Šta je novo?

Šta jedemo?

Vartih se iz maxija. U salamuri je ili sve prodato ili nisu doneli iz magacina, pristojna cena 73din premia. Ima u maslinovom ulju "Eva", ali 163din. Pogledaću u merkatoru baš. Lidl standardno nema ni maslinovo ni salamura.
 
Mast od mangulice je izuzetna za przenje. Ne lepi se, nema ni neki miris.
Verovatno se ne lepi ni za krvne sudove.

Malsinovo ulje jeste bolje od obicnog, ali kada se priz, zbog toplote postaje jednako stetno.
 
Jedna druga stvar. Saznao sam od jednog dobavljaca da je oko 90% povrca na pijacamaiz Albanije (karfiol, babure, paprike silje, brokoli...).
To je posledica Vucicevih sporazuma i "otvaranja" za sta je SNS dobro nagradjen.
Nasa proizvodnja paradajza i paprike je potpuno unistena.
 
Zaboravih da javim. Pojavile su se sardine u salamuri sa limunom u novom merkatoru ako nekog interesuje. Njihova marka k plus, 80din.
 
Do skoro nisam uopšte gledao konzerve po pijacama, ali ima tamo svašta. Razmišljam - ipak su to konzerve koje su prilično otporne na eventualne temperaturne razlike.
Uglavnom je sve jeftinije nego u radnjama.
 
Jedna druga stvar. Saznao sam od jednog dobavljaca da je oko 90% povrca na pijacamaiz Albanije (karfiol, babure, paprike silje, brokoli...).
To je posledica Vucicevih sporazuma i "otvaranja" za sta je SNS dobro nagradjen.
Nasa proizvodnja paradajza i paprike je potpuno unistena.
И то није лоше јер ми можемо да се специјализујемо на пољопривредне производе који нама добро иду и од којих зарађујемо (пшеница, малине и кукуруз) и које ми њима масивно извозимо захваљујући тим споразумима. Захваљујући томе сада извозимо дупло више хране него што увозимо упркос томе што нам драстично пада број људи запослених у пољопривреди услед индустријског развоја.

vu97GMX.png

wsK7K4c.png


Притом ти "Вучићеви споразуми" су са земљама са којима имамо највећи трговински суфицит и које су у минусу што увозе од нас а не обрнуто.
 
Malinu su preuzeli Poljaci.
Takojde postojii kineska malina koja se mesa s poljskom.
U Poljskoj su subvencije daleko vise nego kod nas, a u Kini je radna snaga jeftinija.

Nema nikakave radosti u izvozu nekoliko kultura ili samo jedne. Pitajte zemlje izvoznice banana.
 
Не могу да "преузму" људи нешто тако што ће га производити, тржишна економија није игра нулте суме. То што је комшији више родила њива не значи да је мени мање.

Ниједна земља у Европи се не такмичи да производи све већ само оно што јој је најисплативије (а то скоро никад није пољопривреда јер је технолошки незахтевна). Исто као што је човеку најисплативије да се специјализује за један занат и буде одличан у њему него да гомилу ствари ради лоше. Најбогатије земље света се истовремено највише ослањају на увоз хране и сировина; Швајцарска се не такмичи са Србијом у производњи кукуруза ни Албанијом у производњи кеља.
 
Није страшно ако увозимо воће или поврће из предела који су климатски погоднији за узгој.
Кад је пољопривреда у питању мислим да треба стратешки да сачувамо производњу кукуруза и пшенице, тј да имамо комплетно затворен круг производње, од домаћег семена и ђубрива до довољно силоса за чување резерви.
Наравно радитии на развоју прераћивачке индустрије али оваква кризна времена показују значај поседовања властитих житарица.
 
Pa nije dobra hiper produkcija zbog izvoza drugima. Upotrebom veštackog djubriva najbolje zemljište pretvorili smo u osrednje a osrednje u loše.
Kvalitet zemljišta bitno utice na prinos.
Zašto uništavati zemljište za potrebe drugih ? Par godina treba sejati taman samo za domace potrebe kako bi se zemljšte sačuvalo i oporavilo.

Zamisli onu veliku šunku. Ako je ,,delješ,, za svoje ukucane. trajace..... ako je delješ i za prodaju brzo ostace ti samo gola koska
Isto je i sa kvalitetom (klasom) zeljišta
:)
 
Holandski naucnici otkrili su po prvi put nagomilavanje mikroplastike u krvi ljudi.
To su sitne cestice plastike koje se nalaze u hrani, vodi, pakovanjima hrane i pasti za zube.
Smatra se da je njihovo prisustvo kancerogeno.
nadjeno je kod 80% testiranih.

 
Slušao sam zanimljivu emisiju o mikro i nano plastici na radiju.
Elem, nano plastiku nemamo mogućnost trenutno da detektujemo. Mikroplastiku možemo, ali još uvek ne znamo da li utiče na organizme. Nemam sada vremena da prepričam, ali gošća emisije je vođa internacionalnog projekta, pa preporučujem da se presluša emisija.

Evo ovde imamo dosta o tom projektu

 
Да би се очувало ратарство, неопходно је очувати и сточарство због ђубрења њива. Тренд у сточарству је веома негативан нажалост последњих деценија и ту се мало помаже. Мислим да је погрешно препустити неке регионе који живе од повртарства да пропадну због зараде увозничких мешетара. Нама су многи региони погоднији за поврће него за житарице. Слично пропада и говедарство након преоријентисања производа од млека из Холандије на наше тржиште после санкција према Русији од 2014.
 
Radi se o laznoj konkurenicji, o laznom slobodnom trzistu, o lazima liberala.
Subvencije u Holandiji su visestruko vece nego kod nas.
Tako da su tamosnji poljoprivrednici delimicno "drzavne firme".
Jaca drzava uvaljuje proizvode po nizoj ceni slabijoj drzavi i unistava njene preduzetnike koj su blizi definiciji pravih preduzetnika.

Medjunarodne organizacije, kao MMF zahtevaju recimo fiskalizaciju za pijacne prodavce kod nas.
Toga nema ni u Holandiji, ni u Spaniji, ni u Nemackoj.
Nasa vlast prihvata sve to jer ne samim fiskalnim kasama profitiraju partijske firme.
 
Upravo ciam kako domace mlekare nestaju jer ne mogu da izdrze konkurenciju paradrzavnih mlekara iz EU.
Jos jedna liberalna fasa o tome kako je SSP sporazum super stvar bova opovrgnuta.

Dalje.
Palmino ulje.

Najeftinija i najnezdravija biljna masnoca koju je korporativni kapitalisticki svet uspeo da proizvede uz ogromno unistavanje prirode je palmino ulje. Da bi se ono proizvelo, posecene su ogromne sume u Juznoj Americi, Novoj Gvineju, Africi, Indoneziji. Unisteno je stanise mnogobrojnih zivotinja, npr orangutana.
Svi industrijski keksovi sadrze palmino ulje, recimo Plazma.
Neki proizvodjaci putera ubacuju palmino ulje u puter da bi zaradili na ceni.

700px-Malayasia_iko_2002169.jpg
 
Trebalo bi izbegavati sve industrijske slatkise i koditorske proizvode.
Caki i PLazma keks i nasi domaci proizvodi puni su palminog ulja.
U President puter mesa se p ulje.
 
Sve je to super, samo sto zdrava hrana kosta u bm. I bice sve gore.

Kupio u pekari 2 pastete, 2 pogacice i 2 djevreka. 350 dinara. A zamislite tek da se radi o necemu zdravom.

Prosto mi nije dobro koliki nam je dobro.

Ekonomski tigar™ se razgoropadio sve u sesnaest.


Inace, dobri su nasi konditori i slatkisi, i dalje najbolji kupovni koje sam okusio na svetu. :) A okusio sam bas dosta u raznim zemljama. Ameri npr imaju preslatke slatkise, ono sto je kod nas jak slatkis, kod njih je standard.

Sto se secera tice, jbg, svi se necim trujemo i fiksamo. Neko hranom, neko alkoholom, neko vutrom, neko kafom... Secer se samo najvise vidi (salo) ali daleko od toga da je najgori. Mnogi Srbi su alkoholicari, a ima jos vise onih koji rokaju kafu uz cigarete, sto posebno satire srce.
 
Poslednja izmena:
Шећери су на изволте свима, а људи често нису свесни колико их има само у нпр. кечапу и сенфу. Цигаре, алкхол или дроге људи обично свесно бирају као лоше и притом плаћају за то. Док неко једе пециво из пекаре пошто му је то најприступачније а није свестан уноса.
 
Da parafraziram autora čijeg se imena ne sećam - "ako hoćeš da se hraniš zdravo, ne smeš da jedeš ništa što ima bar-kod". :grand:
 
Hleb ce postati luksuz.
Glad koja sledi nije hipotetick,a ona je apsolutno sigurna, narocito za siromasne.
 
У суштини би популација била веома здравија када би мање конзумирала хлеб и остале пекарске производе.
 
Hull York Medical School objavila je rezultate istrazivanja.
Mikroplastika je prvi put pronadjena u plucima ljudi.
To je u Engleskoj, a zamislite kako je kod nas.

 
Kako se skinuti s mesa?
Nije zdravo, nije dobro za zivotinje, ali najbolje zasiti.
Kakve su alternative?
 
Vrh