Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Karlo del Ponte]

Онако, мало играјући се, тражио сам решење за Славију без икаквих укопавања, а са немешањем трамваја са аутомобилским хаосом. Конкретно, трамвај сам ставио у троугао, и направио семафоризовано управљање са сигналним планом који подразумева минимална задржавања.

Жутом бојом сам означио места заустављања друмских возила на семафорима, црвеном бојом трамвај, а сивом локације пешачких прелаза.

Остале важне промене:
- Ка правном факултету сви трамваји стају на острву близу средине кружног тока.
- За разлику од садашње ситуације да укључење из Београдске на Славију има очајни капацитет, због пропуштања безброј возила ка Теразијама са првенством пролаза, аутомобили имају једну увек проходну траку.
- Средина Београдске и Старине Новака постаје резервисана искључиво за јавни превоз, а то подразумева скретање из Старине Новака ка Вуку за трамвај 3 (или 12), и пре свега дуге трамвајске возове, и високу учесталост полазака (од 6-21 интервал краћи од 10 минута сваки дан). Може се укинути 14, ако ће 10 ићи на сваких 7-8 минута.
- Трамвај од Железничке станице Београд ка Карађорђевом парку, и од Правног факултета преко Славије у оба правца иду у зеленом таласу.
- Други зелени талас имају друмска возила на правцу Краља Милана - Булевар ослобођења. Остали друмски правци немају зелене таласе, али имају простор за чекање.
- У Булевару ослобођења оба трамвајска колосека са десне стране.
- Померање кружног тока ка садашњем паркингу и Хотелу Југославија.
- Прилазак средини кружног тока пешацима.

Сама Делиградска је јако незгодна да се обезбеди улаз приватним возилима са Славије, и то је раније била црна тачка и важан разлог загушења на Славији. Ја сам у предлогу оставио могућност да само трамвај може ући у Делиградску, и евентуално улазак на Славију из локалних блокова левим скретањем.

Мислим да продужетак Делиградске треба да допринесе пре свега бољем прилазу зони Клиничког центра колима из правца југа, а да се само јавним превозом омогући непосредна веза са Славијом. Већ сада имамо конфликт три тока на вези Немањине и Славије, још нам само фали четврти, и у садашњем времену, и са мојим предлогом. Ово са уласком само трамвајем је решење да се укључење у Делиградску омогући кроз трамвајску фазу, једну од три фазе на том месту.

 

[Михаило]

Karlo del Ponte » 03 Нов 2016 01:40 pm[/url]":3uou6joa][

Spatio, stvarno nisam očekivao od tebe da se praviš toliko blesav.

А како би онда тебе требали назвати? Иза података да непосредна околина Трга републике генерише највише кретања стоје саобраћајне студије, хиљаде и хиљаде сати истраживања, за шта је један део података чак и јавно доступан. Такође, локације везане за круг двојке (до 800 метара од спољне ивице круга) и даље генеришу око 60% кретања јавним превозом, иако постоји тежња опадања.

A koja to istraživanja trvde to? Koja kretanja su u pitanju? Pešaci? Ja se dobro sećam jednog istraživanja u okviru studije opravdanosti za ump (na žalost ne mogu da iskopam na internetu) gde su najveće dnevne migracije, uzevši u obzir početnu i krajnu tačku putovanja bile između NBG i Čukarice, NBG i Borče, Čukarice i Bulevara itd. Tek neki mali deo je imao početak ili kraj u centru. I zdrav razum i sve ono što vidim govori da je tako. Ne može deo grada koji nema veliku gustinu naseljenosti, koji nema velike poslovne zgrade da "generiše najviše kretanja". Najveći "generator kretanja" su mesta gde ljudi žive i rade. Ako to nije logično, ne znam šta je...

Karlo del Ponte » 03 Нов 2016 01:40 pm[/url]":3uou6joa]За разлику од Трга републике, сама Славија, али и Аутокоманда, Мостарска петља као и Савски трг су транзитна чворишта, што је погодно за везу са кичмом функционисања државе, ако уопште постоји држава и у њој кичма. То не значи да прво, друго и четврто нису везани за итекако значајне генераторе кретања.

Сам Прокоп нема ни карактеристике генератора, ни транзитног чворишта, а потребно је уложити знатно већа средства него што је предвиђено званичним пројектима да би се добила функционална и исплатива целина.

Prokop nije tranzitno čvorište?!?! Nalazi se pored ukrštanja dve najprometnije ulice u gradu i između dva najveća čvorišta u gradu! Jel trebalo da bude po sred autoputa da bi imao "karakteristiku tranzitnog čvorišta"?

Karlo del Ponte » 03 Нов 2016 01:40 pm[/url]":3uou6joa]

Uzimaš za reper krug dvojke koji je napravljen kad je ceo Beograd imao manje stanovnika nego što sad ima NBG...

Ни ово није тачно. Најпре, Београд је имао близу 400.000 становника пред Други светски рат, а сам Круг двојке је направљен како би се разбила моноцентрична структура града тадашње величине. Био је предвиђен други трамвајски прстен, као и железнички прстен преко Миријева и Јерковића у сврху развоја пословних и индустријских садржаја на периферији.

Tad Slavija i jeste bila periferija, a glavna železnička baruština u sred ničega...

Ни тад Славија није била периферија, јер, примера ради, готово сви медицински објекти у околини у околини Ургентног центра су настали пре Другог светског рата, а и сада је све ту. Технички факултети су такође настали на периферији Круга двојке. Управна четврт је била директно везана за Железничку станицу у Немањиној улици, и сада је ту.

Hvatanje za sitnice, u nedostatku boljih argumenata. Ako ćemo tako, kad je građen krug dvojke tridesetih godina Beogad je još uvek imao oko 300k stanovnika, ali nebitno. Poenta onog što sam rekao je da je beograd onda imao minimum 4 puta manje stanovnika nego danas.

Karlo del Ponte » 03 Нов 2016 01:40 pm[/url]":3uou6joa]Док је Кнежев трг (Трг републике) био историјско-културни центар, Железничка станица је била логистички и пословни центар Југославија. Објашњење врло једноставно, концентрација људи и робе сами чине своје. Последично, у тој зони ничу нека од најлепших здања у Београду. Иначе, за озбиљне пословно озбиљна друштва и културе, карактеристично је да су са таквих локација измештали логистичке садржаје у складу са новим техникама саобраћаја и савременом концепцијом планирања робног саобраћаја на обилазницама, како би уз путничку железничку станицу, ширили пословне садржаје. Односно путничка железница у друштвима са континуитетом озбиљне економије није престајала да буде најзначајнији инфраструктурни ресурс за развој пословних центара.

I nema nikakvog razloga da se isto ne desi sa prokopom.

Karlo del Ponte » 03 Нов 2016 01:40 pm[/url]":3uou6joa]

Trg republike je "centar centrova" u istorijskom smislu, ali kad je u pitanju svakodnevni život u kome provodimo po sat-dva u vožnji sa kraja na kraj Beograda, nema apsolutno nikakvu ulogu osim za šačicu ljudi koja radi i živi u okolini.

Ех, ех, шачица :roll: У пракси, тај средишњи део Круга двојке и дан данас има највиши индекс изграђености у Београду. Закачила га је блага декаденција, али није ли баш то управо разлог више, да се тај процес не настави у правцу сламизације, тако што би се ширио и унапредио шински и бициклистички превоз, смањило присуство аутомобила уз остале не-саобраћајне интервенције?

I u praksi, u tom krugu dvojke sa najvišem stepenom izgrađenosti živi maksimalno 100k stanovnika, što je 5% stanovnika Beograda ili 10% od stanovnika centralnih gradskih opština. I dalje samo vrtite u krug "gde je centar", "gde je krug dvojke", "gde je trg" i i dalje niko nije objasnio zašto je lokacija glavne stanice bolja na savskom trgu? Da bi bila bliža manjini stanovnika iz kruga dvojke?

Karlo del Ponte » 03 Нов 2016 01:40 pm[/url]":3uou6joa]
Све у свему, зона перманентног загушења остаје унутрашњи део круга Мостар-Аутокоманда-Цветкова пијаца-Панчевачки мост-Дунав-Сава. Односно исти онај нови трамвајски круг предвиђан пре Другог светског рата. Уместо да по угледу на позитивну праксу градова у озбиљним економијама, и са озбиљним урбанизмом, Прокоп буде у средишту те зоне, он је на периферији исте.

Кичма пролази кроз средину, а не кроз крај слепог црева, брадавицу леве сисе или мали прст на десној нози. Кичму одржава кичмену мождину и централни крвоток. Еволуција је створила најкраће и напрактичније везе. Град је, истина вештачка творевина, али баш зато имамо већу слободу да бирамо више и у краћем историјском периоду уместо између две наказе: град са управљачки и урбанистички дезинтегрисаном железницом, и град са нафункционалном железницом изузев пар приградских линија.

Da, i kičma nije krug dvojke, kičma je autoput, autokomanda, mostar, Kneza Miloša! I da na sredini je, između Starog grada, Novog Beograda, Vračara, Zvezdare, Čukarice... Uzmite mapu, pogledajte gde ljudi žive, gde rade. 2016 godina je, ne 1940...

 

[Karlo del Ponte]

Како не би правили кроспостинг на кроспостинг, стављаћу под бројевима и поднасловима:

1) Најјачи генератори кретања се не могу дефинисати кроз тражњу за кретањем аутомобилом, већ тражњу за кретањем људи. Ево, ако људима из Борче толико треба НБГ, зашто Земунски мост и линија 85 нису распад оптерећени? Зато што сами Борчани имају много више (и ближе) то што немају у историјском центру. Исто Чукарица - Нови Београд. Имамо 3 линије градског превоза на по 10-так минута у шпицу, и четири пута мање аутомобила него на Газели. У историјском центру преовлађује врло густа изграђеност на 6-7 етажа углавном, уским улицама, док Нови Београд између вишеспратница има широке парковске површине, паркиралишта, широке улице. Чак и на газели, једино имамо највише возила, а у ствари више људи се превезе Булеваром ослобођења између Славије и Аутокоманде, преко Бранковог моста, у Деспота Стефана... Свакако, у студији за УМП сигурно не наглашавају кретања у самом граду, већ само по новој саобраћајници. То је обично пракса при презентовању инфраструктурних пројеката, да се представљасамо предвиђени саобраћај на новоизграђеном сегменту, не брдо података из целине транспортног система. А где људи живе? Приближно трећина на левој, и две трећине на десној обали Саве, неких 6-7% на левој обали Дунава. Хајде да набрајамо школске садржаје, факултете, адвокатске канцеларије, књиговодствене агенције, фабрике које и даље раде и у недоглед...

2) "Прокоп је у близини укрштања две најважније саобраћајнице". Стварна кретања немају везе са сликом на гугл мапс у великој размери. Добро функцинално лоциране железничке станице треба да омогуће директан превоз са силаска из воза до крајње дестинације на мање од 200 метара и са мање од 50 степеника. Без додатног "буџења" чворишта јавног превоза, Прокоп је неповезан. Веза аутомобилима је мање битна како за железничку станицу, тако и за град.

3) Број становника и размештај урбаних садржаја пре другог светског рата су итекако важни за поређење са данашњим временом, са обзиром да транспортни системи нису подржавали развој града, односно да се са пар изузетака након Другог светског рата улагало искључиво у друмове, са чиме изостаје ефекат повратног развоја.

4) Пословни садржаји уз Прокоп имају безброј препрека и ограничења, а само Удружење љубитеља железнице је сугерисало како се они превазилазе. Ипак, за тако нешто не постоје званични планови. Са свим тим, и даље су Савски амфитеатар и и околина Железничке станице Нови Београд далеко перспективније за развој индукован непосредном близином железничке станице.

5) "Кичма је Кнеза Милоша и Аутопут." Какве све предрасуде настају због дизајна мапа? На мапама је критично да се верно прикажу правци укључења и искључења са аутопута, јер су рампе по правилу једносмерне, док за јавни превоз су препоручљиве што ситније ознаке, управо зато што баш он дубоко продире дубоко у животе људи на малом простору на мапи, поред свега, и да уз име улице стане гомила бројева линија. Како упоредити неких 150.000 људи дневно у аутомобилима на газели са 3+3 траке, са 200.000-300.000 људи на прометнијим деловима 1+1 жуте траке? Са већим резервама у капацитету него на Газели?

 

[solecar]

Tema je otišla u ... Naslov teme više uopšte nema veze sa onim o čemu se piše , bez obzira ko šta mislio. Osim jednog posta sa slikama o radovima na pristupnoj saobraćajnici Prokopu i još par postova , ostalo sve u poslednjih 15 - ak stranica nema veze sa naslovom teme. Prvo žalopojka što se ukida GŽS , a zemljište priprema za prodaju po skupocenoj ceni i rasprava da li treba ili ne rušiti Stari savski most , iz ovog ili onog razloga , a onda krenula rasprava o toku putnika i šta je centar a šta nije , i zašto je Trg republike centar svih centara.

 

[Igor]

Problem je nastao ukidanjem glavne u GUP-u i projektom BNV. Nekako nije bilo pozeljno zalagati se za zavrsetak Prokopa a posle ukidanja glavne jos manje.

Inace prica o tome gde je centar i gde se kako stize nije bas van teme kako na prvi pogled izgleda posto se olako osporava sasvim solidna pozicija Prokopa naravno uz zavrsetak svih pristupnih puteva i prelaza a o metrou da ne govorim.

 

[solecar]

Kako se može stići je jedno , a da li je Slavija centrar svih centara ili je to Trg republike , je nešto sasvim drugo. Kada bi se više pričalo o tome kako gradskim prevozom povezati centralne delove grada (pri tom mislim i na Slaviju i na Trg republike i Terazije i GŽS i Zeleni venac) sa Prokopom , to bi imalo više smisla.

 

[RioBL]

Kako gradskim prevozom povezati Prokop sa centrom grada?

Nikako! Bar za sada.
Mislim da je najbolja opcija zadrzati postojece linije gradskog saobracaja - trolejbuse i autobuse koji prolaze "blizu" Prokopa i eventualno trasu nekih od njih korigovati tako da prolazi blize peronima. Evo tih linija...

Pogledajte prilog 1

Protiv sam uvodjenja novih autobuskih linija, sto bi mi u Bosni rekli - maksuz zbog Prokopa. Zasto? Zato sto mislim da Beograd ima preveliku autobusku mrezu i formiranje veceg broja dodatnih autobuskih linija nebi islo u korist gradskog saobracaja.

Sto se tice tramvaja, njegovo uvodjenje na Prokop nije jeftino i pitanje je koliko bi bilo efikasno u ovom trenutku. Vise sam za to da se saceka razvoj situacije sa Prokopom, pa ako i kad jednog dana broj putnika na njemu dostigne odredjenu vrijednost, onda uloziti novac u tramvajski pristup.

Metro. Ni metro ne treba graditi maksuz zbog Prokopa. Ako ce se graditi, onda treba da se gradi tamo gdje ima putnika. Isto kao i za tramvaj, sacekati razvoj situacije sa Prokopom, pa ako i kad jednog dana broj putnika na njemu dostigne odredjenu vrijednost, onda uloziti novac u metro na Prokopu.

Jedina svjetla tacka u povezivanju Prokopa sa centrom grada je BG voz. Dobro, moglo bi se reci da stanica Vukov Spomenik nije centar grada ali bar trasa BG voza tangira centar. Bg voz je za sada dovoljan Prokopu. Treba nastojati odrzati takt vozova na 15-20 minuta i kao i za druge sinske sisteme sacekati razvoj situacije sa Prokopom, pa ako i kad jednog dana broj putnika na njemu dostigne odredjenu vrijednost, onda uloziti novac u nove trase BG voza.

U medjuvremenu, razmotriti druge opcije, kao sto je recimo opcija reorganizovanja zeljeznickog saobracaja i njegovo prerasporedjivanje na stanice koje vec imaju izgradjenu pristupnu infrastrukturu i spojene su na sistem javnog saobracaja, kao sto su stanice NBG, Glavna, pa i Vukov Spomenik. Nista nebi flalilo da neke od medjugradskih linija zeljeznickog saobracaja polaze iz Panceva i da idu kroz vracarski tunel i stanicu Vukov Spomenik.

EDIT:
Stanica Vukov Spoemnik je veliki potencijal i za medjugradski saobracaj. Vec ima sve sto Prokopu nedostaje.



Zasto trositi novac na povezivanje Prokopa sa centrom ako imamo stanice koje su vec povezane i na boljoj lokaciji.
Dovedimo vozove na te stanice, umjesto da smisljamo kako dovesti putnike na Prokop.

 

[boca-ica]

by RioBL » 04 Nov 2016 06:28
Kako gradskim prevozom povezati Prokop sa centrom grada?
Nikako!.....

Baš naproti , vrlo lako :lol:
jednom zamenom pešačke pasarele sa auto nadvožnjakom (iz Deligraske)
i tako ostvariti vezu Slavija - Prokop

by RioBL » 04 Nov 2016 06:28
Zasto trositi novac na povezivanje Prokopa sa centrom
ako imamo stanice koje su vec povezane i na boljoj lokaciji.
Dovedimo vozove na te stanice ,...

ako si ikada zaradjivao novac i rasporedjivao ga za pokrice raznih makar ličnih troškova
onda ce ti biti jasno šta si ovo napiso i kako to zvuči
:kafa:

 

[RioBL]

Pa baš zbog troškova ovo i pišem Boco. Lakše je vozove dovesti na Vukov Spomenik nego graditi most preko autoputa i proširivati Deligradsku.
Naprimer ova zadnja linija iz Prokopa za jug bolje je da ide iz Pančeva pa kroz Vukov spomenik u Rakovici. Šta će u Prokopu

 

[mvbg1]

Kako budu tekle faze završetka Prokopa tako će se i povećavati broj linija gradskog prevoza koji će povezivati uži centar grada sa njim. Gore si spominjao da će se povećavati broj autobuskih linija što ne mora uopšte biti tačno. Izmeštanjem GŽS iz SA pojaviće se višak linija koje trenutno imaju terminus na njoj. Moguće je pojedine prebaciti gore na Prokop i stvar rešena bez ikakvog povećanja trenutnog broja linija.
Upravo zbog toga i linija BG:VOZ-a ka jugu će imati opravdanost da završava na Beograd centru.

 

[JohnnyLee]

Рио, што млатиш толико? ни не живиш у Београду

 

[solecar]

RioBL , da si makar jednom išao do Novog Sada (na osnovu tvojih komentara sam stekao takav utisak) , bilo vozom , bilo autobusom , video bi koliko je mnogo bolje rešenje kada imaš veći broj linija koje te povezuju sa različitim delovima grada. Ovako kako je trenutno rešeno sa Prokopom je loše , jer praktično imaš samo dve linije , 34 i 36 koje idu do same stanice. Znam , što lično , što iz priče , dosta ljudi koji izbegavaju Prokop zato što imaš brdo stepenica kojima treba da se popneš da bi došao do trola , što neke u startu smori , a drugima predstavlja problem zbog raznoraznih zdravstvenih problema , dok trećima koji imaju malu decu ili koriste bicikl , predstavlja problem treće vrste , jer ne postoje adekvatne linije koje bi ih povezale sa trolama ili drugim linijama (34 i 36 idu na 20 minuta , i to vrlo često kreću u isto vreme ili u razmaku od par minuta) niti rampe kojima bi mogli da dođu do trola. Uvođenjem novih , ili izmeštanjem postojećih linija , da idu novom saobraćajnicom koja se trenutno gradi , povećala bi se i sama iskorišćenost , jer bi samim tim smanjilo i trenutno dugo čekanje gradskog prevoza , te bi se veći broj ljudi preorijentisao na ovaj vid prevoza jer bi brže stizali do željene destinacije. Takođe , uspostavljanje novih linija nikako ne bi bilo loše rešenje , pogotovu ukoliko bi ih održavali privatnici. Primera radi , od kako je 34 dat privatnicima, ni jedan jedini polazak nije izostao , dok se na 36 najmanje jedno pet puta desilo (što ja znam) , da su izostajali polasci , zato što je jedan autobus prekomandovan na neku drugu liniju.

 

[JohnnyLee]

људи, Прокоп је готова прича. како се радови буду приводили крају, тако ће се повећавати опције повезивања са остатком града. сада се само треба изборити да се ГЖС не укине, већ да се задржи са 4-6 колосека под земљом (што може без проблема, погледајте Амстердам и Стокхолм, да ми тренутно падају на памет)

 

[Пантограф]

Тачно. Нико и не говори да Прокоп сада треба да се сруши. Само, тешко ћеш убедити некога да треба задржати 4-6 колосека на месту Главне станице, док им не објасниш због чега Прокоп није довољно добар, а тиме и недовољан.

 

[DzonTravolta]

Johnny, ne mora čak ni pod zemljom, neka ostanu 2-4 koloseka nad zemljom uz produžetak oko Kališa, to će sasvim dobro funkcionisati.

 

[JohnnyLee]

DzonTravolta » 04 Нов 2016, 14:24[/url]":rojfufmb]Johnny, ne mora čak ni pod zemljom, neka ostanu 2-4 koloseka nad zemljom uz produžetak oko Kališa, to će sasvim dobro funkcionisati.

не, пруга око Калиша треба да буде за трамвај

Пантограф » 04 Нов 2016, 14:22[/url]":rojfufmb]Тачно. Нико и не говори да Прокоп сада треба да се сруши.

неки то овде говоре. не директно, али индиректно имлицирају на то

Пантограф » 04 Нов 2016, 14:22[/url]":rojfufmb]Само, тешко ћеш убедити некога да треба задржати 4-6 колосека на месту Главне станице, док им не објасниш због чега Прокоп није довољно добар, а тиме и недовољан.

Прокоп је станица коју треба да користе сви возови ЖС који пролазе кроз/се завршавају у Београд/у. и једна до две линије БГВ-а. ГЖС искључиво за БГВ из јужног и источног крака, Лазаревац, Младеновац, Умчари, као што сам овде навео:

53 Београд главна - Лазаревац
54 Београд главна - Младеновац
55 Београд главна - Умчари

уз то бих додао и Тесла експрес, директна експресна аеродромска линија, за коју је најлогичније да се ту завршава (уз стајање на НБГ). ето, 4 колосека

 

[DzonTravolta]

Lep naziv "Tesla ekspres"

 

[JohnnyLee]

по узору на друге градове Хитроу/Гетвик/Станстед/Арланда/Нарита/Ерпорт/КЛИА Експрес (да наведем само неке)

 

[Igor]

Пантограф » Pet Nov 04, 2016 2:22 pm[/url]":arvfn9fu]Тачно. Нико и не говори да Прокоп сада треба да се сруши. Само, тешко ћеш убедити некога да треба задржати 4-6 колосека на месту Главне станице, док им не објасниш због чега Прокоп није довољно добар, а тиме и недовољан.

Drago mi je da si ovo napisao posto jedna stanica ne iskjlucuje postojanje druge makar ne u nekoj normalnoj logici a ne sadasnjem gup-u. Zalagati se da se Prokop stavi u funkciju ne znaci biti protiv sadasnje glavne

 

[Пантограф]

@ЏониЛи

У суштини, то је то.

Додао бих са Главне и линију за Винчу, ако се направи она обилазна пруга. И за Обреновац.

 

[Пантограф]

Igor » 04 Nov 2016 03:26 pm[/url]":rmf0w6ey]

Пантограф » Pet Nov 04, 2016 2:22 pm[/url]":rmf0w6ey]Тачно. Нико и не говори да Прокоп сада треба да се сруши. Само, тешко ћеш убедити некога да треба задржати 4-6 колосека на месту Главне станице, док им не објасниш због чега Прокоп није довољно добар, а тиме и недовољан.

Drago mi je da si ovo napisao posto jedna stanica ne iskjlucuje postojanje druge makar ne u nekoj normalnoj logici a ne sadasnjem gup-u. Zalagati se da se Prokop stavi u funkciju ne znaci biti protiv sadasnje glavne

Ја се једино залажем да Прокоп не преузима било какву битнију функцију, док се не повеже метроом, јер једино метро колико-толико може да га извади. И са десет Прокопа, међутим, укидање Главне је безумље. То ниједан град не би радио.

 

[arapski investitor]

kad se trolejbuske linije spuste do prokopa, jednako brzo ce se od istog stizati do trga republike kao sa sadasnje glavne zeleznicke stanice. uz svu tu povezanost bezbrojnim linijama gradskog prevoza, najlogicniji nacin da se trenutno stigne do trga je - pesice, kroz strokavi zeleni venac uz nagib od 30 stepeni. o razlici u povezanosti sa novim beogradom, vukovim spomenikom, pa nadalje pancevom ili rakovicom ne treba trositi reci.

nije sustina medjunarodnog i medjugradskog voza da vas doveze ispred zgrade ili hotela. tome sluzi unutargradski saobracaj. "tesla ekspres" je odlicna ideja, kao i retka stvar oko koje postoji konsenzus na forumu - metro u amfiteatru. grananje metroa dalje na smer ka prokopu, nbgu i trgu, sa npr podzemnom stanicom po uzoru na aleksandarplac. dakle jedan ukopan kolosek i nema problema.

ono oko cega se u bliskoj buducnosti treba izboriti je da kada bude raskopavana kneza milosa, iskopaju i dodatni nivo za buduci metro, da ne bismo trubili o prilasku prokopu i za 20 godina.

 

[orjen]

I Prokop i Glavna zeleznicka stanica su danas toliko marginalizovani u evropskom prevozu da je cudno da se toliko prica o povezivanosti Prokopa sa trolejbusom. Juce sam putovao iz Kelna do Minhena 18:53 - 00:21, stanice svuda prepune, voz krcat, pre mog polaska sa istog koloseka u 18:43 samo 10 min ranije isao tgv Thalys za Paris i da ne pricam dalje koliko sve funkcijonise. Wlan na stanici, ispod stanice restorani i jedna knjizara na dva sprata. Beogradu i Srbiji najpre treba dobra zeleznicka infrastruktura i redovne linije sa inostranstvom i medugradskom zeleznicom. Poslovno putovanje je ono sto se u putnickom prevozu danas isplati. Toga nema ni u Prokopu ni na Glavnoj. A kad vidim nove rendere za obnovu Minhenske zeleznicke stanice sa 34 koloseka boli glava.
http://www.auer-weber.de/de/projekte/de ... nchen.html

 

[DzonTravolta]

Generalno, Železnicama je očajnički potreban jak marketing... Za početak.

 

[RioBL]

JohnnyLee » Fri Nov 04, 2016 2:32 pm[/url]":1esct7jm]

Пантограф » 04 Нов 2016, 14:22[/url]":1esct7jm]Тачно. Нико и не говори да Прокоп сада треба да се сруши.

неки то овде говоре. не директно, али индиректно имлицирају на то

Apsolutno pogresno.
Niko, ama bas niko, ne govori ni direktno ni indiriektno niti implicira ukidanje stanice Prokop. S druge strane, vise puta je bas direktno receno da Glavna stanica treba da se ukine i pretvori u muzej. I to nije samo receno ovde na forumu, vec je to i zvanican stav aktualne vlasti.

Jedina razlika u stavovima oko Prokopa ovde na forumu je samo oko toga kakvu ulogu Prokop treba da ima i kako da se dalje razvija. Neko izgleda ne moze da podnese drugacije razmisljanje pa izvrce stvari i predstavlja sebi da je onaj drugi za rusenje Prokopa.