Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[solecar]

orjen » December 23rd, 2017, 11:34 pm[/url]":1ijo66l5]Bilo bi lepo da tu hipotezu potvrdis sa postojecim analizma. Ostajes duzan vrednostojnosti te tvrdnje.
Treba ti nesto kao ovo za BGvoz iz oktobra 2011 (sa kontrolom u decembru 2011). Nije NBG najjaca, nego Batajnica i Karadordev park. Prokop 2011 naravno nije niste sprem danasnjim prilikama kad je vec centar regionalnog distibutivnog zeleznickog transporta.

Zanimljivo kako je baš Karađorđev park najjača stanica , ne računajući Batajnicu , od svih stanica , i kako je baš Karađorđev park najbolje povezan sa gradskim prevozom i kako su Zemun polje i Prokop najslabije stanica i ujedno stanice koje su najlošije povezane gradskim prevozom. Rekao bih da to ipak ima veze sa time što su Zemun polje i Prokop izgrađeni na lošem mestu.

 

[Aleksandar1]

Krediti iz Kuvajta su "uspeh"?
:bash:
Zaustavljanje voza u pustosi je "harmonizacija"??
:bash: :bash:
Zalaganje za jacu zeleznicu je "vracanje u komunizam"???
:bash: :bash: :bash:
Ovakvu kolicinu besmislica nisam dugo cuo na forumu.
:blah: :blah:

 

[orjen]

solecar » 23 Dec 2017 11:21 pm[/url]":gy9cx4wl]

orjen » December 23rd, 2017, 11:34 pm[/url]":gy9cx4wl]Bilo bi lepo da tu hipotezu potvrdis sa postojecim analizma. Ostajes duzan vrednostojnosti te tvrdnje.
Treba ti nesto kao ovo za BGvoz iz oktobra 2011 (sa kontrolom u decembru 2011). Nije NBG najjaca, nego Batajnica i Karadordev park. Prokop 2011 naravno nije niste sprem danasnjim prilikama kad je vec centar regionalnog distibutivnog zeleznickog transporta.

Zanimljivo kako je baš Karađorđev park najjača stanica , ne računajući Batajnicu , od svih stanica , i kako je baš Karađorđev park najbolje povezan sa gradskim prevozom i kako su Zemun polje i Prokop najslabije stanica i ujedno stanice koje su najlošije povezane gradskim prevozom. Rekao bih da to ipak ima veze sa time što su Zemun polje i Prokop izgrađeni na lošem mestu.

Merenje je obuhvatilo putovanje BG:voza, u dnevnom proseku su ga koristili 35.000 putnika (ceo sistem). Ne vidim nista porazavajuce za Prokop, vec potencijal stanice (4% su 1.400 putnika u Prokopu, 17 % su 5950 putnika u Karadordev parku - ima tu puno nekoriscenog potencijala). U ostalom ne mora da bude najfrekventnija tacka BG:voza.

Ni ovde u Minhenu Hauptbahnhof nije najfrekvntnija stanica S-Bahn i U-Bahna.
Marienplatz je najfrekventnija a nije mesto teske zeleznice, nije to izvodljivo ni zeljeno, a opterecenje Marienplatza je opet preveliko. Ovakve postaje su se pokazale kao slabe karike. Marienplatz uzima ogromni podzemni areal sa tri nivoa ispod gradske kuce i centralnog trga. Ta centralizacija je uslovila opterecenje sistema da se dodaju jos dva paralelna ceva koje kostaju mnogo vise nego celi Beogradski zeleznicki cvor. Cesto boravim u Berlinu, tamo su prilike skoro idealne, Ringbahn kruzi oko grada i razterecuje centralni prostor. Beograd mi vise lici na Berlin ili Keln sa protocnom perifernom zeleznicom koja se u komparaciji tih sistema pokazala kao pouzdanija od centralnog distributivnog sistema.

Marienplatz: 175.000 (U-Bahn i S-Bahn)
Hauptbahnhof: 165.500 (S-Bahn, U-Bahn i daljinska zeleznica)
Ostbahnhof: 91.700 (S-Bahn, U-Bahn i daljinska zeleznica)
Karlsplatz/Stachus: 87.700 (samo S-Bahn)

 

[Aleksandar1]

solecar » Sat Dec 23, 2017 11:21 pm[/url]":v33ih56v]Rekao bih da to ipak ima veze sa time što su Zemun polje i Prokop izgrađeni na lošem mestu.

Ajde!

 

[Aleksandar1]

orjen » Sun Dec 24, 2017 8:39 am[/url]":3akbyef6]...razterecuje...

Tvoje recenice su prepune komparacija, centralizacija, harmonizacija i distribucija, a srpske reci nepravilno koristis.

Upotrebom stranih reci besmislice ne postaju nista smislenije, samo da ti skrenem paznju.

 

[orjen]

Izvinjavam se za sva iskrivljavanja srpskog jezika. Nije namerno. Za komparaciju sam koristio Minhenski S-Bahn zbog centralizacije putnickih tokova. Druga cev ce kostati 1,85 milijarde evra a pored ogromnog gradevinskog poduhvata nece bitnije uticati na opterecenost centra. Da podvucem argument, da je Prokop planiran na centralnom prostoru, opterecivao bi saobracajne tokove u onako opterecenom delu grada. Sad nekima zvuci kotradiktorno da se saobracjne tokove razvucu, ali je drugo misljenje detrimentalno (stetno) - da ih treba fokusirati.

 

[Дошљак]

Ја лично нисам противник Прокопа, али јесам протибвник гашења ГЖС и поготову пребацивања возова на Прокоп пре његовог повезивања са градом. Мени је највећи потенцијал прокопа у близини клиничког центра и два највећа спортска стадиона, те треба гледати да се прокоп што пре надвожњаком повеже са КЦС као једним од највећих генератора дневних кретања у Србији ка Београду. Такође ту је и Сајам релативно близу али опет очајно повезан а и он је леп генератор кретања и треба такође повезати исти јавним превозом са прокопом. Ето у плану већ три локалне кратке линије ЈГП које се саме намећу и треба их реализовати.

 

[orjen]

Taj prostor grada nuzno treba razviti, naravno. Nisam za gasenje glavne. Beograd nema gustu zeleznicku mrezu, naprotiv. Nerazumljivo je delegitimacija 4 decinja izvodenja rekonstrukcije zeleznickog cvora i protivljene nekih forumasa zavrsavanja istog. Strucne analize da je Prokop lose planiran nisam uvideo, sva ta misljena dolaze sa neformalnog prostora. Decentralizacija je podloga sustine koncepcije, kritikovanje koncepcije je ignorisanje sustine. Prokop nije zamisljen da bude blize gradu nego odaljen od njega. U tome se sa razlogom uspelo, argumentacija je ona gore navedena uz komparciju sa obrnutom konceptu.

 

[orjen]

I da odgovorim RioBL i Aleksandru1, skupi su projekti potput Minhena (2. Stammstrecke, sa ukrsatavanjem cetiri podzemnih nivoa S-Bahn Stammstrecke zapad - istok, metro linija U-3, U6, U4, U5 i S-Bahn Stammstrecke 2) i Hong Konga (West Kowloon Terminus za povezivanje Hong Konga i Kine zeleznicom). Prokop moze biti samo ogledalo drustvene nesposobnosti.

 

[orjen]

Da posetim i na svajcarsku analizu priobalja beograda i njegove opste arhitekture. Radila ga je grupa autora oko arthitekta Roger Diener (Dierner & Diener Architekten). Sta se gubi sta se dobije se dobro uocava sa ukidanjem glavne. Na prosirenoj tematici je izasla izvanredna knjiga: belgrade formal/informal a study on urban transformation (http://www.studio-basel.com/publication ... ormal.html). Karte su izasle u toj publikaciji. Skinuo sam ih sa ovog drafta (http://www.studio-basel.com/assets/file ... ava_dr.pdf). Inace u formal/informal je Beograd hvalen kao putokaz gde se suocava planska arhitektura (formalna) severne hemisfere sa decentralizovanom (neformalnom) juzne hemisfere. Po rezultatima studije u belgrade formal/informal bg je jedini grad evrope sa informalnom arhitekturom velikih razmera.

 

[RioBL]

@ Orjen,

najprije da kazem da ja imam problem da sasvim razumjem sta pises.

Bilo bi lepo da tu hipotezu potvrdis sa postojecim analizma. Ostajes duzan vrednostojnosti te tvrdnje.

Ako si pod ovim mislio na moju konstataciju da Prokop ima najmanje putnika od "4 velike stanice", onda to nije nikakva hipoteza vec cinjenicno stanje. Ti iznosis analizu koristenja stajalista BG voza koja sa mojom recenicom nemaju mnogo veze. Npr,

Nije NBG najjaca, nego Batajnica i Karadordev park

.
Da, u sklopu BG voza. Ali ja govorim o daljinskom saobracaju kome Bg voz treba samo da sluzi kao feeder.
Da se kojim slucajem daljinske linije zavrsavaju na NBG, umjesto na Prokopu, onda bi NBG s lakocom izasao na prvo mjesto u koristenju u okviru BG voza. Ispred Karadjordjevog Parka.

Prokop 2011 naravno nije niste sprem danasnjim prilikama kad je vec centar regionalnog distibutivnog zeleznickog transporta.

Prokop je "centar" po imenu i od skora po kretanju vozova. Medjutim, zeljeznica ne sluzi da pokrece vozove vec ljude pomocu vozova. Zato je Prokop kao centar distributivnog kretanja ljudi - promasaj.

I jos nesto: misljenja da saobracaj treba usmeriti prema najuzem centru je detrimentalan. Najuzi centar milionskih centara treba osloboditi od opterecenja kroz saobracajnog unapredenje perifeije.

S ovim se ne mogu sloziti. Centar ili vise centara moraju ostati to sto jesu, dakle centri. Grad se ne moze razvijati na nacin da se centar ubija a periferija izgradjuje. Zadatak urbanista i saobracajnih inzinjera treba da bude da pronadju nacin kako da centar grada povezu sa perifernim tackama a preko njih i sa drugim gradovima a u tome im najvecu korist moze donijeti upravo zeljeznica.
Pri tome, ne mislim naravno, da Beograd treba da ima jednu zeljeznicku ili jednu autobusku stanicu, vec da bude organizovan po principu policentricnosti. Davno su kao centri Beograda prepoznati i dijelovi Novog Beograda i Zemuna.

 

[orjen]

Tvojim konstantacijama se jednostavno ne mogu prikljuciti zbog nekoliko razloga, a najvaznije sto glavni zakljucak nije branjen kvantitativno. Ovakvo predstavljena hipoteza pogresnog postavljanja Prokopa nije razumna. Prezentovana hipoteza ostala je bez kvantitavnih testova bilo kojih pitanja. Mozda bi bilo korisnije da se zakljucak osljanjao na neka putnicka merenja u geografskom prostoru koji obuhvata javni (zeleznicki) transport radi dobijanja istorijske slike putnickih kretanja. Zato licno mislim da ponovljena teza pogrensnog prermestanja putnicke stanice zbog iskljucivog koriscenja kvalitativnog zakljucka bez razumne statisticke evaluacije nije uverljiva.

 

[orjen]

Danasnji esej Дејанa Алексићa u Politici (УПОЗНАВАЊЕ СА „ПРОКОПОМ” Кад се воз испразни на Новом Београду). Tekst je svakako dobro prilagoden ovoj rubrici :lol: :

"Али како је воз био све ближе новој главној станици, тако је почео све брже да се празни – нарочито када се зауставио на станицама Тошин бунар и Нови Београд. На претпоследњој воз се готово сасвим испразнио. Остало је само двадесетак путника којима су младић и кондуктер објаснили да сналажење на „Прокопу” и око њега није толико тешко.

„Не брините, сад ћемо полако да се распитамо на благајни, проверићемо са колегама када имате везу за даље одредиште. Стићи ћете”, смиривао је кондуктер мајку са две девојчице на чијем лицу се видело да није баш сигурна да ли је донела праву одлуку.

И заиста, по изласку на пероне „Прокопа” запослени су путницима прискочили у помоћ. Они који нису настављали даље већ је требало само да са перона изађу напоље брзо су схватили да то уопште није никакав проблем. На сваком кораку стрелице и знакови за излазе, степениште, потходнике, инфо-табле... Очас посла сви путници нашли су се на саобраћајници изнад перона. Свако је наставио својим путем.

„Бранко, побеже нам аутобус испред носа!”, зачуо се у даљини глас најпричљивије путнице из новосадског воза."

http://www.politika.rs/scc/clanak/39512 ... m-Beogradu

 

[spatiotecte]

Pa to je buducnost Prokopa, da se vozovi prazne na NBG.

 

[orjen]

Reportaza traga sa osecajem obicnog gradana Srbije prema nepoznanom. Nije opis izgubljenost u geografskom smislu nego mentalnom prema novom izazovu. Nekome je tezak izlazak na novoj zeleznickoj stanici nekom na nepobedenom vrhu planine. Sve je tu relativno, nekom tesko nekom nije.

 

[Nikola NS]

Па да, железница не треба да служи за што ефикаснији превоз путника, већ за њихов ментални развој, разбијање страха према непознатом и осталим духовним дисциплинама. Ето, све развијене железнице у разним држава су луде јер ефикасно превозе путнике између тачке А и Б уместо да своје путнике постављају пред разне изазове. Зашто би путник стигао на станицу са које може за 15 минута хода до гомиле важних места у граду, ако можемо да га оставимо у недођији до које возе само неке аспирин линије? Зашто бисмо на станици и у њеној околини имали трафике, пекаре, кафиће итд.? Зашто бисмо уопште имали станичну зграду ако се може без ње?

 

[Igor]

Niko ne spori da Prokop u vecini pomenutih stvari ima nedostatke ali nesto nisam primetio stanicnu zgradu i trafike a ni toalet koji Prokop ima na NBG stanici koja se toliko potencira. Prednost nbg stanice trenutno ali samo trenutno je bolja povezanost sa gsp linijama. Izgradnjom nadvoznjaka spustanjem stanicnog trga ka auto putu i uvodjenjem autobuskih nadam se i trolejbuskih linija situacija ce biti promenjena. Metro kao neka posebna stavka je posebna prednost.

 

[spatiotecte]

Ja vidim jos jednu prednost kod NBG stanice a to je grad oko nje.

 

[laki72]

Ubuduce cu dozvoliti sebi da svakom ko prokop nazove nedodjijom odgovorim tako sto cu njegov kraj nazvati nedodjijom.

Da prokop ovakav nezavrsen 'nije smeo' da preuzima ulogu 'glavne stanice' to se slazem, ali totahvalite predsedniku i njegovim 'arapskim prijateljima'.



Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[spatiotecte]

Nije nedodjija ali fakat je da je odsecen od gradskog tkiva. To je po mom lose.

 

[Nikola NS]

А да ствар буде још апсурднија, аутопут је ближи центру града од (будуће) централне железничке станице. Вероватно јединствен пример у свету.

 

[solecar]

Kada izađem iz voza , vidim:

Batajnica - dimnjak od fabrike , pružni prelaz , dve tri kućice ...
Zemun polje - pustoš
Zemun - stanicu zaraslu u šiblje
Tošin bunar - ciganmalu i životinjsku farmu
NBG - Buvljak i pustoš ka Savi i oko stanice
Prokop - naselje na Maleškom brdu
Karađorđev park - restoran Franš i petlju Autokomanda iznad autoputa
Vukov spomenik - veliki park i gomilu ljudi koji uživa u istom
Pančevački most - Dunav , šiblje i šljunkaru
Krnjača most - pustara
Krnjača - pustoš
Sebeš - pustoš
Ovča - pustoš

 

[Дошљак]

spatiotecte » Пон Дец 25, 2017 1:16 am[/url]":1ry7zy2c]Ja vidim jos jednu prednost kod NBG stanice a to je grad oko nje.

Искрено иако сам до сада 90% користио НБГ станицу кад год сам путовао возом, околина те станице није ништа пријатнија по путнике од Прокопа. Шта више мени делује више запуштена и дивља, поготову ако се крене ка Јурија Гагарина. Околину станице у Милутина Миланковића можемо упоредити са солитерима изнад прокопа.

Nikola NS » Пон Дец 25, 2017 1:47 am[/url]":1ry7zy2c]А да ствар буде још апсурднија, аутопут је ближи центру града од (будуће) централне железничке станице. Вероватно јединствен пример у свету.

To су све последице ширења града. Када је грађена ГЖС била је на периферији Београда и скоро на граници тадашње Краљевине Србије. Аутопут када је грађен исто је био на периферији, ободна насеља су или била села или су ницала. Данас то више није класичан аутопут и са завршетком обилазнице постаће градска саобраћајница попут УМП и СМТ само са потпуно денивелисаним саобраћајницама.

 

[laki72]

Nije nedodjija ali fakat je da je odsecen od gradskog tkiva. To je po mom lose.

Dal po tvom sve sto nije sgrada ili slican masivni objekat, nije gradsko tkivo?
Zasto je u glavama jednog dela beogradjana bulevar Fransa Deperea nepremostiva barijera?
Dal zaista mislis da ce okolina Prokopa biti ovakva kakva je i za 15 godina, dok investitori grade po mnogo udaljenijim delovima vozdovca, rakovice i sl?

I na kraju zasto se glavna becka stanica udaljena od stefansdoma (zamisljeni centar) isto koliko i prokop ne naziva nedodjijom (a izgradnjom veze za deligradsku ce biti i blizi), dok prokop stalno dobija taj epitet?





Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[spatiotecte]

Pa jel si ti video sta sve postoji oko glavne becke stanice, ultra gust grad.

Oko Prokopa ne postoje urbanisticki uslovi da se gradi jer bi trebalo da se preparcelise ceo taj prostor i da niknu zgrade umesto onih udzerica koje se nalaze izmedju autoputa i Prokopa.

Zgrade se prave tamo gde postoje urbanisticki uslovi.
zato kazem da grad treba da preduzme korake i urbanizuje sav taj deo oko Prokopa. Da taj deo postane zivlji.