Београђани који имају аутомобил где год да крену ван престонице одлично знају којом трасом најлакше и најбрже да се извуку из града. Сви остали – они који морају да се ослоне на јавни превоз – у другачијој су, прилично неповољнијој ситуацији.
Туристички поласци су из центра премештени на „Ластин” паркинг на нишком ауто-путу.
Главна железничка станица се затвара 1. јула и железнички поласци ће бити пребачени у „Прокоп” и „Топчидер”. Ове крупне новине можда не би биле спорне да постоји озбиљан, унапред утврђен план са добро осмишљеном везом до нових саобраћајних чворишта.
Станица „Београд центар”,а до центра сто мука
Када је 26. јануара 2016. највише државно и градско руководство свечано отворило сређени перонски део железничке станице „Београд центар” надлежни су истакли да ће из Савског амфитеатра до 2018. бити исељена железничка инфраструктура. Путници који користе железницу помислили су да се неко са њима шали. Јер, ко иоле користи железницу зна да су за потпуно функционалну станицу на „Прокопу” неопходни станична зграда, приступне везе станице и одлична веза станице и осталих делова града. Све што је „Прокопу” недостајало у јануару 2016. фали му и данас, осим приступне везе из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића која је изграђена прошле године.
Надлежни, изгледа, не мисле тако.
Како су за наш лист потврдили у „Инфраструктури железнице Србије”, дефинитивно ће се од 1. јула комплетан путнички железнички саобраћај, изузев ауто-воза за Бар, одвијати кроз железничку станицу „Београд центар”.
– Од 1. јула ће у потпуности бити обустављен железнички саобраћај на подручју Савског амфитеатра. Измештање инфраструктурних железничких капацитета са подручја амфитеатра одвија се брже од планираног. У самој железничкој станици „Београд” већ је демонтирана контактна мрежа изнад седмог, осмог, деветог и десетог колосека – наводе у „Инфраструктури”.
И док се у Савском амфитеатру радови, због ширења „Београда на води”, одвијају убрзано, динамика у „Прокопу” није ни близу томе. Станица која ће за четрдесетак дана постати главна станичну зграду ће најраније добити за две године од почетка градње. А градња се још ни не најављује.
– Па је л’ се нама неко подсмева? Какав црни „Београд центар”, кад та станица никакве везе нема са центром. Док стигнем до ње, заборавим кад сам кренула. Поготову кад нас ухвати чеп у Кнеза Милоша. А кад коначно стигнем, на њој ме дочека зарђала арматура. Па кад се ми Београђани једва сналазимо, како ли је тек онима који нису из Београда? Овакве одлуке могу да доносе само они који уопште не користе јавни превоз – коментарисала је пре неколико дана средовечна Београђанка са пријатељицом у тролејбусу на путу до „Прокопа”.
И није једина. Бројни суграђани који редовно користе железницу месецима се питају хоће ли до 1. јула бити успостављене боље и квалитетније везе аутобусима и тролејбусима до ове железничке станице. Ова питања смо и ми упутили надлежним градским секретаријатима, али одговоре нисмо добили.
Бриге суграђана нису без разлога јер до „Прокопа” тренуто саобраћају само аутобуси 34 и 36 и тролејбуси 40 и 41. Неколико је проблема на овим линијама. Један је што је линија 34 веза „Прокопа” и периферних делова града. Линија 36 јесте веза са центром, али на њој, као и на линији 34, радним данима возила саобраћају на 30, 40 минута. Викендом је ситуација још гора. Тролејбуси иду чешће, али они се не спуштају до станице него пролазе булеваром изнад ње. То значи да путници, када изађу на станици „Ортопедски завод” или „Музеј историје Југославије”, морају са све коферима да се спуштају низбрдо за шта им треба додатних десетак минута. Некоме ко, на пример, од Студентског трга тролејбусом долази до „Прокопа” тренутно треба 30 до 40 минута. И то ако га не ухвати саобраћајни чеп у центру. Додатна невоља је што поласци јавног превоза нису усклађени са поласцима возова. Од надлежних је изостао и одговор у вези са евентуалним усклађивањем полазака, али и онај о томе да ли је до 1. јула у плану постављање мапа где су приказане везе „Прокопа” са остатком града и пунктови на којима могу да се купе и допуне картице за јавни превоз.
Овакви проблеми не прате Главну железничку станицу. Око ње пролазе трамваји и градски аутобуси из готово свих делова града, код станице постоје уређена такси стајалишта, паркинзи, киосци...
– У свим досадашњим урбанистичким плановима до 2014. је предвиђен опстанак постојеће железничке станице, на знатно мањем простору. Преуређена станица је у тим плановима предвиђана за приградске и регионалне возове, док би брзи и међународни прешли на „Прокоп”. У кругу „двојке” је највећа концентрација садржаја градског, регионалног, па и националног значаја. Ту је већина факултета, културних установа, све зграде министарстава… – указује Карло Полак, дипломирани инжењер саобраћаја, додајући да „Прокоп” јесте важна станица, али да она спада у домен рејонске чија је сврха да буде једна од станица где стају возови како би се токови путника расподелили.
Да у тренутним околностима „Прокоп” не може бити централна железничка станица став је и др Вукана Вучића, академика и професора саобраћаја на Универзитету Пенсилваније у пензији. Другачија ситуација би, каже, била да су „Прокоп” и његова околина у складу са првобитним амбициозним плановима добили две метро линије, бројне пословне објекте, хотеле и одличне саобраћајне везе са градом. Али, с обзиром на то да све ово „’Београд центар’ нема”, Вучић оцењује да ће предстојећа селидба железничког саобраћаја довести до колапса и да ће утицати на драстично смањење броја путника који се возе железницом.
У Бар из Топчидера,до Топчидера само „тројком”
У приличном чуду суграђани су се нашли минуле зиме и када су схватили да ће од овог лета ауто-воз за Бар кретати из железничке станице „Топчидер”. Како су објаснили надлежни, „Прокоп” ниједним пројектом у претходне четири деценије није био предвиђен за утовар и истовар праћених аутомобила, нити је функционално намењен за превоз аутомобила железницом. Планским пројектом развоја Београдског чвора, предвиђено је да се утовар и истовар аутомобила обавља у Техничко-путничкој станици „Земун”. Како ТПС „Земун” није завршен, станица „Топчидер” се појавила као најбоље прелазно решење. Али, када је реч о вези са остатком града из кога путници који иду ка Бару треба да стигну, проблем је што до „Топчидера” тренутно иде само трамвај 3 који повезује Омладински стадион и Кнежевац.
Предузеће „Србија воз” је још раније упутило захтев за појачавање постојеће и увођење додатних линија јавног превоза, како би се путницима олакшао приступ станици „Топчидер”. Али, да ли су ишта по овом захтеву урадили надлежни у граду не зна се јер су и на то питање изостали одговори.
Аутобуси почели да скрећу до туристичког паркинга
Најконкретнији кораци, чини се, тренутно се предузимају на вези до паркинга „Ласте” одакле однедавно крећу туристички аутобуси. Када је дефинитивно одлучено да та локација буде намењена за туристичке аутобусе, прво питање опет је било – а како до тамо стићи? Овим делом града пролазили су градски аутобуси, али се нису спуштали до „Ласте”. Сада је другачије.
Како истиче Александар Сеничић, директор „Јуте”, аутобуси 70 који повезују Бежанијску косу и „Икеу”, али и аутобуси 38Л, који иду од „Мостара”, заустављају се већ код „Ласте”.
– На линији 70 су појачани поласци. Од јуна би требало да их буде још више. Овај аутобус је важан јер пролази добрим делом града. Зауставља се код „Сава центра” где доста путника из осталих делова града може да преседа – наводи Сеничић додајући и да би аутобуси на линији 38Л, који тренутно иду на 40 минута, у јеку туристичке сезоне требало да саобраћају на 25 минута.
Начелно постоји и договор да се до нове полазне тачке за туристичке аутобусе уведу и наменски, такозвани шатл поласци. Ови аутобуси би, како сада стоје ствари, полазили од „Старог Меркатора” или „Фонтане” на Новом Београду, обухватили би простор код Главне железничке и БАС-ове станице, онда би ишли преко Славије, код Ветеринарског факултета, па на ауто-пут. Проблем је што се још не зна ко би могао да обезбеди аутобусе, али би све то, како каже Сеничић, требало би да буде решено до почетка јуна!
Нарочито је важно и да се поласци аутобуса ускладе са временом повратка туриста са дестинација јер, како истиче Сеничић, многи путници у Београд се враћају око 5 или 6 часова ујутру.