@Mair
Капацитети пруга и станица зависе од читавог низа фактора. Сем у неким изузетним случајевима, капацитети станица су једнаки капацитету пруга. Што више разлишитих врста возова различитих динамичких карактеристика, капацитет пруге је мањи. На основу фикс идеје политичке елите, (вољне за чист грабеж грађевинског земљишта у Београду без осврта на стратешке интересе и Београда и Србије) централна секција Београдског железничког чвора је двоколосечна пруга Прокоп-Земун. Она би могла да прими око 150 пари возова дневно у пројектованом стању, евентуално до највише 200 пари уз савременије центре диспечерског управљања, кабинску сигнализацију, више превозних средстава са јаким убрзањем итд. Ако уопште желимо да рашчистимо са мајндсетом, какав напуштају чак и у Посахарској Африци (на пример Нигерија, Етиопија, Кенија), требамо дугорочно очекивати 250.000 до 450.000 путника дневно у Београдском железничком чвору, у 600-1000 возова дневно радним даном. За то не само да нам нису довољна два колосека испод Бежаније и Дедиња, него ни Нови железнички чвор као једини. Наравно да су већина возова ту градско-приградски. Сам Прокоп је предимензионисан за тако мало пруга и њихов карактер. Рецимо, узмимо 300 возова дневно, од којих 180 градско-приградских који заузимају колосек по 3 минута, 60 регионалних који заузимају колосек по 6 минута, и 60 брзих који заузимају колосек по 15 минута. То је 1800 минута заузећа колосека, за 1200 минута дневно рада, са фактором неравномерности 2,5, долазимо до 4 довољна колосека. На њих можемо додати још један за не дај Боже, и долазимо до функционалног Прокопа све до повећања броја колосека преко Новог Железничког моста.
Железница уз главне путеве, енергетске објекте и војну инфраструктуру, представља инфраструктуру највишег националног значаја. У свакој држави која је заиста држава при избору локације има виши приоритет од хотела, пословних зграда, и сличних објеката. На Новом Београду железница је на садашњој позицији више од 30 година пре "Холидеј Ин" хотела и сличних објеката. Осим тога, садашњи насип је довољно широк. Није проблем доградити колосек и потпорни зид, како се насип не би ширио. У Берлину четвороколосечна пруга исток-запад пролази надземно и јако близу углавном нестамбених зграда, и нико то не поставља као проблем.
Ако је на некој важној железничкој станици могуће додати колосеке без техничких потешкоћа, онда је то Нови Београд. На прилазима имамо широке насипе, налази се на сред тренутно неизграђеног блока. Чак то је вероватно и једина железничка станица у Србији, за коју бисмо могли размотрити коцесију или тражење приватног партнера. Већи проблем су капацитети пруге источно и западно од исте.
Да ли је Железничка станица Нови Београд сада на историјском максимуму коришћености? Требало би наћи тачне податке, али не верујем да је тренутно коришћена више у односу на време ембарга на нафту 1990-тих. Чак и када се то стишавало, градске железнице су биле на врхунцу 1996/1997, а возови ка Суботици су били знатно бржи него данас.
Све у свему, овом инвестицијом у Прокоп Београд у пракси остаје без главне градске железничке станице. Да би се железничка станица у милионском граду могла категорисати као главна неопходни услови су:
1) Непосредан пешачки прилаз градском језгру.
2) Хотели, трговински центри, пословне зграде, односно за те намене испарцелисано, комунално опремљено и распродано грађевинско земљиште.
3) Најмање једна врста масовног градског превоза (макар трамвај) окренут ка најмање две и супротне стране света.
4) Друмски прилаз ка свим странама света без компликованих веза типичних за аеродроме.
И даље, без неке форме брзих градских железница у том подручју, улагање у "Београд на води" је неисплативо. Такав нови кварт неће функционисати, и биће велики проблем да се нађу купци и да се продају, нарочито пословни простори. Ако су највише зграде, највише пословних и трговинских садржаја предвиђено између Газеле и правца Вишеградске поред реке, то значи да би баш ту требала бити подземна железничка станица са минимум 4 колосека.