Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[orjen]

Ako posmatras dimenzije ceone stanice, Minhen kao najvecoj u nemackoj posluze 34 koloseka od toga 2 za gradsku zeleznicu (podzemne). Druge ceone stanice kao Frankfurt imaju 29. Na Savskom trgu ih ima 9, sto je premalo da se kapacitet poveca a smeta i jednokolosecni most preko save i neodgovarajuci pristup prema Banatu. Jednostavno novi beogradski zeleznicki cvor je u velikoj prednosti sto se tice osluzivanje vecem broju voznih parova a i brzim prugama i na tom cvoru posluze 4 propusne stanice.

Kao drugo Beograd jeste i najvaznije krajnje odrediste u Srbiji, ali mora se i misliti na Evropske planove u zeleznickom transportu i planovima transportnih koridora. U tim planovima Beograd posluzuje transitne pravce mada je koridor x u meduvremenu bio izbacen iz tenta i premesten preko Rumunije i Bugarske. Mislim da vlada dobro razume tu poruku i sa ulaganjem u zeleznicu hoce da povrati poverenje evropskim partnerima u ZS. Niko nas u briselu nije terao na dogradnju brze pruge Beograd-Budimpesta, nije to trenutno predvideno u evropskim planovima, ma da je to veoma dobar potez vlade. Mislim da i jedna krivica za izbacanje koridora x nevolja Hrvatske da se vise opsluzi savski koridor (veca zelja je bio koridor Rijeka-Zagreb-Budimpesta, sto je i razumljivo za Hrvatsku, ali opet nije predviden). Na kraju je komisija za putne koridore isbrisala koridor x a i Zagreb stima izostao na mapi priotetnih evropskih zeleznickih koridora. Ako se vec komsije ne podrze, nece ih ni Evropa. Za ZS je velika sreca sto je nasla partnere za prugu Beograd-Budimpesta, a u nekoj ruci je i spas za ovdasnji medunarodni putnicki saobracaj.
http://ec.europa.eu/transport/infrastru ... 7_2014.pdf
http://ec.europa.eu/transport/themes/in ... ed_map.pdf

 

[Пантограф]

Kokos » 28 Jan 2016 12:31 am[/url]":3tc2kx25]

tragac » 28 Jan 2016, 00:01[/url]":3tc2kx25] Samo, da li je neko u poslednjih 20 godina spominjao sređivanje pruge u okolini Glavne...

Јесте спомињао. И не само да је спомињао, већ је Србија узела кредит код једне од европских банака за обнову пруге Београд главна - Ресник. Тај кредит ће, са овим кретенима на власти, вероватно бити искоришћен за обнову пруге од Ресника до Сајма, а вишак можда уложе у БГ:воз.

 

[Пантограф]

miki_ns » 27 Jan 2016 08:23 pm[/url]":1tj0wnnh]Recimo za poređenje, LIsabon je u pripremama za Expo 98 napravio istočnu stanicu. Izgled zgrade je projektovao Santiago Calatrava. Cela stanica, koja ima 8 koloseka - na mostovskoj konstrukciji, metro stanicu, integrisanu autobusku stanicu je zavrsena za cca 5 godina. S obzirom koliko je ova naša građena, i to u svetu neviđenim sistemom "napravi, sruši, prepravi, zatovri, izgradi ponovo" mogu da se kladim da je naša ispala skuplja, mada nikako ne mogu da neđem stvarnu cenu za jednu i za drugu. Ali ukupan efekat, a pogotovo vizuelni su neuporedivi. Dobro nismo morali Calatravu da angažujemo (mada što i da ne, ako se gradila buduća najbitnija stanica). Uglavnom pogledajte kako to izgleda (za našu klimu ovako visoke peronske nadstrešnice naravno ne bi bile prikladne, ali moglo se napraviti neka lepa prozračna, svetla konstrukcija zatvorena sa svih strana, ali mi smo smislili da imamo betonsku ploču i to ti je - ali i dalje postoji mogućnost da jednog lepog dana Novi Beograd bude neko prijatno rešenje):

Sa sajta http://www.tura.pt

Noću (pogledajte i http://papodearquitetas.blogspot.rs/2013/05/estacao-do-oriente-calatrava.html - ima i slika prolaa ispod perona, vestibula stanice...)

Autobusna stanica (obratite pažnju da iz same železničke stanice ide pešački natkriveni most u glavnoj osi stanice, sa kojeg se silazi na perone autbusne stanice):

Peroni:

Разлика између ове станице у Лисабону и Прокопа еквивалентна је разлици између цивилизације и вукојебине.

 

[Пантограф]

orjen » 27 Jan 2016 10:50 pm[/url]":2h0xg907]Vec sada je multimodalan kad opsluzuje gradsku i medugradsku zeleznicu. Na Savskom trgu to nije postojalo...

Браво царе, да би одбранио фразетине надмашио си самог себе, окренувши све чињенице наопачке.

Као прво, Београд главна је била "мултимодална" станица (мада то не значи баш то, ал ајде) у време када се последњи пут код нас водила рационална транспортна политика - пре Другог светског рата. Тада је имала и по 45.000 путника дневно и чинила за Београд мање-више оно што данас циришки хауптбанхоф чини за Цирих и за регион око тог града. После су дошли коњи на власт и улогу железничке станице је преузела - аутобуска станица.

А апропо "мултимодалности" Прокопа - према решењима железничке мреже из седамдесетих година, градска и приградеска железница у потпуности је заобилазила обе главне "даљинске" станице, Прокоп и Нови Београд. "Мултимодалност" коју приписујеш Прокопу је планирана у станицама Раковица (за правац ка југу) и у Земуну (север и запад).
Толико о томе - ни творци Прокопа нису веровали да је он повољно решење за градску железницу :wink:

 

[orjen]

Iluzija je da ce se Beograd vratiti sa stanicom na savskom trgom na kartu zeleznicke mapa evrope. Ovo sad vec teoretsko pitanje je biranje izmedu stanice palanke i savremenosti. Svakome svoje i dali ce sad nositi paradajs ili laptopa.

 

[Пантограф]

То је то - фразетине. Ниђе везе.

 

[orjen]

Jel si stavio ozbiljnije studije koje te tvrdnje potrvduju? Nisam ih ja video. Pored studije na zeleznicama Balkana, daj barem jednu koja ti ide u prilog da Beograd treba da ostane na savskom trgu sto je perspektivnije resenje zeleznickog transporta.
Od Evropske zajednice i World Bank imas obimu studiju "Railway Reform in the Balkans".
Ako je svetska banka vladi Srbiji odobrila ulaganje u trenutne zeleznicke projekte onda je i svesno da se drugacije misli. Kritike dolaze iskljucivo iz domacih dvorista.

http://ec.europa.eu/transport/modes/rai ... report.pdf

 

[stf]

Светска банка није никакав гарант да је нешто паметно. Које се државе они дочепају, она буде остављена у много горем економском стању од држава које није стигла да шчепа.

 

[Kokos]

Пантограф » 28 Jan 2016, 11:02[/url]":2k1tkbbl]

Kokos » 28 Jan 2016 12:31 am[/url]":2k1tkbbl]

tragac » 28 Jan 2016, 00:01[/url]":2k1tkbbl] Samo, da li je neko u poslednjih 20 godina spominjao sređivanje pruge u okolini Glavne...

Јесте спомињао. И не само да је спомињао, већ је Србија узела кредит код једне од европских банака за обнову пруге Београд главна - Ресник. Тај кредит ће, са овим кретенима на власти, вероватно бити искоришћен за обнову пруге од Ресника до Сајма, а вишак можда уложе у БГ:воз.

Ok, priznajem to nisam znao.

Činjenica je da je stanje pruga takvo da su bila potrebna ozbiljna ulaganja u bilo koju varijantu.

Orjen, nije čeona stanica stvar koja sprečava brz odlazak iz Beograda. Samo stanje pruge i ostalih sredstava treba da bude takvo da se lokomotiva nakači na drugi kraj i da voz nastavi svoj put. Mislim da postoji interes za međunarodne vozove koji će samo prolaziti kroz Beograd. Prokop to može da omogući. Samo on svoju punu funkciju neće dostići dok se u Beogradu ne izgradi bar linija ili dve metroa, što neće biti skoro. Možda prođe i vek od početka radova.

 

[orjen]

Naravno da su ostalo mnogo stvari na dugom stapu. Ozbiljni igraci u ovom poslu iza sebe imaju inostrane finansijske organizacije. Nije slucajno da je Beograd biran kao sediste SEETO (South East Europe Transport Organization) u Parisu 2004, a juce je takode u Beogradu osnovan i SEE-SARI (South East Europe Strategic Alliance for Rail Innovation). Zemlje sa razvijenijem sistemu zeleznica i finansijske insitucije na kraju i odlucuju sta ovde trose na infrastrukturi. Uzaludno je vise pricati o savskom trgu kada su kocke njegove sudbine odavno pali - sada odobrene kredite idu na trosenju koridora x, cvora Beograd, pruge Beograd-Bar i pruge do Panceva. Vlada je od Njemacke jos trazila finansiranje pruge Beograd-Sarajevo (sa deom Valjevo-Loznica) kao jednom od narednih strategijskih poduhvata.

Slazem se da moze i sve sa ceonom stanicom, ali je ona mrtva stvar kada novac u tom pravcu vise ne ide. Bec je takode jednom za uvek zamenio ceonu stanicu Wien Westbahnhof sa propusnom stanicom Wien Hauptbahnhof i nekom cudom je i mnogo siromasniji Beograd u stanju da isto to uradi. Radi primera i Cirih je dogradio podzemnu propusnu stanicu za medugradski zeleznicki ransport a jedna velika rekonstrukcije se desava u Stutgartu gde se na istom mestu rusi ceona i pravi propusna stanica. Sve to za skupe pare. U Minhenu se do daljeg odustalo sa propusnom dogradnjam. Kao razlog je naveden da Minhen u zeleznickom transportu uzima vazno mesto krajnog putnickog odredista, pa nije neophodno da se konceptualno menja. Ako je pretpostavka da ce Beograd vise sluziti transitnom putovanju nego biti krajno odrediste onda je logicno da se planirao koncept propusne stanice. Naravno sa dioptrije evropskog zeleznickog saobracaja. A drugi razlog je oslobadanje gradevinskog zemljista u centru grada.

 

[Пантограф]

Да, да, а Европску комисију баш онако мноооого занима где ће бити београдска железничка станица... и то има неке везе са коридорима, посебно са теретним саобраћајем.

Наравно да је Београд у много већој мери крајње одредиште за путнички саобраћај, него транзитна тачка, па није Београд Лапово, ни Сталаћ?!

 

[orjen]

stf » 28 Jan 2016 12:20 pm[/url]":1nd84y0u]Светска банка није никакав гарант да је нешто паметно. Које се државе они дочепају, она буде остављена у много горем економском стању од држава које није стигла да шчепа.

To samo stoji za zemlje gde se trosi nerentabilno. Inace nije problematicno drustvima sa uredenom platnom sistemu.

 

[orjen]

Пантограф » 28 Jan 2016 01:02 pm[/url]":2uk92f7x]Да, да, а Европску комисију баш онако мноооого занима где ће бити београдска железничка станица... и то има неке везе са коридорима, посебно са теретним саобраћајем.

Наравно да је Београд у много већој мери крајње одредиште за путнички саобраћај, него транзитна тачка, па није Београд Лапово, ни Сталаћ?!

Tranzit u smislu na poziciju unutar transportnih evropskih koridora. Da ne parafraziram ali stoji da "Beograd nije na mapi Evropskih zeleznica".

 

[Пантограф]

То је релевантно само када говоримо о теретном саобраћају. Путнички саобраћај је у том смислу могао бити статистичка категорија пре 40-50 година, кад се из Беча за Атину путовало возом. Тренутно не постоји воз који из правца Будимпеште или Загреба наставља ка Софији или Скопљу. Када направимо нову пругу за Пешту, можда буде неки - један или два дневно. Масовног транзита странаца кроз Београд железницом неће бити више никада, тако да је то последњи фактор који може да утиче на тип и положај железничких станица у Београду. Буквално све друго је важније од тога.

ЕДИТ: Када нам Кинези направе пругу, лично бих увео два воза којима Београд не би био крајње одредиште: Беч - Ниш и Беч - Пожаревац. Ал то све није битно кад причамо о станицама.

Е, да - заборавио сам један вагон руских железница који је у транзиту кроз Београд ка Софији и стварно добро изгледа.

 

[Galeks]

Nadam se da gresis za predvidjanje. Mislim da ce tranzit u buducnosti upravo i biti okosnica zeleznice. Konkurentnom cenom, moze se uticati na turke koji sada kolima iz beca i nemacke, mnogo vise trose i mnogo duze putuju. Naravno daleko smo sada od toga ali, ko zna, nadam se da gresis iako je tacno sve sto si rekao.

 

[orjen]

Пантограф » 28 Jan 2016 01:24 pm[/url]":2ha1kck2]То је релевантно само када говоримо о теретном саобраћају. Путнички саобраћај је у том смислу могао бити статистичка категорија пре 40-50 година, кад се из Беча за Атину путовало возом. Тренутно не постоји воз који из правца Будимпеште или Загреба наставља ка Софији или Скопљу. Када направимо нову пругу за Пешту, можда буде неки - један или два дневно. Масовног транзита странаца кроз Београд железницом неће бити више никада, тако да је то последњи фактор који може да утиче на тип и положај железничких станица у Београду. Буквално све друго је важније од тога.

ЕДИТ: Када нам Кинези направе пругу, лично бих увео два воза којима Београд не би био крајње одредиште: Беч - Ниш и Беч - Пожаревац. Ал то све није битно кад причамо о станицама.

Zavisi. Popularnost voza je barem na zapadu velika a ima interesovanje za duge relacije. U pitanju je fleksibilnost koje je veca nego u avionskom saobracaju. Na primer 4 x dvevno ide Railjet Minhen - Budimpesta. Iz iskustva mogu da kazem da je dobro popunjen.
Svetska Banke je za projekt Prokopa dala izvestaj u okotobru 2015:

Reconstruction of station capacities within the Railway station Belgrade Center. This
station will be main passenger railway station in Belgrade rail node. The objective is
emphasizing efficiency of developing more passenger care through interconnecting
international and local transport facilities. Source of funding is Kuwaiti Fund – 26
million euro.

Taj international transport je ono sto trenutno i nema.

http://www.seetoint.org/wp-content/uplo ... rm-SER.pdf

 

[RioBL]

Orjen,
Kakve veze ima Svjetska Banka, MMF ili bilo koja druga institucija sa Prokopom? Novac za Prokop je dobijen od Kuvajta.
Investicije pomenutih finansijskih institucija, za modernizaciju zeljeznice, se dobijaju za sire projekte a ne za Prokop.

U Prokop se namjerava uloziti jos 45 miliona eura Kuvajtskog novca i to NAKON njegovog "otvaranja", NAKON "dolaska Beograda na zeleznicku mapu Evrope" i NAKON "ostvarenja multimodalnosti".

Umjesto da sad stanemo i da budemo skromni i zadovoljimo se ostvarenim, srljamo i dalje u glupost. Planiramo da trosimo i dalje bez ikakvog jasnog plana kad da stanemo sa investicijama.
Dok se nasladjujemo renderima i komentarisemo da li treba parking lijevo ili desno a stanica gore ili dole, krov ovakav ili onakav trebalo bi da se sjetimo da u Srbji postoje i druge stanice koje cekaju u redu.

Ovako izgledaju stanice u 10 najvecih srpskih gradova...

2.Novi Sad (277 000 stanovnika)...

Pogledajte prilog 9

3.Nis (187 000)...

Pogledajte prilog 8

4.Kragujevac (150 000)...da uz ovu stanicu dodam i citat iz Blic-a..."KRAGUJEVAC - Železnicka stanica u Kragujevcu postala je opasna po život jer ne samo što je stecište narkomana, kriminalaca i lutalica, zapuštena i urušena vec je inspekcija njen toalet proglasila i leglom zaraze."

Pogledajte prilog 7

5.Subotica (105 000)...

Pogledajte prilog 6

6.Zrenjanin (76 000)...

Pogledajte prilog 5

7.Pancevo (76 000)...

Pogledajte prilog 4

8.Cacak (73 000)...

Pogledajte prilog 3

9.Novi Pazar (66 000)...

Pogledajte prilog 2

(NAPOMENA: Novi Pazar UOPSTE NAM STANICU)

10. Kraljevo (64 000)...

Pogledajte prilog 1

i naravno...
1. Beograd (1 400 000)



P.S.
neko ce sigurno opet reci da trolujem jer prikazujem slike drugih stanica, ali one su upravo razlog zbog kog treba stati sa daljem ulaganjem u Prokop. Sve ove stanice, pa i Prokop, su djeca iste majke Srbije.

 

[Пантограф]

Ја сам оптимиста, па се надам да ће рејлџет Беч - Београд возити на свака два сата, као што вози из Беча за Праг (мада вероватно неће); али, то је опет десетак возова дневно и за то се не прави станица од десет колосека (1 колосек = 1 воз на дан).
Али смо ми овде писали о транзиту, немој сад да мешаш лончиће. Е, па, ако макар један од тих "бечких" возова из Београда продужи на југ - бићу задовољан.

 

[orjen]

Vrlo jednostavno transformacije ZS se radi prema studijama Svetska Banke.

 

[Пантограф]

Тролујеш тему о станици у Прокопу, јер то с њом нема никакве везе.

 

[orjen]

Пантограф » 28 Jan 2016 01:48 pm[/url]":1a6axgob]Ја сам оптимиста, па се надам да ће рејлџет Беч - Београд возити на свака два сата, као што вози из Беча за Праг (мада вероватно неће); али, то је опет десетак возова дневно и за то се не прави станица од десет колосека (1 колосек = 1 воз на дан).
Али смо ми овде писали о транзиту, немој сад да мешаш лончиће. Е, па, ако макар, један од тих возова из Београда продужи на југ - бићу задовољан.

Zavisce ce to od umeca vlade i ministra. Finansijsko se to nece lako progurati.

 

[RioBL]

Mozda se transformacija Ž.S. radi prema studijama svjetske banke, ali se transformacija Prokopa radi prema "studiji" vladajuće elite.

 

[orjen]

Пантограф » 28 Jan 2016 01:51 pm[/url]":11zxx1k9]Тролујеш тему о станици у Прокопу, јер то с њом нема никакве везе.

Imaju i oni nadzor na poboljsanju infrastrukture i takode prate radove u Prokopu i cvoru.
Evo opet njihov izvestaj:
http://www.seetoint.org/wp-content/uplo ... rm-SER.pdf

 

[orjen]

Jedno je uspostavljane koloseka i funkcionalnost transporta a drugo je zadrzaj stanice. Primarna delatnost Prokopa je ipak zeleznicki saobracaj a nadzor na tom delu imaju oni u svetskoj banci.

 

[Дошљак]

Рио, Нови Пазар нема станицу зато што нема ни железничку пругу. Што се тиче самих станичних зграда, изгледа да је проблем пре свега у централизованом уму Железница Србије, које не виде ни главну станицу која је 500 се види кроз прозор палате у Немањиној где столују. Мој мишље је да саме станичне зграде треба предати општинама на управљање и одржавање, а да се ЖС, тј. Железничка инфраструктура Србије баве искључиво стању колосека и пратеће инфраструктуре (скретнице, инсталације, сигнали, контактна мрежа, мосотви, тунели).