Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Пантограф]

Више ништа није у плану.

Уствари, јесте линија БГ:воза Прокоп - Ресник. Значи - ништа.

 

[Дошљак]

Значи главна станица земље је спала на 34, 40 и 41? Јад и беда.

 

[spatiotecte]

To nam je sto nam je.

 

[arapski investitor]

"nije sloba kriv...!"

 

[miki_ns]

Recimo za poređenje, LIsabon je u pripremama za Expo 98 napravio istočnu stanicu. Izgled zgrade je projektovao Santiago Calatrava. Cela stanica, koja ima 8 koloseka - na mostovskoj konstrukciji, metro stanicu, integrisanu autobusku stanicu je zavrsena za cca 5 godina. S obzirom koliko je ova naša građena, i to u svetu neviđenim sistemom "napravi, sruši, prepravi, zatovri, izgradi ponovo" mogu da se kladim da je naša ispala skuplja, mada nikako ne mogu da neđem stvarnu cenu za jednu i za drugu. Ali ukupan efekat, a pogotovo vizuelni su neuporedivi. Dobro nismo morali Calatravu da angažujemo (mada što i da ne, ako se gradila buduća najbitnija stanica). Uglavnom pogledajte kako to izgleda (za našu klimu ovako visoke peronske nadstrešnice naravno ne bi bile prikladne, ali moglo se napraviti neka lepa prozračna, svetla konstrukcija zatvorena sa svih strana, ali mi smo smislili da imamo betonsku ploču i to ti je - ali i dalje postoji mogućnost da jednog lepog dana Novi Beograd bude neko prijatno rešenje):

Sa sajta http://www.tura.pt

Noću (pogledajte i http://papodearquitetas.blogspot.rs/2013/05/estacao-do-oriente-calatrava.html - ima i slika prolaa ispod perona, vestibula stanice...)

Autobusna stanica (obratite pažnju da iz same železničke stanice ide pešački natkriveni most u glavnoj osi stanice, sa kojeg se silazi na perone autbusne stanice):

Peroni:

 

[direktor]

Miki par strana unazad imas prvo rijesenje izgleda prokopa pogledaj ala kalatrava

 

[miki_ns]

direktor » 27 Jan 2016 08:26 pm[/url]":13bh72iw]Miki par strana unazad imas prvo rijesenje izgleda prokopa pogledaj ala kalatrava

Ma videh, zato me i rastužuje sadašnje "betonski sarkofag" rešenje, a sve u cilju da se obezbedi mnogo prostora za neki mega tržni centar ili nešto tome slično, a ova stanica u Lisabonu ima i sasvim lepu količinu komercijalnog prostora.

 

[Mair]

spatiotecte » 27 Jan 2016 14:12[/url]":3nijs1av]Kontrolni tornjevi za zeleznicu se u 2016oj grade po slicnom principu kao 80ih, izuzev termicke izolacije, osim toga ne vidim sta je problem sa ovim u Prokopu?

Moraju radnici da imaju pregled na skretnicku liru sa tornja, sta je tu sporno da ta povrsina bude zastakljena?

Kontrolna soba

Izvor fotografije: Politika.rs


Napisao sam da će zbog velikog sunčevog zračenja na električne uređaje kao na primer u ovom slučaju monitor i računar doći do njihovog kvara veoma brzo. To je jedan od razloga zbog kojeg se danas više nego pre gleda goegrafska pozicija i prirodna osvetljenost ovakve namenske prostorije. Poželjno je što manje sunčevog zračenja u ovakvim prostorijama, jer se povećeva temperatura u prostoriji čak i da stave tamne zavese sada na ove prozore. Jednostavno kontrolni centri su kao server sobe.

Razumem ja da im treba "svremena na vreme" vizuelni kontakt, da vide gde je kompozicija, ali ovo je pre svega tehnički gledano podzemna stanica i preglednost je još manja za ovakav princip nadzora.

Ako već imaju mogućnost kao u ovom slučaju da vide jedan deo koloseka bez video nadzora onda su to barem mogli da urade sa velikim video ekranom u prostoriji umesto ovih prozora, a napolju sa spoljne strane postave kameru koja im prikazuje sliku na tom velikom monitoru 52''. Time se sprečava preterano zagrevanje prostorije, kao i dejstvo direktnih sunčevih zraka na osetljivu elektronsku opremu, monitor i sl. Takođe na tom ekranu mogu se i druge pozicije kamera prikazivati.

Retke su ovakve podzemne stanice koje imaju tu mogućnost da im osoblje prirodnim putem nadgleda bar jedan deo koloseka kao što ima ova. To je još jedna prednost ove stanice. Moderna, a ipak ima nešto tradicionalno, čisto radi sete za naše članove kao na primer "Pantograf".

 

[Mair]

U našem slučaju biće kao što i ovaj poslednji idejni projekat predviđa P+4. Bilo bi dobro kada bi se nešto od ovoga napravilo:

Nismo daleko ni od ovoga:

 

[Zaza Bg]

Који је предлог за коначни изглед на крају активан? Овај из Игорове репортаже или онај приказан на РТС-у?

 

[Igor]

U pitanju su idejna resenja tako da ih ne treba gledati kao konacne jer kao sto sam napisao moze se pojaviti investitor koji ce promeniti arhitekturu objekta i sl.

 

[orjen]

Пантограф » 27 Jan 2016 05:23 pm[/url]":2laikoqe]Naravno da je stanica radila još osamdesetih, postojala je i gradska linija Batajnica - Resnik sa relativno solidnim taktom, posle čega je GSP uveo ekspresne linije za Bataju da bi minirao železnicu. Šta je tu sporno i zašto se napada čovek koji je ispravno napisao da je stanica otvorena još pre tri decenije (možda nije bilo svečanosti, ali, eto, ni komunistički vlastodršci nisu imali ovako malo obraza kao ovi)?!

Stanica je SRUŠENA sredinom devedesetih, da bi bila izgrađena ova pločetina - umesto da je pokrivena na estetski prihvatljiv način i da je izgrađena stanična zgrada racionalnih proporcija, čime bismo dobili ZAVRŠENU stanicu Prokop za pet puta manje novca od ovog koji je, u protekle dve decenije, utrošen za presipanje iz šupljeg u prazno, i tek će da bude trošen, sa istom svrhom, a da stanica neće biti završena bar još nekoliko godina...

Sredinom tih osamdesetih vozio sam se i prvi put do zeleznickog stajalista Prokop (najverovatnije u avgustu 84, mislim da se ne varam). A to tek par dana posle upostavljanja Beovoza iz Rume do Prokopa. Voz je na Prokopu imao svoje krajnje odrediste a korisceni su izkljucivo RVR komposicije, tek sveze nabavljene u CCCP. Nije se moglo okretati na Prokopu pa je samo RVR bio u sluzbi. Nista lose pri tome, nije se moglo drugacije a po prvi put je isao Beovoz na nasim prugama. I bilo je to tada neki vrh sta je JZ imala.

Ali o krajnom otvaranju posebnih segmenta u Beogradskom cvoru moze se tek onda pricati kada su dobili zamisljene funkcije. Isto bi to bilo da neko prica da je Hram Svetog Save 1941 postojao na Vracaru, samo jos bez krova ali je moglo da se u njemu sluzi liturgija! Mozda je to malo drugacija prica ali sustinska analogija je tu.

Prokopo je predviden da bude glavni multimodalni zeleznicki cvor Beograd i njega tek od od juce imamo,naravno ne jos u svakom smislu. Dakle 26. januara je Prokop poceo da funkcionise kao multimodalni zeleznicki cvor sa neophodnom tehnickom postrojenjem, sto 80ih nije postojalo kao i sto Vracaski tunel nije bio u funkciji. Zato i mislim da Mrka nije u pravu i da se ipak vise uradilo nego da je dovucen kreci. Tek sad su postavljene uslove da se konacno krece na plocu.

 

[tragac]

Multimodalni....[sarcasm]]ček ček jel to znači i aerodrom na krovu? Ravna ploča, može se lako pretvoriti u pistu, i eto dobrog mesta za LCC letove. Onda dobijamo low cost aerodrom u centru grada, sjajno. [/sarcasm]

 

[Дошљак]

Нема ту ништа мулти докле год једина линија од и до Прокопа иде само до КБЦ Др Драгиша Мишовић.

 

[tragac]

Nema i nikada neće ni biti. Savršeno razumem mnoge bivše gradske vlasti što su zanemarivale Prokop. Nepotreban projekat koga je trebalo lepo ostaviti tako kako je i eventualno sačuvati da bude depo za budući metro, ili makar gradsko prigradsku železnicu sa tom pločom koja bi mogla da bude gradjevinsko zemljište. Ali nema, alavost je da se završi Beograd na vodi po svaku cenu a u druge delove grada ne šalju ni cisterne kad po ceo dan nemaju vodu, lepo.

 

[orjen]

Vec sada je multimodalan kad opsluzuje gradsku i medugradsku zeleznicu. Na Savskom trgu to nije postojalo. Kad se vec prica o gradskim vlastima onda su oni posle 2003 nesto novo odlucili. Javni transport je trabao da se razvija prema GUPu 72. Umesto toga je stvoren automobilski-tramvajski Beograd. Prokop je usvojen na matrici metrooskog-zeleznickog Beograda a to je bila ona prvobitna idea. Za sta ko hoce da se bori je svakom svoje, ali ako se vec o necem bilo odlucilo, onda je trebalo i ocekivati da gradska skupstina radi u tom pravcu. Valjda je Prokop za neke bio tabu tema, pa se odugovlacilo.

 

[tragac]

Ako je to ta multimodalnost to imaju već i druge stanice, nbg, zemun, pančevac, sa tendencijom širenja. Savski trg imautobuse i tramvaje ka skoro svim delovima grada. Prokop u odnosu na kontire grada jeste odlično pozicioniran ali nije na “ti“ sa mrežom ulica. Odvojen je od Mostarske petlje, između stambenih zgrada i autoputa koji nema petlje, uporedi kako se iz Mirijeva, Zemuna, Žarkova, Karaburme i mnogih drugih naselja stiže na Savski trg a kako do Prokopa. Bliži je Prokop nekima, između ostalih i meni, ali to je manji deo.
Najjači mi je argument da je Prokop dobar jer se time rešavaju lagane vožnje između Glavne i NBG kao i ka Resniku. Kad su ti spore pruge ti ih ne popravljaš nego poćokaš lovu na novu stanicu izvan centra. Majke ti?!

 

[Kokos]

tragac » 28 Jan 2016, 00:01[/url]":13323n84]
Najjači mi je argument da je Prokop dobar jer se time rešavaju lagane vožnje između Glavne i NBG kao i ka Resniku. Kad su ti spore pruge ti ih ne popravljaš nego poćokaš lovu na novu stanicu izvan centra. Majke ti?!

Ja sam to često povlačio kao argument. I koji je vrlo tačan. ALI.. nisam o tome pričao kada je Prokop počinjao da se radi. Samo, da li je neko u poslednjih 20 godina spominjao sređivanje pruge u okolini Glavne, novi most na mestu Starog železničkog? Većina vas piše kao da sedite u skupštini i da je u toku rasprava da li će se završavati Prokop ili rekonstruisati Glavna, a ta rasprava među onima koji odlučuju nije vođena 40 godina. Ova ili buduća vlast da odustane od Prokopa, ne bi uložila u Glavnu jer im je to jednako neisplativo.

 

[tragac]

Jel mora novi most? Ne može na postojećem da bude makar 50 kmh ako se uradi. Spore vožnje i ruglo od stanice su rezultat višedecenijskog razmišljanja o tome da će to sve "uskoro biti bačeno a mi prelazimo na naš svemirski brod od stanice". Sve i da moramo da gradimo nov most, dvokolosečni , na nižoj koti od onoga, opet ne bismo potrošili više nego sad kad mora da se pravi nova mreža saobraćajnica koja će kolko tolko učiniti Prokop pristupačnijim.

 

[Kokos]

Ja ne kažem da je to loše rešenje samo nam ga niko nije ponudio niti smo se sami borili za njega.

 

[tragac]

u svakom slučaju bilo bi bolje od ovog frankenštajna. A šta je sa modelom više čeonih stanica kao u Parizu? Glavna za jug, NBG za zapad, Dunav za severoistok, sve to povezati gradskom železnicom ili metroom? Ka tim mestima makar gravitiraju ljudi, ovo će se uhodavati duže nego što je gradjeno...

 

[orjen]

tragac » 28 Jan 2016 02:13 am[/url]":ty7zrhhh]u svakom slučaju bilo bi bolje od ovog frankenštajna. A šta je sa modelom više čeonih stanica kao u Parizu? Glavna za jug, NBG za zapad, Dunav za severoistok, sve to povezati gradskom železnicom ili metroom? Ka tim mestima makar gravitiraju ljudi, ovo će se uhodavati duže nego što je gradjeno...

Paris je drugi slucaj kao i London, mesta koja su u zeleznickom smislu krajna odredista, Beograd je tranzitno. Ceone stanice su prilagodeni gradovima gde veci deo vozova zavrsava svoje putovanje. U nemackoj su to Hamburg, Berlin i Minhen. Beograd je u sredisnjem delu koridora x i njemu ne pripada takva geografska okolnost. Kad se radiolo na Beogradskom zeleznickom cvoru islo se pri tome da bude tranzitni prema Zagrebu, Skopju, Baru, Bukarestu.

 

[RioBL]

orjen » Wed Jan 27, 2016 10:50 pm[/url]":1d2s8bo7]Vec sada je multimodalan kad opsluzuje gradsku i medugradsku zeleznicu. Na Savskom trgu to nije postojalo.

Naravno da nije postojalo kad to niko nije ni zelio.
Na Prokopu je takva multimodalnost placena najmanje 50 miliona eura (26 od ove Vlade) a dovodjenje BG voza na Savski Trg je potpuno besplatno. Stanica je potpuno spremna za liniju Savski Trg - Sajam - Rakovica ali to Vlada ne zeli jer stanicu treba iseliti i prostor "ocistiti".

Ali o krajnom otvaranju posebnih segmenta u Beogradskom cvoru moze se tek onda pricati kada su dobili zamisljene funkcije.

Ajde recimo da se slozim s tim. Onda ulazimo u paradoks.
Ako Prokop NIJE ostvario svoju zamisljenu funkciju zasto govorimo o njegovom zavrsetku i otvaranju i mazemo oci javnosti?
Ako Prokop JESTE ostvario svoju zamisljenu funkciju zasto onda ulazemo jos 45 miliona?

Prokop je jos uvijek jako daleko od svoje zamisljene funkcije po planovima iz 70-tih. Po tim planovima potrebno je:

1. zavrsiti TPS Zemun
2. napraviti TPS Kijevo
3. izgraditi metro liniju kroz Prokop
4. izgraditi automobilsku saobracajnicu u pravcu Deligradske ulice

Zato je sve ovo jedna velika besmislica koja ce jos godinama da sisa novac iz drzave u kojoj su zeljeznice ionako najveci duznik.

Paris je drugi slucaj kao i London, mesta koja su u zeleznickom smislu krajna odredista, Beograd je tranzitno. Ceone stanice su prilagodeni gradovima gde veci deo vozova zavrsava svoje putovanje. U nemackoj su to Hamburg, Berlin i Minhen. Beograd je u sredisnjem delu koridora x i njemu ne pripada takva geografska okolnost. Kad se radiolo na Beogradskom zeleznickom cvoru islo se pri tome da bude tranzitni prema Zagrebu, Skopju, Baru, Bukarestu.

Znaci, Beograd je tranzitno mjesto a krajnja odredista su Zagreb, Skoplje, Bar, Bukurest? Sve redom velike svjetske metropole a Beograd samo raskrsnica na putu do njih. Potpuno pogresno!
Beograd treba da bude regionalni centar i krajnja stanca medjugradskih linija, bas kao pomenuti London, Pariz i sve druge svjetske metropole.

 

[orjen]

Kad je planiran Beogradski zeleznicki cvor islo se pri tome da bude tranzitni cvor 6 pravca. Naravno da su navedena mesta manjeg znacaja od Beograda ali su na koridoru X ili na transversali jadran-istocna evropa. Krajna odredista su naravno Bec-Budimpesta, Minhen i Cirih. Beograd zbog svoje specificne tranzitne pozicije bivse Jugoslavije je morao da posluzi sve zeleznicke pravce i jedino je on mogao da spaja sve te pravce. Danasnji kapaciteti su manji ali je glavna karakteristika ostala ista. Ako se uopste misli da se ozivljava zeleznicki saobracaj na Balkanu onda treba imati taj cvor u vidu. Ako se dalje ulaze u zeleznicku infrastrukturu dobice se centralni distributivni zeleznicki centar Balkana, pa je to sve isplativo.

 

[RioBL]

Nema nikakvog razloga da i Beograd ne bude krajnje odrediste i da se formiraju linije Bec - Beograd. Minhen - Beograd, Solun - Beograd, itd...
Rastojanja izmedju Beograda i pomenutih (i nepomenutih) velikih centara, 300 - 500 kilometara je optimalan za zeljeznicke linije. Nerealno je racunati na formiranje duzih linija kao recimo Bec - Istambul, Budimpesta - Atina i slicno na kojima bi Beograd bio usputna stanica jer su na tim razdaljinama avio kompanije mnogo jaca konkurencija.

S druge strane, vlada potpuno nerealan mit da su terminalne stanice zastarjele i nepogodne za putnicki saobracaj. Drugim rjecima, vozovi sa svake terminalne stanice mogu normalno da nastavljaju svoja putovanja.