[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=540518#p540518:dpwg9tcs je napisao(la):
Дошљак » Fri May 25, 2018 10:44 pm[/url]":dpwg9tcs]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=540463#p540463:dpwg9tcs je napisao(la):
RioBL » Пет Мај 25, 2018 5:27 pm[/url]":dpwg9tcs]Iz ugla putnika vozovi treba da su tamo gdje su putnici a ne obrnuto. Sa koje stanice danas najvise putnika putuje za NS?
Пази није ГЖС изграђена зато што је код ње било путника, већ се град развио око ње, а путници просто дошли. Моје виђење је да највише путника путује са НБГ, можда и грешим.
Не могу се поредити услови настанка и развоја ГЖС са Прокопом. Ту грешиш.
ГЖС је настала у 19. вијеку кад је жељезница била једини вид масовног превоза. Није било ни аутобуса ни авиона. Ко год је хтио да путује морао је возом а са једином железничком станицом у Београду није било тешко одлучити се како путовати а ни која ће станица постати Главна.
Данас је ситуација битно другачија. Ако воз не дође путнику под ноге он оде на аутобус, авион или просто оде својим аутом. Зато све жељезничке станице које се развијају данас, то дугују својим добрим положајем. Или су у центрима живота и рада или су на путу према тим центрима. И једини начин да жељезница данас буде конкурента и економски одржива је да има приступ тим центрима. Директно или ииндиректно.
У Београду не постоји много тзв урбаних центара. Стари центри Београда на Теразијама, центар Земуна и центар НБГ који је још увијек у настајању.
1969-те београдска жељезнца је изгубила приступ центру Земуна
2018-те београдска жељезница је изгубила приступ центру Београда
Прокоп се не налази ни уз један од поменутих центара а ни на путу према неком од тих центара и зато на њему нема нити ће икад бити много путника. То је проста чињеница која одређује судбину Прокопа шта год ми смислили, урадили и колико год новца имали.
Прокоп у смислу превоза путника, може имати само значај локалне станице за дио Београда у свом непосредном окружењу. Пошто је то окружење неразвијено, то је број путника на њему мален. Кад се окружење изгради, број путника ће се повећати али ће и даље станица остати да служи само свом непосредном окружењу.
А ево и доказа.
1. Пребацили сте скоро све возове које имате на Прокоп и то да терминирају тамо. Стоје и чекају путнике. Максимално 150 полазака дневно је крајњи домет српске жељезнице данас. Какав је резултат? Има ли путника?
2. БГ воз повезује шири центар са Прокопом, преко Вуковог Споменика и Карађорђевог Парка, те подунавски и Банатски дио Београда преко Панчево Моста, Крњаче, Овче и то на 15 минута. Чак је уведена и нова линија према Реснику да би путнике са југа Београда довела на Прокоп (умјесто да возови полазе из Раковице за те путнике). Какав је резултат? Има ли путника?
3. Пошто Прокоп није ни уз један од центара, да ли је на путу према неком од центара? Два главна путна правца која воде у центар Београда иду поред Сајма и преко Аутокоманде и изван су домета станице, тако да сав превоз који иде тим правцима, је потпуно бескорисан за Прокоп. Нити ће ико икад изаћи код Сајма или Аутокоманде па на Прокоп, нити се исплати скретати линије са тих праваца.
Шта се може учинити?
Може се станици дати реалан статус. Станице локалног значаја. И сходно томе вршити улагања.
1. Направити скромну станичну зграду, која одговара броју путника
2. Увести неколико аутобуских/тролејбуских линија за Прокоп
3. Уредити пјешачке и бициклистичке прилазе из правца Мостара
Све то неће довести до великог пораста броја путника, јер то није могуће али би било од користи станици.
Додатно, возовима за даљинско путовање омогућити стајање на НБГ, Земуну и Раковици и укинути терминирања на Прокопу а линију БГ воза из Ресника преусмјерити на Вуков Споменик.