Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Пантограф]

Сулудо. Укидаш железнички мост да би добио мост са кафићима, и тиме чиниш неопходном градњу још једног моста у будућности, тј. ти кафићи изнад реке те на дужи рок коштају стотинак милиона евра. Али, одлуку о укидању моста нису донели стручњаци, нити неко ко ишта зна о железници или га она имало занима, већ партијске свезналице дефетистичко-демагошке провенијенције, највећа пошаст нововековне Србије.

 

[spatiotecte]

U becu su ipak bili mnogo pametniji nego kod nas, zadrzali su glavnu zeleznicku stanicu na svom originalnom mestu samo su joj promenili smer sina kako bi od ceone postala prolazna.

Ponavljam jos jednom, lokacija je najbitnija za glavnu zeleznicku stanicu.

 

[Gargoyle]

broj stanica u gradu kakav je bg mora da se povećava, ukidanje jedne (kakve takve) na račun završetka (ko zna kada) druge je propast u najavi. a najluđe od svega je što eventualni metro (bar najavljena prva linija) ne povezuje ništa s transportne tačke gledišta

 

[spatiotecte]

Kod nas je sve u najavi...

 

[Дошљак]

Можда улећем у тему као падобранац, али пала ми је једна ствар на памет. Шта мислите, да када би технички било изводиво, да се направи вијадукт који би спајао колосеке од Главне железничке станице са тунелом који уводи колосеке од Новог железничког моста ка Прокопу, тј. да добијемо директну везу Прокопа са Главном станицом. Наравно, и да се модернизује пруга са скретницама и сигнализацијом од станице Нови Београд преко Старог моста до Главне станице, и да се онда БГ:воз од НБГ преусмери преко Старог моста ка Главној (која би била станица за регионалне возове), па онда са променом смера кретања композиције да настави новом везом Главне са Прокопом (тиме би Прокоп био приступачнији грађанима) и даље својом трасом преко Вука до Панчевца и преко. Ако изузмемо као проблем саму техничку изводљивост тог спајања (можда само да се вијадукт провуче између Бигза и оних дугачких зграда преко пута Сајма и са оштрим кривинама или чак новим тунелом до Прокопа кроз Сењак) као и одустајање од Београда на води са потпуним истеривањем колосека, ту ми се као проблем једино јавља уско грло у случају мимоилажења два БГ:воза на Старом мосту или том новом вијадукту, мада и они би можда могли да се дуплирају. Са Главне би поред БГ:воза онда полазили и локални возови ка Срему, Банату, Шумадији и Поморављу. Како вам се чини ова идеја?

 

[Пантограф]

Тешко, огроман је то нагиб за железницу.

 

[Дошљак]

Штета. То ми се чини као карика која недостаје у Београдском железничком чвору.

Jeдино ми онда пада на памет прављење скретања са насипа од старог моста ка новом мосту, тј. триангла између НБГ, новог и старог моста, мада то онда захтева дупли прелазак Саве.

 

[Mair]

Stari žleznički most ometa saobraćaj na Novom železničkom i remeti red vožnje, a kada se izgradi Beograd centar (prokop) ne postoji nikakva potreba za Starim železničkim mostom. Osim ako voze opasne materije noću preko njega i oko Kalemegdana dok se ne izgradi železnički most na Dunavu kod Vinče. Reč "stari" znači da je penzionisan.

 

[spatiotecte]

Stari žleznički most ometa saobraćaj na Novom železničkom i remeti red vožnje, a kada se izgradi Beograd centar (prokop) ne postoji nikakva potreba za Starim železničkim mostom. Osim ako voze opasne materije noću preko njega i oko Kalemegdana dok se ne izgradi železnički most na Dunavu kod Vinče. Reč "stari" znači da je penzionisan.

Otkud ti informacija da stari zeleznicki most ometa saobracaj na novom zeleznickom mostu?

 

[Пантограф]

Ако се догради неколико стотина метара недостајућег колосека, приступ Старом мосту не би имао никакав утицај на Нови, чији прилаз би такође постао двоколосечан. То је требало да ураде пре 40 година.

 

[spatiotecte]

Ако се догради неколико стотина метара недостајућег колосека, приступ Старом мосту не би имао никакав утицај на Нови, чији прилаз би такође постао двоколосечан. То је требало да ураде пре 40 година.

Mnogo je to komplikovano za njih da izgrade 100 metara pruge kako bi povecali propusnu moc. :?

 

[Mair]

Nije 100m već oko 400m koje ne bi ništa veliko uradilo već bi odložilo problem i prebacilo ga na deo od Tošinog bunara i stanice Novi Beograd, jer bi tu onda voz menjao pravac, ulazio u suprotan smer i zauzimao kolosek u stanici NBG bliži starom mostu. Što na kraju vodi da celom dužinom moraš da napraviš četiri koloseka do Zemuna za koje sam već rekao da ne podržavam, čak se ni tada problem sa Starim mostom ne bi rešio jer bi u Zemunu opet neki voz čekao nečije prestrojavanje. Najvažnije je da je Stari železnički most jednokolosečan most iz 189x godine, a njegova konstrukcija kada bi bila nova i sređena je za maksimalnu brzinu (silu) do 40-50 km/h, sada ide sa 20km/h preko njega, Novi železnički most projektovan je za 120km/h.

Pokušaću "automobilski" da objasnim, imaš svoj pravac i smer, a hoćeš levo da skreneš da promeniš svoj pravac, onaj koji dolazi iz suprotnog smera mora da sačeka na svom semaforu da bi tebe bezbedno propustio, kada nema ukrštanja smerova i pravaca dva nezavisna koloseka imaju veću propusnu moć.

 

[spatiotecte]

Kakvo menjanje smera sad? Ne razumem te.

 

[direktor]

Prvo postojeci star izeljzicki most je naprvljen 1945 godine posto je rusen u oba svjetksa rata brzina preko istog je 40km/h za putnicke vozove ,
Nemam vremena da odgovram na ostalo i nevidim poentu

 

[Karlo del Ponte]

@Mair
Стварно, ако сте инжењерске струке, ово што пишете Вам иде директно на штету, зато што износите нетачне и непровереме податке. Имајте на уму да је форум јавни простор, и изношење паушалних оцена као чињеница обара ваш кредибилитет, односно стечени углед и поврење пословних партнера.

Нови железнички мост има минимални полупречник кривине 500 метара, што чак и ако је пруга у најбољем стању ограничава брзину на 100км/с (саобраћајно релевантан податак из графикона редова вожње). Максималне брзине 70-120км/с на новим деловима инфраструктуре Новог железничког чвора су више него јадне, чак и за 1970-те.

За Стари железнички мост немам поузданих података колико је пројектована брзина преко истог, али се надовезује на пруге за 80км/с, и са обзиром да је од 1884. до 1991. мање-више све време са краћим прекидима био у надлежности иоле озбиљних држава, сумњам да је пројектован за брзину мању од 80км/с.

Ако ћемо о интересима инвеститора "Београда на води", у интересу истог је да железничка станица буде у сред те зоне, уз солитере и највећи шопинг центар у овом делу Европе. Има светско искуство, и свестан је да центри велике густине пословних, комерцијалних и туристичких активности у потпуности зависе од брзог масовног шинског превоза. Свестан је да ће имати великих проблема да прода некретнине ако то не обезбеди. Имам утисак да кроз захтеве за трајну маргинализацију железнице, заступате на форуму неке партикуларне интересе, а који су против интереса и Београђана, и Србије и инвеститора у "Београду на води".

 

[Mair]

@saptiotecte
Voz sa Novog železničkog mosta mora da čeka dok voz prolazi za pravac na Stari železnički most i obratno.

@direktor
Da li si siguran da je svaki deo čelične konstrukcije iz 1945 godine? Brzo su istopili čelik u razorenoj zemlji i napravili most.

@Karlo
CIP se hvali da je do 120km/h ili sam loše čuo, a odokativno 1996 god. je išao 80km/h do 100km/h, danas po neki put protutnji sa 80km/h to više zavisi od mašine i od gužve na pruzi tj. signala kod ukrštanja sa Starim mostom i zbog starih skretnica na NBG. Na tom delu je 1996 ili '97 god. bio i sudar dva teretna voza jer jedan mašinovođa nije zakočio na signal sa Novog mosta i poginuo je na licu mesta, par vagona suprotnog voza je bacio sa nasipa na današnji prostor blizu Pet centra. Tada su dole bile barake sa ljudima koji su tu živeli, ali vagon se zaustavio ispred barake i istovario usput sadržaj iz vagona, neka ruda ili sl. Od tada preko skretnica usled oštećenja vozovi se usporeno kreću od Novog mosta do stanice NBG 40-50km/h. Saobraćaj nije funkcionisao oko 10 - 15 dana, dok nisu namestili prugu i kontaktnu mrežu, vozovi su išli preko Ostružnice, a Beovoz od NBG do Nove Pazove. Znao sam da ćeš da se naljutiš na moj pokušaj objašnjenja u vezi smerova i pravaca, ali izvini pokušao sam da mu objasnim i nisam saobraćajni inženjer. Nemoj da se brineš nisam ovde da ti uništavam tvoje ideje niti radim za nekog samo iznosim svoje mišljenje.

 

[direktor]

Postoji clanak o starom zeljeznickom mostu , na forumu tamo je detaljno objasnjeno , nema ko sto rekoh vremena za objasnjavanje

 

[Вожд]

@Mair
Ако ћемо о интересима инвеститора "Београда на води", у интересу истог је да железничка станица буде у сред те зоне, уз солитере и највећи шопинг центар у овом делу Европе. Има светско искуство, и свестан је да центри велике густине пословних, комерцијалних и туристичких активности у потпуности зависе од брзог масовног шинског превоза. Свестан је да ће имати великих проблема да прода некретнине ако то не обезбеди. Имам утисак да кроз захтеве за трајну маргинализацију железнице, заступате на форуму неке партикуларне интересе, а који су против интереса и Београђана, и Србије и инвеститора у "Београду на води".

Бићу слободан да приметим да се будући БнВ, тј. Савски амфитеатар налази у непосредној близини станице Прокоп, односно да их дели или повезује само Мостарска петља,
стога и уколико будући становник или посетилац имагинарног насеља у СА и одлучи да користи услуге ЖС и полуимагинарне станице БЦ односно Прокопа, неће имати претераних проблема са ту "препреку" прескочи.

 

[direktor]

Toboganom iz prokopa do setalista navodnog bgh2o

 

[spatiotecte]

Sto je najgore i ako su tako blizu SA i Prokop, jako su lose povezani.

 

[Вожд]

Sto je najgore i ako su tako blizu SA i Prokop, jako su lose povezani.

То је тачно и последица је чињенице да ми готово ништа не радимо плански..

 

[Karlo del Ponte]

Бићу слободан да приметим да се будући БнВ, тј. Савски амфитеатар налази у непосредној близини станице Прокоп, односно да их дели или повезује само Мостарска петља,
стога и уколико будући становник или посетилац имагинарног насеља у СА и одлучи да користи услуге ЖС и полуимагинарне станице БЦ односно Прокопа, неће имати претераних проблема са ту "препреку" прескочи.

Како је у Њујорку Емпајер Стејт Билдинг удаљен од главне Пенн железничке станице, а Тајмс Сквер око 900 метара, читавих 1500 метара је превелико растојање до Куле у евентуалном "Београду на води". И то 1500 метара хеликоптером или дирижаблом, док је због праваца пружања улица то око 2 километра, а сама Мостарска петља је изузетно тешка пешачка препрека. Већ Сајам је свега километар од Куле, али железница је и даље предалеко од старог градског језгра, те сам зато сугерисао станице Сајам, Бизнис центар (или шта год било) и Бранков мост (најближа старом граду, преседање на метро).

 

[goxsys]

U becu su ipak bili mnogo pametniji nego kod nas, zadrzali su glavnu zeleznicku stanicu na svom originalnom mestu samo su joj promenili smer sina kako bi od ceone postala prolazna.

Ponavljam jos jednom, lokacija je najbitnija za glavnu zeleznicku stanicu.

Da su pametniji nazalost jesu.Sto se tice gore navedenog,to nikad nije bila jedna stanica niti glavna.Bile su dve Juzna i Istocna i funkcionisale su potpuno odvojeno.
Nebitno.Sa milijardu evra se sto sta da preurediti Stanica je od centra grada dalje nego Prokop.

 

[goxsys]

Ljudi nisu shvatili da glavni problem Prokopa nije broj koloseka same stanice (10, koji je sasvim zadovoljavajuci), nego je broj koloseka (2) koji vodi do nje na svim pravcima izuzetno mali.

Inace do te Becke glavne stanice vodi 10 koloseka sa svake strane i njena propusna moc ne moze da se uporedi sa Prokopom.

Koliko koloseka vodi od Nbg ili Topcidera ka glavnoj?

 

[goxsys]

Meni nije jasno zašto se sad vodi tolika rasprava o 4 koloseka. Do momenta kad oni postanu potrebni proteći će još mnogo vode Savom.

To je poenta onoga sto sam pisao o Becu.Austrijanci su najveci "konzumenti" zeleznickog prevoza,dok je kod nas on u fazi klinicke smrti.
Posle ovih "flirtova" i "ruskinja" niti cemo dobiti a bojim se da nam nece ni trebati vise vozova.Prokop ce i biti najvecim delom za regionalni saobracaj jer mi drugi i nemamo.
Ta tri medjunarodna voza ce kolega Karlo del Ponte vec nekako uklopiti u red voznje.