Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

laki72":2rxx0hsd je napisao(la):
RioBL":2rxx0hsd je napisao(la):
Na zalost, koridori starog zeljeznickog cvora se ne koriste, vec naprotiv, napustaju se, ruse se i na njihova mjesta postavlja asfalt i uvodi autobus kao prevozno sredstvo za masovni saobracaj. Da li je autobus rjesenje za masovni saobracaj u centru 2-milionskog grada?

Pogledajte sta se desilo.
Negdje do 1969 Zemun je imao zeljeznicku stanicu i uzdignutu prugu koja se protezala preko Novog Beograda do Save. I onda su urbanisti rekli da je pruga smetnja razvoju Beograda i projektu Novi Beograd (zvuci li kome ovo poznato?). I odlucili su da sve to sruse i da naprave novi cvor koji je podrazumjevao sljedece objekte:

1. tunel sa 2 kolosjeka "Bezanijska Kosa" (2km)
2. prugu na nasipu kroz NBG (3km)
3. uzdignutu platformu sa 6 kolosjeka na NBG (nikad dovrsena stanica)

Nije glupost????

Pa dobro, onda sam ja glup.
Samo mi ovako glupom objasine kako se to istovremeno dok se pravi dvokolosecni tunel,, 5 km pruge i stanicna platvforma `sa ciiljem` autobusa kao prevoznog sredstva za masovni saobracaj ???
Скупа инфраструктура не значи по дифолту стратешку оријентацију ка том виду превоза. Она може бити и последица грађевинског лобија, али и тежње да се отме неко земљиште са садржајем јавног значаја за приватне пројекте. Тога има и на западу, чак. Аутобуски лоби је у доба СФРЈ био врло јак, иначе не би преко 300.000 житеља Београдског округа било дискриминисано и малтретирано од стране Ласте и дан данас.

Сам ГСП никада није ни покушавао да повеже ни једну од 4 нове железничке станице БЖЦ, осим неком линијом која баш мора да прође кроз тај део града. Када је 15.9.1984. уведена линија Прокоп-Батајница са интервалом сат времена, ГСП се одједанпут сетио да у Батајници и Земун пољу требају линије 704Е и 706Е. Дан данас, линије за та два насеља су једине убрзане линије у зони до 20км од центра Београда. Таман посла да убрзају неку линију на Смедеревском или Авалском друму, или да нека од њих иде директно до Зелењака или макар Славије. Помоћне линије 34 и 700 су и тада постојале, али су аутобуси полазили пар минута пре пристизања воза. На врхунцу "славе" старог Прокопа биле су три линије до истог: 34 за Београд главну и Дунав станицу, 55л за Чукаричку падину, и 59 преко Дедиња за Канарево и Петлово брдо, свака од њих је ишла као антибиотик. Тролејбуска мрежа се ширила, а није им пало на памет да прцну 500 метара жице за Прокоп.

Најновији званичан план по којем само 42 иде у Прокоп није ништа ново. Сама околина Железничка станица "Нови Београд" је до отварања Моста преко Аде био једини део НБГ без директне линије за Општину и Бежанију, а дан данас нема линију ка тим локацијама непосредно код излаза на пероне.
 
teorijsko pitanje za one koji proteziraju ukopavanje koloseka do glavne
na kojoj dubini bi se oni ukopavali ako na povrsini treba
a) da bude park
b) da se izgradi zgrada, eventualno sa podzemnom garazom

i da li bi pruga izbijala na povrsinu u stanici ili bi i taj deo bio podzeman?

bilo kako bilo i dalje se zalazem za prokop kao, kako je vec receno, "pricu o novom sadu, valjevu...". mislim da NIKO ovde ne spori da bi najbolja opcija bilo ukopavanje koloseka do glavne I zavrsetak prokopa, pitanje je samo sta raditi u slucaju iskljucive konjunkcije
 
Решења испод паркова и зграда се примењују само када баш мора, и то је скупље и компликованије решење од плитког укопавања испод неке улице. Како овде као полазну основу имамо брисан простор, било би сулудо да се укопава дубоко "како би зграде и паркове могли да постављамо како хоћемо". Приликом израде плана, на подлози се прво уцртавају границе плана, па саобраћајне везе, па тек онда остало.

Проформе ради, испод парка би могло 4-10 метара, зависно од врсте дрвећа, а може и знатно плиће ако се преко касете подземне железнице направи булеварско шеталиште са цветним острвом, као на Ташмајдану. Испод зграда, углавном се иде бар 10 метара од темеља, а при изради пројекта се испитује статика и стање старих зграда.

На крају крајева, добро је питање, зашто у "Просторни план подручја посебне намене" нису убацили Прокоп, и понудили га арапском инвеститору? По локацијским параметрима, и по концепцији веза планераних пре неколико деценија, то је идеално место за шопинг мол. Прилази колима су осмишљени по узору на аеродроме, а постоји некакво чвориште масовног шинског превоза, све што нема под Газелом. Све то нека се зове "Београд на води", или већ како, и нека направи некакав монорејл који све то повезује, или ЛРТ, или ПРТ или шта год, само да је фенси.
 
Карло,

бојим се да твој став да приградска железница има предност у односу на метро када је решавање саобраћајног колапса централне зоне у питању :shock: , није претерано промишљен и на њега заиста немам коментар..
По теби нама метро и не треба већ ће приградска железница да реши све проблеме.. :roll:

Апсолутно се не слажем са тим. Мој је став да је Београду метро приоритетан за решавање проблема саобраћајног хаоса који је изазвала аутомобилизација, док је приградска железница решење сасвим другог проблема - ефикаснијег повезивања града са приградом.

У Топчидеру и Раковици, као и приградским насељима даље ка југу је некада стајао Беовоз, а данас стају путнички возови и до Савског трга превозе - ваздух. Да иду чешће, довозили би само више чистог ваздуха и ништа више. Да би систем приградске железнице профункционисао потребно је да се испуне одређени услови, навео сам већ који, а за то су потребна велика финансијска средства и воља којих нема.

Навео сам пример дела Доњег Дорћола http://www.bing.com/maps/?v=2&cp=rg4dyd ... orm=LMLTCC
који је одсечен од остатка пругама и друмским транспортним коридором. Њима не требају возови којима ће се отклацкати у Умку, или Падинску скелу, већ примарно веза са центром града метро линијом и измештање друмско-железничког транзита. Игром случаја имам пријатељицу која живи доле и колико год јој прија поглед на Дунав са терасе, толико је нервира што мора да прескаче железничке шине и претрчава пут којима иду шлепери да би дошла до остатка цивилизације.

Предуслов за како си написао "оно горе" односно пословне зграде није "оно доле", односно лшс или шта већ, већ јака привреда и економија, а ми то немамо (а они који имају граде тешки метро).

Некада су људи из приграда долазили возом, а касније аутобусом у примера ради Раковички басен на посао, сада и они и њихова деца немају за бус до локалног дома здравља, а камоли центра Београда ради не знам неког културног догађаја, а они који имају ишли би својим колима и да имају најсавременију приградску железницу у Европи.

Говорио сам о житељима Раковице који би се превозили возом до Теразија да им је повољнија варијанта нови чвор од старог. Ако би пак желели на Нови Београд, могли би пресести на Прокопу у Бг воз који иде за Батајницу.
Какве везе имају Грочани са тим и њихова аутобуска веза са Савским тргом?

Путник са југа кога ти замишљаш да обавезно иде у Владу Србије или неко од министарстава, може лепо да са воза који путује новим чвором сиђе на Аутокоманди, или евентуалној подземној станици која би се изградила на простору Славије и трамвајем отпутује до владе пошто како кажеш у њој има посла. Имао би времена и да га заврши и сврати на кафу до Мањежа док би се твој воз лаганом вожњом још упаркиравао у стару станицу. :)


Понављам, урбано ткиво има предност над пругом, те је стога нормални градови смештају испод нивоа земље. Измишљањем некаквих параметара нећеш победити здрав разум. Падаш у екстремизам ставовима да је пожељно уништавати градско ткиво због пруге.

Али убедљиво најсмешнији "параметар" ти је "војно - безбедносни".. :lool:
Знаш ли да у Београду практично не постоји борбена јединица? А и када су постојале није се рушило пола града да би се до њих спровела пруга, већ би оне лепо сопственим ходом, или МАЗовима 537 долазила до ње и техника се укрцавала на воз. А пошто се укида теретни саобраћај кроз град, морали би на обилазницу. :lol: Али пошто је кажем најближа јединица на ту страну са техником која се транспортује железницом у Краљеву, не мораш да "бринеш" за то питање.. :wink:
 
laki72":8oikm1l0 je napisao(la):
RioBL":8oikm1l0 je napisao(la):
Ali, ko hoce da pogleda moze da vidi svojim ocima sta je dobio Zemun ukidanjem pruge i stanice a nekad je imao i tramvaj.
Ko hoce, moze da vidi svojim ocima sta je dobio Novi Beograd
A ko zna da sabira do 2 moze da sabere sta ce dobiti i Beograd, naravno, zavrsetkom novog cvora, tj kad se zavrse "pripremni" radovi na ukidanju stanice Beograd Glavna.

eto jos jedne gluposti
A cija bese ideja je ukidanje stanice Beograd Glavna?
Tvojih idola? Upssssssssss :lool:
Laki, da ne bi ulazili u presiroke diskusije i ponavljanja samo da se osvrnem na ono sto mi se cini najbitnije.
Mislim da si donio neke pogresne zakljucke i da je to uzrok nesporazuma izmedju mene i tebe.

Nemam ja nikakvih idola, pogotovo to nisu Vucic i Alabar.

Ja podrzavam projekat BNV nacelno, kao projekat urbanizacije jednog dijela Beograda koji je dugo bio zapusten, ALI protivim se nacinu na koji se taj dio grada saobracajno integrise sa svojim neposrednim okruzenjem a POGOTOVO ako ce to znaciti ukidanje Beograd Glavne. Znaci, moja kritika projekta BNV je daleko ozbiljnija i teza od kritike jedne kafane i par metara setalista pored nje, koji su sa urbanistickog stanovista nebitni a toliko popularni kao meta kritike medju drugim forumasima.

Takodje, ne zelim svoju kritiku skretati na teme "kriminal, mito i korupcija", "eto pise u ugovoru" i "drz'te lopova" koji su takodje jako popularni medju forumasima. To ne zelim jer zaista, ne znam tumaciti ugovore, zakulisne radnje niti prozrijeti kriminalca kad ga vidim na TV.
Moja kritika, moze ostati i ostace, samo u domenu onog sto me zaista zanima a to su URBANIZAM i SAOBRACAJ.

Znaci nema nikakvog osnova da mi sugerises nekakvo partijsko poltronstvo, pogotovo sto nisam ni drzavljanin Srbije, ni clan neke stranke, niti uopste mogu da glasam za nekog u Srbiji.
 
arapski investitor":33yi5evk je napisao(la):
teorijsko pitanje za one koji proteziraju ukopavanje koloseka do glavne
na kojoj dubini bi se oni ukopavali ako na povrsini treba
a) da bude park
b) da se izgradi zgrada, eventualno sa podzemnom garazom

i da li bi pruga izbijala na povrsinu u stanici ili bi i taj deo bio podzeman?

U prostoru koji obuhvata projekat BNV, uopste nije tesko izvesti ukopavanje kolosjeka ali jedino ako se to bude radilo integralno sa izgradnjom zgrada izmedju Savske ulice i saobracajnice SAO6 koja joj je paralelna a medjusobno ogranicavaju prostor oko 50-60m. Otprilike kao sto sam nacrtao na slici ispod.
Moguce je izgraditi zgrade koje bi u svojoj osnovi imale zeljeznicki prolaz na dubini od oko 5m sa recimo 4 kolosjeka i da opet ostane dovoljno mjesta i za podzemne garaze i tehnicke prostorije. Slicno kao sto je dizajniran Prokop, koji je u osnovi zeljeznicki tunel sa 8 kolosjeka sa mogucnoscu nadgradnje.

veza.jpg


Medjutim, veci problem se pojavljuje kod mostarske petlje.
koliko mi je poznato ispod petlje protice Mokroluska rijeka zbog koje ukopavanje moze biti izuzetno skupo ako ne i tehnicki ne ostvarivo. Na tom mjestu bi vjerovatno kolosjeci izlazili na povrsinu i tako se priblizili Sajmu.

Kod Sajma, opet, mislim da bi bilo dobra ili povrsinska trasa ili uzdignuta na stubove.
Ovo drugo, imajuci na umu mogucnost eventualnog povezivanja Prokopa i Sajma.
Naime, kolosjeci na Prokopu su na visini 97m a kod Sajma na oko 75m. Dizanjem kolosjeka kod Sajma smanjuje se ta visinska razlika, pogotovo ako bi se povezivanje Sajam-Prokop izvrsilo na "metro kasete" ispod prokopa koje su na manjoj visini. Ne znam tacno ali vjerovatno oko 85m.
 
@RioBL

Prvo, izvini ako sam te na bilo koji nacin uvredio i povredio, ali sa druge strane upravo si ti pominjao doticnu dvojicu. :D

e sad bih prokomentarisao ovaj crtez koji si postavio ( a koji ce na zalost za manje od 20 dana nestati)

veza.jpg


Ideja mi se svidja.

Ono sto bih ja sugerisao je da se pokusa izbeci ukopavanje koloseka.
Prvi i osnovni razlog je sto bez obzira na naprednost tehnologije, ukopavanje pored reke uz nasu poznatu aljkavost i izostanak odrzavanja znacajno povecava kako rizik od prodora vode, tako i poskupljuje odrzavanje u toku eksploatacije.
Drugi razlog je sama visima perona na zeleznickoj stanici, kao i visina koloseka kod sajma, posebno sto bi po meni bilo zgodno zadrzati most na mestu danasnjeg `starog zeleznickog`.

Gledajuci ovaj tvoj crtez, palo mi je na pamet da se uradi ista varijanta, samo bez ukopavanja koloseka, ali se onda pojavljuje problem drumske veze iz pravca Savske ka `SAO6` i dalje ka obali Save. :(

Pa ipak, mozda (verovatno) je jeftinije i jednostavnije ukopati 2-3 drumska podvoznjaka ispod pruge, posebno sto su dozvoljeni nagibi za drumski saobracaj znacajno veci? Ne znam, razmisljam...
 
Mikropotresi koje generisu vozovi bi bili nepisiva "radost" za sve stanare ili korisnike zgrada kroz koje prolazi zeleznicka pruga ili su u blizini... tehnicki izvodljivo da se minimalizuju, ali po kojoj ceni. Znaci jedino varijanta da je iznad pruge vegetacija, a opet sumnjam da arapi zude da SA prepuste inzenjerima hortikulure da sade cvece na toj skupoj lokaciji.
Ukopavanje 2-3 km (mostar-zeleznicka stanica) pruge bi tek kostalo kao Svetog Petra kajgana. Ne znam cifre ali nije jeftino. Finansije gradske kase Bgd-a su takve da moraju da refinansiraju dugove...sto verovatno znaci nista od ovoga u blizoj buducnosti.
 
pa mozda bi te `mikropotrese` bolje podnela vozila u garazi? :)
broj objekata planiranih u SA nije mali, a za sve te objekte treba planirati i parking mesta koja je svakako bolje koncentrisati u garazu, nego kao parkiralista u nivou tla.

Kao sto rekoh, ne znam, samo razmisljam `na glas`... :D
 
Evo i par mojih razmišljanja,ovo crveno na fotki bi bila pilot nepokretnost iz engleske verzije ugovora tj ono što bi investitor trebao da izgradi u narednih 20g po slovu ugovora. (dve dvadesetospratnice,hotel,kula i tržni centar). S obzirom da je gradnja dvadesetrospratnica počela (investitor je obezbedio 40% para za početak radova,sklopljen je ugovor sa W hotelom,planira se izgradnja kule i TC u toku naredne godine),tako da bi bilo SASVIM REALNO da se pilot nepokretnost izgradi u narednih 4-5 godina.


S druge strane RS se obavezala po ugovoru za cca 4 godine da ukloni svu železničku infrastrukturu kao i da izgradi I VEZE PODZEMNE ŽELEZNICE (METROA) do granica SA.
Ono o čemu će se razgovarati i moglo dogovoriti sa investitorom jeste koji bi bila prihvatljivija varijanta nadzemna ili podzemna,laki ili teški metro jer će to sve uticati na njegove troškove izgradnje infrastrukture u okviru SA.

Pošto već imamo da kažem realnu sliku onoga što bi se izgradilo u narednih 4-5 godina ne bi bilo zgoreg da udruženje ljubitelja Železnice predloži trasu LRT-a kroz SA kao i mesta gde bi se LRT graničio sa SA. LRT bi u svakom slučaju bila finansijski povoljnija varijanta i za RS i za arapskog investitora od podzemne varijante šinskog sistema i teškog metroa.
 
Добро је питање колико је питање, колико је инвеститор заиста отворен за конструктивне предлоге и уважење примедби оних који су одрастали са Београдом?

Оно што примећујем код Вас Милос_Тро, то је да врло квалитетно вршите улогу ПР-а за одређене владине пројекте, трудећи се да не вређате никога, чак и када сте провоцирани. Не знам да ли Вас и колико плаћају, али врло квалитетно радите тај посао, и ако бих неком грешком био директор неке велике компаније, Ваши постови би ми били врло јако препорука за ПР менаџера.

Али опет остаје исто питање са почетка поста... Уколико би се решавало помоћу ЛРТ (можда није најбоље средство, али га је најједноставније и најјефтиније уклопити у урбано ткиво), тада би требао ићи средином великог булевара север-југ, а од трамвајског моста да скрене уз Саву и даље око Калемегдана (спустити пругу са зидина, једино) кроз Дорћол ка Панчевачком мосту. Са друге стране, Стари железнички искористити за линију ка Аеродрому НТ, а са источне стране спојити Прокоп и Аутокоманду. Везу у близини Сајма бих морао да нацртам, уколико бих нашао добру подлогу.
 
laki72":3edaxhi2 je napisao(la):
@RioBL

Prvo, izvini ako sam te na bilo koji nacin uvredio i povredio, ali sa druge strane upravo si ti pominjao doticnu dvojicu. :D

No problemo :kk:

Gledajuci ovaj tvoj crtez, palo mi je na pamet da se uradi ista varijanta, samo bez ukopavanja koloseka, ali se onda pojavljuje problem drumske veze iz pravca Savske ka `SAO6` i dalje ka obali Save. :(

Kad to vec spomenu...
zagovornici ukidanja stanice na Savskom Trgu najcesce bas pominju kako su kolosjeci velika prepreka u saobracajnom povezivanju savske ulice i obale Save. A sad kad je napravljen plan saobracajnica za BNV po kom se ukidaju svi kolosjeci, oni prave samo dvije bocne saobracajnice kao vezu prostora BNV i Savske ulice a glavne saobracajnica idu pravcem paralelno sa Savskom ulicom.

tzoran1":3edaxhi2 je napisao(la):
Mikropotresi koje generisu vozovi bi bili nepisiva "radost" za sve stanare ili korisnike zgrada kroz koje prolazi zeleznicka pruga ili su u blizini...

To nije problem ako se zgrada projektuje za prolazak zeljeznicke trase. Problemi se javljaju kod zgrada koje su izgradjene prije dodavanja zeljeznicke trase pa se naknadno javi potreba za njenim dodavanjem. Onda je takva zgrada osjetljiva i njena zastita od vibracije i buke je veoma skupa.

Primjer jedne zgrade koja je projektovana za prolazak vozova kroz nju je upravo zeljeznicka stanica Prokop, koja u svojoj osnovi ima 8 kolosjeka plus predvidjena 4 metro kolosjeka, a u nadzemnom prostoru predvidjena je gradnja komercijalnih sadrzaja.

milos.tro":3edaxhi2 je napisao(la):
Ono o čemu će se razgovarati i moglo dogovoriti sa investitorom jeste koji bi bila prihvatljivija varijanta nadzemna ili podzemna,laki ili teški metro jer će to sve uticati na njegove troškove izgradnje infrastrukture u okviru SA.

Ono sto je najveci problem a o cemu se izgleda nece razgovarati, je gubitak stanice za daljinski zeljeznicki saobracaj. Nije problem metro ili LRT pa ni gradsko-prigradska zeljeznica. Problem su vozovi za jug Srbije, Balkana i dalje.

E sad, taj problem bi se lako mogao rijesiti ako bi zaista postojala volja sa srpke strane. Ne vjerujem da je investitor problem.
Ako bi smo bas tjerali mak na konac, trasa zeljeznicke pruge bi se mogla provuci i tako da nema uopste uticaja na objekte koje bi investitor gradio u BNV. Iskoristio sam sliku koju si okacio...

untitled-2.jpg


dakle, trasa bi mogla ici i ispod savske ulice, mostarske petlje i ispred fabrike papira do Sajma bez uticaja na objekte koje bi arapi gradili. Cak bi i peroni mogli da budu direktno ispod Savskog Trga, ako arapima smetaju. Medjutim, problem je u srpskim glavama.

Po mom misljenju, najbitnije bi bilo sacuvati koridor koji bi imao kapacitet da podrzi daljinski zeljeznicki saobracaj pa makar tu funkciju privremeno i izgubili ali to su neke najgore varijante. Za sada treba istrajavati u ocuvanju stanice Beograd Glavna kao stanice daljinskog zeljeznickog saobracaja.

EDIT:
milos.tro":3edaxhi2 je napisao(la):
Pošto već imamo da kažem realnu sliku onoga što bi se izgradilo u narednih 4-5 godina ne bi bilo zgoreg da udruženje ljubitelja Železnice predloži trasu LRT-a kroz SA kao i mesta gde bi se LRT graničio sa SA. LRT bi u svakom slučaju bila finansijski povoljnija varijanta i za RS i za arapskog investitora od podzemne varijante šinskog sistema i teškog metroa.

Meni se Milose u sustini svidja tvoja ideja da se predlazu trase i to bi bilo dobro ali mislim da prvo treba predlagati trase daljinskog saobracaja. I mislim da se tu moze i treba da ukljuci vise ljudi, ne samo iz udruzenja ljubitelja zeljeznice. Ima ovde na forumu i inizinjera saobracaja, arhitekture, masinstva, itd...mogu se napraviti neki konstruktivni predlozi.
 
Карло и Пантограф ће ме исправити ако грешим, али зар првобитном идејом и планом није предвиђена на крају баладе, комплетна замена старог чвора након изградње новог?

Чак и првобитни планови реурбанизације Амфитеатра негирају постајање старог чвора. Отуда и митологија дубоко укорењена у свести станобника Београда да је железница у АМфитеатру сметња.

Тек каснијим плановима долази до задржавања оба чвора у функцији под различитим наменама који функционишу као мрежа. Усудио бих се да изјавим да је до тога дошло јер се испоставило да је нови чвор катастрофално замишљен, односно да је однос цене-ефеката поразан и зауставио је развој овог града.
 
RioBL":6h16y87t je napisao(la):
laki72":6h16y87t je napisao(la):
@RioBL


tzoran1":6h16y87t je napisao(la):
Mikropotresi koje generisu vozovi bi bili nepisiva "radost" za sve stanare ili korisnike zgrada kroz koje prolazi zeleznicka pruga ili su u blizini...

To nije problem ako se zgrada projektuje za prolazak zeljeznicke trase. Problemi se javljaju kod zgrada koje su izgradjene prije dodavanja zeljeznicke trase pa se naknadno javi potreba za njenim dodavanjem. Onda je takva zgrada osjetljiva i njena zastita od vibracije i buke je veoma skupa.

Primjer jedne zgrade koja je projektovana za prolazak vozova kroz nju je upravo zeljeznicka stanica Prokop, koja u svojoj osnovi ima 8 kolosjeka plus predvidjena 4 metro kolosjeka, a u nadzemnom prostoru predvidjena je gradnja komercijalnih sadrzaja.
.
Nisam mislio na statiku i seizmicku osetljivost objekta. To se uradi unapred kod novih projekata ako je poznato sta ce biti u podrumu :)
Ako bi zgrada iznad tunela bila samo u funkciji trznog centra i ugostiteljstva, buka i vibracije bi bile problem ali ne toliki, medjutim ako je u fukciji stanovanja ili radni prostor koji trazi malo koncentracije sumnjam da bi tu bilo prijatno ziveti i raditi. Efekat prolaska voza kroz objekat brzinom od 10-20 km/h (stanica Prokop) i 70-80 km/h (zgrade u SA) nije bas isti sta god da se uradi oko izolacije pogotovo kod plitkog ukopa gde dele isti temelj.
 
Kakva god da joj bude namena, pruga kroz savsku ili pored savske svakako nece biti sa brzinom 70-80km/h, jer je ispred na kraju koloseka ceona stanica :D
 
Takodje je ceona na pocetku kad voz polazi iz nje i ima relativno cist pravac... a ovi Stadleri bas umeju da ubrzaju... :)
 
Jeste, verujem da umeju.
Ali ako im sada ne smeta da tuda idu 5km/h, nece im smetati ni kasnije da idu 20-30 tih pola kilometra, zar ne ;)
 
Тајланд: На који начин се развија зона око постојеће железничке станице у земљи са културом здравог економског размишљања.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=-h9gO3CdYm0[/youtube]
 
^^ I to su morali da uvezu!

Mnogo smo jadni ako ne znamo ni sat da proizvedemo...
 
Istina mogla je INSA doci u obzir valjda bi imali kapaciteta da urade satove za Prokop
 
Jeste Insa i dalje postoji i uvek je opremala vecinu drzavnih institucija i zgrada tako da ovo bas ne razumem.

sestougaoni%20insa%20sat.jpg
 
I ja sam pomislio sinoć kada sam ih video iz daljine da su Insini. I malo sam se razočarao što su uvozni. Tenderi su čudo.
 
Vrh