spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.215
- Pohvaljen
- 17.043
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=532207#p532207:39cczw1r je napisao(la):
Jovin je zamislio nesto sto se priblizava tome za regionalni metro.
Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Jovin je zamislio nesto sto se priblizava tome za regionalni metro.
W
WLABmz
Guest
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=532115#p532115:339pkh9g je napisao(la):
Ja nisam govorio o pruzi do Ade Huje, već samo do stanice Karaburma. Kraj pruge bi bio u nivou ulice Vojvode Micka Krstića. Drugi su pričali o Adi Huji
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.302
- Pohvaljen
- 40.208
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.921
- Pohvaljen
- 7.423
Mislim da si u pravu. ULJŽ ima dobre kontakte po pojedinim opozicionim medijima, uključujući i "Danas" + zahvaljujući aktivizmu ne u vezi sa železnicama i sa ljudima poput Teodorovića... Tome još jedna bura u čaši vode.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.215
- Pohvaljen
- 17.043
Da li se na Prokopu osetio bar neki porast putnika na stanici od kad je prebacen veliki broj vozova sa Glavne?
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.921
- Pohvaljen
- 7.423
Simboličan. Niti će biti naročit, tim pre što se sada otvaraju stanice u južnom kraku (Rakovica, Kneževac, Kijevo i Resnik), a zatvara se severni krak.
Pritom, ne računam Banat, jer još nisu produženi vozovi sa Pančevca.
Pritom, ne računam Banat, jer još nisu produženi vozovi sa Pančevca.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.215
- Pohvaljen
- 17.043
To znaci da je cak prebacivanje na Prokop uticalo negativno na celokupan broj putnika iz Beograda jer ako je porast na Prokopu "simbolican" to znaci da je i dalje manji nego sto je postojao na Glavnoj.
Ova odluka pre vremenog prebacivanja na Prokop je dakle imala za posledicu da odvikne ljude jos vise od koriscenja voza i zeleznice.
Ova odluka pre vremenog prebacivanja na Prokop je dakle imala za posledicu da odvikne ljude jos vise od koriscenja voza i zeleznice.
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.921
- Pohvaljen
- 7.423
Prebacivanje na Prokop je izvedeno pre vremena. Baš kao što je i puštanje druge linije BG voza izvedeno pre vremena.
Pritom, sve se radi preko noći, bez ikakve osmišljene strategije.
Kad sam bio u Briselu pre nepune četiri godine, na ulici su delili male brošure sa svim najavljenim izmenama u saobraćaju zbog rekonstrukcija ulice i metroa. Slično su radili i u Beču, kada je najavljeno da se Mariahilferstrasse pretvara u pešačku zonu.
Takve stvari ne bi smele da budu veliki izdatak ni našoj gradskoj vlasti.
Pritom, sve se radi preko noći, bez ikakve osmišljene strategije.
Kad sam bio u Briselu pre nepune četiri godine, na ulici su delili male brošure sa svim najavljenim izmenama u saobraćaju zbog rekonstrukcija ulice i metroa. Slično su radili i u Beču, kada je najavljeno da se Mariahilferstrasse pretvara u pešačku zonu.
Takve stvari ne bi smele da budu veliki izdatak ni našoj gradskoj vlasti.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 20.521
- Pohvaljen
- 45.937
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=532938#p532938:10zeepo4 je napisao(la):
Мислим да је понеки људ још и чуо за УЉЖ, али да ти тек треба да се избориш са силом опскурности и анонимности.
Иначе, биће протест, без бриге.
Posle svih godina izgleda mi da su svi urbanisti za Prokop dok su svi saobraćajci protiv.
Prokop najkatastrofalnija greška saobraćaja u Beogradu
Teodorović: Investitori i vlast, kao deca, flomasterima crtaju planove Grada, zato je to političko pitanje
„Nova glavna železnička stanica – Prokop – funkcionalno uopšte nije stanica. To što su mu dali ime Beograd-centar je licemerna laž. To nije istina, on je tri kilometra udaljen od centra grada.
I sedmatesetih godina kada je projektovan i sada je jednako nepristupačan sa svih strana, to je topografski najnezgodnije mesto – jedna užasno zapuštena lokacija, Jatagan-mala“, kritikovao je Vukan Vučić, saobraćajni inženjer i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Vučić, inače i dugogodišnji profesor na američkom univerzitetu Pensilvanija, gostovao je u Beogradu održavši večeras predavanje „Beograd bez železničke stanice“ u Centru za prostorno planiranje, pred punom salom kolega – stručnjaka iz oblasti saobraćaja, urbanizma, arihtekture i građevinarstva.
I svi do jednog klimali su glavom na argumente koje je poznati akademik iznosio protiv premeštanja glavne železničke stanice, da bi kasnije kroz diskusiju dali i svoje predloge kako da se smanje negativni efekti ovog saobraćajnog rešenja.
To saobraćajno rešenje Vučić je ocenio kao „najkatastrofalniju grešku u istoriji prostornog planiranja Beograda“ između ostalog i zato što putnicima treba 20 minuta samo da izađu sa stanice, zato što moraju da pređu tri do četiri kilometra do centra grada odakle imaju saobraćajnu vezu sa drugim delovima grada, za razliku od postojeće Glavne železničke stanice, koja je povezana sa šest, samo tramvajskih linija, koje idu kao 11 krajeva grada.
– Zadržavanje postojeće stanice je važno jer je bolje locirana, ceo život grada se odvija oko nje. I ta „vizija“ da Beograd siđe na reke je moguća sa održavanjem ove stanice u funkciji – dovoljno je da se uklone šine koje nisu neophodne.
Ona je važna i za budući metro, ako se ona zatvori Beograd ostaje bez železničke stanice, upozorava Vučić. Profesor dodaje da su u centru planiranja uvek bile interesne grupe i to šta će da se gradi, dok je malo ko govorio o putnicima, narodu, kao krajnim korisnicima, onima zbog kojih se to i gradi.
– U svetu se planovi pa i železnica i saobraćaj uređuju u skladu sa konceptom „livable city“ odnosno grad koji je prijatan i funkcionalan za život, pre svega običnih ljudi. Naročito osuđujem kada se kaže da je ovo političko pitanje, ili da to radi ova vlada, to je problem koji kod nas već dugo postoji, naglasio je profesor.
Da problem oko uređenja železničke mreže već dugo traje, potvrdio je i Nenad Kecman, izvršni direktor „Železnica Srbije“, koji je objasnio da se nijedna od primedbi i sugestija železničara ne usvaja a da železnica ostaje marginalizovana umesto da ona bude centar integracije saobraćaja čitavog grada i da ga povezuje sa svetom.
– Železničari sa velikim nezadovoljstvom gledaju na ovo pitanje. Oduvek su pružali otpor izmeštanju Glavne stanice jer se grad već orjentisao kao toj njoj. Kada je krenuo da se gradi Beograd na vodi ubeđivali smo gradske vlasti da jedan veliki poslovno stambeni centar ne može kvalitetno da funkcioniše bez šinskog sistema. Ako pravite ekskluzivni poslovni kompleks morate ga povezati sa aerodromom, nažalost nista od toga nije prihvaćeno, ističe Kecman. On dodaje i da su inistirali da se Glavna železnička stanica sačuva u funkciji makar u sukom pojasu, kao i da bi vozovi mogli da se integrišu u plan o izgradnji tunela od savske do dunavske padine, međutim ni za to nije bilo sluha.
– Borili smo se i za stari železnicki most, bez koga ćemo ostati na samo jednom mostu za vozove a ako se na njemu nešto desi čitav saobraćaj se prekida. Ali ni to nije prihvaćeno sa obrazloženjem da investitor ne želi šinske sisteme u blizini. Kad je krenula priča oko metroa, isprojektovane su dve linije a nijedna se ne sastaje nigde ni sa jednom železničkom stanicom. Pitao sam da navedu bilo koji grad u svetu gde je takav slučaj, upozorio je Kecman. On naglašava i da metro porao da ide makar ka Prokopu jer je to jedina šansa da ta stanica ima putnike, a već su prokopani tuneli za silazak u metro.
Zamerke na povezivanje različitih sistema prevoza imao je Borislav Bata Stojkov, arhitekta i bivši direktor Urbanističkog zavoda, koji je objašnjavao kako su ranije planske dokumente morale da odobre sve stručne institucije – urbanisti, inženjeri, projektanti, javna preduzeća za gradnju puteva, sektor za metro, kako bi sistem bio usaglašen.
– Danas je problem što ne postoji koordinacija infrastrukture i vidova saobraćaja i sinhronizacija – da se zna kojim redosledom i prioritetima treba graditi. Sve se dešava od danas do sutra, od jedne tačke do druge – od Makiša do stanice, a šta će biti sa ostatkom grada niko ne mari. Nema sistemskog pristupa i voleo bih da čujem mlađe kolege kako to rešavaju, ali nema odgovora zato što danas nalozi stižu odozgo. Ranije su u diskusijama učestvovali i stručnjaci i čelnici grada, politike ali svi zajedno su donosili odluke – ukazao je Stojkov.
Među okupljenima na predavanju bilo je i stručnjaka koji su trentuno zaposleni u Urbanističkom zavodu, nadležnim gradskim sekretarijatima, ali oni se nisu uključili u raspravu sa argumentima koji bi odbranili postojeći plan premeštanja železničkog centra na stanicu Prokop.
Nakon žustre polemike završnu reč dao je akademik Dušan Teodorović, takođe doktor nauka saobraćajstva, zaključujući da ovo ipak jeste pitanje političke volje za čije rešavanje je potrebno animirati sve građane.
– Kada su me pitali da li će na ovom predavnju biti politike, rekao sam „kako da ne“! Zato što odgovori na sva ova pitanja leže negde u političkoj ravni. Jer građanima nije predočena detaljna analiza bilo koje odluke koju vlast donosi. A to su pitanja koja direktno imaju uticaj na to kako građani žive, i boli me što oni ćute. U Beogradu se sve projektuje tako što investitor kupuje nekakvo zemljište a onda on i vlast, kao deca, uzimaju flomastere i crtaju nekakve linije – metroa, železnice… Javnost to mora da zna, zato to jeste političko pitanje, naglasio je Teodorović.
Okupljeni su razmatrali ideju da upute otvoreno pismo javnosti sa argementima protiv izmeštanja stanice koje bi potpisao veći broj stručnjaka o čemu će se detaljno dogovarati u narednim danima.
Stanica važna svim ljubiteljima Beograda
Profesor Vučić osvrnuo se i na protest koji je nedavno održalo „Udruženje ljubitelja železnica“ protiv ukidanja glavne železničke stanice, o čemu je Danas izveštavao. On je istakao da ovo nije samo pitanje ljubitelja železnice već svih „ljubitelja Beograda zbog vitalnog značaja za čitav saobraćajni sistem grada“.
Dalekosežni plan koji je propao
Profesor Vukan Vučić objašnjavao je i da je iste kritike ponavljao od kada je Prokop stanica osmišljena, još sedamdestih godina prošlog veka, ali ih još uvek niko nije uvažio.
– U to vreme mnogi su govo rili da će se taj kraj razviti, da treba gledati dalekosežno, da će se tu ulagati, iako novca ni tada nije bilo. Očajno loše mesto je izabrano sa pretpostavkom da sve može da se izgradi. Ali to se nije desilo – čitav plan je propao i kada je to bilo evidentno trebalo je da se revidira plan. Ja sam i pre 20 godina govorio kako da se smanje problemi ali do sada me niko nije poslušao, ističe on.
Danas
Prokop najkatastrofalnija greška saobraćaja u Beogradu
Teodorović: Investitori i vlast, kao deca, flomasterima crtaju planove Grada, zato je to političko pitanje
„Nova glavna železnička stanica – Prokop – funkcionalno uopšte nije stanica. To što su mu dali ime Beograd-centar je licemerna laž. To nije istina, on je tri kilometra udaljen od centra grada.
I sedmatesetih godina kada je projektovan i sada je jednako nepristupačan sa svih strana, to je topografski najnezgodnije mesto – jedna užasno zapuštena lokacija, Jatagan-mala“, kritikovao je Vukan Vučić, saobraćajni inženjer i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Vučić, inače i dugogodišnji profesor na američkom univerzitetu Pensilvanija, gostovao je u Beogradu održavši večeras predavanje „Beograd bez železničke stanice“ u Centru za prostorno planiranje, pred punom salom kolega – stručnjaka iz oblasti saobraćaja, urbanizma, arihtekture i građevinarstva.
I svi do jednog klimali su glavom na argumente koje je poznati akademik iznosio protiv premeštanja glavne železničke stanice, da bi kasnije kroz diskusiju dali i svoje predloge kako da se smanje negativni efekti ovog saobraćajnog rešenja.
To saobraćajno rešenje Vučić je ocenio kao „najkatastrofalniju grešku u istoriji prostornog planiranja Beograda“ između ostalog i zato što putnicima treba 20 minuta samo da izađu sa stanice, zato što moraju da pređu tri do četiri kilometra do centra grada odakle imaju saobraćajnu vezu sa drugim delovima grada, za razliku od postojeće Glavne železničke stanice, koja je povezana sa šest, samo tramvajskih linija, koje idu kao 11 krajeva grada.
– Zadržavanje postojeće stanice je važno jer je bolje locirana, ceo život grada se odvija oko nje. I ta „vizija“ da Beograd siđe na reke je moguća sa održavanjem ove stanice u funkciji – dovoljno je da se uklone šine koje nisu neophodne.
Ona je važna i za budući metro, ako se ona zatvori Beograd ostaje bez železničke stanice, upozorava Vučić. Profesor dodaje da su u centru planiranja uvek bile interesne grupe i to šta će da se gradi, dok je malo ko govorio o putnicima, narodu, kao krajnim korisnicima, onima zbog kojih se to i gradi.
– U svetu se planovi pa i železnica i saobraćaj uređuju u skladu sa konceptom „livable city“ odnosno grad koji je prijatan i funkcionalan za život, pre svega običnih ljudi. Naročito osuđujem kada se kaže da je ovo političko pitanje, ili da to radi ova vlada, to je problem koji kod nas već dugo postoji, naglasio je profesor.
Da problem oko uređenja železničke mreže već dugo traje, potvrdio je i Nenad Kecman, izvršni direktor „Železnica Srbije“, koji je objasnio da se nijedna od primedbi i sugestija železničara ne usvaja a da železnica ostaje marginalizovana umesto da ona bude centar integracije saobraćaja čitavog grada i da ga povezuje sa svetom.
– Železničari sa velikim nezadovoljstvom gledaju na ovo pitanje. Oduvek su pružali otpor izmeštanju Glavne stanice jer se grad već orjentisao kao toj njoj. Kada je krenuo da se gradi Beograd na vodi ubeđivali smo gradske vlasti da jedan veliki poslovno stambeni centar ne može kvalitetno da funkcioniše bez šinskog sistema. Ako pravite ekskluzivni poslovni kompleks morate ga povezati sa aerodromom, nažalost nista od toga nije prihvaćeno, ističe Kecman. On dodaje i da su inistirali da se Glavna železnička stanica sačuva u funkciji makar u sukom pojasu, kao i da bi vozovi mogli da se integrišu u plan o izgradnji tunela od savske do dunavske padine, međutim ni za to nije bilo sluha.
– Borili smo se i za stari železnicki most, bez koga ćemo ostati na samo jednom mostu za vozove a ako se na njemu nešto desi čitav saobraćaj se prekida. Ali ni to nije prihvaćeno sa obrazloženjem da investitor ne želi šinske sisteme u blizini. Kad je krenula priča oko metroa, isprojektovane su dve linije a nijedna se ne sastaje nigde ni sa jednom železničkom stanicom. Pitao sam da navedu bilo koji grad u svetu gde je takav slučaj, upozorio je Kecman. On naglašava i da metro porao da ide makar ka Prokopu jer je to jedina šansa da ta stanica ima putnike, a već su prokopani tuneli za silazak u metro.
Zamerke na povezivanje različitih sistema prevoza imao je Borislav Bata Stojkov, arhitekta i bivši direktor Urbanističkog zavoda, koji je objašnjavao kako su ranije planske dokumente morale da odobre sve stručne institucije – urbanisti, inženjeri, projektanti, javna preduzeća za gradnju puteva, sektor za metro, kako bi sistem bio usaglašen.
– Danas je problem što ne postoji koordinacija infrastrukture i vidova saobraćaja i sinhronizacija – da se zna kojim redosledom i prioritetima treba graditi. Sve se dešava od danas do sutra, od jedne tačke do druge – od Makiša do stanice, a šta će biti sa ostatkom grada niko ne mari. Nema sistemskog pristupa i voleo bih da čujem mlađe kolege kako to rešavaju, ali nema odgovora zato što danas nalozi stižu odozgo. Ranije su u diskusijama učestvovali i stručnjaci i čelnici grada, politike ali svi zajedno su donosili odluke – ukazao je Stojkov.
Među okupljenima na predavanju bilo je i stručnjaka koji su trentuno zaposleni u Urbanističkom zavodu, nadležnim gradskim sekretarijatima, ali oni se nisu uključili u raspravu sa argumentima koji bi odbranili postojeći plan premeštanja železničkog centra na stanicu Prokop.
Nakon žustre polemike završnu reč dao je akademik Dušan Teodorović, takođe doktor nauka saobraćajstva, zaključujući da ovo ipak jeste pitanje političke volje za čije rešavanje je potrebno animirati sve građane.
– Kada su me pitali da li će na ovom predavnju biti politike, rekao sam „kako da ne“! Zato što odgovori na sva ova pitanja leže negde u političkoj ravni. Jer građanima nije predočena detaljna analiza bilo koje odluke koju vlast donosi. A to su pitanja koja direktno imaju uticaj na to kako građani žive, i boli me što oni ćute. U Beogradu se sve projektuje tako što investitor kupuje nekakvo zemljište a onda on i vlast, kao deca, uzimaju flomastere i crtaju nekakve linije – metroa, železnice… Javnost to mora da zna, zato to jeste političko pitanje, naglasio je Teodorović.
Okupljeni su razmatrali ideju da upute otvoreno pismo javnosti sa argementima protiv izmeštanja stanice koje bi potpisao veći broj stručnjaka o čemu će se detaljno dogovarati u narednim danima.
Stanica važna svim ljubiteljima Beograda
Profesor Vučić osvrnuo se i na protest koji je nedavno održalo „Udruženje ljubitelja železnica“ protiv ukidanja glavne železničke stanice, o čemu je Danas izveštavao. On je istakao da ovo nije samo pitanje ljubitelja železnice već svih „ljubitelja Beograda zbog vitalnog značaja za čitav saobraćajni sistem grada“.
Dalekosežni plan koji je propao
Profesor Vukan Vučić objašnjavao je i da je iste kritike ponavljao od kada je Prokop stanica osmišljena, još sedamdestih godina prošlog veka, ali ih još uvek niko nije uvažio.
– U to vreme mnogi su govo rili da će se taj kraj razviti, da treba gledati dalekosežno, da će se tu ulagati, iako novca ni tada nije bilo. Očajno loše mesto je izabrano sa pretpostavkom da sve može da se izgradi. Ali to se nije desilo – čitav plan je propao i kada je to bilo evidentno trebalo je da se revidira plan. Ja sam i pre 20 godina govorio kako da se smanje problemi ali do sada me niko nije poslušao, ističe on.
Danas
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.921
- Pohvaljen
- 7.423
Predlažem da Beograđanin Vukan Vučić stane na čelo kolone. :kafa:
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.718
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=532951#p532951:4iszxlov je napisao(la):
Jel to aludiras ne mene?
Trebao si pogledati video koji je okacio Igor i cuo bi ljude koji su profesori saobracaja (i u BG), arhitekte, inzinjere, tvorce GUP-a iz ranijih godina, direktore u zeljeznici itd koji su protiv gasenja stanice. Onda bi ti bilo jasno da postoji misljenje strucne javnosti a ne samo piskaranje nekolicine ljudi na ovom forumu. Njih je potrebno samo potaknuti da iznesu svoj glas.
I sto je Vukan Vucic rekao na kraju u vezi podizanja glasa - "nikad nije kasno da se zaustavi propadanje".
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.921
- Pohvaljen
- 7.423
Ako grupa ULJŽ na Fejsbuku ima nekoliko hiljada članova, a na protest dođe jedva dvocifren broj, onda nije problem samo u tome što ovde ljudi ne obraćaju pažnju na piskaranje nekolicine forumaša.
Problem nije ni u tome šta vodeći ljudi ULJŽ rade (što je, možda, u velikoj meri i ispravno), već kako to rade.
Problem nije ni u tome šta vodeći ljudi ULJŽ rade (što je, možda, u velikoj meri i ispravno), već kako to rade.
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.921
- Pohvaljen
- 7.423
Pa ni ti na Fejsbuku se nisu iscimali, a tamo je protest reklamiran nedeljama.
Jedini ili ne: to ne menja činjenicu da je ljudima iritantno nešto u načinu na koji se protesti organizuju.
Jedini ili ne: to ne menja činjenicu da je ljudima iritantno nešto u načinu na koji se protesti organizuju.
astrodule
Professional
Ljudi su u digli ruke od železnice.
Nemaju pojma kako železnica funkcioniše u Evropi i koliko je taj vid transporta odličan i moćan.
Ljudima je ovde asocijacija na železnicu prljavi vagoni, nikad oprana tapacirana sedišta, sporost i kašnjenje.
Što se tiče organizacije protesta - ne znam koliko to utiče na posećenost, ali ovo gore je ono kako većina ljudi doživljava železnicu.
Nemaju pojma kako železnica funkcioniše u Evropi i koliko je taj vid transporta odličan i moćan.
Ljudima je ovde asocijacija na železnicu prljavi vagoni, nikad oprana tapacirana sedišta, sporost i kašnjenje.
Što se tiče organizacije protesta - ne znam koliko to utiče na posećenost, ali ovo gore je ono kako većina ljudi doživljava železnicu.
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.921
- Pohvaljen
- 7.423
I to je u velikoj meri istina. Železnice su u medijskom smislu veoma slabe.
Šta je prva asocijacija kad čuje prosečni Srba srpski voz? Sporost i nehigijena.
Šta je prva asocijacija kad čuje prosečni Srba srpski voz? Sporost i nehigijena.
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.921
- Pohvaljen
- 7.423
Isto. S tim što mene ne mrzi da elaboriram da su faktički podjednako brzi, a i da je udobnije.
ја сам већ неке људе навео да користе воз за НС, уместо да иду колима. један колега је из НС, и сада чешће иде возом него колима
ја немам потребе да се са тим борим, сасвим сам задовољан бројем особа које ме директно знају
само, дођи овог пута
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=532966#p532966:1awzktgl je napisao(la):
ја немам потребе да се са тим борим, сасвим сам задовољан бројем особа које ме директно знају
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=532966#p532966:1awzktgl je napisao(la):
само, дођи овог пута
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 20.521
- Pohvaljen
- 45.937
Ни за то не брини.
И, оставите, људи, УЉЖ. Очигледно се фронт људи са критичким ставом према тренутним збивљњима на београдској железници проширио, обухвата и те како признате стручњаке, па стављање у фокус једног удружења грађана помало престаје да има смисла, зар не?
А форумско омаловажавање тог удружења, које је на ову тему прво јавно иступило, помало личи на менталитет из филмова Живка Николића, рекао бих.
Елем, учесници трибине су рекли кључне ствари, а није им одговорио нико од присутних урбаниста - јер се одреда с њима слажу, али не смеју да говоре.
И, оставите, људи, УЉЖ. Очигледно се фронт људи са критичким ставом према тренутним збивљњима на београдској железници проширио, обухвата и те како признате стручњаке, па стављање у фокус једног удружења грађана помало престаје да има смисла, зар не?
А форумско омаловажавање тог удружења, које је на ову тему прво јавно иступило, помало личи на менталитет из филмова Живка Николића, рекао бих.
Елем, учесници трибине су рекли кључне ствари, а није им одговорио нико од присутних урбаниста - јер се одреда с њима слажу, али не смеју да говоре.