Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[RioBL]

orjen » Sat May 26, 2018 9:08 am[/url]":3ofrxc2y]Jedan misaoni eksperiment. Ako ti je nova prestonica neznacajna a funkcionalna, a stara je do skoro bila podeljena zidom i nefunkcionalna je. A u novoj si ulozio i u skoro izgradenu prelepu skupstinu i sva ostala ministarstava, a stara je jos i porusena od rata. Jel bi premestio prestonicu iz te nove u onu bitniju? A jos da nemas ni glavnu zeleznicku stanicu. Jel bi to neko uradio?

Ovo je zbilja ozbiljan eksperiment. Ako te iko na forumu razumio sta si napisao.

 

[orjen]

naravno kad imas i 10 koloseka ispod a primis inostrane goste...

 

[orjen]

ajnstajn je bio iz te drzave...

 

[orjen]

Ovo treba dobro procitati. Ako je zakljucak autora validan a nemamo razloga da na to sumnjamo, onda se u Srbiji brzim prugama prikljucemo razvijenim zemljama i jakim trzistima. Da to moramo preko Beograda je nesumnjivo i svaka investicija u nas najvazniji distributivni centar je sustinsko vazan:

Today, the developmental opportunities for most countries are determined less by mere geography than by geographical connectivity and compatibility. As Parag Khanna, the author of Connectography: Mapping the Future of Global Civilization, put it, ‘connectivity is destiny’. Geography is just one of destiny’s companions and one of the objective factors behind the existence of subregions, states, and cities. Provided there is properly aligned infrastructure, logistics chains and a system of international agreements, geography is no longer the main determinant factor of their development.

Thus, infrastructural and connectographic maps have become more useful than physical maps in our quest for answers to questions about the substance and the possibilities of international interaction, as well as regional security prospects. At the level of terminology, in addition to the basic concept of interests, the concepts of connectivity and compatibility are becoming increasingly important.

Connectivity should be understood as a level of development of physical infrastructure that makes it possible to move people and objects. By analogy with military terminology, connectivity indicates the possibility of relatively fast and unimpeded spatial movement. The more diversified and developed the physical infrastructure, and the higher its speed, the higher the degree of geographical connectivity.

 

[orjen]

A i ovo treba pazljivo procitati:

An example is the China-financed railway link between Belgrade and Budapest. Beijing redirects the European Commission’s claims regarding the project’s inconsistency with EU regulatory norms to Hungary and the EU institutions themselves. Thus, additional friction inevitably arises between the latter. The 16+1 initiative itself indicates that Beijing is more inclined to deepen bilateral relations with the participating countries and observers, rather than to strengthen the multilateral format. This automatically spurs competition and occasionally divergent interests among individual countries in Central and Eastern Europe.

As dissension over China’s proposals mounts within the EU, interests may clash, eventually leading to major political barriers to transcontinental projects. As a result, the ability of these projects to create the proper environment for bolstering security will also decline.

The same negative effect could be produced by the clashing interests of China and the United States in Eastern and Central Europe. The Three Seas Initiative, which has so far been approved both by Washington and Beijing, could be a flash point. However, down the road this initiative has every chance to become an area of intense competition, provided that tensions in US–China relations escalate.

 

[boca-ica]

A i ovo treba pazljivo procitati....

Njih interesuje samo cargo pruga od novo kupljene Pireske luke ka Švapskoj ....

i onako teretni vozovi i sad vrlo retko prolaze Prokopom , koj je prevashodno za putnički transport
te za završetak Prokopa
preostaje nam ,,use u svoje kljuse,, osim ako nad pločni prostor po vertikali već sad u napred ne daju u neku koncesiju
radi sticanja neophodnih sredstava koja ce i ubrzati nj. završetak
jer nam je naše ,,kljuse,, mnogo mršavo pa to vrloooo vrlo dugo traje

 

[orjen]

Naravno boca-ica, ali nas treba da zaintresuje da mi i drugi mogu vozom da putujuemo u Beograd i od Beograda u neki centar. Zadnji put da sam iz Njemacke vadio direktnu voznu kartu do Beograda je bilo u Milosevicom vremenu. Gradovi se danas brze razvijaju od drzava. A Beograd i ne treba da ceka da se sredi Rumska zeleznicka stanica ili ona u Kursumliji. Svi idu svojom brzinom. Zato i ne treba da boli da se Glavna zatvara, trebalo je njeno zatvaranje odavno ubrzati da se grad bolje razvije.

 

[Дошљак]

Станица је најмање сметала развоју града. Паре и време које су спуцали у онај булевар у БнВ и остале саобраћајнице боље да су утрошили на проширење Драгана Манцеа и приступ Прокопу са стране аутопута. Или да се уради макар део СМТ у источном делу Беогрда. Или да се уради раскрсница Грчке, Сурчинске и Т6 као и проширење Сурчинске од кружног тока па до окретнице Ледине. Или да се направи пуна детелина на петљи Змај. Или да се споје булевар Николе Тесле и улица Владимира Поповића код Ушћа. Или да се прошири булевар Патријарха Павла. Или да се заврши нови прикључак Батајнице на аутопут.

ГЖС је најмање сметала развоју града. И њено постојање уопште није било изговор за одлагање завршетка Прокопа.

 

[orjen]

Trenutna situacije Glavne i Prokopa. Ista kartografska razmera. Kompleksnost i pored trenutne razgradnje je jos uvek veca od Prokopa. Privremeno se pokusavalo da se poboljsa situacija izmestanjem uskokolosecne pruge na Cukaricu. Onda se 1976 prikljucila Barska pruga. Da citiram F.B. Singleton & J. Wilson " the completion of Belgrade-Bar is an important event in the railway geography of the Balkans". Trebalo tada posluzivati tri morska: jadranski, egejski, crno-morski i srednjo-evrospski pravac. Sa opravdanjem se trazila nova lokacija.

Nije tragicno da nema trolje*******usa do Prokopa ali bi bilo tragedija da se 70ih nije krenulo sa izmestanjem zeleznickog cvorista sa Savske na Mokrolusku stranu. Samo je marginalno da li je izabrana lokacija na Prokopu ili Autokomandi, propusni tip stanice i transitni pravac ne bi se sustinski menjao. Magistralne zeleznicke pravce se stratesko biraju, tramvaje i ostalo padaju u lokalne probleme. Velicanje komunalnih nedostatka preko strateske nije prilagodeno znacaju investicija. Prokop bolje posluzuje sav regionalgni saobracaj na svim strateskim pravcima. One komunalne ce se lakse resiti.

 

[vucko]

Šta košta grad da dozvoli 1 (slovima jedan) kiosk kod Prokopa, kako bi makar imali iluziju da se radi o glavnoj ŽS??? :bash:

 

[Veliki Vracar]

Дошљак » 26 May 2018 10:46 pm[/url]":cgbb1w0q] Паре и време које су спуцали у онај булевар у БнВ и остале саобраћајнице боље да су утрошили на проширење Драгана Манцеа и приступ Прокопу са стране аутопута.

Булевар и остале саобраћајнице унутар граница пројекта финансира BW. Ваљда. :?

 

[Дошљак]

Мислио сам да је неки договор био да град обезбеди инфраструктуру а БW да гради зграде па деле профит од продаје станова.

 

[WLABmz]

boca-ica » Pet Maj 25, 2018 2:42 pm[/url]":1cg7iyw4]
Žel.Savski most koj ulazi u Prokop projektovan i izgradjen je da ima i obodne auto trake koje nisu napravljene
te po potrebi (za 50 godina ) lako ih je dodati
tako da u oba smera pored železničkog saobracaja u Prokop cevima (tuneliom) jeste moguce dodati dodatni auto saobracaj
ili za neka dr. saobr. sredstva.

Ovo prvi put čujem. Izvor?

 

[Veliki Vracar]

Дошљак » 27 May 2018 09:35 am[/url]":16242v55]Мислио сам да је неки договор био да град обезбеди инфраструктуру а БW да гради зграде па деле профит од продаје станова.

Град ваљда, колико сам ја разумео, обезбеђује инфраструктуру до граница пројекта, а унутар то ради BW, и онда од профита који преостане дели се 68:32. Можда сам лоше испратио :?

 

[RioBL]

orjen » Sun May 27, 2018 5:42 am[/url]":3gfhr2n8]Velicanje komunalnih nedostatka preko strateske nije prilagodeno znacaju investicija. Prokop bolje posluzuje sav regionalgni saobracaj na svim strateskim pravcima. One komunalne ce se lakse resiti.

Te sto ti nazivas "strateske prednosti" odnose se samo na putnike koji su u proputovanju kroz Beograd. Recimo, putuju iz Budimpeste za Atinu, pa ne moraju da gube nekoliko minuta vise na staroj stanici vec koriste prednost prolaska kroz Prokop.
Medjutim, takvih putnika je jako malo. Mogu se brojati na prste. A za sve ostale, ostaju "komunalni problemi koji ce se lako rjesiti"

Osim toga, trenutno ni ne postoje linije koje bi koristile pomenutu prednost Prokopa, jer se Prokop koristi na isti nacin kao i Glavna stanica - kao terminus.

 

[tragac]

znam da postoje ona prosirenja sa obe strane na novom zeleznickom mostu, ali sam mislio da je to za dodatne koloseke u slucaju da prokop bude imao mnogo polazaka, pa dva a bg voz a dva za medjugradske i medjunarodne.

 

[boca-ica]

WLABmz wrote : Ovo prvi put čujem. Izvor?

He he.. :lol:
Objasnio meni komša koj ga je betonom nalivao, posebne mostovske vrednosti , mogućnosti i sa strategiske strane o koima se u to doba i tekako vodilo računa

I sam znaš da sa obe strane ima pešačke službene staze širine od po 1 metar
one čine fiksnu polovinu moguce ato trake a drugu jedno metarsku polovinu ... lasno je za proširiti.... :lol:
pa nisu pešaćke staze pravljene za korzo :lol:

A karakteristike ovog mosta brzo dobiješ na orjenovom linku i wikipediji
a dodatne mogucnosti su još onda (70tih) skrivane izmedju redova

orjen » 25 Maj 2018 18:05[/url]":1nucugq6]Nismo dobili vazdusnu stanicu ali jesmo predivan most:

Krajem sedamdesetih, tada vec uveliko akademik, Nikola Hajdin projektuje (zajedno sa kolegom LJubomirom Jevtovicem) novi zeleznicki most na Savi kod Beogradskog sajma. Po nacinu na koji nam opisuje dogadaje vezane za ovaj objekat, rekli bismo da je to njegovo najdraze delo.
"U to vreme u svetu je bilo izvedeno tek nekoliko mostova sa kosim kablovima, ali nijedan za zeleznicki saobracaj. Pored toga, ovde su i prvi put primenjeni kablovi sa paralelnim zicama smestenim u polietilenskim cevima, za razliku od do tada upotrebljavanih upredenih zica. Zeleznicki mostovi su uvek tezi projektantski zadatak od obicnih, kolskih posebno kad je u pitanju konstrukcija sa kablovima. Problem je u tome da njima nedostaje krutost neophodna za zeleznicki saobracaj. Mi smo ovde pribegli jednom paradoksu. Obicno je teznja da mostovske konstrukcije budu sto je moguce lakse a mi smo ovde kao dodatno opterecenje postavili sljuncani zastor, sto je uz skracivanje kablova na strani prema obalama donelo neophodnu krutost." http://www.nin.co.rs/2000-11/16/15322.html

Da ispricam i ovo. U Minhenu postoji najpoznatiji i najstariji tehnicki muzej Njemacke, svetsko poznati Deutsches Museum. U zbirci mostova, tri su sa prostora Balkana: Mostarski, Gazela i Hajdinov Novi Zeleznicki.

 

[solecar]

RioBL » May 27th, 2018, 12:10 pm[/url]":o9o9qvo9]Osim toga, trenutno ni ne postoje linije koje bi koristile pomenutu prednost Prokopa, jer se Prokop koristi na isti nacin kao i Glavna stanica - kao terminus.

Biće i linija koje će da koriste pomenutu prednost. Radi se na ŽS Zemun i ŽS Rakovici , pa kad se to sredi i pruga do Prokopa , koja se takođe radi , biće. Za jedno 5 godina max , kako je predviđeno planovima.

 

[WLABmz]

Nikakvi dodatni koloseci nisu predviđeni niti mogući na novom železničkom mostu, niti drumska proširenja. Te rekla kazala priče od limara, konduktera i ostalih ne treba uzimati za ozbiljno. Prostor pored koloseka u kratkom tunelu između mosta i Prokopa je predviđen sa jedne strane za kolosek izvlačnjak, a sa druge strane za servisnu saobraćajnicu.

 

[RioBL]

solecar » Sun May 27, 2018 11:33 am[/url]":8xzlu0yv]

RioBL » May 27th, 2018, 12:10 pm[/url]":8xzlu0yv]Osim toga, trenutno ni ne postoje linije koje bi koristile pomenutu prednost Prokopa, jer se Prokop koristi na isti nacin kao i Glavna stanica - kao terminus.

Biće i linija koje će da koriste pomenutu prednost. Radi se na ŽS Zemun i ŽS Rakovici , pa kad se to sredi i pruga do Prokopa , koja se takođe radi , biće. Za jedno 5 godina max , kako je predviđeno planovima.

To, kad i AKO se desi, bice za mali broj vozova.

Velika vecina vozova na Prokopu, trenutno preko 80% je u sastavu BG voza a to sa strateskim povezivanje Srednje i Juzne Evrope ili sjevera i juga Srbije, nema nikakve veze.

U preostalih oko 20% vozova se mogu traziti vozovi koji bi prolazili kroz BG, ali opet, i to ce biti manji dio jer ce veci dio ipak zavrsavati putovanja u Beogradu. Da li u Zemunu ili Rakovici svejedno. Za mali broj vozova koji budu samo u prolazu kroz BG, sve stanice od Zemuna do Rakovice ce imati jednaku vaznost kao i Prokop. Zato mislim da je pretjerano i da vodi u zabludu isticati nekakav strateski znacaj Prokopa.

 

[orjen]

RioBL » 27 May 2018 11:10 am[/url]":rbystcjl]

orjen » Sun May 27, 2018 5:42 am[/url]":rbystcjl]Velicanje komunalnih nedostatka preko strateske nije prilagodeno znacaju investicija. Prokop bolje posluzuje sav regionalgni saobracaj na svim strateskim pravcima. One komunalne ce se lakse resiti.

Te sto ti nazivas "strateske prednosti" odnose se samo na putnike koji su u proputovanju kroz Beograd. Recimo, putuju iz Budimpeste za Atinu, pa ne moraju da gube nekoliko minuta vise na staroj stanici vec koriste prednost prolaska kroz Prokop.
Medjutim, takvih putnika je jako malo. Mogu se brojati na prste. A za sve ostale, ostaju "komunalni problemi koji ce se lako rjesiti"

Bitnije je da Beograd konkurise za privredno trziste i logistiku u Evropi. Bez zeleznice to nece moci. Privreda zavisi od zeleznicke infrastrukture, brzine i pouzdanosti. Beograd je izabran za transportni centar regiona i s time predviden za privredni centar regiona. Privrednici koriste avion, zeleznicu i rent a car. Da bi isli 6 vozovi dnevo do Budimeste i da traje do 3 sata, krenuo bi voz mozda u 7:00, u 10:00 dolazak u Beograd. U 16:00 se zavrsi satanak, sa polaskom u 18:00 i 21:00 dolazakom u Buimpestu. Avio linje Budimpesta-Beograd, Zagreb-Beograd ili Sofija Beograd bi bili bezsmislene.

Nismo deo EU ali smo u sferi njihovog uticaja. Zeleznicki transportni logisticki centri su trenutno Duisburg (Rajn) i Bec (Dunav), Budimpesta (Dunav) to hoce da bude. Svi sa lukama ne rekama.

 

[RioBL]

I kakve veze sad to ima sa tim sto je Prokop stanica prolaznog tipa?
To putovanje nekog biznismena iz Budimpste za BG koje si opisao bilo bi lakse organizovati na Glavnoj. Vec sve postoji. I taxi i hotel i prodavnica, banka, itd...Na Prokopu to sve tek treba izgraditi, samo sto niko ne zna ni kad ni kako.

Ti bi napustio uhodan sistem za neki za koji ne znas ni kad ni da li ce a ni kako ce izgledati? U normalnim drzavam se zeljeznica tako ne razvija.

 

[orjen]

Sam si odgovorio, transportna infrastruktura je nova. Prokop ne samo sto je propusna stanica, ima modernu sigalizaciju, modernu telekomunikaciju, modernu elekktroniku. Zgrada je planirana sa svim elektronskim uredajem. Elektronsko upravljanje transporta i brzina sa kojom se moze obavljati su kljucevi. Naravno i visokokapacitetni skelet sinske infrastrukture. Sto jeste u Prokopu a na glavnoj nije a nije predvidena da bude te karakteristike da opsluzi brze pruge i da bude konkurentna avionskom saobracaju.

 

[spatiotecte]

orjen » 27 May 2018 05:42 am[/url]":1ifk4fsh]Trenutna situacije Glavne i Prokopa. Ista kartografska razmera. Kompleksnost i pored trenutne razgradnje je jos uvek veca od Prokopa. Privremeno se pokusavalo da se poboljsa situacija izmestanjem uskokolosecne pruge na Cukaricu. Onda se 1976 prikljucila Barska pruga. Da citiram F.B. Singleton & J. Wilson " the completion of Belgrade-Bar is an important event in the railway geography of the Balkans". Trebalo tada posluzivati tri morska: jadranski, egejski, crno-morski i srednjo-evrospski pravac. Sa opravdanjem se trazila nova lokacija.

Nije tragicno da nema trolje*******usa do Prokopa ali bi bilo tragedija da se 70ih nije krenulo sa izmestanjem zeleznickog cvorista sa Savske na Mokrolusku stranu. Samo je marginalno da li je izabrana lokacija na Prokopu ili Autokomandi, propusni tip stanice i transitni pravac ne bi se sustinski menjao. Magistralne zeleznicke pravce se stratesko biraju, tramvaje i ostalo padaju u lokalne probleme. Velicanje komunalnih nedostatka preko strateske nije prilagodeno znacaju investicija. Prokop bolje posluzuje sav regionalgni saobracaj na svim strateskim pravcima. One komunalne ce se lakse resiti.

Prvo sto vidim kad uporedim ove dve mape su zgrade oko Glavne a kucice oko Prokopa.

 

[orjen]

Jel to najbitnije? Vozovi i transport su danas visokokompjuterizovani sistemi. Mnogo bitnije je sistemska karakteristika.