Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[boca-ica]

Sobzirom da je u planu da se Prokop pretvori u kompleks (T.C. i dr) sa više pristunica
onda nije dobro prikazano merenje udaljenosti gotovo do samog perona

Samim ulaskom na Maleško brdo (na nadvožnjak preko auto-puta)
sasvim ispravno je računati da je putnik stigao na Prokop
kao i danas sto se smatra dolaskom na Savski trg da je putnik stigao na ž.stanicu

sto pešaćku daljinu otprilike krati od 300-700 metara
a samo vreme sa 15min skracuje na 10 minuta
od Slavije preko Deligradske do Prokopa

 

[spatiotecte]

Sto se racucna od Slavije kad bi trebalo od Trg Republike?

 

[boca-ica]

Pa koje je vece saobracajno čvorište u starom jezgru grada ?
i ne samo vece ,
nego da ima više zastupljene sve vidove trasporta javnog saobracaja u starom jezgru grada ?
Pa čak ni ,,Zelenjak,, koj ima ogromnu frekvenciju putnika
ne može se porediti sa Slavijom jer nema ni tramvaje ni trole

Te dolazimo do toga da je Prokop životno neraskidovo vezan za Slaviju

 

[spatiotecte]

Prokop jeste zivotno vezan za Slaviju ali trebalo bi se ipak racunati od Trga zato sto je on epicentar Beograda.
Ovako se dobija malo iskrivljena slika udaljenosti.

 

[boca-ica]

Kao sto Pariz nema ,,epicentar,, šta ce i Beogradu
,i bolje je da ima i pravi što više ,,epicentralnih tačaka,,
naročito sto savremeno doba od xx i u xi veku
dokazuje da je samo jedan epicentar megapolisa (pa i vecih varošica)
jeste besmislena stavar u urbanom životu

Prokop nam upravo omogucuje da Slaviju dignemo na viši nivo i tako
razvoj i vrednost i lakši život Beograda bude podignut na višlju lestvicu
ako iole želimo da napokon prevazidjemo kasabu sa jednim trgom

 

[Karlo del Ponte]

Трг републике је ипак најјачи генератор кретања у граду, и то као одредиште, а не преседалиште. То је главни разлог зашто је то малтене једина измена Јовиновог метро-а, који је предвиђао исти преко Теразија. Са подсахарско-афричким планирањем ослоњеним на друмски превоз, остао је предратни (предругосветскоратни) круг двојке као одредница центра, са "полупречником" 0,6 до 1,2 километра. Урбанизам од пре Другог светског рата је предвиђао шири железнички круг у форми трамваја, који би био до Мостара, Аутокоманде, Цветкове пијаце и Панчевачког моста.

У Паризу центар дефинишу метро линије 2 и 6, а полупречник је 4 око километра. У Берлину дефинишу кружне линије Ѕ41 и Ѕ42, полупречника 6-7 километара, а све то прати развијена мрежа уличних железница (трамвај), градска железница (метро) и железница заснована на стандардима републичких железница која не само да није одаљавана од историјског и функциналног центра, него су огромна средства уложена у њен дубљи продор у исти на крају 20. и почетку 21. века.

Сваки корак развоја шинског система утиче на ублажавање ефеката централног развоја и повратни развој ка периферији. Преко 50 година углавном урушавања шинских система Београда је оставило свој дубоки траг у јачој централизацији. Тако да, док су центри Париза, Брисела, Беча више симболички и туристички, у Београду је то део функционисања.

Укратко, да би Прокоп имао функционални транспортни смисао, апсолутни минимум су умрежавање у транспортну мрежу са најмање две стране, и опстанак Главне железничке станице са приступом постојећим пругама за путнички саобраћај.

 

[spatiotecte]

+1 Karlo, slazem se sa tobom, centar beograda je defnitivno ucrtan u tom krugu dvojke ciji je centralni deo sacinjen od Trga Republike i Terazija.
A za ostale evropske gradove si lepo objasnio koji su njihovi ringovi i kojih precnika.
Definitivno se ne mozemo porediti sa Parizom, Becom ili Briselom koji imaju multipolarne centre i siro istorijsko jezgro.
Zeleznica i tramvaj tu imaju jako vaznu odluku i mora se to uzeti u obzir kad je prokop u pitanju, sto kazes, povezati ga bar sa 2 strane.

 

[Михаило]

U kom gradu vi živite?! Trg republike glavni generator kretanja u gradu?! To ne da nije istina nego je potpuno suprotno! Većinu dnevnih kretanja generišu lokacije sa mnogo poslovnih prostora i lokacije sa velikom gustinom naseljenosti. Trg republike nije ni jedno ni drugo i većina kretanja na tom potezu (i automobilskog i kretanja ljudi javnim prevozom) je tranzitnog tipa.

Beograd nije Pariz da ima 2 miliona turista dnevno, 99% ljudi koji se kreću kroz Beograd su ljudi koji tu žive i/ili rade. Njima apsolutno nije potrebno da se železnica zavlači u čeonu stanicu podno trga republike, već im je bitno da se od određene stanice što lakše upute ka mestu na kom žive ili rade. U tom smislu je prokop mnogo bolje pozicioniran.

Da, treba da postoji šinski sistem koji će povezati prokop sa glavnim gradskim atrakcijama (trg i kališ), ali to treba da bude metro, ne teška železnica...

 

[Пантограф]

Михаило » 02 Nov 2016 12:47 pm[/url]":u8acgaz1]U
Beograd nije Pariz da ima 2 miliona turista dnevno, 99% ljudi koji se kreću kroz Beograd su ljudi koji tu žive i/ili rade. Njima apsolutno nije potrebno da se železnica zavlači u čeonu stanicu podno trga republike, već im je bitno da se od određene stanice što lakše upute ka mestu na kom žive ili rade. U tom smislu je prokop mnogo bolje pozicioniran.

Па, не знам баш. Од Прокопа у шпицевима ка НБ - чеп, ка центру (Кнеза Милоша) - чеп, ка Чукарици - козја стаза кроз Топчидер, ка Славији - чеп... Ка Дедињу и Бањици - ОК.
И то колима, јавног превоза и нема, а и кад га буде, биће исто као и колима.

Са друге стране, кад погледаш, са Главне станице и данас проходно на све стране, а још се, парадоксално, планира и друмски тунел који ће је директно повезати и с дунавским приобаљем...

 

[DzonTravolta]

Михаило » Sre Nov 02, 2016 12:47 pm[/url]":2xwngss8]U kom gradu vi živite?! Trg republike glavni generator kretanja u gradu?! To ne da nije istina nego je potpuno suprotno! Većinu dnevnih kretanja generišu lokacije sa mnogo poslovnih prostora i lokacije sa velikom gustinom naseljenosti. Trg republike nije ni jedno ni drugo i većina kretanja na tom potezu (i automobilskog i kretanja ljudi javnim prevozom) je tranzitnog tipa.

Beograd nije Pariz da ima 2 miliona turista dnevno, 99% ljudi koji se kreću kroz Beograd su ljudi koji tu žive i/ili rade. Njima apsolutno nije potrebno da se železnica zavlači u čeonu stanicu podno trga republike, već im je bitno da se od određene stanice što lakše upute ka mestu na kom žive ili rade. U tom smislu je prokop mnogo bolje pozicioniran.

Da, treba da postoji šinski sistem koji će povezati prokop sa glavnim gradskim atrakcijama (trg i kališ), ali to treba da bude metro, ne teška železnica...

Slažem se, naročito sa poslednjim izrečenim. Meni zaista nije jasno zbog čega se 90% postova na ovoj temi svelo na jadikovku zbog iseljenja Glavne stanice, tim pre što se ona ne ruši, niti se gasi. E, sad, smatram da taj, nazovi, budući centralni gradski kompleks (od Trga do Kališa) neće biti samo tranzitni, pa će svakako biti neophodno da se trenutna GŽS sačuva za neku vrstu veze sa ostalim stanicama u gradu. Još jednom: "Prokop" nije predviđena da bude jedina glavna stanica, ona tu ulogu deli sa Rakovicom, Zemunom i NBGD. Trenutna GŽS može da bude, recimo, ono što bi takođe mogao da bude i "Vukov spomenik": sasvim frekventna stanica gradske i (potencijalno) regionalne železnice.

 

[spatiotecte]

@Dzontravolta
Kad cujem da pominjes da Vukov spomenik moze da bude jedna od glavnih zeleznickih stanica Beograda imam osecaj da zivis na planeti mars koliko to uopste ne moze da se zamisli.

Vukov spomenik ima 2 (dva) koloseka i to je obicno stajaliste, samo sto je podzemno. Nek potvrde Karlo i Pantograf.

 

[DzonTravolta]

Vukov spomenik ima dva koloseka, ali sasvim može da opslužuje širi centar kao prometna prolazna stanica. Ne vidim u čemu je tu problem.

 

[spatiotecte]

Pa kao prolazna stanica da, onda se nismo razumeli.
Napisao si sledece:

DzonTravolta » 02 Nov 2016 01:01 pm[/url]":3p8xvkq8]
Trenutna GŽS može da bude, recimo, ono što bi takođe mogao da bude i "Vukov spomenik":

Sto me zbunilo posto spominjes Vukov spomenik ne kao prolazno stajaliste vec kao GZS.

 

[vucko]

Naleteh na planove železničke stanice Slavija koja je planirana ispod Mekenzijeve na raskrsnici sa Katanićevom ulicom, gde je sada stanica trolejbusa.

Da li su već postavljani planovi ovde? To bi po meni bila super stanica koja bi komenzovala to što BG voz nema stanicu na Slaviji.
U pitanju je ista arhitektica koja je radila Orlovaču kao i stanicu Vukov spomenik.

 

[DzonTravolta]

Ne, nema isti status kao GŽS nipošto, ali je verovatno ideja da ga ima (ne kažem da je to ni dobro, ni loše) u nekoj perspektivi (kad "počupaju" većinu šina iz SA). To je već za diskusiju na nekoj drugoj temi i nemam nameru više da ulazim u raspravu zašto to (ne) valja.

 

[DzonTravolta]

vucko » Sre Nov 02, 2016 2:50 pm[/url]":3i3irlnm]Naleteh na planove železničke stanice Slavija koja je planirana ispod Mekenzijeve. Da li su već postavljani planovi ovde? To bi po meni bila super stanica koja bi komenzovala to što BG voz nema stanicu na Slaviji.

U pitanju je ista arhitektica koja je radila Orlovaču kao i stanicu Vukov spomenik.

Od tih planova se odustalo, koliko sam shvatio. Moram da dodam: nažalost. Gde su planovi tačno planirali stanicu?

 

[vucko]

Editovah post. Raskrsnica Katanićeve i Makenzijeve.

Evo gde tačno. Zato se tu nalaze privremeni objekti.

https://www.google.rs/maps/@44.7996841, ... 6656?hl=sr

 

[DzonTravolta]

Uhh, to je pre tema za BG:Voz, ali hajde ovde.
Postavlja se nekoliko pitanja:
-Od kada su ti planovi?
-Da li bi u tom slučaju železnički saobraćaj bio previše usporavan, jer je mala udaljenost između te stanice, u odnosu na Vukov spomenik i Karađorđev park?
-Da li je, možda, ideja (bila) da to bude neka vrsta metroa?

Inače, mesto za stanicu je FENOMENALNO. Mogao bi da se napravi pravi podzemni kompleks, koji bi se nadovezivao na okolne zgrade, neki, recimo, podzemno-nadzemni poslovno-tržni centar.

 

[spatiotecte]

vucko » 02 Nov 2016 02:54 pm[/url]":2p30c2c8]Editovah post. Raskrsnica Katanićeve i Makenzijeve.

Evo gde tačno. Zato se tu nalaze privremeni objekti.

https://www.google.rs/maps/@44.7996841, ... 6656?hl=sr

Cudi me da je to lokacija imajuci u vidu da zeleznicka pruga prolazi tacno ispod hrama i to bukvalno po sred njegove ose.

 

[DzonTravolta]

Vučko, videh tvoj post na SCS-u iz 2012, gde si sam rekao da se odustalo od stanice u korist Vukovog spomenika.
@spaciotecte: stanica je isplanirana početkom 1980ih, ali se od nje zvanično odustalo 1989: Hram je počeo da se gradi sredinom 1980ih.

 

[RioBL]

vucko » Wed Nov 02, 2016 2:50 pm[/url]"olat1ld]Naleteh na planove železničke stanice Slavija koja je planirana ispod Mekenzijeve na raskrsnici sa Katanićevom ulicom, gde je sada stanica trolejbusa.
Da li su već postavljani planovi ovde? To bi po meni bila super stanica koja bi komenzovala to što BG voz nema stanicu na Slaviji.
U pitanju je ista arhitektica koja je radila Orlovaču kao i stanicu Vukov spomenik.

Ako imaš nešto okači. Možda ne temi BG voz. Baš me zanima

Ja imam ovu sliku iz GUP-a 1976...



mislim da su na ovoj slici obilježene stanice "Slavija", "Vukov Spomenik" i "Pionir". Kasnije se odustalo od stanica Slavija i Pionir, na ucrtanim lokacima, odnosno one su pomjerene na tunelske portale, tako da sad imamo stajališta "Karađorđev Park" i "Pančevo Most"

 

[Lurker]

spatiotecte » Sre Nov 02, 2016 4:17 am[/url]":2jsonipt]Prokop jeste zivotno vezan za Slaviju ali trebalo bi se ipak racunati od Trga zato sto je on epicentar Beograda.
Ovako se dobija malo iskrivljena slika udaljenosti.

Beograd je policentričan, za razliku od Zagreba. Babe i žabe. Slavija je u ovom slučaju merodavnija od Trga republike. Čak je i bliže geografskom središtu grada od Trga republike.

 

[spatiotecte]

Lurker » 02 Nov 2016 08:22 pm[/url]":3binw6rb]

spatiotecte » Sre Nov 02, 2016 4:17 am[/url]":3binw6rb]Prokop jeste zivotno vezan za Slaviju ali trebalo bi se ipak racunati od Trga zato sto je on epicentar Beograda.
Ovako se dobija malo iskrivljena slika udaljenosti.

Beograd je policentričan, za razliku od Zagreba. Babe i žabe. Slavija je u ovom slučaju merodavnija od Trga republike. Čak je i bliže geografskom središtu grada od Trga republike.

Kako moze Slavija da bude merodavnija od Trga Republike kad je Trg republike centar nad centrima u Beogradu?

 

[Igor]

Jeste centar ali nije jedini. Uostalom Slavija i jeste logicna saobracajna veza sa Trgom republike.

 

[spatiotecte]

Slavija je jedan od centara Beograda iliti saobracajnih cvorova ali nije vaznija od Trg-a Republike jer je Trg epicentar svih centara, a to se vidi po centralnoj poziciji Trga u odnosu na krug dvojke dok taj isti krug dvojke samo tangira Slaviju.
Dakle moze se zakljuciti da je Slavija na obodu te centralne najuze zone Beograda.