Вожд":3a7h9uup je napisao(la):
Зар се неће постепеном изградњом свих предвиђених линија метроа смањити потреба за високофреквентним БГ возом и тиме ослободити капацитети Београдског Железничког чвора за друге видове путничког саобраћаја?
Неће. А шта више, брза и масовна градња метро система није извесна, евентуално једне (једне ипо) линије на кредит, и стога из класичних железница треба извући највише што се може. Много ли је већ сада два постојећа железничка чвора у централном делу града, док нам је пола једне двоколосечне метро линије само влажни сан?
Стари железнички мост је, на жалост, са садашњим развојем града незгодно решење за прилаз "Београдском Менхетну" тешким железницама. Разлог су коте терена, на којима би се пруга морала налазити, и евентуално би могао да се користи за део саобраћаја на правцу Раковица-НБГ поред Сајма (што би било и пожељно). Други начин да се искористи је за метро, трамвај, или лаку железницу, јер велика је штета не користити стубове моста за шински саобраћај, као врло скупог и трајног добра.
За везу са аеродромом, и повећање капацитета брзог и поузданог саобраћаја ка Срему, имам следеће решење нацртано жутом бојом. Круговима су означене главне железничке станице, попречним цртама стајалишта и станице у којима не треба да стају брзи возови. Продужетак ка југу представља већ раније изношени предлог пруге Београд-Обреновац, односно пруге којом би се сви брзи возови до Ваљева стизали за 40 минута (пола сата брже него током 1980-тих. То је и предуслов да возови за Западну Србију, Босну и Црну гору буду бржи од аутомобила на аутопуту.).
Предности у односу на ГУП-ом и Просторним планом Србије усвојен план, са пругом Земун-Аеродром-Сурчин, 4 колосека Батајница-НБГ:
1) Физички краћа траса возова из БГ-НС, који посећују аеродром, за целих 8 километара.
2) Директна веза са "Београдским Менхетном", и делом Београда у којем је дугорочно немогуће имати брз и поуздан друмски саобраћај. Самим тим повећање тржишне и употребне вредности објеката "Београдског Менхетна", знатно израженија трговинска, пословна, културна активност у истом.
3) Избегавање већ насељеног и изграђеног градског ткива. Јефтинија и једноставнија експропријација и заштита објеката.
4) Мање потешкоћа око моста преко Саве, нарочито прилаза истом.
5) Могућност постизања брзине од 180км/с без самонагињања сандука дубоко у Београд, све до Чукарице. Нови железнички чвор је у градском подручју
пројектован за 70-120км/с.
6) Ослобађање Новог железничког чвора од брзих возова(интерсити, еуронајт итд) за оно за шта је најпогоднији: приградске и регионалне железнице.
7) Могућност коришћења нових постројења и за приградске и регионалне линије, нарочито ону ка Обреновцу, и за приобална насеља уз Саву и Дунав.
8) Огромни економски ефекти од смањења трошкова губитка времена у превозу, смањења трошкова увоза нафте, гаса, аутомобила, аутобуса, као и смањење трошкова одржавања путева.
Наравно, по ономе што раде у својим земљама последњу деценију, Арапи би ово врло озбиљно размотрили да им се понуди за "Белгрејд Вотерфронт". Али, партијски тролови, активни на овом форуму, питање је да ли могу достићи свест Арапских доносиоца одлука о значају савремених путничких железница.