spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.388
- Pohvaljen
- 17.468
Dobro, ako ima toliko prilaza Prokopu, sto je onda ta stanica najpraznija u celom sistemu BG/Beovoza?
Тадашњи Ћира је тада био транспортно-технички супериоран у односу на ГСП. Тадашњи Ћира је дан данас транспортно-технички супериоран у односу на данашњи ГСП. Према званичним плановима једино линија 42 је планирана да непосредно опслужује Прокоп. Ни за шта друго не постоје званични планови!...Пре него што су укинули воз, највећу штету су нам направили када су воз скратили до Чукарице. Од Чукарице према граду је ишао аутобус 42, премало када наиђе пун воз. Једном сам путовао са штакама, тим аутобусом када сам имао сломљену ногу. Доћи из Београда до Чукарице је било право мучење. На раскрсници, на месту које је сада Мостарска петља је увек била велика гужва у саобраћају, а Ћира је то заобилазио. И то су гужве правили фиће, тристаћи и понеки страни ауто...
За те паре не можемо добити функционалан градски метро.arapski investitor":2m7ximvd je napisao(la):a da mi lepo ukopamo sine negde drugde i dobijemo metro za te pare? ne fantazirajte, zgradu stanice, okretnicu vozova i fabriku papira nasminkati i naci im novu namenu, po mogucstvu kulturnu, ostatak amfiteatra tepih-bombardovati.
laki72":2kntz7vi je napisao(la):RioBL, napisao si izmedju ostalog i sledece:
"Danas, 40 godina nakon ovog poduhvata, centar grada je zatrpan automobilima... "
Jeste, zatrpan je. Samo zanemarujes koliko je ljudi tada imalo automobile, a jos vise zanemarujes koliko je grad narastao, posebno u toku i nakon gradjanskog rata u SFRJ i BiH.
"Da bi se u buducnosti razvio neki gradski sinski sistem bice potrebno uloziti mnogo novca."
Apsolutno se slazem. Samo ne vidim nikakvu ambiciju niti interesovanje za to.
Takodje, pitas se sledece:
"Namece se jednostavno pitanje. Da li je potez urbanista 70-tih godina u Banjaluci bio dobar"
Verovatno nije bio dobar. Ali u njihovim ocima 60-tih godina, dobijanje gradskog bulevara na trasi sina i trga na mesu stanice je izgledao kao win-win kombinacija. Sa druge strane, mnogo gori potezi su povlaceni u zadnjih 20 godina i upravo su oni upropastili BL i napravili situaciju da ce gradu trebati ogromna sretstva za tram ili gradsko-prigradsku zeleznicu.
Karlo del Ponte":2tr1o141 je napisao(la):Можемо:
1) Направити ничему користан метро-патрљак. Чињеница је да због онога што смо подписали везано за "Београд на води" не можемо ни кренути са озбиљном градњом метро-а до 2021, нити пустити га у рад пре 2025.
2) Да се направи тунел за подземни трамвај. Такав пројекат, иако економски оправдан за разлику од претходног, не би надокнадио трајну штету због раздвајања брзог даљинског саобраћаја од својих одредишта.
3) Уложити у ширење трамвајске мреже уз техничка унапређења. То би створило огромне уштеде у односу на аутобуско-аутомобилско расипништво, пробудило неке спаваонице, и смањило притисак грађевинског лобија на већ претрпан централни део града. Међутим, уз погрешну политику даљинског транспорта која се управо спроводи, то само појачава "београдизацију" Србије.
4) Решавати проблеме недостајуће друмске инфраструктуре у заосталим деловима града (шумадијски део Спољне магистралне тангенте). Иако то решава доста, и има своју економску оправданост, не решава оне проблеме, који су директно везани за овакав мастер план "Београд на води".
5) Изградити плитак тунел и имати подземну чеону станицу на месту садашње, уз "city" пролазни аутобуски терминал са задржавањем аутобуса до 5 минута. Истовремено изградити неке основне везе за Прокоп. За разлику од претходних четири, ово једино има шири републички значај да правда буџетска издвајања "везана за пројекат од националног значаја".
Вожд":3osyouyk je napisao(la):Поента овога што сам писао јесте да међуградске и приградске станице, аутобуске и железничке не морају бити у центру, већ је битно да су повезане са свим главним градским саобраћајним коридорима, а то данас јесу примера ради аутопут, бул. Ослобођења, кнеза Милоша, Савска и остале.
Стога подржавам предлог да се јужна аутобуска и железничка (Прокоп) интегришу и инфраструктурно и саобраћајно повежу са градским ткивом, да новобеоградске станице (аутобуска и железничка) буду - север, а код панчевачког моста (или једног дана у "трећем Београду") - исток.
RioBL":2iqvfc77 je napisao(la):I ja se slazem da je Beogradu potrebna policentricna struktura, ali bih ja saobracajne centre locirao na drugim mjestima.
1. Trg Republike (eventualno Savski Trg)
2.....
Добро запажање! :kk:laki72":3isjx0zg je napisao(la):Jel neko procita ime teme, pre ngo li pocne da prosipa mudrosti i `vizije`???
Када се за последњих 6 километара пређе на превоз просечне брзине 15км/с, уз време чекања и преседања минимално 5 минута, из (на пример), Младеновца се брзина обара са 70км/с на 43км/с. Довољно разлога да, ако имам пара следећи пут идем колима... Укратко, кидање јаких веза, назадовање предграђа и провинције, а за разлику од аутомобила и аутобуса, железница (у коју спадају и метро, и ЛРТ), не наручавају непосредно функционисање неког густо насељеног градског ткива, шта више, унапређују га.Вожд":3isjx0zg je napisao(la):И ти који путују Ластиним линијама дуж аутопута имају станицу на Коњарнику, са које могу наставити солидним превозом до центра, али и у остала три правца.
1)Поменуте ствари су контрадикторне. Прво: проширење, а онда текст који указује на премештање???? Треба одредити став. Проширење значи просторни развој мреже, и не знам да ли се писац држи тога или не?Разлози зашто заговарам проширење новог железничког чвора и јесу комодитет и тих људи који се из приградских насеља превозе до или кроз Београд, али и оних који у граду живе и тај вид превоза не користе.
Оваква приградска железница, која пролази углавном испод града, неусловљена многим чиниоцима који је рутом старог чвора успоравају и чине неконкурентном, увезана са метро системом, исплатила би се бар утолико што становници приградских насеља не би губили од животног времена користећи традиционалне видове саобраћаја.
Веровао или не, чак ни брзина није толико важна, само да не буде много спорији од аутобуса. Чак и у пребогатој САД, постоји линија Сијетл-Такома са поласцима возова само у вршним сатима, са скупљом картом од аутобуске, и 10 минута спорија од аутобуса. Превезе троструко више путника од аутобуса, који саобраћа цео дан. Растојање слично као Младеновац. У пракси бесплатан аутобуски јавни превоз ка Шумадијским предграђима је одвукао путнике са воза, а представља финансијску рупу без дна, која јавни превоз лишава од сваког напретка. То је тренутно стање, а одржива решења се налазе у железници. Баш Младеновачка линија може да иде у Земун, под условом да из Раковице има фреквентна линија градске железнице и за Савски трг, и за Вуков споменик.Ово што кажеш за Младеновац је тачно под условом да воз у тачности, удобности, брзини и цени потуче Ластину линију која саобраћа аутопутем за Бгд.
Види се да ниси живео у неком од тих предграђа, па чак и периферних насеља градског подручја. Насеља се деле на она која већ имају неку линију у строги центар, и на она која се боре за то. У правцу центра доста људи сиђе пре центра, али супротном више људи желе да иде ка почетној станици. Разлог је тај што су то углавном слабо фреквентне линије. Из правца периферије преседање није проблематично због густог реда вожње градских линија, које не гарантују време путовања, али у супротном правцу, уобичајене девијације реда вожње од пар минута узрокују кашњења од 20,30,60, неки пут и 120 минута до куће у предграђу.Што се путника из приграда тиче, на основу примера које сам имао прилике да видим, јесте да је њима важнија саобраћајна повезаност стајалишта са свим правцима у граду, него близина центра...
Има смисла, али ако и само ако железничка линија омогућава и доста директних веза, и доста преседачких на неки поуздан превоз. На периферији може бити поуздана кружна аутобуска линија, и да се уклопи са редом вожње возова, али у критичним подручјима града не, и ту железнице требају да имају густину, и непосредан приступ критичним зонама.Поента овога што сам писао јесте да међуградске и приградске станице, аутобуске и железничке не морају бити у центру, већ је
битно да су повезане са свим главним градским саобраћајним коридорима, а то данас јесу примера ради аутопут, бул. Ослобођења, кнеза Милоша, Савска и остале.
Стога подржавам предлог да се јужна аутобуска и железничка (Прокоп) интегришу и инфраструктурно и саобраћајно повежу са градским ткивом, да новобеоградске станице (аутобуска и железничка) буду - север, а код панчевачког моста (или једног дана у "трећем Београду") - исток.
Најмодернија светска решења су:Нисам ни рекао да треба да кренемо од нуле, већ да пратимо најмодернија светска решења и да их примењујемо колико то можемо, односно да гледамо у будућност.
laki72":z8finqzm je napisao(la):Podrsku dobijaju ideje koje su prvi primenili komunisti 1945. godine:
``Sve pre nas nije valjalo, pa ajd sad da sve to porusimo i krenemo iznova, sa nekim `mojim` resenjima.``