Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[RioBL]

solecar » Wed Jun 06, 2018 9:08 pm[/url]":1oepwm73]Gledanjem u bajati (zastareli) plan mreže centra grada Beograda , teško da može da se dođe do suštine , pogotovu posmatrajući stvari kroz prizmu mesta stanovanja. To što u Banjaluci ili nekom manjem mestu postoje centar i periferija , i što centar prestaje sa krajem pešačke zone , ne znači da je tako i u većim gradovima. Što je veći neki grad , to je je i centar veći , te je tako i logično da se i sam centar podeli na dve tri zone. Tako je i u slučaju Beograda.
Eto recimo , ako gledamo Google maps , po njemu je od skoro Prokop centar grada (pre nego što su vozovi prebačeni sa GŽS je urađena promena), a pre toga je bila Slavija.

Svi gradovi svijeta imaju svoj centar, downtown ili kako vec, bez obzira na svoju velicinu. I Banjaluka i Beograd i Tokio. Razlika je samo sto su u nekim gradovima ti centri veci a u nekim manji. Neki gradovi imaju i vise centara jer su nastali spajanjem vise gradova. (takav bi mogao biti i Beograd jer je nastao spajanjem Zemuna i Beograda).

Ali da ne sirimo pricu s ovom temom, ono sto hocu da kazem da je centar Beograda saobracajno slabo povezan sa ostalim djelovima grada a narocito sa Prokopom (sto je i tema). Da bi se veza centra Beograda sa Prokopom u buducnosti popravila, potrebno je najprije prestati sa zavaravanjima tipa
- "Prokop je u centru Beograda", jer ako je u centru onda mu veza sa centrom ne treba. Naravno da nije u centru i naravno da mu veza sa centrom treba. Ili...
- "Prokop je odlicno povezan sa centrom jer ima BG voz do Vuka", sto ne moze biti tacno jer Vukov Spomenik nije u centru, itd...

Zasto je bitno povezivanje s centrom?
Zato sto je centar svakog grada, najveci generator putovanja. I razvoj svakog grada zavisi od nacina na koji je saobracajno povezan centar. Jednako tako i razvoj zeljeznice u Beogradu zavisi od nacina na koji se ona poveze sa centrom. Sad, kad je Beograd zatvorio svoju glavnu zeljeznicku stanicu koja je do sada imala pristup centru grada i odredio stanicu Prokop da u buducnosti pokriva, izmedju ostalog, i centar Beograda, postavlja se pitanje. Na koji nacin ce se Prokop povezati s centrom?

E, to je ono bolno pitanje i od cega se bjezi jer se dobar odgovor ne moze dati. I zato se samozavaravamo obmanama i relativizacijama da je centar nesto sto nije i da je tamo gdje nije.

Zato, da se vratim na tramvaj na Prokopu. Tramvaj ako, kad i po kojoj cjeni da dodje na Prokop, treba najprije da poveze Prokop sa centrom a ne sa Novim Beogradom, Banjicom ili Kosutnjakom.

 

[Дошљак]

Мислим да центар Старог града више није главни генератор путовања, главнина привредне активности се изместила на Нови Београд, у центру живи све мање људи до којих би неко допутовао, а главне здравствене установе које привлаче можда највише путника (што пацијената и њихове родбине, што запослених) су исто даље од историјског центра (КЦС, ВМА, ортопедија Бањица) а ближе Прокопу. Спротски садржаји такође, Рајко Митић и ЈНА су у комшилуку Прокопа, а Арена један блок од станице НБГ. У центру остаху као генератори амо институције државне администрације, културни садржаји и хотели.

 

[RioBL]

Mislim da nisi u pravu. Centar Beograda je i dalje glavni generator putovanja i tako treba da ostane. Dokazi su lako vidljivi.

Pogledajte prilog 1

1. Kojom ulicom u Beogradu prodje najvise ljudi (pjesaka) u toku jednog dana? Gdje je ta ulica? I kako da svi ti ljudi stignu tamo?
2. U kom dijelu grada je najveci broj autobuskih i trolejbuskih linija? Zasto je to tako? Ako centar vise nije tamo gdje je bio, gdje onda treba izmjestiti sve te autobuske i trolejbuske linije? Treba onda beogradjanima i planerima saobracaja javiti da centar vise nije tamo gdje su do sada mislili.
3. Kroz koji dio grada je oduvijek planiran prolazak prve dvije linije metroa i zasto metro stanica Trg Republike treba da ima najvise putnika? Ako centar vise nije tamo gdje je bio, gdje onda treba graditi metro? Svi planeri metroa, oduvijek su planirali ukrstanje linija metroa u centru ili sto blize centru. Zasto ako centar ne generise navise putovanja?

Slazem se da se stvari mjenjaju. Neki djelovi grada dobijaju a neki gube na atraktivnosti ali centar i dalje ostaje najvaznija tacka u Beogradu.

Najprije Prokop povezati s centrom a tek kasnije sa drugim dijelovima grada. Kako drugacije?

EDIT:
O temi centra Beograda i saobracaja u njemu, sasvim dovoljno je receno u TV emisiji "Beograd u 21 veku" snimljenoj 1974 kad su planeri razvoja grada govorili i pokazivali model saobracaja. To je ovo sto pokazuje covjek na slici ispod. Ono sto je jos vazno, je da je rekao "da se ne planira drasticno povecanje saobracaja u centralnoj zoni koliko njegova distribucija na sekundarne centre i periferiju".



KAd bi se sad pravio ovakav model, vjerujem da bi i dalje najveci vrh bio tu gdje je i na modelu iz 1974-te samo bi se pojavilo i mnogo manjih vrhova u drugim dijelovima grada.

 

[Vox91]

Tramvaj treba vratiti u Kralja Milana, na Terazije, Trg i Vasinu. To je strogi centar grada i logično je da, kao u svakom normalnom gradu, tramvaj prolazi kroz samo jezgro grada, a ne da ga zaobilazi kao u Beogradu u poslednjih 70 godina. Treba težiti da se svaki drugi saobraćaj u centru što više smanji, a prednost dati šinskom sistemu. Pošto je metro vrlo neizvestan, vraćanje tramvaja gde je nekada prolazio dobro je rešenje, a pogotovu što mu je kapacitet mnogo veći nego trolejbusu. Pominjanje mogućih havarija mislim da nije relevantno. Ni sada se ne dogadjaju neke veće blokade tramvajskog saobraćaja. Slažem se sa Došljakom da bi trebalo spustiti tramvaj niz Prizrensku, pa na Brankov most za Zemun. Takodje tramvaj će ići i preko Mosta na Adi. Preko SSM će valjda jednom proći metro pa kroz sredinu NBG. Ako ima mogućnosti, tramvaj bi trebalo dovesti i na Prokop.

 

[RioBL]

:kk:

 

[boca-ica]

Tramvaj treba vratiti u Kralja Milana, na Terazije, Trg i Vasinu.

Ne , nikako u naj starije jezgro grada ( i ako volem limenka )
prvo relativno brzo propadne ona gumena amortizacija ispod šina te vibracije se prenose na zgrade
Zgrade su stare i vredne i ovako se gotovo ništa se ne ulaže u njihovo održavanje te bi i to malo vredosti što imamo te još brže propalo
Postoje Elektro busevi :idea:

Što se tiće ,,limenka,, na Prokopu ako se isprojektuje cela logična linija i imalo bi smisla
mada danas postoje elekttro busevi na Bg. ulicama
kojima ne treba ni vazdušna ni zemna infrastruktura što ga čini daleko jeftinijim i povoljnijim elektro saob. javnim sredstvom

Sada prokopu su potrebni
elektro busevi koj ce ostvariti kratke visoko frekfente linije

Autokomanda bez problema uz donju stranu stadiona JNA
Slavije čekamo Godovski auto nadvožnjak Deligradskom
Kneza Miloša samo trolina stanica da se prebaci do tačke gde biciklistička staza izlazi iz Prokopa u bul. kneza K. A.

Eto za male pare jako brzo
vec sada Prokop imao bi sve minimalno potrebne pravce pokrivene .... da se ima volje ....
al uz ovoliko ,,kočničara,, će se tegle ko creva ... :lol:

 

[solecar]

Ko o čemu , Rio o lošem povezivanju pešačke zone u centru sa ostalim delovima grada i istoj kao najvažnijoj tački grada. Mani se tog palanačkog razmišljanja. Odavno je Beograd to prevazišao. Odavno je centar grada (pešačka zona i šira okolina) prestao da bude maltene jedini i glavni centar generisanja ljudi , kako je i dan danas u drugim manjim gradovima i mestima. To što se postavi slika neke ulice u centru grada sa većim brojem ljudi , ne znači da je zaista i tako svaki put kada se prošeta. Kako se dosta krećem po Beogradu , za razliku od nekih ljudi koji se drže određenih pravaca (ne mislim na ljude sa ovog sajta) , primetio sam da su generatori , mahom mladih , postali TC. Gotovo svaki novi TC ima po nekoliko fast food restorana , kafiće , bioskop , internet centar... Veoma popularni su Delta city , Ušće , Stadion , Merkator... Jedino za Zemun i to da se gro stvari dešava u pešačkoj zoni uz Glavnu ulicu i Kej Oslobođenja se slažem. Kakva je situacija sa Obrenovcem , Mladenovcem , Lazarevcem i Barajevom , ne bih znao , jer su oni nekad bili zasebni gradovi (mesta). Takođe , mnoge kompanije , banke , tržni centri , veći marketi (tehničke ili prehrambene robe) su se preselili na NBG , uključujući i neke institucije određenih ministarstava. Čak je i Banovo brdo sa Žarkovom (Požeška i Trgovačka ulica) postao generator okupljanja nicanjem novih kafića , mini TC , marketa , uslužnih poslovnica (kablovska , internet , EPS...), itd.

Ko hoće i može da razume , jasno mu je da se sve spomenuto svakim danom sve više raštrkava po raznim delovima grada koji nisu centar. Takođe , ko hoće i može da razume , jasno mu je da centar grada nije samo pešačka zona oko Knez Mihajlove ulice. To što smo dobili jedan novi TC u strogom centru i Hilton kod Slavije , ne menja sliku trenda razvoja Beograda.

Isto tako , nije potrebno da imam ekstra dobru povezanost centra grada sa Prokopom , ili ti pešačkom zonom , kako to neki vide , već da to bude ravnomerno raspoređeno. Sasvim je dovoljno da imam 36 i 41 (koji bi jednog dana išao pored samog ulaza) i (možda) preusmerenu 44 za taj pravac. Koliko god neki negirali činjenicu da vozovi kreću sa Prokopa , i da sada odatle treba da imamo dobru povezanost kao što je to slučaj kod (bivše) GŽS , ona je neminovnost koja nas čeka. Analogno izrečenom , kao i prethodnim komentarima na ovui temu , a vezano za tramvaj kod Prokopa , ako se jednog dana izgradi tramvajska pruga , i ona omogući bržu povezanost sa NBG , ne vidim ni jedan razlog za njeno neiskorišćavanje , jer nije novi Beograd samo deo oko Buvljaka ili Tošinog bunara , pa da nam zato ne treba ništa više od BG: voza za povezanost NBG sa Prokopom.

P.S.
Čak su i kulturni sadržaji koje spominje Došljak počeli da se izmeštaju iz centra (pri tom ne računam muzeje , galerije i sl. koji su tu decenijama).

 

[Vox91]

Ne bi tramvaj naštetio starom jezgru, pa po celoj Evropi tramvaji idu uskim ulicama centralnih gradskih zona i sa arhitekturom mnogo starijom od beogradske. Linija od Slavije do Kalemegdana je toliko logična i potrebna da se to iz aviona vidi. Svakako da je tačno da tehnika napreduje, da će se sve više koristiti elektro busevi, ali kapaciteti tramvaja su veći, a vek trajanja neuporediv.

 

[boca-ica]

Ne bi tramvaj naštetio starom jezgru...

Pričaš samo ono što si očima video.... a to je NE DOVOLJNO , imamo i druga čula a i instrumente
vidi, da se ne vatamo naučnih radova
imao sam stan u Beogradskoj na II spratu, kad tramvaj prodje osecaju se u stanu vibracije
a kada se mimoidu bus i limenko, luster se malo zaljulja al svaki put, a to je na 10-20 minuta jer je velika frekvencija
vibracije postoje , a ma kolke male bile na duže vreme su RAZARAJUCE :!:

Ako te zanima taj deo ....za početak ti preporučujem čitanje knjiga o Tesli gde je on sa malim ,,vibratorom,, kako li se vec zove
umalo nije strušio svoj Hotel , da zaposleni nisu skočili i molili da prestane da se sigra .... :lol:

 

[Vox91]

Ne znam, boco, verujem da je to do loše uradjene podloge, a ne do tramvaja samog po sebi. Ako si bio u Pragu, video si kroz kakve uličice tamo tramvaj prolazi, pogotovu tamo pre Karlovog mosta, a zgrade su stare vekovima. U Lisabonu isto-pogotovu onaj "brdski" tramvaj..

 

[tzoran1]

ma nije to strasno , navikne se covek i na to da ti se trese stan , pogotovo ako ti ne stanujes iznad sina a na planu grada izgleda bas zgodno da tu provuces trasu..

 

[RioBL]

solecar » Thu Jun 07, 2018 11:51 am[/url]":2w6ii95x]Ko o čemu , Rio o lošem povezivanju pešačke zone u centru sa ostalim delovima grada i istoj kao najvažnijoj tački grada. Mani se tog palanačkog razmišljanja.

Ljudi s "palanackim razmisljanjem" prave modele distribucije saobracaja. To sto ti ignorises saobracajnu struku cak i kad ti se vizuelno predstavi rezultat analize, tvoj je problem.

boca-ica » Thu Jun 07, 2018 11:14 am[/url]":2w6ii95x]

Tramvaj treba vratiti u Kralja Milana, na Terazije, Trg i Vasinu.

Ne , nikako u naj starije jezgro grada ( i ako volem limenka )

Boco, bas u to staro jezgro i treba da dodje tramvaj. To je ekonomski i ekoloski najefikasnije sredstvo javnog prevoza (govoreci uopsteno) koje koristi gradske ulice. Nema razvoja centra Beograda ni sirenja pjesackih zona bez adekvatnog sirenja javnog prevoza u centru. Sto se vibracija tice, postoje nacini da se ono eliminise.

 

[boca-ica]

Ako si bio u Pragu, video si ...

Čuj bio, pa i vozao se :lol: mada mi nije bio gušt , ja naučio na ove naše lepe mršave limenke

a..... ja ne slagah ni za luster ...
mozda zato što je ul. Beogradska a ispod ima i kojekakavih infrastrukturnih šupljina
pa se oscilacije još povecavaju ko na žičanim instrumentima....
U svakom slučaju fizičari bi to objasnili lako , a ja iskustveno

A pitam se šta ce nam retki visokokapacitetni prevoz koj zahteva skupocenu dodatnu infrastrukturu
kad imamo opciju elektro busa koj pruža česti-visko frekfentni , niski kapacitet koj ne zahteva gotovo nikakvu trasnu skupu infrastrukturu
Taman za malo veci postojeci broj Prokopskih putnika :!:

Mnogi misle da je gvozdeni točak prostiji i jeftniji od gumenog al kad uzmeš njihov broj i da treba često da se ravna na glodalici
ispadne isto točak -točak stim što zimi ne treba i pesak u šine da sipa kad je gumen

Kod nas bi ,oko svih van užeg gradskog dela sve ž.stanice oko sebe trebale da imaju tramvajsku lokalnu ,,2,, koja bi služila za dovoz i odvoz putnika . Prokop je u užem gradskom delu sa postojecom trolom (koja moze samo da se spusti i na Prokop )
i fali mu par elektro busnih linija

Čak ima opciju i dodavanja uspinjače od Sajma .... jedared kad dodje na red....

U ovom momentu
sredstva usmeriti na završetak objekta do podnošljive faze a ne rasipati ih na žice i tramvajske šine
umesto kojih elektro bus moze da štrapacira na kratkim feeder linijama koje su nužnije i ne traže tolke pare

 

[Vox91]

Sve je to do loše izvedbe, ne bi tramvaji išli po svim starim jezgrima evropskih gradova da su loši-od Zagreba, preko Beča, Praga, Strazbura itd..Što se tiče elektrobusa-super su oni, ali prvo treba da prodju test vremena. I trole su bile hit, ali tramvaj je "preživeo" i uz metro je glavno prevozno sredstvo po Evropi dan-danas. A što je kod nas neiskorišćen, što se šine zalivaju asfaltom i što ne ide kuda bi trebalo, niti mu se trase "čiste"-to je problem saobraćajne struke i odgovornih planera, a ne tramvaja. Vraćam se na Prag-tamo se tramvaji i ne čuju kad idu-bilo novi, ili stari, ali je podloga i stanje šina vrhunsko.

 

[solecar]

RioBL » June 7th, 2018, 2:59 pm[/url]":1v4r9qym]

solecar » Thu Jun 07, 2018 11:51 am[/url]":1v4r9qym]Ko o čemu , Rio o lošem povezivanju pešačke zone u centru sa ostalim delovima grada i istoj kao najvažnijoj tački grada. Mani se tog palanačkog razmišljanja.

Ljudi s "palanackim razmisljanjem" prave modele distribucije saobracaja. To sto ti ignorises saobracajnu struku cak i kad ti se vizuelno predstavi rezultat analize, tvoj je problem.

To što si sam sebe prozvao saobraćajnim stručnjakom , i služiš se zasterelim mapa i prezentacijama , koje su više neaktuelne nego aktuelne , i što "palanačko razmišljanje" uzdižeš na nivo vrhunstva razmišljanja , tvoj je problem.
Gomila planova koji su zamišljeni da se realizuju u Beogradu su iz ovog ili onog razloga ostani nerealizovani ili su odbačeni. Takođe , to što nećeš da prihvatiš da se u Beogradu centar zbivanja ne dešava više u pešačkoj zoni oko Knez Mihailove ulice i u neposrednoj okolini , kao što je to slučaj u manjim mestima i palankama , već je raštrkan po drugim delovima grada , tvoj je problem.
Život u Beogradu se ne vrti oko pešačke zone , zato što Beograd nije više malo mesto , već ogroman grad , od skoro dva miliona stanovnika. Odavno je prošlo doba kada je NBG bio delta Save u Dunav , kada su Košutnjak i Avala bili izletišta , Dedinje bilo daleka periferija grada , prigradska naselja bila zasebna mesta , Zemun bio grad za sebe...

 

[Дошљак]

Старим зградама су већи проблем аутобуси и остали друмски саобраћај него трамваји. Погледајмо Бранкову и Деспота Стафана са упропашћеним фасадама. Погледајмо и Гаврила Принципа, Сарајевску, Народног фронта, све се сиви. Вибрације аутобуса су много горе. Друг ми је становао на Зеленом венцу испод окретнице, тачније Југ Богданова 16, страшно колико се стара зграда тресла од аутобуса као да је земљотрес. Ја сам лично за провлачење трамваја аутобуским коридорима у кругу двојке и њиховом заменом, а делом и тролејбусом за јаче линије. Значи трамвај у Кнеза Милоша од Луке Београд до Прокопа, трамвај од Славије преко Краља Милана и Теразија до Трга, трамвај преко Бранковог моста до Деспота Стефана и даље ка Вишњици и Миријеву рачвање, 16, 23, 27, 31, 33, 48, 58, 65, 77, 95 и 96 да постану тролејбуске линије, остале електробуске, посебно оне које крећу са Зеленог венца, Славије.

 

[solecar]

Za tramvaj kroz Kneza Miloša bi bilo potrebno proširivanje ulice za tri trake , a ne jednu , kako je planirano , obzirom na današnji obim saobraćaja. Jedino tako , sa odvojenom tramvajskom bašticom bi mogli da dobijemo pouzdane tramvaje.

 

[Бумбарево брдо]

Ako se uzme u obzir gabarit bg ulica, i u kombinaciji sa frekvencijom saobracaja u istim, svaka ideja o sirenju tramvajske mreze unutar kruga dvojke je potpuno sumanuta ideja. Ionako je pola grada non-stop zacepljeno i u kolapsu, a neki bi jos malo da ga okuju sinama. :bash:

U saobracajno transportnom smislu, mostarska petlja je sam centar ovog grada. Bila, jeste i bice. Samim tim, svaka kritika prokopa u tom pravcu je potpuno neosnovana.

Umesto gomile megalomanskih mastarija o prokopskom tramvaju, preusmerenje trola se moze sprovesti bukvalno odmah i bez ikakvih ulaganja.

A ako se vec masta o tramvaju, najoptimalnija trasa bi bila sajam-prokop-trg oslobodjenja, tako sto bi od sajma isla pored samih stubova zeleznickog vijadukta, po jedan kolosek sa obe strane (vec postoji koridor), pa sa donje strane prokopa, pa paralelno sa zvecanskom direktno da izbija na kruzni tok autokomande. Trasa skoro pa pravolinijska, iz bird-eye perspektive to bi prakticno bio nastavak vojvode stepe. Jedini problem na trasi - dve klinike u raspadu i vojno igraliste.
Inace, uporno se predlazu trase sa 'milion' skretanja, a poznato je da su krivine u kombinaciji sa semaforima, najveci uzrok sporosti i potpune tramvajske neefikasnosti.

 

[Vox91]

Eto, trasa Slavija-Kalemegdan bi imala samo 2 blaža skretanja i ne bi ni po čemu unazadila saobraćaj, a mnogo bi se dobilo. Tramvaji po evropskim gradovima idu po mnogo užim ulicama od beogradskih.

 

[Бумбарево брдо]

A zasto bi ukidali normalan, efikasan, visoko iskoriscen, elektrican, ekoloski vid prevoza koji odlicno funkcionise i kome je to kicma postojanja i opstanka, zarad sirenja limenog prevoznika promaje koji bi imao jednu jedinu liniju? Presedanje, danguba, pokrivenost daleko manje teritorije sa direktnom linijom...

Svi ti evropski gradovi u zivotu nisu culi za pojam KONSTANTNI saobracajni kolaps, da li zbog metroa ili iz razloga pametnog saob planiranja nebitno. Dakle, neuporedivo sa beogradom.

 

[Дошљак]

Ја сам против укидања тролејбуса због увођења трамваја, већ за оба вида превоза. Него да не гушимо сад тему о прокопу аа јгп.

 

[Vox91]

Bumbarevo brdo » Čet Jun 07, 2018 5:47 pm[/url]":1opxjsei]A zasto bi ukidali normalan, efikasan, visoko iskoriscen, elektrican, ekoloski vid prevoza koji odlicno funkcionise i kome je to kicma postojanja i opstanka, zarad sirenja limenog prevoznika promaje koji bi imao jednu jedinu liniju? Presedanje, danguba, pokrivenost daleko manje teritorije sa direktnom linijom...

Svi ti evropski gradovi u zivotu nisu culi za pojam KONSTANTNI saobracajni kolaps, da li zbog metroa ili iz razloga pametnog saob planiranja nebitno. Dakle, neuporedivo sa beogradom.

Niti govorim o ukidanju trolejbusa, niti da bi tram linija Slavija-Kalemegdan bila jedna jedina. Pobogu-pa imali bismo linije od Banjice do Kalemegdana, ako bi se tramvaj produžio Bulevarom pa preko Skupštine na Terazije i Kalemegdan-koji bi to dobitak za grad bio. Što se tiče trola-ne predvidjam im neku budućnost na duge staze, jer će ih zameniti elektrobusi. Ali kapacitet tramvaja će ostati nenadmašan, trajnost im je neuporedivo veća, i uz metro treba da budu kičma prevoza u Bg-u.

 

[RioBL]

solecar » Thu Jun 07, 2018 2:42 pm[/url]":1ao1xydr]
To što si sam sebe prozvao saobraćajnim stručnjakom , i služiš se zasterelim mapa i prezentacijama , koje su više neaktuelne nego aktuelne , i što "palanačko razmišljanje" uzdižeš na nivo vrhunstva razmišljanja , tvoj je problem.

Mogao bi slobodno da me citiras ako sam sebe negdje nazvao saobracajnim strucnjakom ali posto nisam nigdje, nikad onda ne mozes. Mozes samo da izmisljas stvari radi besmislene konfrontacije samnom.

Cak i kad prenesem rezultate istrazivanja saobracaja sa slikom makete raspodjele saobracaja ti to nazivas "mojim palanackim razmisljanjem" samo zato jer ti trenutno tu nesto ne odgovara pa hoces da to prikazes kao neko moje zaostalo provincijalno razmisljanje. Nema tu ko sta da razmislja. To su rezultati istrazivanja koje ni ti ni ja ni niko na forumu ne moze sprovesti. Treba samo da ih pogleda ako zeli. Ako zeli.

 

[boca-ica]

Bumbarevo brdo wrote:
...tako sto bi od sajma isla pored samih stubova zeleznickog vijadukta, po jedan kolosek sa obe strane (vec postoji koridor)...

Za uspinjaču znam da može da savlada postojeci uspon izmedju Sajma i Prokopa al limenko .... teško

mozda od Careve mehane iza Bigza pre pijace pa sve ukoso..... mozda tako.... ama mnogo teško da može

Ispod auto nadvožnjaka gledano od mosta ka stanici Prokop a sa desne strane jeste ostavljeno mesto za jedan kolosek
koj udara u staničnu zgradu a i koja ga i čini čoravim ( ne poslušni pešaci ga koriste kao prečicu na putu ka Sajmu preskakajući djubre u nj. )
a čini mi se jeste dovoljne širine i za elektro-autobus da prodje a da ne dodiruje prvi kolosek dok voz prolazi njime
kačio sam ovdi i slike tog prolaza a sa leve strane žel. podvožnjaka do pola su postavljene šine a sa leve jok ... samo široka beton staza

Trebalo bi to premeriti jopet sve to da ne trošimo reči uzalud jer
sa gornje ploče bi moglo preko te strane zelene obale da se spusti 1 saob. traka i semaforom da se reguliše korišćenje ž. podvožnjaka za kretanje elektro autobusa na kratkoj liniji Prokop - Pijaca (okretnica Sajam) kroz one uličice

Sa dva elektro autobusa bi postigli zadovoljavajucu frekvenciju i u vršnom periodu te feeder linije
ako ne
uspinjača čeka pa nas čeka... a i što da je nema Bgd kad je ima Lisabon

 

[orjen]

Gravitacija je naravno prema uzem centru. Siri se do Vracara i Vukovog spomenika. Fokus razvoja je na tangentialnim pravcima (Ada most, UMP, Pupinov most, Bg:voz) koji bas i neidu kroz uzi centar. Tendencija je tako kruznim tokovima oko core centra. U istom fazonu je i planiran Prokop. Ono za metro je cisto pogadanje gde, sta i kako-ali opet vise periferno nego sto je nekad bilo predvideno. Plan iz 2011.