Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

Imaće prilaz sa petlje "Mostar" i sa petlje "Autokomanda" jer se ne sme dozvoliti da vozač izbegavanjem ove dve petlje napravi još veću gužvu na Bulevaru Franš Depera (autoput) preko tog novog uključenja za koje sam već napisao da je jedan od nekoliko prilaza ovoj železničkoj stanici.

Takođe i aerodrom ima nekoliko prilaza, ali putnici i slučajni posetioci imaju specijalno određene ulaze samo za njih. Tako će biti i ovde.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=423468#p423468:zu6tvkft je napisao(la):
Mair » 17 Dec 2016 03:07 pm[/url]":zu6tvkft]Ne može ka Bulevaru Franš Deperea (autoput) da bude glavni ulaz, jer je nemoguće danas u 2016 godini usled velikog opterećenja. To je samo još jedan od prilaza, ali ne i glavni prilaz za obične posetioce i putnike. Već je to za intervencije.
Na čemu baziraš svoje tvrdnje? Zašto je nemoguće? Postavi dokument, izjavu ili vest koja potvrđuje tvoje tvrdnje.
 
Ova lokacija železničke stanice već ima pristup sa autoputa sa mostarske petlje. Takođe sam ulaz na perone preko stanične zgrade je odozgo. Odozgo se ide eskalatorima (pokretne stepenice) na perone. Iz te pozicije je lako izabrati na koji će te peron ka dole. Isto važno je što je gore i tržni centar kao i stanična zgrada. Po poslednjem idejnom projektu gore na koti 105 predvideli su i garažu.

Taj prilaz iz Bulevara Franš Depera (autoputa od mostarske petlje do petlje autokomanda) je samo dopuna za intervencije sa donje strane stanice. Ne možeš očekivati da putnici dolaze odozdo pa se onda penju stepenicama na pothodnik i onda opet uz stepenice ka peronu, i pri tome je zaobišao klimatizovanu i prijatnu staničnu zgradu sa tržnim centrom koja je na koti 105. Taj podhodnik je više za evakuacioni izlaz kao i smer ka metrou, ali to za metro je druga priča.

Šta više bilo bi veoma dobor napraviti spajanje ove dve petlje (mostarska i autokomanda) sa paralenim saobraćajnicama sa obe strene (oba smera ili bar jedan smer od mostarke petlje do autokomande) kao kod onih malih kružnih petlji kod arene na Novom Beogradu. Na taj način se nedozvoljava ugrožavanje glavnog pravca na autoputu.
 
Ok, znači to je tvoj subjektivan stav, drago mi je da smo to razjasnili. I moj subjektivan stav je da će biti priključka na autoput koji će se koristiti za sav saobraćaj, a to zasnivam na svim urbanističkim planovima od PDR pa do GUP-a. Vreme će pokazati ko je bio u pravu :D
 
Нормално да ће бити прикључка, као што га има и данас, каквог-таквог. Срећом чак ни наши планери нису талентовани као неки форумаши.
 
Pa danasnje fakticko stanje je jednako onome sto Mair predlaze da bude konacno stanje. Danas kada se covek iskljuci sa autoputa na petlji kod hitne pomoci, kada krene prema Prokopu ubrzo prestaje asfaltni put i nastavlja se put kroz gradiliste, nasut rizlom, kojim se dolazi do zgrade postavnice i taj isti neasfaltnirani put zaista mogu da koriste manja ambulantna vozila da pridju drugom peronu i eventualno se cak spuste preko autorampe do pothodnika.

Dakle, Mairov predlog je realistican utoliko sto covek fakticki predlaze da se sve ostavi kako jeste, da strana Prokopa prema gradu vecno ostane napusteno gradiliste i da to bespuce bude uredjeno tek toliko da interventno vozilo moze da se priblizi peronu, u retkim situacijama ako neko eventualno bude zvao na intervenciju. To Mairovo resenje je veoma atraktivno jer mu je cena kostanja nula.
A bojim se da su ga Vesic i kompanija jos odavno prigrlili... Nazovimo ovo resenje postapoc varijanta. Slavimo Beograd!
 
Sad sam bas procitao jednu poucnu pricu iz Ludvigshafena, jedna dobra epizoda koja pokazuje da se ponekada i Nemcima desi da do daske uprskaju stvari, kao da im je Iznogud gradski menadzer...

Prica o LRT-fijasku grada Ludvigshafena :fijasko:

Imao grad Ludvigshafen tramvaj metarskog koloseka i ceonu zeleznicku stanicu u centru grada na obali reke. A onda su oko 1967. godine dosli na ideju da dva kilometra dalje, na obodu centra grada izgrade potpuno novu prolaznu zeleznicku stanicu, na triangli gde ce se ubuduce u tri pravca racvati sve zeleznicke veze grada Ludvigshafena (da li ovo zvuci strahovito poznato?)
Receno - ucinjeno. Do 1972. izgradjena je vec nova zeleznicka stanica, na trasi stare pocupane pruge izgradili su magistralni prsten na stubovima u profilu autoputa, a ispod zemlje su uradili metro tunele koji ce da povezuju lokaciju nove zeleznicke stanice i lokaciju bivse stanice na obali reke. A Svabo kad nesto resi, onda se ne stedi - uradili su jedno 2,5 kilometra metro tunela sa 4 metro stanice, a dve metro stanice su predvidjene da budu transferne metro stanice sa poprecnim pravcima, tako da su te metro stanice imale po dva nivoa i po cetiri perona, a u produzetku tih stanica uradjena su i trougaona racvanja buducih metro pravaca, sa sve tunelima koji ove veze za racvanja metro linija ostvaruju denivelisano, bez ukrstanja.

I kada je sve to pusteno u rad, nestalo je para da se ovih 2,5 kilometara metroa dalje siri! Sta da se radi, jednostavno nakalemili su ove metro tunele na tramvajske pruge, otprilike tako sto se iza denivelisanog racvanja sa metro stanicom u dva nivoa odjednom udara u lakat krivine od po 90 stepeni koje metro izvode na povrsinu, na tramvajsku prugu metarskog koloseka.

E sad, sta je bio najgori problem. Ovih 2,5 kilometara iskopanog metro tunela su izabrali tako sto su ga trasirali umesto pocupanih zeleznickih sina, a na povrsini je uradjen denivelisani UMP na stubovima. E sad posto ta UMP trasa ide obodom centra grada, taj metro zaobilazi strogi centar grada. Na oba kraja metro tunel se nastavlja na po jednu tramvajsku prugu koja vodi ka periferiji. E sad, te tramvajske pruge su otprilike kao trasa trojke do Rakovice i do Bogoslovije. U prevodu, tim prugama je dosta jedna linija, vec ako stavis dve linije tramvaji ce ici poluprazni.

Dakle, sta se desilo: na pocetku i na kraju 2,5 kilometara metro tunela postoji racvanje sa starom, povrsinskom trasom. Tramvajska linija moze ili da produzi povrsinski starom prugom u strogi centar, ili da udje u metro tunel da pici trasom UMP-a preko nove zeleznicke stanice. Zato su pustene dve tramvajske linije, jedna da opsluzuje stari centar a druga da opsluzuje metro tunel i novu zeleznicku stanicu. :fijasko:

Ocekivalo se da ce metro tunel imati sve vise putnika zbog nove zeleznicke stanice. Medjutim, nova stanica Ludvigshafen glavna, na triangli novog zeleznickog cvora, imala je jedan zesci problem: Nijedan brzi nemacki ICE voz ne staje na toj stanici! Posto Ludvigshafen nema brze pruge, svi su isli na glavnu zeleznicku stanicu u Manhajm da hvataju brze ICE vozove. Zato je u starom delu grada, pored stare tramvajske pruge, vremenom otvoreno jos jedno malo zeleznicko stajaliste, Ludvigshafen Varos, sa dva prolazna perona, da bi ljudi lakse imali vezu u pravcu Manhajma, tamo gde postoje brze pruge.

I tako metro tunel od 2,5km vise nicemu nije sluzio. Iznad njega nema nicega sem ultramoderne avetinjske stanice Ludvigshafen Glavna i UMP-a. Ocekivani gradjevinski bum u okolini UMP-a se takodje nije desio posto saobracajnica sa profilom autoputa na stubovima bas i nije narocito trazeno okruzenje na trzistu. Jedna od dve tramvajske linije, ona koja je isla kroz metro tunel, tandarala je poluprazna, vise putnika bilo je na tramvajskoj liniji koja produzava ulicom u sam centar grada. :fijasko:

Vremenom je gradski prevoznik u Ludvigshafenu resio da liniju koja ide metro tunelom ostavi da radi samo u spicu. Jer van spica su tramvaji na drugoj liniji toliko suvisni da to vise nikakvog smisla nije imalo. Godine su prolazile a brojanje saobracaja je konacno pokazalo da tramvajska linija koja saobraca metro tunelom ispod UMP-a u spicu ima samo 1000 putnika dnevno!
I konacno je 2008. godine Ludvigshafen usao u istoriju tako sto je svecano zatvorio svojih prvih 2,5km metroa. Tramvaji su nastavili da idu iskljucivo po ulici metarskim kolosekom, a metro tuneli ostaju samo jos opcija u slucaju da neki vagon hoce da krati na putu za depo! Tako od metroa ostadose samo dve metro stanice na dva nivoa - jedan nivo, glavni metro tunel, je zatvoren (doduse ne putpuno jer postoje kontrolne signalne sobe koje su jos uvek potrebne za sistem u celini...) a kroz gornji nivo stanica jos uvek voze povrsinski tramvaji, koji napustaju ulicu da bi preko provizornih lakat-krivina sisli u metro stanicu, i posle se iz stanice vratili nazad na povrsinu... :fijasko:

Hoce li grad Beograd opet uciti na svojim greskama, ili ce neko sesti i nauciti lekciju iz vec postojecih, skoro identicnih scenarija?
 
Ja mislim da je za ovo malo saobraćaja bila sasvim dovoljna stanica NBG, samo da su je dovršili
 
Ludvigshafen ima 160.000 stanovnika i pet tramvajskih linija na metarskom koloseku (ne računajući varijante osnovnih linija). Od metroa su im ostale dve metro stanice na kojima su se poprečne tramvajske linije ukrštale sa izgrađenom trasom metroa. Jedinstveni su po 2,5km obostranog metro tunela, koji se od 2008. godine nakon 30 godina rada više ne koristi. Grad je pukao kao Rakovica, a sedamdesetih je imao i celih 200.000 stanovnika kad se krenulo u kratkotrajnu avanturu sa metroom. Tih godina čak je bilo u opticaju prekomponovanje pokrajina SR Nemačke, pa su se ložili na ideju da Manhajm, Ludvigshafen i okolna mesta formiraju centar nove pokrajine koji bi imao blizu milion stanovnika...

E, to je bilo otprilike kao kada gradiš metro liniju Makiš - Prokop - Beograd na Vodi, a ne pitaš Novi Beograd, Zemun i Voždovac da li će da učestvuju u svemu tome... Posle se niko ne vozi metroom od Makiša do Beograda na vodi, jer se tako ne stiže, ni na Novi Beograd, ni u Zemun, ni na Voždovac.
 
Nema šanse da je to metro već je pre neki podzemni tramvaj-metrotram kao recimo u Volgogradu.
 
Da, Ludvigshafen ima tramvaje metarskog koloseka u metro tunelima. Sve je zidano po cistim metro standardima, ukljucujuci metro stanice sa vise nivoa, perone izmedju dva koloseka na metro stanici, denivelisana ukrstanja na racvanjima linija, signalizaciju za metro tunele itd.

U praksi je, doduse, doslo do raznih komicnih situacija. Na primer, na peronu metro stanice u upotrebi je samo levi kolosek, a desni ne sluzi nicemu, zato to je peron radjen kao dvostrani sa dva koloseka po smeru, a postojeci tramvaji jos uvek imaju vrata samo na desnoj strani...
 
У чему је разлика? Лудвигсхафен је барем трамвај довукао до свог Прокопа, а Београд то нема чак ни у званичним плановима.

Брине ме што је превише људи забринуто за најмање важне друмске везе Прокопу. Аутопут? Дугорочно трајно загушен. Кнеза Милоша? Исто. Дедиње и Незнаног јунака? Загушено од отварања Моста на Ади. Према примерима успешних пракси, железница треба да представља алтернативу загушеним улицама ка одређеној високоатрактивној локацији, а нама је за високоатрактивну локацију препрека аутопут, не само пешачка, него и урбанистичка!
 
Porokop je neralno predimenzionisan.

Još veći problem je što je on projektovan za putnike koji putuju na daljim relacijama, koje su tih sedamdesetih bile procvatu. Danas ih ima smešno malo za ovakvu investiciju.

Najveći problem je što generacije političara u njemu vide veš mašinu kroz koju peru pare.
 
Камо среће да макар перу паре кроз смисленије пројекте. Протеклих дана овде је мање-више све речено на тему како остајемо без транзитних теретних возова, иако имамо ем најкраћу трасу, ем долинску пругу кроз Моравску долину. За паре које смо слупали у бесмислену станицу, могли смо да имамо од границе до границе регуларно одржавану пругу. То би уједно значило да бисмо имали и богатију Србију.
Глупани.
 
За паре које смо улупали у 5-6 клометара местимично денивелисаног булевара могли смо да имамо грађевински готову прву линију метроа са минимум 8 станица. Или заокружен систем градске железнице са најмање 3 линије, свим реконструисаним или новим станицама и гарнитурама.
 
kul je to predlog, vizionarski...

znaci umesto ovoga sto je izradjeno i sto se vec koristi, i sto je odmah donelo ne malu korist ogromnom broju sugradjana.. treblo je taj novac uloziti u gradjevinske radove na delu jedne metro linije sa osam stanica a onda sesti i smisliti kako da obezbedimo sredstva da se tih 8 stanica i par kilometara metroa kompletira, tj pocne da se koristi.. same metro kompozicije bi verovatno dobili za dž ili bi nabudžili postojece garniture iz gose .. imali bi znaci dosat dugo jos par kilometara nefunkcionalne sinske infrastrukture, nekih desetak nefunkcionalnih metro stanica (tih osam plus prokop i vuk) a dodatni bonus bi bio sto se ne bi svadjali da li je UMP potreban ili ne a i imali bi vise vremena da o svemu razmislimo negde u koloni kod gospodarske mehane ili bipa... mene prosto cudi da niko nije skontao da je trebalo tako
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=424230#p424230:3pqp7lhh je napisao(la):
razgradjevinar » 21 Dec 2016 04:13 pm[/url]":3pqp7lhh]kul je to predlog, vizionarski...

znaci umesto ovoga sto je izradjeno i sto se vec koristi, i sto je odmah donelo ne malu korist ogromnom broju sugradjana.. treblo je taj novac uloziti u gradjevinske radove na delu jedne metro linije sa osam stanica a onda sesti i smisliti kako da obezbedimo sredstva da se tih 8 stanica i par kilometara metroa kompletira, tj pocne da se koristi.. same metro kompozicije bi verovatno dobili za dž ili bi nabudžili postojece garniture iz gose .. imali bi znaci dosat dugo jos par kilometara nefunkcionalne sinske infrastrukture, nekih desetak nefunkcionalnih metro stanica (tih osam plus prokop i vuk) a dodatni bonus bi bio sto se ne bi svadjali da li je UMP potreban ili ne a i imali bi vise vremena da o svemu razmislimo negde u koloni kod gospodarske mehane ili bipa... mene prosto cudi da niko nije skontao da je trebalo tako
...Јер је УМП иначе завршен за свега пар година. За фртаљ умп-а од 3+3 километра за које су обезбедили све паре требало им је 10 година. Овим темпом тих 15ак км местимично денивелисаног булевара биће готово до 2060. године (под предусловом да наставе да се иживљавају над већином грађана неулагањем у јавни превоз).

Ако сам ја кул, ви сте прекул.
 
@vucko
Samo sam ti objasnio kakva će vrsta to novog saobraćajnog priključka biti na Bulevar Franš Depere (autoput) sa donjeg dela stanice i čemu će prevashodno služiti. Nisam ti rekao da ga neće biti. Taj prilaz je za interventna vozila (policija, hitna pomoć, vatrogasci i sl.) Železnička stanica je multipleks objekat koji generiše puno ljudi i naravno da će imati više prilaza i ulaza, ali putnički prilaz (automobilom ili peške) je odozgo sa kote 105 iz budućeg tržnog centra i stanične zgrade. Sve to nije subjektivni osećaj već objektivno jedino moguće i tržišno logično bezbedonosni saobraćajni pristup ovoj odličnoj savremenoj železničkoj stanici.
 
Како си могао да му "објасниш" каква ће бити врста новог прикључка на аутопут, кад ти то не знаш, већ само можеш да нагађаш?
Пиши смислене постове, није ово Летећи циркус Монтија Пајтона.
 
Vrh