"Али како је воз био све ближе новој главној станици, тако је почео све брже да се празни – нарочито када се зауставио на станицама Тошин бунар и Нови Београд. На претпоследњој воз се готово сасвим испразнио. Остало је само двадесетак путника којима су младић и кондуктер објаснили да сналажење на „Прокопу” и око њега није толико тешко.
„Не брините, сад ћемо полако да се распитамо на благајни, проверићемо са колегама када имате везу за даље одредиште. Стићи ћете”, смиривао је кондуктер мајку са две девојчице на чијем лицу се видело да није баш сигурна да ли је донела праву одлуку.
И заиста, по изласку на пероне „Прокопа” запослени су путницима прискочили у помоћ. Они који нису настављали даље већ је требало само да са перона изађу напоље брзо су схватили да то уопште није никакав проблем. На сваком кораку стрелице и знакови за излазе, степениште, потходнике, инфо-табле... Очас посла сви путници нашли су се на саобраћајници изнад перона. Свако је наставио својим путем.
„Бранко, побеже нам аутобус испред носа!”, зачуо се у даљини глас најпричљивије путнице из новосадског воза."