТ РЕПУБЛИЦИ
НИШ, 22. јун 2018. (ФоНет) - Одборници Скупштине Ниша усвојили су данас одлуку о уступању имовине и управљачких права аеродрома "Константин Велики" Влади Србије са 43 гласа за и осам против, док је један одборник био уздржан.

Неколико стотина грађана Ниша окупило се јутрос испред Скупштине града у знак протеста који је организовала Иницијатива "Не дамо нишки аеродром", пренео је Н1.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић рекао је за РТС уочи седнице да верује да ће бити донета добра одлука за будућност аеродрома.

Према његовим речима, од 2009. године Ниш је у аеродром уложио више од 800 милиона динара за субвенције, а сада ће тај новац бити уложен у вртиће, путеве, водоводну и канализациону мрежу.
 
па није се ни очекивало да успеју, с обзиром какви ови имају машинерију. али је барем била значајна маса. и успели су да одложе на неколико месеци, таман да ови одраде шта имају
 
Fokus u beogradskim okvirima treba prebaciti na zavrsetak Prokopa i pritisak da se to izvede i poveze sto pre. Metro je sastavni deo cele price posto je u poslednjim planovima izostavljena deonica Prokop- KCS-Slavija.

Da li je ULJZ spremno da protestuje protiv ovakvog metro predloga i da se Prokop stavi u funkciju u punom kapacitetu nakon ukidanja GZS?
 
За метро - да; богме и за трамваје и за аутобусе до Прокопа.

А шта значи, Игоре, да се заложи "да се Прокоп стави у функцију у пуном капацитету"?
Једно је београдски чвор у пуном капацитету, то свакако да, али, за некакву ситуацију у којој се гради каквагод мамутска станица у Прокопу која ће радити са 4% капацитета док Нови Београд нема тоалет, или, за решења у којима се Прокоп користи као полазна станица, поготову за возове према југу, који тиме губе путнике - за то се УЉЖ, добар ти стојим, бар док се ја не ишчланим, неће залагати.

И ни за какве ирационалне будалаштине у вези са железницом УЉЖ није спреман да се заложи - то нека "гурају" Штрумфета (З. Михајловић), Кефало (А. Брнабић), Мргуд (А. Вучић) и остали Гаргамели из серијала "Јахачи апокалипсе".
 
Da se zavrse sve pristupne saobracajnice, izgradi stanicna zgrada i donji stanicni trg i da Prokop profunkcionise kako je zamisljeno kao prolazna a ne ceona stanica u okviru cvora. Svakako vazno je zavristi TPZ Zemun i Kijevo i krenuti sa izgradnjom zel. stanice na Novom Beogradu posto je u katastrofalnom stanju.
 
Evo da prenesem i ovde.
Od ponedeljka linija 36 radi do ponoći. I dalje na 20 minuta. Sada će biti pokriveni i ona četri polaska voza poslew 20:30 , što do sada nisu bila , a na koja je ukazivano, a možda i još neki dodatzni polazak (nisam proveravao red vožnje za Prokop tako da ne znam koje su dodatne promene).

izvor: bgprevoz
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=546698#p546698:1apf2qot je napisao(la):
Igor » Pet Jun 22, 2018 6:44 pm[/url]":1apf2qot]i krenuti sa izgradnjom zel. stanice na Novom Beogradu posto je u katastrofalnom stanju.

Novi Beograd, kao i sve ostale stanice ka severu se obnavljaju kao deo modernizacije pruge Beograd - Stara Pazova.
 
Tacno ali posto je projekte radio CIP, ta modernizacija je blago receno smesna.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=546790#p546790:1mhcbn2r je napisao(la):
spatiotecte » Sub Jun 23, 2018 3:10 pm[/url]":1mhcbn2r]Tacno ali posto je projekte radio CIP, ta modernizacija je blago receno smesna.

U kom smislu smešna? Sasvim je dovoljno za potrebe u narednih 50 godina.
 
Vrh